World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-16_Issue-1_June -2023
163
ИНВЕСТИЦИЯ ФОНДЛАРИДА ДИВИДЕНД СИЁСАТИ
ВА УНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙЎЛЛАРИ
Султанов Махмуд Ахмедович
Тошкент давлат иқтисодиёт университети,
«Молия ва бухгалтерия ҳисоби» кафедраси доценти, PhD
Моб: +998 97 760-01-64
Аннотация.
Тезисда инвестиция фондларида дивиденд сиёсатини
такомиллаштиришни давр талаби эканлигини асосланган. Шунингдек,
инвестиция фондларида дивиденд тўлаш тартиби таҳлил қилишга эътибор
қаратилган.
Калит сўзлар
: ишончли бошқарувчи, фонд бозори, оддий акция,
акциядорлик жамияти, соф фойда, тақсимланмаган фойда, инвестиция
фондлари, солиққа тортиш, резерв фонди, дивиденд тўлови, банк омонатлари,
диверсификация, соф активлар қиймати.
ДИВИДЕНДНАЯ ПОЛИТИКА В ИНВЕСТИЦИОННЫХ ФОНДАХ
И ПУТИ ИХ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЯ
Аннотация.
В тезисе обосновано исследовано необходимости изучения
дивидендной политики в инвестиционных фондах. Также акцентируется
внимание на анализ порядка оплаты дивидендов.
Ключевые слова:
доверительная управляющая, фондовый рынок, простая
акция, акциядорная общества, чистая прибыль, нераспределенная прибыль,
инвестиционные фонды, налогообложение, резервный фонд, дивиденд,
банковские вклады, диверсификация, стоимость чистых активов.
DIVIDEND POLICY IN INVESTMENT FUNDS AND WAYS OF
THEIR IMPROVEMENT
Abstract.
The thesis substantiates the need to study the dividend policy in
investment funds. Attention is also focused on the analysis of the procedure for paying
dividends.
Keywords:
trust manager, stock market, common share, joint-stock company, net
profit, retained earnings, investment funds, taxation, reserve fund, dividend, bank
deposits, diversification, net asset value.
Ўзбекистон қимматли қоғозлар бозорининг замонавий холати шундан
далолат берадики, инвестиция фондлари акциядорлари киритилган маблағдан
узоқ муддатда фонд капитализацияси ҳисобига акциясининг бозор ўсишини
кутмасдан, инфляция ва бошқа молиявий рискларни ҳисобига олган ҳолда қисқа
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-16_Issue-1_June -2023
164
муддатда дивиденд олишга манфаатдор бўлмоқдалар. Ўз навбатида, инвестиция
фонди ҳам акциядорлик жамиятлари томонидан ўз акцияларига талаб
даражасида дивиденд бермаётгани ёки умуман ажратмаётгани сабабли, мазкур
фондлар ҳам ўз акциядорларига нафақат тўлақонли дивидендлар ажратиши,
балки фаолияти натижаси сифатида соф фойда олиш имконияти чекланмоқда.
Дунё тажрибасида оддий акциядорлик жамиятларидан фарқли равишда,
инвестиция фондларида соф фойдасидан дивиденд фондига ажратишнинг ягона
услубияти ишлаб чиқилмаган. Инвестиция фонди соф фойдасидан дивидендга
қанча фоиз ажратиши ёки уларни янги объектларга йўналтириш тўғрисидаги
қарорларни акциядорларнинг умумий йиғилиши қабул қилади. Шу билан бирга,
инвестиция фондларининг дивиденд сиёсати ишончли бошқарувчилари
томонидан олиб борилаётган стратегик ҳаракатларга хам боғлиқ.
Инвестиция фондларида дивиденд сиёсатини такомиллаштириш чет эл
мамлакатларида ҳам долзарб ҳисобланиб, жаҳон иқтисодиётида ўз ўрнига эга
иқтисодчи олимлардан У.Шарп пул ва акция кўринишидаги дивидендлар, ҳамда
АҚШ компанияларида инвестициялаш объектларига қўлланадиган солиқлар
юзасидан олиб борган тадқиқотлари натижасида бир ва кўп омилли моделлар
қўллаш бўйича тавсиялар ишлаб чиққан бўлса П.Штольте эса, Германия
қимматли қоғозлар бозорининг ташкилий моделларига хос инвестор томонидан
капитал қўйилмаларини хавфсизлиги, унинг ўсиши ва дивиденд шаклида
даромад олиш орқали капитални жойлаштириш билан боғлиқ “сеҳрли учбурчак”
тушунчасини яратган.
Республикамизда мавжуд акциядорлик жамиятлари томонидан муомалага
чиқарган акцияларига талаб даражасида дивиденд бермаётгани ёки умуман
ажратмаётгани, уларнинг акциядорларидан ҳисобланадиган инвестиция
фондлари учун ўз ечимини кутаётган долзарб муаммолардан бири ҳисобланади.
«Акциядорлик жамияти ва акциядорларнинг хуқуқларини химоя қилиш
тўғрисидаги» Қонунни 55 моддасида «акцияларнинг ҳар бир тури бўиича
дивидендлар (йилнинг ҳар бир чораги, ярим ииллиги, йиллиги бўйича) тўлаш,
дивиденднинг миқдори ҳамда уни тўлаш шакли тўғрисидаги қарор жамият
кузатув кенгашининг тавсияси асосида акциядорлар умумий йиғилиши
томонидан қабул қилинади» - дейилиб, акциядорларнинг дивиденд олиш ёки
олмаслиги жамият кузатув кенгаши ва акциядорлар умумии йиғилиши қарорига
боғлаб қўйилган. Халқаро тажрибада эса, тўланаётган дивидендлар миқдори,
одатда, банклардаги омонатларнинг ўртача фоизидан кам бўлмайди.
Ўзбекистонда эса, аксарият акциядорлик жамиятлари томонидан тўланадиган
дивидендлар
фоизи
қайта
молиялаштириш
ставкасида
пастлиги
республикамиздаги инвестиция фондларининг рақобатбардош эмаслигини ва
уларда эркин бозор механизмининг ишламаётганлигини кўрсатади. Ўз
навбатида, инвестиция фондлари ҳам акциядорлик жамияти сифатида фаолият
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-16_Issue-1_June -2023
165
юритаётганини ҳисобга олсак, бу ерда ҳам дивиденд тўлаш тақсимотининг
мукаммал эмаслигини кўришимиз мумкин. Шу билан бирга инвестиция
фондлари одатий акциядорлик жамиятидан фарқли равишда, соф фойдасининг
аксарият қисмини дивиденд тўловига ёки соф активларни кўпайтириш учун
реинвестиция қилиши имкониятига эга.
Маълумки, республикамиздаги инваестиция фондлари акциядорлик
жамиятлари шаклида фаолият юритади, шу сабабли олинган соф даромади
акциядорларнинг умумий йиғилиши қарорига мувофиқ резерв фонди, фондни
ривожлантириш, капитализация ва дивиденд тўлаш учун тақсимланади.
Ўзбекистонда фаолият юритаётган 4 та инвестиция фондлари томонидан
2017-2021 йиллар давомида
1
. ҳар бир оддий акция номинал баҳосига нисбатан
тўланган дивидендлар миқдорини таҳлили, ушбу инвестиция фондларида амалга
оширилаётган дивиденд сиёсати тўғрисида фикр юритишга шароит яратади.
2017-2021 йилларда давомида «Daromad Plus» инвестиция фонди акциядорлик
жамияти томонидан тўланган дивидендлар миқдори 2017 йилдаги 10,0 фоиз ёки
50 сўмдан, 2021 йилда 50,0 фоиз ёки 250 сўмгача ошган бўлса, «Камалак»
инвестиция фонди акциядорлик жамияти томонидан ушбу давр давомида
тўланган дивидендлари 2017 йил якуни бўйича дивиденд тўланмагани ҳолда,
кейинги йилларда 15,0 фоиз ёки 400 сўмдан, 500 сўм ёки 18,5 фоиз оралиғида
дивиденд тўлаган. Ушбу 2 та инвестиция фонд хусусийлаштиришнинг илк
даврида тузилган бўлиб, ҳозирги кунда қимматли қоғозлар бозорида йирик
фондлардан ҳисобланишади. «Baraka» инвестиция фонди акциядорлик жамияти
ҳам 2017-2021 йиллар давомида ўз акциядорларига 3,0 фоиз ёки 3 сўмдан, 17,0
фоиз ёки 17,02 сўм миқдорида дивиденд тўлаган бўлса, «SEMURG» ИФ АЖ
томонидан 2017-2020 йиллар давомида олиб борган дивиденд сиёсати олдинги
инвестиция фондларидан тубдан фарқ қилади. Ушбу давр мобайнида
«SEMURG» ИФ АЖ томонидан тўланган дивидендларни тахлил қиладиган
бўлсак, 2017–2020 йилларда соф фойданинг 100 фоизи, фондни
ривожлантиришга йўналтирилган. «SEMURG» ИФ АЖнинг бошқа фондлардан
фарқли жиҳати шундаки, 2021 йил учун олинган 5 722 460 cўм соф фойдасини
тўлалигича дивиденд тўлашга ажратиб, фонд томонидан ҳар бир эгаси ёзилган
оддий акцияга номинал қийматнинг 100 фоизи ёки 100 сўмдан дивиденд
тўланган. Бундан кўриниб турибдики, ҳар бир ИФ АЖ ўз дивиденед сиёсатини
мустақил юритиш, олинган соф фойдани мос равишда дивиденд фондига, резерв
фонди, фондни ривожлантириш ёки капитализацияга ажратиши мумкин.
Инвестиция фондлари томонидан тўланган дивидендларни таҳлили шундан
далолат берадики, акциядорлик кўринишидаги инвестиция фондлари
1
http://www.openinfo.uz/ru/
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-16_Issue-1_June -2023
166
(SEMURG» ИФ АЖдан ташқари) 2021 йилга келиб акциядорларига тўланадиган
дивидендларини 3-50 фоиз оралиғида тўлашга эришган.
Дунё тажрибасида оддий акциядорлик жамиятларидан фарқли равишда,
инвестиция фондларида соф фойдасидан дивиденд фондига ажратишнинг ягона
услубияти ишлаб чиқилмаган. Инвестиция фонди соф фойдасидан дивидендга
қанча фоиз ажратиши ёки уларни янги объектларга йўналтириш тўғрисидаги
қарорларни акциядорларнинг умумий йиғилиши қабул қилади. Хорижий
тажрибада бундай қарор қабул қилишга зарурат йўқ. Чунки фонд сиёсатидан
келиб чиқиб, соф фойданинг бир қисмини дивиденд тўлашга ажратиши ёки
тўлалигича реинвестиция қилиши мумкин.
Инвестиция фондларида дивиденд сиёсати ва уни такомиллаштириш
йўлларини оптималлаштиришда қуйидаги таклифлар ўринли деб ҳисоблаймиз:
1.
Ўзбекистонда қимматли қоғозлар бозорининг ривожланиш
хусусиятларидан келиб чиққан ҳолда акциядорларга мунтазам дивиденд
ажратиши ёки акцияларининг ликвидлигини таъминлаш мақсадида, инвестиция
фондлари фонд бозори савдоларида қатнашиши лозим. Бу ўз навбатида
инвестиция фондлари соф активлар қийматининг кўпайишига таъсир кўрсатиб,
унинг жозибадорлигини ошишига ҳизмат қилади.
2.
Фонд акциядорларига, «SEMURG» ИФ АЖ каби, маълум муддат
дивиденд талаб қилмай, соф фойдасини капитализацияга жалб қилиш орқали
фонднинг соф активлар қийматини ошириш имконияти мавжудлиги, бунда
акцияларининг бозор қийматини ошириш, ҳамда жорий дивидендга қараганда
юқори самарага эришиш мумкинлиги тўғрисида маълумотлар бериб бориши
керак.
3.
2022 йил 1 январдан эътиборан “2022 йил 1 апрелдан 2024 йил 31
декабргача Ўзбекистон резиденти ва норезиденти бўлган жисмоний
шахсларнинг акциялардан олган дивидендлари даромад солиғидан озод
қилинганлиги” тадбирининг жорий этилганлиги муҳим ижобий ҳолат деб
баҳолансада,
бизнинг
фикримизча,
қимматли
қоғозлар
бозорини
ривожлантиришга оид қўйилган мақсадга эришишни ушбу имтиёз орқали
мамлакатимизда 2024 йил 31 декабргача муддат ичида тўлиқ ҳал этиш ўта
мушкул масала ҳисобланганлиги боис “мазкур солиқ имтиёзи акциялардан
дивидендларнинг рақобатбардош, муқобил, барқарор ва аҳоли учун мақбул
даромад топиш манбаига айланишидек” дастурли вазифа ижроси
таъминланишига эришиш муддатигача тайинланиши лозим.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1.
Султанов, М., & Ахмедова, З. (2023). ИНСТИТУЦИОНАЛ ИНВЕСТОРЛАР
ОРКАЛИ
ИҚТИСОДИЙ
ЎСИШНИ
ТАЪМИНЛАШ
МАСАЛАЛАРИ. Приоритетные направления, современные тенденции и
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-16_Issue-1_June -2023
167
перспективы
развития
финансового
рынка,
12–14.
извлечено
от
https://inlibrary.uz/index.php/financial-market-growth/article/view/18953
2.
Султанов, М. (2020). Значение стоимости чистых активов как показателя,
отражающего привлекательность инвестиционных фондов. Экономика и
инновационные
технологии,
(5),
115–122.
извлечено
от
https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/11782
3.
Саидова, У. (2020). EXTERNAL ECONOMIC ACTIVITIES OF UZBEKISTAN:
PROBLEMS
AND
SOLUTIONS.
https://scienceproblems.uz/index.php/journal/article/view/16
4.
Saidova, O. R. (2020). ISSUES OF IMPROVING THE FOREIGN TRADE OF
UZBEKISTAN. Economics and Innovative Technologies, 2020(2), 12.
https://core.ac.uk/download/pdf/336867043.pdf
5.
Shadibekova Dildor, Nosirova Nargiza, Bozorov Ilyos, Berdiyeva Uguloy. (2020)
Prospective Development Analysis of Small Business and Entrepreneurship of
Uzbekistan. Test Engineering & Management. March-April 2020 ISSN: 0193-4120
Page No. 1733-1743
http://www.testmagzine.biz/index.php/testmagzine/article/view/3815/3347
6.
Бозоров Ильёс Исомиддинович, & Эргашова Сабрина Кузимуратовна. (2023).
МАМЛАКАТДА ИНВЕСТИЦИОН ЛОЙИҲАЛАР ЖОЗИБАДОРЛИГИ ВА УНИ
МОЛИЯЛАШ ТИЗИМИНИ БАҲОЛАШ МЕХАНИЗМИ . ОБРАЗОВАНИЕ
НАУКА И ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ, 13(7), 108–107. Retrieved from
http://www.newjournal.org/index.php/01/article/view/2789
7.
Қличев Б. (2023). Операцион фаолият таҳлилини ташкил этиш масалалари. World
Scientific
Research
Journal, 12(2),
263–271.
Retrieved
from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2557;
8.
Қличев Б.П. (2022). Истеъмолчи манфаатлари асосида маҳсулотга баҳо
шакллантириш масалалари таҳлили. “Иқтисодиёт: таҳлиллар ва прогнозлар”, ISSN:
2181-0567, 4 (20)-сон, 170-175, УЎК: 338.4 (575.1)
9.
Қличев Бахтиёр Пардаевич (2023). Хўжалик юритувчи субъектларда операцион
фаолиятида ишлаб чиқариш ҳажмини ифодаловчи кўрсаткичлар таҳлили. Scientific
Journal of “International Finance & Accounting” Issue 2, April 2023. ISSN: 2181-1016,
http://interfinance.tfi.uz/?p=2696
10.
M.S.Tulayev, B.P.Qlichev, (2022). Moliyaviy hisob. (Darslik). ISBN 978-9943-8915-9-
3, UO‘K: 657(075.8)
11.
Amonovich, T. S., Alijonovich, A. Z., Abdullaevich, K. M., & Solijanovna, A. S. (2022).
Impact of Taxes on the Bank’s Profit. INTERNATIONAL JOURNAL OF SPECIAL
EDUCATION, 37(3).
12.
O.Xudoyorov (2017) Importance of credit risk management in banks. Экономика и
бизнес: теория и практика № 5.
https://cyberleninka.ru/article/n/importance-of-credit-
13.
Yusupova F., Abdullaeva S. Prospects for the Development of Dairy Farming of Dekhkan
Farms in Uzbekistan // Бюллетень науки и практики. 2022. Т. 8. №8. С. 88-96.
https://doi.org/10.33619/2414-2948/81/14
14.
Холикулова, Ю. (2023). Iqtisodiyotimizda transport-logistika xizmatlari tashkil etilishi
va uning rivojlanishi. Направления развития благоприятной бизнес-среды в
условиях
цифровизации
экономики,
1(02),
122–126.
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-16_Issue-1_June -2023
168
15.
О.О.Худоёров, & Х.Х.Гойипов. (2023). ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИНИ
САМАРАЛИ БОШҚАРИШДА ХОРИЖИЙ МАМЛАКАТЛАР ТАЖРИБАСИ.
World
Scientific
Research
Journal,
12(2),
244–253.
Retrieved
from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2555
16.
О.О.Худоёров, & Ш.О.Ғозоров. (2023). МАМЛАКАТНИНГ ИҚТИСОДИЙ
РИВОЖИДА ТИЖОРАТ БАНКЛАРИ ИНВЕСТИЦИОН КРЕДИТЛАРИНИНГ
ЎРНИ. World Scientific Research Journal, 12(2), 254–262. Retrieved from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2556
17.
Курбонов, М. (2020). Зарубежный опыт эффективного использования финансовых
ресурсов государственных целевых фондов. Экономика И Образование, 1(5), 163–
166. извлечено от
https://inlibrary.uz/index.php/economy_education/article/view/4823
18.
Қурбонов Мухиддин Абдуллаевич. (2023). Камерал солиқ назорати, риск
анализларни смарт теҳнологиялардан фойдаланилган ҳолда амалга оширишни
такомиллаштириш . Образование наука и инновационные идеи в мире, 13(7), 36–
41. Retrieved from
http://www.newjournal.org/index.php/01/article/view/2781
19.
Абдуллаевич Қ.М. Central European Management Journal. UZBEKISTAN REPUBLIC
TO IMPROVE AGRICULTURAL FINANCING. 2022;30(3):1284-93.
20.
Қурбонов Мухиддин Абдуллаевич. (2023). БЮДЖЕТ ХАРАЖАТЛАРИ
ТИЗИМИДА АУТСОРСИНГ ХИЗМАТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШ ВА
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ . World Scientific Research Journal, 12(3), 3–12. Retrieved
from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2558
21.
Назарова Муслима Назаровна. (2023). ЎЗБЕКИСТОНДА НОБАНК КРЕДИТ
ТАШКИЛОТЛАРИ ФАОЛИЯТИ ВА УЛАР ФАОЛИЯТИНИНГ ЗАМОНАВИЙ
ҲОЛАТИ ТАҲЛИЛИ . World Scientific Research Journal, 12(2), 214–228. Retrieved
from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2552
22.
Khaitov, S. S., Nazarova, M. N., Urmonbekova, I. F., Xoliquliva, Y. P. Q., & Bozorova,
O. R. (2023). Mechanisms of Development of the Country’s Economy through Bank
Loans. EUROPEAN
JOURNAL
OF
INNOVATION
IN
NONFORMAL
EDUCATION, 3(4),
9–15.
Retrieved
from
http://www.inovatus.es/index.php/ejine/article/view/1575
23.
Тулаев, М. (2022). МОЛИЯВИЙ ИНВЕСТИЦИЯЛАР ҲИСОБИ АМАЛИЁТИНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ. Архив научных исследований, 2(1). извлечено от
http://journal.tsue.uz/index.php/archive/article/view/1181
24.
Тулаев, М. (2021). Разработка методики определения уровня существенности в
аудите. Экономика и инновационные технологии, (5), 52–60. извлечено от
https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/12137
25.
Назарова,
М.
(2022).
ПРАВОВЫЕ
ОСНОВЫ
МИКРОКРЕДИТНЫХ
ОРГАНИЗАЦИЙ В РЕСПУБЛИКЕ УЗБЕКИСТАН И АНАЛИЗ ИХ ТЕКУЩЕГО
СОСТОЯНИЯ. Экономика и образование, 23(4), 73–80. извлечено от
https://cedr.tsue.uz/index.php/journal/article/view/566
26.
Назарова, М. (2022). ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИДА НОБАНК КРЕДИТ
ТАШКИЛОТЛАРИНИНГ ҲУҚУҚИЙ АСОСЛАРИ ВА УЛАРНИНГ АМАЛДАГИ
ФАОЛИЯТИ:
https://doi.org/10.55439/ECED/vol23_iss3/a11.
Экономика
и
образование, 23(3), 71-78.
27.
Салимов
Шерзод
Бахтиёрович.
(2023).
Ўзбекистон
иқтисодиётининг
ривожланишида кичик бизнес корхоналарини венчур капитали орқали инновацион
фаолиятини молиялаштириш. World Scientific Research Journal, 12(2), 229–236.
Retrieved from
World scientific research journal
www.wsrjournal.com Volume-16_Issue-1_June -2023
169
28.
Салимов , Б., & Салимов , Ш. (2023). Янги Ўзбекистоннинг стратегик мақсадлари
ва ривожланиши. The Innovation Economy, 1(01), 14–19. Retrieved from
https://ojs.qmii.uz/index.php/ej/article/view/354
29.
Xoliqulova, Y. (2022). STEPS IN THE PROCESS OF DENATIONALIZATION AND
PRIVATIZATION OF PROPERTY IN UZBEKISTAN. Journal of Integrated Education
and
Research,
1(6),
6–10.
Retrieved
from
https://ojs.rmasav.com/index.php/ojs/article/view/368
30.
Ibragimova I., Tursunov U., NosirovA. Auditing of financial reporting in the republic of
Uzbekistan.// International Journal of Management, IT & Engineering- Vol. 9 Issue 7,
July 2019, ISSN: 2249-0558
31.
Ibragimova Iroda Rashid qizi (2023). Problems of planning the external audit process in
commercial banks. International Journal of Management, IT & Engineering. Vol. 13 Issue
05,
May
2023,
ISSN:
2249-0558,
https://www.ijmra.us/project%20doc/2023/IJME_MAY2023/IJMIE2May23_Uzb.pdf
32.
Бозорова Озода Рахимовна. (2023). МАМЛАКАТИМИЗДА ОИЛАВИЙ
ТАДБИРКОРЛИКНИ РИВОЖЛАНТИРИШ МАСАЛАЛАРИ . World Scientific
Research
Journal,
12(2),
178–185.
Retrieved
from
http://wsrjournal.com/index.php/wsrj/article/view/2548
33.
Тулаев, М. С., & Кличев, Б. П. (2022). ВОПРОСЫ СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ
УЧЕТА КОРПОРАТИВНЫХ ОБЛИГАЦИИ: ОБЯЗАТЕЛЬСТВО ИЛИ КАПИТАЛ.
In Учет, анализ и аудит: их возможности и направления эволюции (pp. 146-154).
34.
Қличев Бахтиёр Пардаевич, (2023). Корхоналарда маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми
таҳлилини такомиллаштириш масалалари. Issues of improving the analysis of the
volume
of
production
at
enterprises.
ОБРАЗОВАНИЕ
НАУКА
И
ИННОВАЦИОННЫЕ
ИДЕИ
В
МИРЕ, 13(7),
42–49.
Retrieved
from
http://www.newjournal.org/index.php/01/article/view/2782
35.
О. Бозорова. (2023). ДАВЛАТ ТОМОНИДАН ТАДБИРКОРЛИК ФАОЛИЯТИНГИ
ҚЎЛЛАБ-ҚУВВАТЛАШ ЙЎНАЛИШЛАРИ. ОБРАЗОВАНИЕ НАУКА И
ИННОВАЦИОННЫЕ ИДЕИ В МИРЕ, 13(7), 24–29. Retrieved from
http://www.newjournal.org/index.php/01/article/view/2779