JINOYATLARNI TERGOV QILISHDA MUTAXASSIS VA TERGOVCHILARNING O‘ZARO HAMKORLIGINI TA’MINLASHNING AYRIM MASALALARI

Annotasiya

Ushbu maqolada O‘zbekiston Respublikasi jinoyat protsesual qonunchiligida mutaxassis instituti, uning mazmun va mohiyati, jinoyatlarni tergov qilishda mutaxassis va tergovchilar hamkorligining  ahamiyati ilmiy-amaliy tahlil qilingan.

Manba turi: Konferentsiyalar
Yildan beri qamrab olingan yillar 2022
inLibrary
Google Scholar
Chiqarish:
38-43
7

Кўчирилди

Кўчирилганлиги хақида маълумот йук.
Ulashish
Usmonaliyev, N., & Jokirov, J. . (2025). JINOYATLARNI TERGOV QILISHDA MUTAXASSIS VA TERGOVCHILARNING O‘ZARO HAMKORLIGINI TA’MINLASHNING AYRIM MASALALARI. Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования, 4(14), 38–43. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/zdif/article/view/104069
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Annotasiya

Ushbu maqolada O‘zbekiston Respublikasi jinoyat protsesual qonunchiligida mutaxassis instituti, uning mazmun va mohiyati, jinoyatlarni tergov qilishda mutaxassis va tergovchilar hamkorligining  ahamiyati ilmiy-amaliy tahlil qilingan.


background image

38

JINOYATLARNI TERGOV QILISHDA MUTAXASSIS VA TERGOVCHILARNING

O‘ZARO HAMKORLIGINI TA’MINLASHNING AYRIM MASALALARI

Usmonaliyev Najmiddin Qo’shboq o’g’li

O'zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi

“Tergov faoliyati” kafedrasi o'qituvchisi

Jokirov Javlon Rustam o’g’li

O’zbekiston Respublikasi IIV Akademiyasi 3-bosqich 324-guruh kursanti

https://doi.org/10.5281/zenodo.15624857

Annotatsiya.

Ushbu maqolada O‘zbekiston Respublikasi jinoyat protsesual

qonunchiligida mutaxassis instituti, uning mazmun va mohiyati, jinoyatlarni tergov qilishda
mutaxassis va tergovchilar hamkorligining ahamiyati ilmiy-amaliy tahlil qilingan.

Kalit so‘zlar

Mutaxassis, tergovchi, o‘zaro hamkorlik, huquq va majburiyat, ekspertiza, xulosa, tergov

va surishtiruv, maxsus bilim, dalillar, rasmiylashtirish.

Аннотация

В статье дается научно-практический анализ института специалиста в уголовно-

процессуальном законодательстве Республики Узбекистан, его содержания и сущности,
а также значения сотрудничества специалистов и следователей при расследовании
преступлений.

Ключевые слова

Специалист, следователь, сотрудничество, права и обязанности, экспертиза,

заключение, следствие и дознание, специальные познания, доказательства,
оформление.

Abstract

This article provides a scientific and practical analysis of the institution of a specialist in

the criminal procedural legislation of the Republic of Uzbekistan, its content and essence, and
the importance of cooperation between specialists and investigators in the investigation of
crimes.

Keywords

Specialist, investigator, cooperation, rights and obligations, expertise, conclusion,

investigation and inquiry, special knowledge, evidence, formalization.


O‘zbekiston Respublikasi hududida jinoyat ishlarini yuritish tartibi Jinoyat-protsessual

kodeksi nazarda tutilgan tartibda va asoslarda amalga oshiriladi. Jinoyat ishlarini yuritishning
ushbu Kodeksda belgilangan tartibi barcha sudlar, prokuratura, tergov, surishtiruv organlari,
advokatura, shuningdek fuqarolar uchun yagona hamda majburiydir

1

. O‘zbekiston

Respublikasi fuqarolik protsessi tushunchasi deganda har bir fuqaro, yuridik shaxs, davlat,
davlat boshqaruv idoralarining hamda jamoat birlashmalarining noqonuniy qarorlari ustidan
sudga murojaat etib, buzilgan yoki nizolashayotgan huquqlarini tiklash huquqi va ularni
himoya qilish huquqlarini kafolatlash tushuniladi. Jinoyat-protsessual qonunchiligining
vazifalari jinoyatlarni tez va to‘la ochishdan, jinoyat sodir etgan har bir shaxsga adolatli jazo

1

Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари // Олий юридик ўқув

юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари.
Тошкент. Ўзбекистон Миллий университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.


background image

39

berilishi hamda aybi bo‘lmagan hech bir shaxs javobgarlikka tortilmasligi va hukm qilinmasligi
uchun aybdorlarni fosh etishdan hamda qonunning to‘g‘ri tatbiq etilishini ta’minlashdan
iboratdi

2

.

Jinoyat protsessida mutaxassislarning ishtiroki katta ahamiyatga ega, chunki ular o'zining

maxsus bilim va tajribasi orqali sud ishlari va tergov jarayonlarida huquqiy aniqlikni
ta'minlashga yordam beradi. Mutaxassislarning roli quyidagi jihatlarga taalluqlidir:

Texnik va ilmiy bilimlar:

Jinoyat protsessida ko'plab holatlarda maxsus bilimlarga ega

mutaxassislar kerak bo'ladi. Masalan, jinoyat joyidan olingan dalillarni tahlil qilishda, biologik
yoki kimyoviy tekshiruvlar o'tkazishda, yoki jinoyatning psixologik jihatlarini aniqlashda
mutaxassislar zarur

3

.

Jinoyatning sabablarini aniqlash:

Jinoyatni tahlil qilishda, mutaxassislar ko'pincha

jinoyatning sabablarini va sharoitlarini aniqlashda yordam berishadi. Ular tergovchilar va
sudyalar uchun tafsiyalar berishadi.

Dalillarni aniqlash va baholash:

Jinoyat joyidan olingan dalillarni to'plash, ularni tahlil

qilish va baholashda mutaxassislar katta ahamiyatga ega. Masalan, ADN, izlar, kulbalar yoki
kompyuter tahlillari kabi sohalarda.

Sudda guvohlik berish:

Mutaxassislar sudda o'zlarining sohasidagi bilimlarini taqdim

etadilar. Ular sudyaga yoki hakamlarga to'g'ri qaror qabul qilishda yordam berishadi.

Jinoyatni yoritishda obyektivlik:

Mutaxassislarning ishtiroki tergov va sud

jarayonlarini aniq, xolis va ishonchli o'tkazishga yordam beradi, chunki ular o'z bilimlari va
tajribalariga tayangan holda ishtirok etadilar, shuningdek ular jinoyatni tasvirlashda xolislikni
saqlaydilar.

Qonuniylikni ta'minlash:

Mutaxassislar, ayniqsa, huquqiy tahlil qilishda jinoyat

protsessida qatnashib, qonuniy talablar va me'yorlarga rioya qilishni ta'minlashadi. Bu, o'z
navbatida, jinoyat ishlari bo'yicha sud qarorlarining adolatli va to'g'ri bo'lishiga yordam beradi.

Shunday qilib, jinoyat protsessida mutaxassislarning ishtiroki sudning haqiqiy va adolatli

qaror chiqarishiga, tergovning samarali o'tishiga va huquqiy tizimning ishonchliligini
oshirishga xizmat qiladi.Jinoyat protsessida mutaxassislarning tergovchi bilan hamkorligi
muhim o'rin tutadi, chunki bu hamkorlik jinoyat ishlarining to'g'ri va samarali hal qilinishini
ta'minlashga yordam beradi. Tergovchi, odatda, jinoyatni tekshiruvchi, huquqiy ekspert,
dalillarni yig'uvchi va sudga topshiruvchi shaxs bo'lib, mutaxassis esa maxsus bilim va tajribaga
ega bo'lib, tergov jarayonida turli yo'nalishlarda yordam beradi. Ularning hamkorligi quyidagi
jihatlarga asoslanadi

4

:

Dalil to'plash va tahlil qilishda yordam

: Tergovchi ko'pincha jinoyat joyidan yoki

boshqa manbalardan olingan dalillarni to'playdi, ammo bu dalillarni to'liq va aniq baholash
uchun mutaxassislar kerak bo'ladi. Masalan, texnik mutaxassis jinoyat joyidagi izlarni tahlil
qilishi yoki biologik mutaxassis DNA tekshiruvlarini o'tkazishi mumkin. Tergovchi

2

Б.Б.Муродов. Хусусий айблов институтини қўллаш самарадорлигини ошириш йўллари // Хусусий айблов ва

ярашув институтларини такомиллаштириш чоралари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари.
Т:Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015й.Б. 34-40.

3

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга хилоф равишда муомала

қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар”
Республика илмий-услубий журнали 10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.

4

Ш.Ш.Суюнов. Компютер техника воситалари орқали содир этилган фирибгарлик жинояти турлари. “Замонавий

дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-амалий конференцияси. 9.06.2023 йил


background image

40

mutaxassisdan bu dalillarni qanday tahlil qilish, qanday metodlarni qo'llash va ularni qanday
baholash kerakligi haqida maslahat oladi

5

.

Jinoyat holatini tushunish va ilmiy asoslash

: Ba'zi jinoyatlar uchun mutaxassislarning

ilmiy bilimlari juda zarur. Masalan, psixologik, nevrologik yoki kimyoviy tahlillarni
mutaxassislar ko'rsatishi mumkin. Tergovchi mutaxassislarning yordamiga murojaat qilib,
jinoyatning sabablarini, jinoyatchining xatti-harakatlarini, shuningdek, jinoyatni sodir
etishdagi motivlarni yaxshiroq tushunishi mumkin

6

.

Texnik va ilmiy jarayonlarni boshqarish

: Tergov jarayonida ko'plab texnik va ilmiy

aspektlar mavjud, masalan, maxsus tahlil usullari, laboratoriya ishlarini o'tkazish yoki
ekspertiza qilish. Mutaxassis bu jarayonlarning to'g'riligini va aniqligini ta'minlashda yordam
beradi. Ular tergovchiga to'liq va ishonchli dalillarni taqdim etish uchun zarur bo'lgan texnik
ko'nikmalarni beradi.

Guvohlik va ekspertiza xulosalari

: Tergovchi ko'pincha mutaxassislarni guvoh sifatida

jalb qiladi, chunki ular jinoyatga oid masalalarni chuqur tushunishadi. Mutaxassislar sudda yoki
tergov davomida o'z sohasidagi xulosalarini taqdim etadi va bu xulosalar tergovchining holatni
to'g'ri tushunishiga va izlanishlarining aniq yo'nalishlarda olib borilishiga yordam beradi

7

.

Obyektivlik va mustaqillik

: Mutaxassislar o'z bilim va tajribasiga tayanib, xolis va

mustaqil fikrlarni taqdim etadilar. Tergovchi, mutaxassisning xulosalariga tayanib, dalillarni
tekshiradi va to'g'ri qaror chiqarishga yordam beradi. Bu hamkorlik har ikkala tomonning
obyektivligi va mustaqilligi asosida amalga oshiriladi.

Jinoyatning texnik va ilmiy jihatlarini tushuntirish

: Ba'zi jinoyatlarni tergov qilishda

maxsus texnik yoki ilmiy bilimlarga ega mutaxassislar zarur bo'ladi. Misol uchun, kompyuter
jinoyatlari, biologik jinoyatlar, yoki ekologik jinoyatlar kabi murakkab sohalarda mutaxassislar
tergovchi uchun yo'l-yo'riq ko'rsatadi. Ular jinoyatning texnik jihatlarini tushuntirishi va
tergovning yanada samarali o'tishini ta'minlashi mumkin

8

.

Jinoyatni qayd etish va huquqiy asoslash

: Mutaxassislarning tergovchiga yordam

berishi jinoyatning huquqiy asoslarini aniqlashga yordam beradi. Mutaxassislar tergovchi
uchun taqdim etgan ilmiy va texnik xulosalari orqali jinoyatni huquqiy jihatdan asoslashda
muhim ahamiyatga ega bo'lishadi

9

.

Jinoyat protsessida mutaxassislarning tergovchi bilan hamkorligi yanada chuqurroq va

aniqlik kiritilgan tergov jarayonini yaratadi. Tergovchining huquqiy bilimlari va

5

А.Т.Аширбоев. Жиноят ишини тўхтатиш тушунчаси ва аҳамияти. Эксмерткриминалистик фаолият:

истиқболлар ва инновациялар мавзусидаги халқаро конференция материллари тўплами. Т., Ўзбекистон
Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси, 2023. – Б. 381-388.

6

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситаларини, уларнинг аналогларини ёки психотроп моддаларини сотиш

мақсадисиз ноқонуний ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, жинояти тушунчаси // Жамият ва инновация. – 2025. – В.
6. – Но 1/С. – Б. 267-277.

7

Ш.Ш.Суюнов. Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг жиноят содир этган шахсларни

аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли
Республика илмий-амалий конференцияси.

8

Хушвактова Н.А. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию общественного участия в

досудебном производстве / Н.А. Хушвактова // Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы
правоприменения: сб. ст. по материалам LXV Международной научно-практической конференции
«Теорети¬ческие аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд.
«Интернаука», 2022. DOI:10.32743/25419889.2022.11.65.346588

9

Ш.С.Агоев., Шакирова С. Қийнаш жиноятини тергов қилиш: назария ва амалиёт //Развитие и инновации в науке.

–2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 75-81.


background image

41

mutaxassislarning maxsus ilmiy bilimlari o'zaro birlashib, jinoyatlarni tez va to'g'ri aniqlashga
yordam beradi. Bu esa, o'z navbatida, adolatli sud jarayonlarini ta'minlashga va
jinoyatchilarning to'g'ri jazolanishiga olib keladi

10

.

References:

Используемая литература:

Foydalanilgan adabiyotlar:

1.

Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси.

2.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 25.01.2020 йилдаги

Олий Мажлисга Мурожаатномаси. // [Електрон манба].
3.

Ўзбекистон юридик энциклопедияси. –Т., 2009. – Б. 199.

4.

Ўзбекистон миллий энциклопедияси. Т.4. –Т., 2002. – Б. 47.

5.

Б.Б.Муродов.

Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари //

Олий юридик ўқув юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи
фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари. Тошкент. Ўзбекистон Миллий
университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.
6.

Б.Б.Муродов.

Жиноят-протсессуал муносабатларда ҳимоячининг иштироки //

“Адвокатлик фаолияти: назария ва амалиёт масалалари” мавзусидаги илмий-амалий
конференция материаллари. ЎзР Президенти ҳузуридаги Амалдаги қонун ҳужжатлари
мониторинги институти. – Тошкент, 2010. Б. 171-175.
7.

Б.Б.Муродов.

Хусусий айблов институтини қўллаш самарадорлигини ошириш

йўллари // Хусусий айблов ва ярашув институтларини такомиллаштириш чоралари:
Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. Т:Ўзбекистон Республикаси
ИИВ Академияси, 2015й.Б. 34-40.
8.

Б.Б.Муродов.

“Жиноятларни тергов қилиш методикаси” фанидан ўқув дастури. Т.:

Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. Б.24
9.

Ш.Ш.Суюнов.

Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга

хилоф равишда муомала қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг
муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар” Республика илмий-услубий журнали
10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.

10.

Ш.Ш.Суюнов.

Компютер техника воситалари орқали содир этилган фирибгарлик

жинояти турлари. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика
илмий-амалий конференцияси. 9.06.2023 йил
11.

Ш.Ш.Суюнов.

Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг

жиноят содир этган шахсларни аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги
ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-
амалий конференцияси.
12.

Ш.Ш.Суюнов.

Гиёҳвандлик воситаларини, уларнинг аналогларини ёки психотроп

моддаларини сотиш мақсадисиз ноқонуний ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, жинояти
тушунчаси // Жамият ва инновация. – 2025. – В. 6. – Но 1/С. – Б. 267-277.
13.

А.Т.Аширбоев.

Айбланувчининг қаерда эканлиги номаълум бўлган ҳолларда

10

Н.Қ.Усманалиев. Байназов Ж. Ўғирлик жинояти бўйича ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов

ҳаракатининг янги усуллари //Наука и инновации в системе образования. – 2024. – Т. 3. – №. 8. – С. 69-74.


background image

42

жиноят ишини тўхтатишнинг назарий ва амалий жиҳатлари. Жамият ва инновациялар
№ 1 (2024).– 2024. – 314-320 б.
14.

А.Т.Аширбоев.

Жиноят

ишини

тўхтатиш

тушунчаси

ва

аҳамияти.

Эксмерткриминалистик фаолият: истиқболлар ва инновациялар мавзусидаги халқаро
конференция материллари тўплами. Т., Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар
вазирлиги Академияси, 2023. – Б. 381-388.
15.

А.Т.Аширбоев.

Айбланувчининг иштирокини таъминлаш имкони бўлмаган

тақдирда дастлабки терговни тўхтатиш: Назария ва амалиёт. Ўзбекистон Республикаси
Фанлар Академияси Қорақалпоғистон бўлимининг Ахборотномаси № 1 (2024).– 2024.
95-98 б.
16.

А.Т.Аширбоев

. Cуриштирув ва дастлабки терговни тўхтатиш институти: халқаро

тажриба

ва

ўзбекистон

қонунчилигини

такомиллаштириш

истиқболлари

//Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 14. – С. 37-42.
17.

Н.Қ.Усманалиев.

“Оқилона муддат” тамоийилини жорий этиш назарий ва амалий

жиҳатлари //Наука и инновации в системе образования. – 2025. – Т. 4. – №. 3. – С. 44-50.
18.

Н.Қ.Усманалиев.

Жиноят ишини юритишни тўхтатиш ва тиклаш муддатлари билан

боғлиқ айрим мулоҳазалар //Теоретические аспекты становления педагогических наук.
– 2025. – Т. 4. – №. 6. – С. 40-47.
19.

Н.Қ.Усманалиев.

Протсессуал

муддатларнинг

ҳисоблашда

қўлланилувчи

меъзонларнинг айрим жиҳатлари //проблемс анд солутионс оф сcиентифиc анд
инновативе ресеарч. – 2024. – Т. 1. – №. 3. – С. 25-30.
20.

Н.Қ.Усманалиев. Байназов Ж

. Ўғирлик жинояти бўйича ҳодиса содир бўлган жойни

кўздан кечириш тергов ҳаракатининг янги усуллари //Наука и инновации в системе
образования. – 2024. – Т. 3. – №. 8. – С. 69-74.
21.

Ш.С.Агоев., Шакирова С

. Қийнаш жиноятини тергов қилиш: назария ва амалиёт

//Развитие и инновации в науке. –2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 75-81.
22.

Ш.С.Агоев., Абдухамидов А

. Гувохлантириш тергов харакатини ўтказишнинг

ахамияти //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические
исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 49-51.
23.

Ш.С.Агоев., Асатуллаев Д

. Ахборот технологиялари соҳасидаги ўғирлик

жиноятларни тергов қилишнинг ўзига хос хусусиятлари //Общественные науки в
современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. –
С. 31-35.
24.

Ш.С.Агоев., Ташев У

. Экспертиза фаолиятининг арманистон республикаси жиноят-

протсессуал қонунчилигидаги ҳуқуқий асослари //Развитие и инновации в науке. –
2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 48-56.
25.

Хушвактова Н.А

. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию

общественного участия в досудебном производстве / Н.А. Хушвактова // Теоретические
аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения: сб. ст. по материалам LXV
Международной научно-практической конференции «Теорети¬ческие аспекты
юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд. «Интернаука»,
2022. DOI:10.32743/25419889.2022.11.65.346588

26.

Хушвактова Н.А

. Коррупцияга оид жиноятларни фош қилиш ва тергов қилишда


background image

43

жамоатчилик ёрдамидан фойдаланиш // «Давлат бошқаруви соҳасида коррупциявий
хавф-хатарларни бартараф этиш механизмларини такомиллаштириш масалалари»:
республика илмий-амалий конференцияси тўплами – Тошкент давлат юридик
университетининг ихтисослаштирилган филиали, Т: 2022. Б.78-83.

Bibliografik manbalar

Ўзбекистон Республикасининг Конституцияси.

Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг 25.01.2020 йилдаги Олий Мажлисга Мурожаатномаси. // [Електрон манба].

Ўзбекистон юридик энциклопедияси. –Т., 2009. – Б. 199.

Ўзбекистон миллий энциклопедияси. Т.4. –Т., 2002. – Б. 47.

Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал қонун нормаларини эркинлаштириш йўллари // Олий юридик ўқув юртларида инсон ҳуқуқлари муҳофазасини таъминловчи фанларнинг ўқитишнинг замонавий муаммолари. Тошкент. Ўзбекистон Миллий университети ҳуқуқшунослик факултети 2009. Б. 66-69.

Б.Б.Муродов. Жиноят-протсессуал муносабатларда ҳимоячининг иштироки // “Адвокатлик фаолияти: назария ва амалиёт масалалари” мавзусидаги илмий-амалий конференция материаллари. ЎзР Президенти ҳузуридаги Амалдаги қонун ҳужжатлари мониторинги институти. – Тошкент, 2010. Б. 171-175.

Б.Б.Муродов. Хусусий айблов институтини қўллаш самарадорлигини ошириш йўллари // Хусусий айблов ва ярашув институтларини такомиллаштириш чоралари: Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. Т:Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2015й.Б. 34-40.

Б.Б.Муродов. “Жиноятларни тергов қилиш методикаси” фанидан ўқув дастури. Т.: Ўзбекистон Республикаси ИИВ Академияси, 2012. Б.24

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситалари ёки психотроп моддалар билан қонунга хилоф равишда муомала қилишдан иборат жиноятларни квалификатсия қилишнинг муҳим жиҳатлари. “Талқин ва тадқиқотлар” Республика илмий-услубий журнали 10сони. 01.10.2022 йил Б. 105-109.

Ш.Ш.Суюнов. Компютер техника воситалари орқали содир этилган фирибгарлик жинояти турлари. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-амалий конференцияси. 9.06.2023 йил

Ш.Ш.Суюнов. Ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов харакатининг жиноят содир этган шахсларни аниқлаш хамда уларнинг айбини исботлашдаги ахамияти. “Замонавий дунёда педагогика ва психология” номли Республика илмий-амалий конференцияси.

Ш.Ш.Суюнов. Гиёҳвандлик воситаларини, уларнинг аналогларини ёки психотроп моддаларини сотиш мақсадисиз ноқонуний ишлаб чиқариш, олиш, сақлаш, жинояти тушунчаси // Жамият ва инновация. – 2025. – В. 6. – Но 1/С. – Б. 267-277.

А.Т.Аширбоев. Айбланувчининг қаерда эканлиги номаълум бўлган ҳолларда жиноят ишини тўхтатишнинг назарий ва амалий жиҳатлари. Жамият ва инновациялар № 1 (2024).– 2024. – 314-320 б.

А.Т.Аширбоев. Жиноят ишини тўхтатиш тушунчаси ва аҳамияти. Эксмерткриминалистик фаолият: истиқболлар ва инновациялар мавзусидаги халқаро конференция материллари тўплами. Т., Ўзбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси, 2023. – Б. 381-388.

А.Т.Аширбоев. Айбланувчининг иштирокини таъминлаш имкони бўлмаган тақдирда дастлабки терговни тўхтатиш: Назария ва амалиёт. Ўзбекистон Республикаси Фанлар Академияси Қорақалпоғистон бўлимининг Ахборотномаси № 1 (2024).– 2024. 95-98 б.

А.Т.Аширбоев. Cуриштирув ва дастлабки терговни тўхтатиш институти: халқаро тажриба ва ўзбекистон қонунчилигини такомиллаштириш истиқболлари //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 14. – С. 37-42.

Н.Қ.Усманалиев. “Оқилона муддат” тамоийилини жорий этиш назарий ва амалий жиҳатлари //Наука и инновации в системе образования. – 2025. – Т. 4. – №. 3. – С. 44-50.

Н.Қ.Усманалиев. Жиноят ишини юритишни тўхтатиш ва тиклаш муддатлари билан боғлиқ айрим мулоҳазалар //Теоретические аспекты становления педагогических наук. – 2025. – Т. 4. – №. 6. – С. 40-47.

Н.Қ.Усманалиев. Протсессуал муддатларнинг ҳисоблашда қўлланилувчи меъзонларнинг айрим жиҳатлари //проблемс анд солутионс оф сcиентифиc анд инновативе ресеарч. – 2024. – Т. 1. – №. 3. – С. 25-30.

Н.Қ.Усманалиев. Байназов Ж. Ўғирлик жинояти бўйича ҳодиса содир бўлган жойни кўздан кечириш тергов ҳаракатининг янги усуллари //Наука и инновации в системе образования. – 2024. – Т. 3. – №. 8. – С. 69-74.

Ш.С.Агоев., Шакирова С. Қийнаш жиноятини тергов қилиш: назария ва амалиёт //Развитие и инновации в науке. –2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 75-81.

Ш.С.Агоев., Абдухамидов А. Гувохлантириш тергов харакатини ўтказишнинг ахамияти //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 49-51.

Ш.С.Агоев., Асатуллаев Д. Ахборот технологиялари соҳасидаги ўғирлик жиноятларни тергов қилишнинг ўзига хос хусусиятлари //Общественные науки в современном мире: теоретические и практические исследования. – 2024. – Т. 3. – №. 7. – С. 31-35.

Ш.С.Агоев., Ташев У. Экспертиза фаолиятининг арманистон республикаси жиноят-протсессуал қонунчилигидаги ҳуқуқий асослари //Развитие и инновации в науке. – 2024. – Т. 3. – №. 6. – С. 48-56.

Хушвактова Н.А. Факторы, препятствующие эффективному использо-ванию общественного участия в досудебном производстве / Н.А. Хушвактова // Теоретические аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения: сб. ст. по материалам LXV Международной научно-практической конференции «Теорети¬ческие аспекты юриспруденции и вопросы правоприменения». – № 11(65). – Москва, Изд. «Интернаука», 2022. DOI:10.32743/25419889.2022.11.65.346588

Хушвактова Н.А. Коррупцияга оид жиноятларни фош қилиш ва тергов қилишда жамоатчилик ёрдамидан фойдаланиш // «Давлат бошқаруви соҳасида коррупциявий хавф-хатарларни бартараф этиш механизмларини такомиллаштириш масалалари»: республика илмий-амалий конференцияси тўплами – Тошкент давлат юридик университетининг ихтисослаштирилган филиали, Т: 2022. Б.78-83.