Новые правила Базельского комитета по банковскому надзору и возможности их применения в Узбекистане

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
113-119
75
9
Поделиться
Сатторов O. (2015). Новые правила Базельского комитета по банковскому надзору и возможности их применения в Узбекистане. Экономика и инновационные технологии, (4), 113–119. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/8406
O Сатторов, Ташкентский Государственный Университет Экономики

помощник

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье освещены новые требования банковского надзора, новые требования к банковскому надзору и достаточности капитала Базельского Международного комитета, а также возможности применения данных требований в коммерческих банках нашей страны. Исходя из этого можно добиться финансовой стабильности коммерческих банков.

Похожие статьи


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2015 йил

1

www.iqtisodiyot.uz

О.Б. Сатторов,

ассистент, ТДИУ

БАЗЕЛЬ ҚЎМИТАСИНИНГ БАНК НАЗОРАТИГА ОИД ЯНГИ ТАЛАБЛАРИ

ВА УЛАРНИ ЎЗБЕКИСТОНДА ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ

В данной статье освещены новые требования банковского надзора,

новые требования к банковскому надзору и достаточности капитала
Базельского Международного комитета, а также возможности применения
данных требований в коммерческих банках нашей страны. Исходя из этого
можно добиться финансовой стабильности коммерческих банков.

In this article new requirements of bank control, new requirements to bank

control and capital adequacy of Basel International committee, as well as possibility
of the using this requirement in commercial banks of our country are given.
Proceeding from this it is possible to achieve financial stability of commercial banks.

Калит сўзлар:

Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози, Базель қўмитаси,

банк назорати, капитал етарлиги.

Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози ва унинг оқибатларини бартараф этиш

шароитида барча мамлакатларда, шу жумладан, республикамизда ҳам банк
тизимининг барқарорлигига асосий эътибор қаратилди. Халқаро миқёсда йирик 20
талик мамлакат вакилларининг йиғилишларида жаҳон молиявий инқирозининг келиб
чиқиш сабаблари ва унинг оқибатларини бартараф этиш йўллари ишлаб чиқилди.
Бўлиб ўтган йиғилишларда қабул қилинган қарорларни таҳлил қиладиган бўлсак,
уларда халқаро молия институтларининг мавқеини янада ошириш кўзда тутилган.

Жумладан, Халқаро валюта фонди, Халқаро тикланиш ва тараққиёт банки ҳамда

Базель қўмитасининг банк тизимининг барқарорлигини таьминлашдаги талабларини
қайта кўриб чиқиш таклифи маьқулланган. Шундай қилиб, Халқаро банк назорати
бўйича Базель қўмитасининг янги “Базель III” талаблари ишлаб чиқилди ва 2019
йилгача босқичма-босқич амалиётга жорий этилиши тавсия қилинди.

2010 йил сентябрь ойида Банк назорати бўйича Базель қўмитаси банк капитали ва

ликвидлилигининг янги стандартлари тўлиқ ишлаб чиқилганлигини эълон қилди
ҳамда ноябрь ойида ушбу янги стандартлар катта йигирмалик давлатлари
раҳбарларининг Сеул саммитида тасдиқланди. Базель III дея номланган ушбу янги
стандартлар банклар капитали етарлилига минимал талабларнинг тобора ва босқичма-
босқич кучайтиришни назарда тутади. Ушбу янги стандартларга катта йигирмалик
давлатларида 2013 йилдан бошлаб ўтилиши ҳамда 2019 йилга келиб, ушбу
давлатларда банклар ўз капиталларини Базель III талабларига тўлиқ мослаштирилиши
кутилмоқда.

Базель қўмитаси аъзолари «Базель III» борасида илк бор 2009 йилнинг сентябрь

ойида келишиб олган бўлиб, қўмита томонидан ўша йилнинг декабрига келиб аниқ
тавсиялар ишлаб чиқилди. Хусусан, Базель қўмитасининг 2009 йил 8-9 декабрдаги
йиғилишида қатор тавсиявий характерга эга ҳужжатлар («Банк сектори


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2015 йил

2

www.iqtisodiyot.uz

барқарорлигини ошириш», «Ликвидлик хатарини ўлчаш, стандартлар ва мониторинг
бўйича халқаро ёндашувлар») маъқулланди.[1]

Банк назорати бўйича Базель

қўмитасининг маслаҳат ҳужжатларидаги янги тавсиялар инқироз сабоқларини ҳисобга
олган ҳолда банкларда назорат ва хатарларни бошқаришни такомиллаштиришга
қаратилган.

Бинобарин, банк капитали ва ликвидлигини тартибга солиш хусусида қуйидаги

тавсиялар белгиланди:



банк капитали сифати ва шаффофлигини ошириш юзасидан амалдаги

стандартларни (Базель II) қайта кўриб чиқиш, хусусан, I даражали капиталнинг муҳим
ва етакчи шакллари сифатида оддий акциялар ва тақсимланмаган фойдага устуворлик
бериш;



секьюритизацияланган позициялар бўйича банк капиталига нисбатан

қўшимча талабларни белгилаш;



капитал етарлилигини баҳоловчи қўшимча кўрсаткич – левераж (1еverage

ratio) коэффициентини (ўз маблаглари ва қарз маблаглари нисбати) киритиш. Бунда
коэффициентнинг ўртача чораклик даражаси ҳисобланади ва дастлабки босқичда
унинг меъёрий даражаси 3 фоиз этиб белгиланган;



даврий салбий таъсирни камайтириш мақсадида иқтисодий ўсиш фазасида

регулятив капиталга қўйилган минимал талаблардан ошадиган капитал захирасини
шакллантиришга нисбатан қўшимча талабларни жорий этиш, шунингдек, эҳтимолий
йўқотишларга нисбатан захираларни шакллантириш.

Бундан ташқари, қўмитанинг 2009 йил декабрдаги тавсияларига кўра, банкнинг

бошқа молиявий муассасалар оддий акцияларига қўйилмалари банк оддий
акцияларининг 10 фоизидан ошадиган бўлса, қўйилмаларнинг 10 фоиздан ортган
қисми ҳисобга олинмайди.[2]

Базель қўмитасининг 2010 йил июль ойидаги йиғилишида банк секторини

тартибга солиш бўйича ислоҳотлар дастурининг асосий элементлари келишиб олинди.
Бунда Базель қўмитасининг «Базель III» бўйича 2009 йил декабрда маъқулланган
талқини бироз енгиллаштирди. Жумладан, банкларга капиталнинг 15 фоизидан
ошмайдиган миқдорда консолидациялашмаган молиявий муассасаларнинг оддий
акцияларига «сезиларли» (яъни устав капиталининг 10 фоизидан кўп) инвестициялар
киритишга, фойда солиғини камайтириш имконини берувчи активларни (DTAs –
deferred tax assets) шакллантириш ва ипотека кредитларига хизмат кўрсатиш ҳуқуқига
(Mortgage servicing rights) эга бўлишга рухсат берилди. Бунда тижорат банки
юқоридаги уч восита ялпи қийматининг банкнинг I даражали капитали таркибидаги
оддий акциялар қийматининг 15 фоизидан ошадиган қисми 2018 йил 1 январдан
ҳисобга олинмайди.[3]

Базель III да банк капиталига оид қатор янги тушунчалар, жумладан «Буфер

капитали» деб умумий ном олган иккита: консервацион ҳамда контрциклик буфер
капитали тушунчалари киритилмоқда.

Консервацион капитал иқтисодий, молиявий инқирозлар даврида банклар

зарарларини қоплаш учун ўзига яраша қалқон сифатида хизмат қилиши кутилмоқда.
Контрциклик капитал ҳар бир мамлакат шарт-шароитидан келиб чиққан ҳолда, 0-2,5
фоиз доирасида белгиланади.[4]


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2015 йил

3

www.iqtisodiyot.uz

Яна бир янги тушунча тизим учун муҳим банклар капиталига қўшимча

талаблардир. Тизим учун муҳим банклар деганда ҳажми, мураккаблиги ҳамда
тузилмавий ўзаро боғланганлиги сабабли уларнинг таназзулга учраши бутун молия
тизими инқирозига ҳамда иқтисодий фаоллик фалажига сабаб бўлувчи банклар
тушунилади. Базель III да бундай банклар капиталига нисбатан қўшимча талаблар
ишлаб чиқилиши лозимлиги тўғрисида умумий келишувга келинган.

Демак, Базель III га кўра, банклар регулятив капитали кўрсаткичи биринчи

даражали банк капитали, консервацион буфер капитали, контрциклик буфер капитали
ҳамда тизим учун муҳим банклар капиталига қўшимча талаблар йиғиндисидан иборат
бўлади. Базель III келишувининг бош мақсади – банк ишида риск бошқаруви
сифатини ошириш ҳисобланади.

Халқаро Базель қўмитасининг капитал етарлилигига қўядиган янги талабларини

қуйидаги жадвалда кўриш мумкин:

1-жадвал

Банк капитали етарлилиги бўйича Базель-III талабларини жорий этиш

муддатлари

[5]

(Тегишли молиявий йилнинг 1 январь ҳолатига)

Кўрсаткич номи

2013й. 2014й. 2015й. 2016й. 2017й. 2018й.

2019й.

1

2

3

4

5

6

7

8

Асосий I даражали капитал

(Оддий акциялар +

тақсимланмаган фойда)га

минимал талаб

3,5%

4,0%

4,5%

4,5%

4,5%

4,5%

4,5%

Махсус захира капитали

0,625

%

1,25

%

1,875

%

2,50

%

Асосий I даражали капиталга

минимал талаб + Махсус захира

капитали

3,5%

4,0%

4,5%

5,125

%

5,75

%

6,375

%

7,0%

I даражали капиталга минимал

талаб

4,5%

5,5%

6,0%

6,0%

6,0%

6,0%

6,0%

Умумий капиталга минимал

талаб

8,0%

8,0%

8,0%

8,0%

8,0%

8,0%

8,0%

Умумий капиталга минимал

талаб+ Махсус захира капитали

8,0%

8,0%

8,0%

8,625

%

9,25

%

9,875

%

10,5

%


Жадвалдан маълум бўладики, I даражали капиталга минимал талаб амалдаги 4

%дан 2013 йил 1 январга келиб, 4,5 фоизга, 2019 йил 1 январга келиб эса 6 %га етади.
Асосий I даражали капитал эса (оддий акциялар + тақсимланмаган фойда)га нисбатан
талаб 2013 йилдан бошлаб, 3,5%, 2015 йилдан буён эса 4,5 % даражасида белгиланади.
Фавқулодда ҳолатлар учун махсус захира капитали (Capital Conservation Buffer)
шакллантирилиб, унинг меъёрий даражаси 2019 йилга келиб, 2,5% этиб белгиланади.
Контрциклик захира капитали (Countercyclical Capital Buffer) миллий шароитлардан
келиб чиққан ҳолда босқичма-босқич 2019 йилга келиб, асосий I даражали
капиталнинг 2,5 %и миқдорида белгиланади.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2015 йил

4

www.iqtisodiyot.uz

Базель-III да банк ликвидлигига нисбатан ҳам янги талаблар белгиланган.

Жумладан, халқаро бозорларда фаолият юритувчи банклар учун ликвидликни
бошқариш бўйича қўшимча талабларни, хусусан, яқин 30 кун мобайнида банкнинг ўз
фаолиятини давом эттириш қобилиятини баҳолаш имконини берувчи минимал
ликвидлик (liquidity coverage ratio) коэффициентини жорий этилди.

1.

Ликвидликни қоплаш коэффициенти (Liquidity Coverage Ratio (LCR)) –

2015 йил 1 январдан бошлаб [6]

LCR= (юқори сифатли активлар)/(30 кун мобайнида соф пул чиқимлари)

≥ 100%

Шунингдек, Базель қўмитаси томонидан банк фаолиятида узоқ муддатли

ликвидликни тартибга солиш мақсадида соф барқарор маблағлар коэффициентини
(net stable funding ratio) жорий этиш масаласи ҳам қўйилган бўлиб, бу борада якуний
тўхтамга келинмаган. Шунга қарамай, соф барқарор маблағлар коэффициентининг
янгича вариантини минимал стандарт сифатида 2018 йил январь ойидан киритиш
кўзда тутилган.

2.

Соф барқарор манбалар коэффициенти (The Net Stable Funding Ratio

(NSFR)) – 2018 йил 1 январдан бошлаб [7]

NSFR= (Мавжуд барқарор манбалар)/(талаб қилинган барқарор

манбаларнинг фойдаланилиши) ≥ 100%

Бу ўринда таъкидлаш ўринлики, «Базель III» номи билан аталган янги

стандартлар амалдаги «Базель II» талабларини инкор этмагани ҳолда, унинг янги
таҳрири ҳам эмас. Бошқача айтганда, бу икки маслаҳат ҳужжати бир пайтнинг ўзида,
параллель равишда муомалада бўлади.

Базель-III тавсияларини қўллашдан кўзланаётган асосий мақсадлар:



банк секторининг молиявий-иқтисодий тангликдан келиб чиқадиган

инқирозларга қарши тура олиш имкониятини ошириш;



риск-менежмент ва бошқарув сифатини ошириш;



банклар фаолияти, капитал базаси шаффофлигини (транспарентлиги)

кучайтириш.




background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2015 йил

5

www.iqtisodiyot.uz







1-расм. Базель-2 талабларидан Базель-3 талабларига ўтишдаги

ўзгаришлар [8]

Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2010 йил 26 ноябрдаги “2011–2015

йилларда республика молия-банк тизимини янада ислоҳ қилиш, унинг
барқарорлигини ошириш ва юқори халқаро рейтинг кўрсаткичларга эришишнинг
устувор йўналишлари тўғрисида” ПҚ-1438 қарори билан қабул қилинган дастурда
ҳам банк назоратини халқаро талаблар асосида такомиллаштиришнинг
асосий йўналишлари кўрсатиб ўтилган.


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2015 йил

6

www.iqtisodiyot.uz

Республикамиз тижорат банкларининг халқаро Базель талабларига асосланган

банк капитал етарлилиги коэффициенти кейинги йилларда ошиб бориб, 2014 йил
якуни бўйича банк тизимида 23,8 фоизни ташкил этди, яъни халқаро меъёрдан деярли
3 баробар юқоридир. Халқаро экспертларнинг фикрича, агар ҳар бир тижорат банки
бошқарув органлари томонидан самарали назорат тизими ташкил этилмас экан,
Марказий банк назорат органлари текширишлари кутилган самарани бермайди[9].
Шундан келиб чиқиб, республикамизда тижорат банклари томонидан корпоратив
бошқарув асосларини мустаҳкамлашга алоҳида эътибор берилмоқда.

Мамлакатимиз банк назорати тизимини халқаро стандартларга мос равишда

такомиллаштириш ва халқаро Базель қўмитасининг янги тавсияларини жорий этиш
бўйича Жаҳон банкининг техник ёрдам дастури доирасида 2014 йилнинг 6 – 10 январь
ва 29 апрель – 10 май кунлари давомида республикамизга ташриф буюрган миссияси
билан бирга тижорат банкларида корпоратив бошқарув сифати ва самарадорлигини
ошириш, операцион ва фоиз хатари устидан назоратни кучайтириш, жамланма
назоратни, молиявий ҳисоботлар ва банкларни рейтинглаш амалиётини янада
такомиллаштириш масалалари ҳар томонлама кўриб чиқилди[10].

Банк назоратини амалга оширишдан асосий мақсад банк мижозлари ва

кредиторларининг манфаатларини ҳимоя қилишдир. Банклар фаолияти устидан
назоратнинг етарлилиги ва самарадорлиги банк тизими барқарорлигини таъминлаш ва
банкларнинг тўловга қобиллигини оширишнинг асосий омилидир. Сўнгги йилларда
банкларнинг таназзулга учраш хавфининг ошиб кетганлиги сабабли банк фаолияти
назоратининг узлуксиз амалга оширилиши шартлигини тақозо этади. ХХ асрнинг 80
йилларига келиб эса банк назорати тизими халқаро миқёсда шаклланиши бошлади ва
шу аснода банк назорати бўйича Базель қўмитаси таркиб топди. Банк тизимининг
юқори тезликда ривожланиши ва интеграциялашувини ҳисобга олган ҳолда ушбу
қўмитанинг талаблари йилдан-йилга ортиб бормоқда.

Юқоридагилардан хулоса қилиш мумкинки, республикамиз тижорат банкларини

назоратини амалга ошириш жуда ҳам муҳим ҳисобланади. Сабаби банк капиталининг
таркибий жиҳатдан тўғри ташкил этилиши ва унинг самарали бошқарилиши
натижасида, риск бўйича йўқотишларни минимал қоплашга, иккинчидан эса юқори
даражада даромад олишга эришиш муҳим ҳисобланади. Шунинг учун банкнинг энг
асосий вазифаси “риск-фойда” қонуниятини ҳисобга олган ҳолда операцияларнинг
рисклилиги ва фойдалилигини ўзаро оптимал нисбатда сақлаши лозим.

Фойдаланилган адабиётлар рўйхати

1.

www.bis.org

2.

www.bis.org

– “Strengthening the resilience of the banking sector”,

December 2009

3.

www.bis.org

– “Strengthening the resilience of the banking sector”,

December 2009

4.

www.bis.org

– маълумотлари

5.

www.bis.org

– “Basel III phase-in arrangements”, December 2012

6.

www.bis.org

– “Basel III phase-in arrangements”

7.

www.bis.org

– “Basel III phase-in arrangements”


background image

“Иқтисодиёт ва инновацион технологиялар” илмий электрон журнали. № 4, июль-август, 2015 йил

7

www.iqtisodiyot.uz

8.

www.bis.org

– “Strengthening the resilience of the banking sector”,

December 2009

9. 2014 йилда пул-кредит соҳасидаги вазият ва монетар сиёсатнинг 2015

йилга мўлжалланган асосий йўналишлари.

10. 2014 йилда пул-кредит соҳасидаги вазият ва монетар сиёсатнинг 2015

йилга мўлжалланган асосий йўналишлари.

Библиографические ссылки

www.bis.org

www.bis.org - “Strengthening the resilience of the banking sector”, December 2009

www.bis.org - “Strengthening the resilience of the banking sector”, December 2009

www.bis.org - маълумотлари

www.bis.org - “Basel III phase-in arrangements”, December 2012

www.bis.org - “Basel III phase-in arrangements”

www.bis.org - “Basel III phase-in arrangements”

www.bis.org - “Strengthening the resilience of the banking sector”, December 2009

2014 йилда пул-кредит сохасидаги вазият ва монетар сиёсатнинг 2015 йилга мулжалланган асосий йуналишлари.

2014 йилда пул-кредит сохасидаги вазият ва монетар сиёсатнинг 2015 йилга мулжалланган асосий йуналишлари.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов