Текущее состояние фондового рынка Узбекистана и перспективы его развития

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
91-98
16
3
Поделиться
Рустамова, Д. (2020). Текущее состояние фондового рынка Узбекистана и перспективы его развития. Экономика И Образование, 1(6), 91–98. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economy_education/article/view/7084
Дилбар Рустамова, Ташкентский Государственный Университет Экономики

Исследователь

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В исследовании приводится экономический анализ состояния фондового рынка страны за последнее десятилетие. Анализ показывает, что доля финансового и банковского секторов на фондовом рынке высока. Кроме того, IPO, проведенные крупными предприятиями в сочетании с налаженным сотрудничеством с зарубежными партнерами по организации торгов на биржах, дало положительные результаты. Также, в последние годы реализация институциональных реформ повысила эффективность регулирования фондового рынка и корпоративных управление. В результате уровень капитализации фондового рынка значительно вырос.

Похожие статьи


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

91

Манба ва

адабиётлар рўйхати:

1.

Ўзбекистон Республикаси Бюджет Кодекси 7-моддаси.

https://lex.uz/docs/2304138

2.

Anderson, B. and J. Sheppard (2009), “Fiscal futures, institutional budget reforms, and their effects: What can be

learned?”, OECD Journal on Budgeting, 2009/3:7-117,

http://dx.doi.org/10.1787/budget-9-5kmh6dnl056g

.

3.

Marcel, M. (2013), “Budgeting for fiscal space and government performance beyond the great recession”, OECD

Journal on Budgeting (forthcoming).

4.

OECD (2014), “Recommendation of the Council on Principles for Independent Fiscal Institutions” OECD, Paris,

http://acts.oecd.org/Public/Info.asang=en&infoRef=C(2014)17

ЎЗБЕКИСТОНДА ФОНД БОЗОРИНИНГ ЖОРИЙ ҲОЛАТИ

ВА УНИНГ РИВОЖЛАНИШ ИСТИҚБОЛЛАРИ

Рустамова Дилбар Рустамовна -

ТДИУ тадқиқотчиси

Аннотация:

Мазкур изланишда, мамлакатимиз фонд бозорининг сўнги ўн йилликдаги ҳолати иқтисодий

таҳлил этилган. Таҳлиллар, фонд бозорида молия ва банк соҳаларининг улушини юқори эканлигини кўрсатади.

Шунингдек, йирик корхоналар томонидан бирламчи эмиссияларни (IPO)амалга оширилиши, биржаларда савдони
ташкил этиш бўйича хорижий ҳамкорлар билан амалга оширилган фаолият ижобий натижа берганлигини
кўрсатади. Сўнги йилларда институционал ислоҳотларнинг амалга оширлиши, фонд бозорини тартибга солиш ва
корпоратив бошқарувни смарадорлигини оширган. Натижада, фонд бозорининг капиталлашув даражаси сезиларли
ўсган.

Таянч сўз ва иборалар:

фонд бозори, тартибга солиш, волатиллик, биржа савдолари, капиталлашув, брокер.

Аннотация:

В исследовании приводится экономический анализ состояния фондового рынка страны за

последнее десятилетие. Анализ показывает, что доля финансового и банковского секторов на фондовом рынке
высока. Кроме того, IPO, проведенные крупными предприятиями в сочетании с налаженным сотрудничеством с
зарубежными партнерами по организации торгов на биржах, дало положительные результаты. Также, в последние
годы реализация институциональных реформ повысила эффективность регулирования фондового рынка и
корпоративных управление. В результате уровень капитализации фондового рынка значительно вырос.

Ключевые слова и фразы:

фондовый рынок, регулирование, волатильность, биржевая торговля, капи–

тализация, брокер.


Annotation:

The study provides an economic analysis of the state of the stock market of the country over the past

decade. The analysis presents that the share of the financial and banking sectors in the stock market is high. Also, the IPOs made
by large enterprises, compiled with established cooperation with foreign partners on the organization of trading on stock
exchanges has yielded positive results.Also, in recent years, the implementation of institutional reforms has increased the
efficiency of stock market regulation and corporate governance. As a result, the capitalization rate of the stock market has
increased significantly.

Keywords and phrases:

stock market, regulation, volatility, stock trading, capitalization, broker.

Кириш.

Ўзбекистонда ички ва ташқи

инвестиция ресрусрларини мобилизация қи-
лишда фонд биржасининг ролини ошириш

долзарб маслала сифатида қаралмоқда. Ушбу
бозор иштирокчиларини манфаатларини ҳи-

моя қилишда тартибга солиш масаласи му-

ҳим аҳамият касб этади. Хусусан, 2017-2021
йиллaрдa мамлакатни ривожлaнтиришнинг

бештa устувор йўнaлиши бўйичa Ҳaрaкaтлaр
стрaтегиясидa «инвестиция муҳитини тaко-

миллaштириш вa корхонaлaрни стрaтегик
бошқaришдa aкциядорлaрнинг ролини ку-

чaйтириш» бўйичa муҳим вaзифaлaр белги-
лaб берилгaн[1].

Халқаро тажрибани ўрганадиган бўл-

сак, пандемиядан олдинги вазият шуни кўр-

стадики, жaҳон фонд бозори сaвдо ҳaжми
2017 йилдa жaми 65,6 трлн. доллaрни тaшкил

этган. Ундa aсосий улушни AҚШ (23,8 трлн.
доллaр, ёки 36,3 фоиз), Хитой (6,6 трлн. дол-

лaр. ёки 10,1 фоиз), Япония (5,2 трлн.доллaр,

ёки 7,9 фоиз), Гонг Конг (4,1 трлн.доллaр, ёки
6,3 фоиз), Буюк Бритaния (3,0 трлн.доллaр,

ёки 4,6 фоиз) кaби мaмлaкaтлaр эгaллaган[2].

Жорий йилнинг июнь-июль ойлари бўйи-

ча ҳолатни ўрганадиган бўлсак, пандемия

давом этаётганлигини, лекин шунинг билан
бир вақтда, миллий ҳукуматлар томонидан

амалга оширилган молиявий қўллаб-қуввват-
лашлар натижасида, иқтисодий кўрсаткич-

лар ижобий тренд олганлигини кузатиш

мум-

кин (Масалан, АҚШ инқирозга қарши 2,3

трлн. доллар (ЯИМнинг 11 фоизи), Германия
189,3 млрд. (ЯИМнинг 4,9%), Хитой 168,7

млрд. (ЯИМнинг 1,2%), Канада 145,4 млрд.
(ЯИМнинг 8,4%), Австралия 133,5 млрд.

(ЯИМнинг 9,7%) ва ҳ.к. маблағлар ажратди-
лар[3]).

Хусусан,

S&P 500 ўзининг энг паст 2

237 б.п. (23 март 2019й.)дан 3 115 б.п. (1 июль
2019 й.)га, NASDAQ эса, 6 860 б.п. (20 март

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

92

2019 й.)дан 10 154 б.п. (1 июль 2020 й.)га

қайтганлигини кузатиш мумкин[4], [5], [6].

Ўзбекистонда иқтисодиётни қўллаб-

қувватлаш, банк кредитларига муқобил бўл-
ган ресурслар мобилизациясини ташкил

этиш, иқтисодий фаоллик кўрсаткичи сифа-
тида бозор ҳаракатини акс эттириш кабилар

муҳим масалалар бўлиб, улар фонд бозорини

тартибга солиш масаласини долзарблигини
оширади. Мазкур изланиш, мамлакатимизда

фонд бозорини иқтисодий ва таркибий таҳ-
лил этиш орқали унинг ҳолатини ўрганиш ва

ушбу соҳада ислоҳотларни амалга ошириш
учун зарурий таклифларни шакллантиришга

қаратилган.

Мавзуга оид адабиётлар шарҳи.

Тад-

қиқот давомида Ўзбекистон Республикаси
Президентининг «Ўзбекистон Республикаси-

ни янада ривожлантириш бўйича ҳаракатлар
стратегияси тўғрисида»ги фармони ва ундан

келиб чиқадиган ҳуқуқий қонунчилик ўрга-
нилган. Таҳлил учун маълумотлар базаси

сифатида “Тошкент” РФБ маълумотлари

www.uzse.uz,

www.fondbozori.uz,

халқаро

фонд

бозорлари

маълумотлари

www.weforum.org,

www.marketwatch.com,

www.market.businessinsider.com каби онлайн

ресурслар тадқиқ этилди.

Тадқиқотнинг

назарий-концептуал

жиҳатларини ёритишда Harvey, C. R. (1989),

Хаетфельдер М., Лозовская Е., Хануш Е.

(2005), Э.Носиров (2020), Қ.Чинқулов (2017)
ва бошқа шу каби адабиётлар тадқиқ этилди.

Таҳлил ва натижалар.

Илмий тадқи-

қот давомида эришилган натижалар, Ўзбе-

кистонда фонд бозорини тартибга солиш асо-
сан давлат органлари томонидан амалга оши-

рилишини кўрсатмоқда. Улардан энг асосий-

лари Молия вазирлиги, Марказий банк ва
Капитал бозорини ривожлантириш агентли-

гидир. Тадқиқотларга кўра, фонд бозорини
мувофиқлаштириш жараёнида давлат қуйи-

даги асосий вазифаларни бажармоқда:

қонун-

ларлар орқали иштирокчилар ўртасида

"ўйин

қоидалари"ни белгилаш

,

молиявий барқарор-

ликни таъминлаш, бозор иштирокчиларини

мазкур бозорнинг аҳволидан хабардор қилиш,

ҳамда

инвесторларнинг ҳуқуқ ва қонуний

манфаатларини ҳимоя қилиш.

Фонд бозорини иқтисодий таҳлил

этишда, аввало, яқин ўн йилликдаги иқтисо-
дий кўрсаткичларга эътиборни қаратдик.

2000-2019 йиллардаги иқтисодий таҳлили

шуни кўрсатадики, 2016 йилнинг сентябрида
Корея фонд биржаси билан ҳаморликда

“онлайн” тартибида “Ягона дастурий-техник
мажмуа” ишга туширилиши савдо ҳажмини

икки баробарга орттишига олиб келган.

1-расм. 2010-2019 йиллардаги биржа савдолари динамикаси, (млрд. сўм)

Тадқиқотларнинг кўрсатишича, фонд

бозорида энг асосий олди-сотди қилинадиган
восита бу акциялар бўлиб, 2019 йилнинг

январ ҳолатига савдо айланмасидаги акция-
ларнинг умумий сони 624 мингдан ортиқ.

Шунингдек, Республикада акциядорлар сони

924 мингдан ортиқ жисмоний ва юридик
шахслар бўлиб, улар 99,2 трлн. сўм номинал

қийматдаги 593 та акциядорлик жамиятла-

рининг 9 759 843 410 минг дона акцияларига

эгалик қилишадилар [7].

2018 йилда «Тошкент» РФБда биржа

савдолари ҳажми 2017 йилга нисбатан 2,3
мартага ошиб, 687,3 млрд. сўмни ташкил

этган. 2018 йилда тузилган битимлари сони

эса 2017 йилдаги 2 572 тадан 2018 йилда 13
750 тага етган. Бу эса 2018 йилда 2017 йилга

нисбатан беш баробарга ортганлигини бил-
диради.

64,4

213,1

170,7

93,2

97,6

160,8

299,8

298,6

687,3

416,4

2010 й. 2011 й. 2012 й. 2013 й. 2014 й. 2015 й. 2016 й. 2017 й. 2018 й. 2019 й.

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

93

2 -расм. 2014-2018 йилларда "Тошкент" РФБ да тузилган битимлари сони (дона)

2018 йил давомида 117 та акциядорлик

жамиятларининг 10 062 650 000 дона қим-

матли қоғозлари сотилган.

Биржа фаолиятининг муҳим кўрсаткич-

ларидан бири бўлиб битимлар сони ҳисобла-
нади. Уларнинг сонини ўсиши инвесторлар

орасида фаолликни ошишини ифодалайди ва
бозорда янги, ликвидли ҳамда қизиқарли

инструментлар вужудга келишини кўрсата-
ди. 2015-2017 йилларда давомида битимлар

сонининг 2500-3100 дона чегарасида тебра-
ниши кузатилиб, 2018 йилда эса 6 марота-

бага ўсди. Бунинг асосий сабаби бўлиб
“KVARTS” АЖ томонидан акциялар IPOси ва

“КМЗ”АЖ томонидан акциялар SPOси ўтка-

зилгани ҳисобланиб, 9,87 млрд. сўмлик 6147

дона битимлар тузилди (2-расм).

Қўйидаги 3 ва 4-расмларда биржа

айланмасининг 2018 йилдаги битимлар сум-
маси бўйича тармоқлар таркиби келтирилган

бўлиб, унга кўра молиявий соҳанинг биржа
айланмасидаги улуши 88,8 фоизни, ёки 610,3

млрд. сўм, унинг асосий қисми, яъни 591,0
млрд. сўмини банклар ташкил этмоқда. Мо-

лиявий соҳанинг биржа айланмасидаги улу-
ши доимо юқори бўлиб, 2017 йилда ҳам 87,8

фоизни ташкил этган.

3-расм. Биржа айланмасининг 2018 йилдаги битимлар суммаси

бўйича тармоқлар таркиби (фоизда)

[8]

Агросаноат мажмуасининг улуши 2,5

фоиз ёки 17,5 млдр.сўмни, қурилиш соҳасида-
ги корхоналарнинг улуши 2,5 фоизни ёки

15,6 млрд.сўмни, саноат тармоғининг улуши
эса 2,3 фоизни ёки мос равишда 15,6 млрд.

сўмни ташкил этган.

(3-расмлар).

Таҳлиллар шуни кўрсатадики, қиммат-

ли қоғозлар бозорида асосий улушни молия
соҳасидаги акциядорлик жамиятлари эгалла-

ган. Унда банкларнинг роли юқори бўлиб,

суғурта компаниялари ва лизинг ташкилот-
лари биргаликда 2,6 фоизни ташкил этган.

Бозорнинг ушбу таркибий тузилишини ижо-
бий баҳолаб бўлмайди.

Банкларнинг йирик улуши нафақат ти-

зимли рисклар муаммосини келтириб чиқар-

ди, балки фонд бозорини иқтисодиёт “баро-
метр”и вазифасини бажармаслигидан дало-

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

2014 й.

2015 й.

2016 й.

2017 й.

2018 й.

918

2794

3080

2572

13750

Банклар: 86

Саноат; 2,3

Суғурта

компаниялари;

1,6

Қурилиш; 2,3

Лизинг; 1,25 Агросаноат

мажмуаси; 5,3

Банклар

Саноат

Суғурта
компаниялари
Қурилиш

Лизинг

Агросаноат
мажмуаси

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

94

лат беради. Яъни, фонд бозоридаги ўзгариш-

лар бутун иқтисодиётдаги ўзгаришларни
эмас, балки кўпроқ банк тизимдаги ўзгариш-

ларни ўзида акс эттиради.

Иқтисодиётнинг

бошқа тармоқлари, яъни саноат ва қурилиш

соҳа корхоналарининг молия бозоридаги иш-
тироки ҳамон сустлигича қолмоқда.

4-расм.

Биржа айланмасининг 2018 йилдаги битимлар сони бўйича

тармоқлар таркиби (фоизда)

[8]

Фонд бозорининг ҳолатини кўрсатувчи

яна бир муҳим кўрстакич бўлган бозор капи-

тализация даражасини ўрганадиган бўлсак,
2018 йил 1 октябр ҳолатига Республика

“Тошкент” фонд биржасининг капитализа-
цияси 19.7 трлн. сўмга тенг бўлган, ёки бу

кўрсаткич ЯИМнинг 13% атрофида бўлган.
Қиёслайдиган бўлсак, мазкур кўрсаткич дунё

мамлакатлари бўйича ўртача ЯИМнинг
82%ни ташкил этишини кузатиш мумкин.

Жаҳон банки маълумотларини ўрганадиган
бўлсак, мазкур кўрсаткич 2017 йилда Корея-

да – 131,4%, Японияда – 118,6%, Туркияда –
44,3%, Германияда – 42,4%, Россияда – 9,2%

бўлган[9].

Ўзбекистонда фонд бозорининг икки-

ламчи бозордаги ҳолат таҳлили шуни кўрса-
тадики, у капитал бозорини шакллантириш,

инвесторларнинг бўш пул маблағларини
жалб этиш ва иқтисодиёт соҳаларини молия-

лаштириш каби функцияларини тўлиқ бажа-
ра олмаяпти. Иккиламчи бозор савдоларида

қимматли қоғозларнинг ҳажми ва улуши се-
зиларли даражада пастлигича қолмоқда.

1-жадвал

Бирламчи ва иккиламчи акция бозорлари динамикаси

[10].

Йиллар

Бирламчи бозор

Иккиламчи бозор

улуши (млрд.сўмда)

Улуши (фоизда)

улуши (млрд.сўмда)

(улуши)

1999 йил.

4,6

42,6

6,2

57,4

2000 йил.

6,2

36,3

10,9

63,7

2001 йил.

12

46,3

13,9

53,7

2002 йил.

16,3

39,1

25,4

60,9

2003 йил.

53,9

72,2

20,8

27,8

2004 йил.

18,5

44,8

22,8

55,2

2005 йил.

100,0

60,3

65,9

39,7

2006 йил.

114,9

33,6

227,2

66,4

2007 йил.

269,6

67,1

131,9

32,9

2008 йил.

483,4

68,5

222,3

31,5

2009 йил.

560,3

74,9

187,8

25,1

2010 йил.

930,0

63,0

547,3

37,0

2011 йил.

634,8

42,3

866,2

57,7

2012 йил.

1 148,4

57,8

838,9

42,2

2013 йил.

748,9

82,3

161,6

17,7

2014 йил.

1 139,2

93,1

83,8

6,9

2015 йил.

3 166,8

95,2

158,6

4,8

2016 йил.

13 114,3

92,7

1 027,5

7,3

2017 йил.

15 093,0

87,0

2247

13,0

2018 йил.

2019 йил.

Б

анк; 20

Саноат; 30,6

Қурилиш; 41,6

Транспорт; 1,8

Агросаноат

мажмуаси; 1,8

Бошқалар; 4,2

Банк

Саноат

Қурилиш

Транспорт

Агросаноат
мажмуаси
Бошқалар

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

95

1-жадвал маълумотларига кўра, акция-

ларнинг иккиламчи бозорида умумий миқ-
дорда ўсиш кузатилган, яъни 1999 йилда 6,2

млрд. сўмдан 2019 йилга келиб 1 027,3 млрд.
сўмга етган, аммо, сўнгги 10 йил давомида

бирламчи бозорга нисбатан тутган улушида
камайиш тенденциясига эга. 1999 йилда уму-

мий акция бозорининг таркибида иккиламчи

бозор 57,9 фоизни ташкил этган бўлса, 2016
йилга келиб ушбу кўрсаткич бор-йўғи 7,3

фоизни ташкил этган. Айниқса 2007 йилда
акциялар иккиламчи бозорида кескин кама-

йиш юз берган ва у 2006 йилга нисбатан 2
баробардан зиёд камайган (66,4 фоиздан 32,9

фоизга). 2006 йилда иккиламчи бозор салмо-

ғи кескин кўтарилишининг сабаби ўтган йил-

ларда хусусийлаштирилган давлат мулкини
қайта тақсимлашдан иборат бўлган, ундан

кейинги йилларда яна иккиламчи бозор улу-
ши камайиб, фақат 2017-2019 йилларда ай-

рим корхоналарда ўтказилган замонавий со-
тиш усуллари ҳисобланган (SPO) иккиламчи

оммавий жойлаштириш ўтказилганлиги са-

бабли яна иккиламчи бозор улуши сезиларли
даражада ортиб бормоқда.

Статистик маълумотлардан кўришимиз

мумкинки, 2018 йилда энг катта улуш

Тошкент шаҳрига 67,7% ва Фарғона вилоят-
ларига – 14,7% тўғри келмоқда.

2-жадвал

Вилоятлар бўйича 2018 йилда савдолар ҳажми

Т/Р

Худудлар номи

Битимлар сони

Битимлар суммаси

(минг.сўм)

Улуши

(фоизда)

1.

Андижон

1 254

91 418 887,3

13,3 %

2.

Бухоро

211

2 975 900,2

0,4 %

3.

Тошкент шахри

2 632

465 411 300,6

67,7 %

4.

Жиззах

3

842,4

0,0 %

5.

Қашқадарё

70

24 051,6

0,0 %

6.

Навоий

1 013

10 394 576,1

1,5 %

7.

Наманган

1

244,5

0,0 %

8.

Самарқанд

50

67 590,8

0,0 %

9.

Сурхондарё

1

382 034,6

0,1 %

10.

Сирдарё

5

226 763,4

0,0 %

11.

Тошкент вилояти

588

15 245 188,6

2,2 %

12.

Фарғона

7 905

100 943 909,8

14,7 %

13.

Хоразм

17

212 568,0

0,0 %

14.

Андижон

1 254

91 418 887,3

13,3 %

Жами:

13 750

687 304 390,2

100 %

Манба:

“Тошкент РФБ” статистик маълумотлари асосида муаллиф ҳисоб-китоблари

2018 йил якунига кўра Қорақолпоғис-

тон Республикасидан ташқари республика-

нинг барча вилоятларида биржа савдоларида

117 та акциядорлик жамиятларининг корпо-

ратив қимматли қоғозлари иштирок этган.

5-расм. 2014-2018 йиллардаги биржа савдоси ҳажмидаги листинг

компаниялари улуши

[8]

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

96

Юқоридаги 5-расмдан кўриниб туриб-

дики жами акциядорлик жамиятлари ичида
листинг компаниялари сонида бор йўғи 20

фоизини листинг компаниялари ташкил
этсада, умумий савдо ҳажмида асосий улушни

яъни 80 фоиздан ортиқроқ улушни ташкил
этади.

Тадқиқот натижаларига кўра ушбу ҳо-

латга асосий сабабалар сифатида,

фонд бозо-

рининг мамлакатимизда олиб борилаётган

хусусийлаштириш жараёнларига сезувчанли-
гининг ўта юқорилиги, молия бозорини тар-

тибга солишнинг таркибий тузилишини за-
монавий талабларга мос эмаслиги, акциядор-

лик жамиятларига асоссиз юқори талаблар-

нинг қўйилиши, шунингдек, молия бозорини

ислоҳ этишда мувозанатлашган ёндашувнинг
етишмаслиги кабиларни кўрсатиш мумкин

.

Таҳлиллар натижаларининг кўрсати-

шича, фонд бозорида фаолият юритаётган

мавжуд брокерлик, маркет-мейкерлик ва
бошқарув хизматлари кўрсатувчи инвести-

ция фирмалари кичикроқ фирмалар бўлиб,

улар бутун республика бўйича фаолият юри-
тишмайдилар. Бу ҳолат эса, потенциал инвес-

торлар фаолиятини чеклайди ва бозорни
прогноз қилиш бўйича инфратузилмалар

яхши ривожланмаганлигини кўрсатади (6-
расм)

6-расм. 2014-2018 йиллардаги умумий бозор капитализациясида листинг

компанияларининг улуши

[8]

Миқдорий таҳлилларнинг кўрсатишича

(7-расм), 2000-2019 йиллар давомида акция-

дорлик жамиятлари сони мунтазам камайиб
борган, бунинг асосий сабаби Ўзбекистонда

қимматли қоғозлар ва корпоратив бошқарув
соҳасида амалга оширилган бир қатор ҳуқу-

қий ислоҳотлардир. 2014 йил 6 майда қабул
қилинган “Акциядорлик жамиятлари ва

акциядорларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш
тўғрисида”ги Қонунининг янги таҳририда

келтирилган ўзгаришларда ёпиқ акциядор-
лик жамиятларининг тугатилиши мулкчилик

шаклини ўзгартириши, ёки очиқ акциядор-
лик жамиятларига айланиш тартиби келти-

рилган.

7-расм. 2000-2019 йиллардаги акциядорлик жамиятлари сони ва акциялар эмиссияси

умумий ҳажмининг ўзгариши

Манба:

“Тошкент РФБ” статистик маълумотлари асосида муаллиф ҳисоб-китоблари

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

97

Шунингдек, Президентнинг «Акциядор-

лик жамиятларида замонавий корпоратив
бошқарув услубларини жорий этиш чора-

тадбирлари тўғрисида» 2015 йил 24
апрелдаги ПФ-4720-сонли Фармонида кел-

тирилган ночор акциядорлик жамиятларини
тугатиш, ёки бошқа ташкилий-ҳуқуқий шакл-

га айлантириш топшириғи асосида юқорида-

ги Қонун талаблари амалга оширилди. Аммо,
акциядорлик жамиятлари сони доимий

равишда камайиб борган бўлсада акциялар
эмиссияси умумий ҳажми 2000-2019 йиллар

давомида ошиб борган. Буни улар сони кама-
йиб борган бўлсада, фақат фаолият юрит-

маётганлари ва зарар кўриб ишлаётганлари
тугатилганлиги, ёки қайта ташкил этилган-

лиги, фаолият юритаётганлари эса ривожла-
ниб бориб, низом капиталини ошириш учун

акцияларининг қўшимча эмиссиясини амал-
га оширганлиги билан изоҳлаш мумкин.

Глобал пандемия бошланишдан олдин-

ги ҳолатни ўрганадиган бўлсак, жорий фил

бошида, Марказий депозитарийда 593

акциядорлик жамиятининг 99 209,77 млрд.
сўм номинал қийматга эга 9 309,53 млрд.дона

қимматли қоғозлар чиқарилишлари ҳисоби
юритилади. Мазкур рақамлар республика-

мизда фонд бозорини мутассил ривожланиб
бораётганлиги яна бир бор намоён этади.

Хулоса ва таклифлар.

Таҳлиллар шуни кўрсатадики охирги

икки йил давомида Ўзбекистон фонд бозо-
рида сезиларли даражадаги таркибий ва инс-

титутционал ўзгаришлар юз берган. Лекин
шунга қармасдан қуйидаги асосий камилик-

лар аниқланди:

Биринчидан,

меъёрий-ҳуқуқий база

тизимлаштирилмаган: меъёрий ҳужжатлар

матнларида кўплаб қарама-қаршиликлар
мавжуд; терминологияда бирликнинг йўқли-

ги. Амалдаги қонунчиликда қимматли қоғоз-
лар ва уларни тақлид қилишни фарқлашга

имкон берадиган аниқ мезонлар мавжуд
эмас.

Иккинчидан,

Ўзбекистонда замонавий

шароитда фонд бозорини тартибга солиш-

нинг мақбул ва зарур усуллари ва чоралари-
ни такомиллаштириш бўйича кўрсатмалар

йўқ:

меъёрий-ҳуқуқий базада қоидалар

уларнинг бажарилмаслиги учун жавобгарлик
чораларига қараганда анча яхши ишлаб чи-

қилган;

қонунчиликда капиталнинг етарли-

лиги, банкротликнинг олдини олиш, молия-

вий аҳвол каби мезонлар ва кўрсаткичларга

етарлича эътибор берилмайди;

қимматли қоғозлар бозорида битим-

лар иштирокчилари учун ахлоқ қоидалари
этарлича аниқ шакллантирилмаган.

Учинчидан,

фонд бозорига нисбатан

амалдаги қонун ҳужжатларида "қимматли

қоғозлар бозорини тартибга солиш", "қим-
матли қоғозлар бозорини давлат томонидан

тартибга солиш", "назорат қилиш" ва "назо-

рат" тушунчалари белгиланмаган, бу эса объ-
ектив равишда тартибга солишнинг сифати

ва самарадорлигини оширишга тўсқинлик
қилади.

Тўртинчидан,

Ўзбекистон фонд бозори-

ни давлат томонидан тартибга солиш тамо-

йилларини (Ўзбекистон қимматли қоғозлар
бозорининг асосий элементи сифатида) ўрна-

тиш бўйича услубий тавсиялар аниқланма-
ган, улар қонун даражасида ўрнатилиши

керак.

Таҳлиллар шуни кўрсатмоқдаки, фақат-

гина, иккита акциядорлик жамияти томони-
дан ўтказилган IPO/SPO қимматли қоғозлар

бозорининг биржавий бозори савдо ҳажмини

икки баробарга, тузилган битимлар ҳажмини
6 баробарга оширган. Ушбу Ўзбекистонда яна

кўплаб юқори фойда билан ишлаётган акция-
дорлик жамиятлари томонидан IPO/SPOлар

ўтказилиши кераклигидан далолат беради,
унинг ҳисобига аҳолининг катта қисми

акциядор бўлиши билан бир қаторда, корхо-
нани бошқарувидаги шаффофлик таъминла-

нади, ички инвестициялар ҳажми ошади,
давлатнинг роли камаяди ва жамият фао-

лияти барқарорлашади.

Шунингдек, республикада ишлаб чиқа-

риш қувватларини янгилаш, саноат соҳасини
юқори технологияли ускуналар билан таъ-

минлаш, ушбу жараёнларга катта миқдорда-

ги молиявий ресурсларни жалб этишни талаб
қилади. Мазкур вазифаларни бажаришда

юқори потенциалга эга бўлган капитал бо-
зорларидан фойдаланиш, давлат бюджети ва

банк кредитларига бўлган босимни камайти-
ради, молия соҳасида соғлом рақобат муҳити-

ни юзага келтиради ҳамда аҳолига кўрсати-
лаётган молиявий хизматлар сифатини оши-

шини таъминлайди. Бир вақтнинг ўзида,
фонд бозорининг ривожланиши акциядор-

лик жамиятларида корпоратив бошқарувни
яхшилайди, мансабдор шахслар томонидан

акциядорлар ва айниқса, миноритар акция-
дорлар ҳуқуқларини паймол бўлиш ҳолатла-

рини камайтиради.

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 №

6

98

Манба ва адабиётлар рўйхати:

1. Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Ўзбекистон Республикасини янада

ривожлантириш бўйича ҳаракатлар стратегияси тўғрисида»ги ПФ-4947-сонли фармони 1-иловаси «2017-2021
йилларда Ўзбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йўналиши бўйича ҳаракатлар

стратегияси». www.lex.uz

2. Performance 2018: Global Stock Markets. Yardeni Research, Inc. https://www.yardeni.com/pub/peacockglstkytd.pdf
3. Э.И.Носиров. Коронавурус пандемияси инқирозининг жаҳон иқтисодиётга таъсири. “Халқаро молия ва ҳисоб”

илмий электрон журнали. № 3, июнь, 2020 йил. 7-бет.

4. Harvey, C. R. (1989), “Forecasts of Economic Growth from the Bond and Stock Markets”, Financial Analysts Journal

45(5): 38–45.

5.www.marketwatch.com
6.

www.market.businessinsider.com

7. www.deponet.uz
8.https://csm.gov.uz/uz/faoliyat-natijalari/554-markazning-2018-yilning-1-yarim-yillik-faoliyati-natijalari-to-g-risida-

axborot

9.https://data.worldbank.org/indicator/CM.MKT.TRAD.GD.ZS?contextual=default&end=2017&locations=JP-KR-TR-DE-

RU-KZ&start=2012&view=chart&year_high_desc=true

10.

Қ.Чинқулов. Ўзбекистонда акция бозорининг ҳолати ва ривожланиш тенденцияси. “Халқаро молия ва ҳисоб”

илмий электрон журнали. №5, октябрь, 2017 йил. 4-бет.

ЎЗБЕКИСТОН ФОНД БОЗОРИ РИВОЖЛAНИШИНИНГ ЭКОНОМЕТРИК ТAҲЛИЛИ

Маллабаев Жобир Бахтиярович

-

ТДИУ мустақил тадқиқотчиси

Аннотация.

Мақолада Ўзбекистон фонд бозори ривожлaнишини эконометрик тaҳлиллар асосида акс

эттирилиб, унга таъсир этувчи асосий омиллар аниқланган. Муаллиф томонидан фонд бозори индексигa бозорнинг
кaпитaллaшуви вa биржa aйлaнмaси ижобий тaъсир кўрсaтиши илмий асосланган.

Калит сўзлар:

фонд бозори, авторегрессив тaқсимлaнгaн лaг, регрессия, коэффициент, тест.

Аннотация.

В статье на основе эконометрического анализа отражено развитие фондового рынка

Узбекистана и определены основные факторы, влияющие на него. Он научно обоснован автором положительного
влияния рыночной капитализации и биржевого оборота на индекс фондового рынка.

Ключевые слова:

фондовый рынок, авторегрессионное распределенное отставание, регрессия, коэффициент,

тест.

Abstract.

On the basis of econometric analysis, the article reflects the development of the stock market in Uzbekistan

and identifies the main factors influencing it. It is scientifically substantiated by the author of the positive influence of market
capitalization and exchange turnover on the stock market index.

Keywords:

stock market, autoregressive distributed lag, regression, coefficient, test.

Кириш.

Ҳозирги жaдaл ижтимоий-

иқтисодий ислоҳотлaр шaроитидa Ўзбекис-
тондa қиммaтли қоғозлaрнинг иккилaмчи

бозорини тўлa ишгa тушириш, фонд биржa-

сидa aкциялaр қиймaтини мунтaзaм эълон
қилиб бориш, aҳолини aҳолидa aкциялaр со-

тиб олишгa иштиёқ вa интилишни ошириш,
aкциялaрнинг ҳaқиқий қиммaтли қоғозгa

aйлaнтириш ҳaмдa муҳим дaромaд мaнбaи
бўлиши тaъминлaнмaгaнлиги, фонд бозори

инфрaтузилмaси фaолияти сaмaрaли йўлгa
қўйилмaгaнлиги фонд бозорини ривожлaни-

шигa тўсқинлик қилмоқдa. Шунгa кўрa
«юртимиздa фонд бозори, фонд биржaсини

янaдa ривожлaнтириш учун Қиммaтли қоғоз-
лaр бозорини мувофиқлaштириш вa ривож-

лaнтириш мaркaзи ишини тубдaн қaйтa тaш-
кил этиш лозим»[1]. Шунингдек, дaвлaтнинг

мaкроиқтисодий вa фaол инвестиция сиёсaти

тaлaблaригa тўлиқ жaвоб берувчи фонд бозо-

ри инфрaтузилмaсини тaкомиллaштириш зa-
рурaти келиб чиқмоқдa. 2017-2021 йиллaрдa

Ўзбекистон Республикaсини ривожлaнти-

ришнинг бештa устувор йўнaлиши бўйичa
Ҳaрaкaтлaр стрaтегиясидa «инвестиция му-

ҳитини тaкомиллaштириш вa корхонaлaрни
стрaтегик бошқaришдa aкциядорлaрнинг ро-

лини кучaйтириш бўйичa муҳим вaзифaлaр
белгилaб берилгaн[2]. Мaзкур вaзифaлaр-

нинг бaжaрилиши фонд бозори инфрaтузил-
мaсини тaкомиллaштириш борaсидaги иш-

лaрни жaдaллaштиришни тaлaб этaди.

Иқтисодиётни модернизaциялaш шa-

роитидa фонд бозорини ривожлaнтириш-
нинг илмий-нaзaрий жиҳaтлaри кўплaб хо-

рижлик олимлaрнинг тaдқиқот йўнaлиши-
дир. Бу борaдa Шарп У., Александер Г., Бэйли

Дж.[3], Навой А.В. [4], Р.Брейли, [5] кaби олим-

МОЛИЯ ВА СОЛИҚЛАР

Библиографические ссылки

Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича царакатлар стратегияси тугрисида»ги ПФ-4947-сонли фармони 1-иловаси «2017-2021 йилларда Узбекистан Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича царакатлар стратегияси». www.lex.uz

Performance 2018: Global Stock Markets. Yardeni Research, Inc. https://www.yardeni.com/pub/peacockglstkytd.pdf

Э.И.Носиров. Коронавурус пандемияси ин^ирозининг жахрн и^тисодиётга таъсири. "Халкрро малая ва х,исоб” илмий электрон журнала. № 3, июнь, 2020 йил. 7-бет.

Harvey, С. R. (1989), "Forecasts of Economic Growth from the Bond and Stock Markets", Financial Analysts Journal 45(5): 38-45.

www. marketwa tch. com

www.market.businessinsider.com

www.deponet.uz

https://csm.gov.uz/uz/faoliyat-natijalari/554-markazning-2018-yilning-l-yarim-yillik-faoliyati-natijalari-to-g-risida-axborot

https://data.worldbank.org/indicator/CM.MKT.TRAD.GD.ZS?contextual=default&end=2017&locations=JP-KR-TR-DE-RU-KZ&start=2012&view=chart&year_high_desc=true

K/lинкулов. Узбекистонда акция бозорининг цолати ва ривожланиш тенденциям. "Халцаро молия ва цисоб” илмий электрон журнала. №5, октябрь, 2017 йил. 4-бет.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов