Роль иностранных инвестиций в развитии экономики страны

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
31-35
39
6
Поделиться
Разикова, Г. (2021). Роль иностранных инвестиций в развитии экономики страны. Экономика И Образование, (4), 31–35. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economy_education/article/view/7570
Гульмира Разикова, Ташкентский государственный экономический университет

старший преподаватель

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье обсуждается важность иностранных инвестиций и их роль в развитии национальной экономики и анализируется на основе статистических данных. В статье также рассматриваются существующие проблемы с привлечением иностранных инвестиций в национальную экономику и какие меры следует предпринять, чтобы усилить их предотвращение

Похожие статьи


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

31

MАМЛАКАТ ИҚТИСОДИЁТИНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА ХОРИЖИЙ

ИНВEСТИЦИЯЛАРНИНГ ЎРНИ

Разикова Гулмира Шарифовна -

Тошкент давлат иқтисодиёт университети, катта ўқитувчи

Аннотация.

Ушбу мақолада хорижий инвестицияларнинг аҳамияти ва уларни миллий иқтисодиётни

ривожлантиришдаги ўрни ёритилган бўлиб, статистик маълумотлар асосида таҳлил қилинган. Шунингдек,
мақолада миллий иқтисодиётга хорижий инвестицияларни жалб қилишда мавжуд муаммолар ва уларни олдини
олишни фаоллаштиришда қандай чора-тадбирлардан фойдаланиш кераклиги кенг ёритилган.

Калит сўзлар:

Инвестиция, хорижий инвестиция, тўғридан-тўғри хорижий инвестиция, портфел

инвестиция, инвестор, капитал экспорти, устав капитал, дивиденд, тадбиркорлик фойдаси, экспорт, импорт.

РОЛЬ ИНОСТРАННЫХ ИНВЕСТИЦИЙ В РАЗВИТИИ

ЭКОНОМИКИ СТРАНЫ

Разикова Гульмира Шарифовна -

Ташкентский государственный экономический

университет, старший преподаватель

Аннотация.

В статье обсуждается важность иностранных инвестиций и их роль в развитии национальной

экономики и анализируется на основе статистических данных. В статье также рассматриваются существующие
проблемы с привлечением иностранных инвестиций в национальную экономику и какие меры следует предпринять,
чтобы усилить их предотвращение.

Ключевые слова:

инвестиции, иностранные инвестиции, прямые иностранные инвестиции, портфельные

инвестиции, инвестор, вывоз капитала, уставный капитал, дивиденды, прибыль бизнеса, экспорт, импорт.

THE ROLE OF FOREIGN INVESTMENT IN THE DEVELOPMENT OF THE COUNTRY'S ECONOMY

Razikova Gulmira Sharifovna -

Tashkent State University of Economics, senior lecturer

Annotation.

This article discusses the importance of foreign investment and their role in the development of the national

economy and analyzes it on the basis of statistical data. The article also discusses the existing problems in attracting foreign

investment to the national economy and what measures should be taken to intensify their prevention.

Keywords:

Investment, foreign investment, foreign direct investment, portfolio investment, investor, capital export,

charter capital, dividend, business profit, export, import.

Кириш.

Ўзбекистон иқтисодиётини жадал

ривожлантириш ва ишлаб чиқаришда иннова-

цияларни жорий қилиш ҳамда иқтисодиётда

макроиқтисодий барқарорлик ва иқтисодий

ўсишнинг юқори суръатларини таъминлашда

инвестициялар, шу жумладан, хорижий инвес-

тициялар беқиёс ўрин тутади. Инвестицияларга

бўлган эътиборнинг кучайиши бугунги кунга

келиб, мамлакатимиздаги инвестицион фао-

лиятнинг ривожлантирилишига олиб келди. Бу

борада эришилган аниқ ютуқ ва муваффақият-

ларнинг кенг ва атрофлича таҳлили, шу асосда-

ги муҳим амалий хулосалар, келгусида эътибор

қаратишимиз лозим бўлган энг долзарб масала-

лар орасида мамлакатимиз тараққиётининг

устувор йўналишлари ва ривожланиш дастурла-

рини белгилашда, албатта, асосий эътибор хо-

рижий инвестицияларга қаратилаётганлигини

таъкидлаш керак [1].

Ўзбекистон Республикаси Президенти

Шавкат Мирзиёев томонидан қабул қилинган

“Ўзбекистон Республикасини янада ривожлан-

тириш бўйича Ҳаракатлар стратегияси тўғри-

сида”ги Фармонида олиб борилаётган ислоҳот-

лар самарасини янада ошириш, давлат ва жа-

миятнинг ҳар томонлама ва жадал ривожлани-

ши учун шарт-шароитлар яратиш, мамлакати-

мизни модернизация қилиш ҳамда ҳаётнинг

барча соҳаларини либераллаштириш бўйича

устувор йўналишларни амалга ошириш мақса-

дида 2017-2021 йилларда Ўзбекистон Республи-

касини ривожлантиришнинг бешта устувор йў-

налиши бўйича Ҳаракатлар стратегияси тасдиқ-

ланди[2]. Ушбу ҳаракатлар стратегиясида иқти-

содиётни ривожлантириш ва либераллашти-

ришнинг устувор йўналишларидан бири бу –

инвестиция муҳитини такомиллаштириш, мам-

лакат иқтисодиёти тармоқлари ва ҳудудларига

хорижий, энг аввало, тўғридан-тўғри хорижий

инвестицияларни фаол жалб қилишдан иборат.

Шунинг учун ҳам, хорижий инвестицияларни

жалб этмай, айниқса, етакчи тармоқларда чет эл

инвестициялари иштирокини кенгайтирмай

туриб, иқтисодиётда таркибий ўзгаришларни

ИННОВАЦИЯ ВА ИНВЕСТИЦИЯ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

32

амалга ошириш ва уни модернизация қилиш,

корхоналарни замонавий техника билан қайта

жиҳозлаш ҳамда рақобатдош маҳсулотни ишлаб

чиқаришни йўлга қўйиш мумкин эмас. Мамла-

катимиз иқтисодиётига хорижий инвестиция-

ларнинг жалб этилиши унинг иқтисодий имко-

ниятларининг кенгайишини тезлаштириб, бар-

ча соҳаларда ички имконият ва резервларни

ишга солиш, янги техника ва технология, экс-

портбоп товарларни ўзлаштириш, уларни иш-

лаб чиқаришни йўлга қўйиш орқали давлати-

миз иқтисодий қудратини таъминлашда муҳим

аҳамият касб этади.

Мавзуга оид адабиётлар таҳлили.

Мам-

лакатимиз иқтисодчи олимларидан А Вахабов,

Ш.Ҳажибакиев,

Н.Мўминов,

Д.Ғозибеков,

Д.Тожибоева, Киев, Н.Мўминов, Д.Ғозибеков,

Д.Тожибоева, Махмудовалар томонидан инвес-

тицияларнинг иқтисодий моҳияти юзасидан

илмий изланишлар олиб борилган ва муносабат

билдирилган.

А.Вахабов,

Ш.Ҳажибакиев,

Н.Мўминовлар томонидан инвестицияларнинг

мазмун-моҳияти бўйича баён этилган таъриф-

да: «инвестициялар - фойда олиш ҳамда ижобий

ижтимоий самарага эришиш мақсадида тадбир-

корлик объектларига ва бошқа фаолият тур-

ларига қўйиладиган пул маблағлари, банклар-

нинг мақсадли омонатлари, акциялар, бошқа

қимматли қоғозлар, технологиялар, машиналар,

ускуналар, лицензиялар, кредитлар, ҳар қандай

бошқа мол-мулк ёки мулкий ҳуқуқлар, интел-

лектуал бойликлар», деб таърифланган [3 c. 24].

Хорижий инвестицияларнинг умумий

таърифи Ф. Хениуснинг 1947 йил АҚШда чоп

этилган ташқи савдо луғатининг 2-нашрида

қуйидагича берилган: “Хорижий инвестициялар

– бу бир мамлакат ҳудудидан иккинчи мамлакат

ҳудудига киритилган, экспорт қилинган инвес-

тициялар” [4 c. 35]. Бундан ташқари, профессор

Д.Ғозибековнинг хорижий инвестициялар тўғ-

рисидаги назарий қарашларида қуйидаги фикр-

лар баён этилган: “Чет эл инвестициялари бир

иқтисодиёт субъекти капиталини ўзга иқтисо-

диётга муайян муддатга боғлаш бўлиб, ички ин-

вестициялардан рисклар кенглиги билан фарқ-

ланган ҳолда, ҳуқуқий шароитларнинг, инвести-

ция муҳитининг ўзгариши билан тавсифланади

ва натижада мамлакатлар ва минтақалар бўй-

лаб капитал кўчиши юз беради” [5 c. 14]. Ушбу

фикрлардан шундай хулоса қилиш мумкинки,

хорижий инвестициялар бир мамлакат иқтисо-

диётидан мутлоқ бошқа давлат иқтисодиётига

кўчувчи капитал бўлиб, у рисклар доираси кенг-

лиги билан ички инвестициялардан фарқлана-

ди. Шунингдек, иқтисод фанлари доктори

Н.Қўзиеванинг илмий ишларида хорижий ин-

вестицияларнинг моҳияти тўғрисида: “Келгуси-

да фойда олиш мақсадида капитални экспорт

қилувчи хорижий давлатлар, юридик ва жисмо-

ний шахсларнинг капитални қабул қилувчи

мамлакатларга турли кўринишдаги бойликлар

(кўчар, кўчмас мол-мулк, интеллектуал бойлик-

лар ва бошқалар) ва улардан олинган даромад-

лар (фойда, фоизлар, дивидендлар, лицензия ва

комиссион мукофотлар, роялти, техник таъми-

нот ва бошқа мукофотлар)ни қўйилишига хори-

жий инвестициялар дейилади” [6 c. 66] деган

таъриф келтирилган. Олиманинг фикрича, хо-

рижий инвестицияларни турли белгиларига

асосланган ҳолда таснифлаш уларнинг иқти-

содий моҳиятини янада ойдинлаштиради.

Ш.Қ.Фозилчаев ва Н.Ғ. Хидировларнинг

“Инвестиция ва лизинг асослари” китобида хо-

рижий инвестицияга қуйидагича таъриф келти-

рилган: “Хорижий инвестициялар - бу чет эл ин-

весторлари томонидан юқори даражада даро-

мад олиш, самарага эришиш мақсадида мутлоқ

бошқа давлат иқтисодиётининг, тадбиркорлик

ва бошқа фаолиятларига сафарбар этадиган

барча мулкий, молиявий, интеллектуал бойлик

К.В. Балдин, В.М.Аскинадзи, В.Ф. Максимов, Э.С.

Хазанович, Али Салим, Муҳаммад Реза Разави,

Лиу Ванг ва Н.Г.Каримов, Ш.Х.Хажибакиев,

Н.Г.Мўминов, Ш.И.Мустафақулов, М.А.Раимжоно-

ва, Б.С.Маматов, Д.Ю. Хўжамқуловларнинг ил-

мий ишларида инвестицион муҳит жозибадор-

лиги, миллий иқтисодиётга хорижий инвести-

цияларни жалб қилиш муаммоларига бағишлан-

ган масалалар кўриб чиқилган [8].

Асосий қисм.

Инвестиция муҳитининг

ҳолатини инвестиция фаолиятини амалга оши-

ришнинг мақсадга мувофиқлиги ва жозибадор-

лигини аниқлайдиган иқтисодий, ижтимоий,

ташкилий, ҳуқуқий, сиёсий, экологик ва бошқа

шарт-шароитларнинг умумлаштирувчи хусу-

сиятлари белгилаб беради. Инвестиция муҳити

деганда, мамлакат иқтисодиёти ёки унинг маъ-

лум бир ҳудудига киритиладиган инвестиция-

ларнинг самарадорлигини ва ҳавфсизлигини

таъминлашга қаратилган иқтисодий, ижти-

моий, сиёсий, ташкилий-ҳуқуқий, экологик, ма-

даний ва бошқа шарт-шароитлар мажмуаси ту-

шунилади. У муайян ҳудудга инвестициялар

киритишнинг мақсадга мувофиқлиги ва жози-

бадорлигини белгилайдиган шарт-шароитлар-

нинг мавжуд ижобий ва салбий томонларини

англатади. 2020 йил молиялаштириш манбала-

ри бўйича асосий капиталга ўзлаштирилган

инвестициялар ичида чет эл инвестициялари ва

кредитлари улуши 42,9 ¿ни, вилоятлар кесими-

да эса Навоий вилояти 70,8 ¿ни ташкил қилди.

Бу еса ўз навбатида мамлакатни иқтисодий

ўсишга ўз ҳиссасини қўшмоқда (1-жадвал).

ИННОВАЦИЯ ВА ИНВЕСТИЦИЯ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

33

1-жадвал

2020 йил молиялаштириш манбалари бўйича асосий капиталга ўзлаштирилган

инвестициялар таркиби (жами фоизда)

[

9

]

Корхоналар ва

аҳолининг ўз

воситалари

Қабул

қилинган

маблағлар

улардан:

давлат

бюджети

банкларнинг

кредитлари ва

бошқа қарз

маблағлари

чет эл инвести-

циялари ва

кредитлари

2020 йил январ-декабр

Ўзбекистон Республикаси

34,6

65,4

6,5

14,1

42,9

Қорақалпоғистон Республикаси

34,1

65,9

10,9

7,0

46,0

вилоятлар:

Андижон

39,1

60,9

6,8

12,9

40,0

Бухоро

34,7

65,3

5,9

9,5

49,5

Жиззах

31,6

68,4

5,4

15,2

45,6

Қашқадарё

23,4

76,6

3,6

4,5

66,8

Навоий

17,7

82,3

1,9

7,6

70,8

Наманган

37,8

62,2

5,2

24,4

31,7

Самарқанд

43,5

56,5

6,8

18,9

29,4

Сурхондарё

21,2

78,8

6,9

8,7

62,1

Сирдарё

30,2

69,8

7,5

16,3

43,4

Тошкент

47,5

52,5

10,1

8,0

30,8

Фарғона

29,0

71,0

6,3

24,3

39,6

Хоразм

41,7

58,3

7,0

21,2

27,0

Тошкент ш.

40,9

59,1

6,6

19,0

31,5

Манба:

www.stat.uz

маьлумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди.

Миллий иқтисодиётни ривожлантиришда

хорижий инвестицияларнинг аҳамияти катта

бўлиб, у қуйидагилар билан изоҳланади:

биринчидан,

ишлаб чиқаришга замонавий

техника ва технологияларни жорий этиб, экс-

портга мўлжалланган маҳсулотларни ишлаб

чиқаришни ривожлантиради;

иккинчидан,

импорт ўрнини босувчи товар

ишлаб чиқаришни йўлга қўйиш ва бунинг учун

хорижий инвестицияларни иқтисодиётнинг

устувор соҳаларига йўналтириш ва пироварди-

да аҳолининг меъёрдаги турмуш даражасини

таъминлаш имконини яратади;

учинчидан,

кичик бизнесни, хусусий тад-

биркорликни ривожлантириш ва қишлоқ хўжа-

лиги ишлаб чиқаришини жадаллаштириш орқа-

ли ўсиб бораётган аҳолини иш жойлари билан

таъминлайди;

тўртинчидан,

корхоналарнинг эскирган

ишлаб чиқариш қувватларини, моддий техник

базасини янгилайди ва техник қайта қуроллан-

тиради;

бешинчидан,

табиий ресурсларни қайта

ишловчи корхоналарни барпо этишга кўмакла-

шади, давлат бюджетига солиқ тушумининг ке-

либ тушиши кўпаяди [10].

Хорижий инвестицияларнинг миллий

иқтисодиётга кенг миқёсда жалб этиш ўтиш

даврининг стратегик ва жорий вазифаларини

ҳал этиш зарурияти билан боғлиқ. Ушбу вази-

фаларни бажариш натижасида ўтган йилларда

инвестицияларнинг ўсиши жадаллашди.

2-жадвал

Инвестицион жозибадорликни акс этадиган кўрсаткичлар тизими [11]

Гуруҳ

Кўрсаткич

Иқтисодий жозибадорлик

Макроиқтисодий барқарорлик (mb)
Меҳнат бозорининг самарадорлиги (mbs)
Инфратузилмаларнинг сифати (is)
Институтларнинг сифати даражаси (isd)
Ички бозорнинг имконияти/ҳажми (ibh)
Технологияларнинг ривожланиш даражаси (trd)
Инновацион салоҳият (is)

Ҳуқуқий жозибадорлик

Ҳуқуқий нуқтаи назардан бизнес қилиш учун яратилган қулай шароитлар

Инвестициялаш жараёнида

рисклар

Демографик босимнинг даражаси (dbd)
Олиб борилаётган сиёсатдан ва ҳаётдан норози бўлган аҳолининг қатлами (nb)
Давлат тузилмаларида авж олган коррупция ҳолати (dtk)
Инсон ҳуқуқ ва эркинликларининг поймол бўлиш даражаси (ihepb)
Юқори бошқарув гуруҳларининг таъсир кўрсатиш даражаси (ybog)
Давлат ҳавфсизлик органларининг таъсир кўрсатиш даражаси (dxot)
Бошқа давлат/ҳудудларнинг таъсир кўрсатиш даражаси (bt)

ИННОВАЦИЯ ВА ИНВЕСТИЦИЯ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

34

Бутунжаҳон иқтисодий форуми иқтисо-

дий жозибадорликни аниқлашда қуйидаги фор-

муладан фойдаланади:

IJ = mb + mbs + is + isd + ibh + trd + is (1)

IJ - “Иқтисодий жозибадорлик” бўйича

давлатга берилган балл.

Ҳуқуқий жозибадорликни аниқлашда

“бизнесни юритиш” рейтингидан фойдаланила-

ди. Бу ерда, HJ - ҳуқуқий жозибадорлик; DB –

“Doing Business”да давлатнинг рейтинги.

риск =

(2)

Бу ерда, риск - инвестициялаш жараёнида

рискнинг мавжудлиги даражаси: кўрсаткич қий-

мати қанчалик катта бўлса, капитал қўйилма-

ларни жойлаштириш риск даражаси шунчалик

кичик бўлади[12]. Қолаверса мамлакатимизда

асосий капиталга ўзлаштирилган инвестциялар

ҳажми ҳам ошиб бормоқда. Биргина, Тошкент

шаҳрида 2017 йилда 13573,7 млрд сўмни, 2018

йилда эса 26435,7 млрд сўмни етган бўлса 2020

йилга келиб 44778,8 млрд сўмни ташкил қилган

(3-жадвал).

3-жадвал

Асосий капиталга ўзлаштирилган инвестициялар (жорий нархларда, млрд. сўм)

[

13

]

2015

2016

2017

2018

2019

2020 йил

январ-

декабр

Ўзбекистон Республикаси

44810,4

51232,0 72155,2 124231,3 195927,3

202000,1

6021,2

3778,3

2822,0

6757,8

8750,6

8167,4

вилоятлар:

Андижон

1956,5

2188,5

2986,0

4711,9

7452,1

8755,1

Бухоро

4075,9

5922,9

11613,4

9610,9

10366,6

11248,7

Жиззах

1304,9

1449,7

1788,2

3606,3

7900,9

12974,2

Қашқадарё

5894,7

7304,4

11175,3

16518,5

24462,5

19921,7

Навоий

1809,1

2963,2

3977,9

10579,5

17646,3

16042,6

Наманган

2227,5

2824,5

3586,7

8158,1

12084,9

11982,5

Самарқанд

3237,2

3623,5

4384,2

7061,4

10266,7

13426,0

Сурхондарё

1843,6

2142,4

3551,0

7240,6

11835,1

9923,0

Сирдарё

1083,3

1322,9

1628,0

2699,3

5869,1

7174,5

Тошкент

4428,1

4238,7

5938,4

11226,9

20353,9

18994,4

Фарғона

2542,3

2643,6

2954,5

5539,1

8685,4

11320,0

Хоразм

1531,5

1560,5

2175,9

3013,8

5032,0

6663,2

Тошкент ш.

6854,6

9268,9

13573,7

26435,7

42458,1

44778,8

Манба:

www.stat.uz

маълумотлари асосида муаллиф томонидан тузилди.

Хулоса ва таклифлар.

Хорижий инвести-

циялар иштирокидаги янги корхоналар сони-
нинг тобора ортиб бориши ва янгилари барпо

этилаётгани давлатимизнинг бу соҳага бўлган

катта эътибори ва уларга яратиб бераётган қу-

лайликлари натижасидир[14]. Шу боисдан ҳам

мамлакатимизга хорижий сармояларни жалб

этаётган корхоналарни иқтисодий рағбатланти-

риш ва улар учун зарур шароитларни яратиб бе-

риш ўта муҳим масалалардан бири ҳисобланади.

Шунинг учун ҳам миллий иқтисодиётимизга хо-

рижий инвестицияларни жалб қилишни фаол-

лаштиришда қуйидаги чора-тадбирларни амал-

га ошириш зарур:

биринчидан,

инфляция даражасини инвес-

тицион лойиҳалар қиймат ўсишига таъсирини

камайтириш,

шунингдек,

хорижий

инвестициялар ҳажмини янада кўпайтириш;

иккинчидан,

инвестицияларни реал ишлаб

чиқариш соҳасига, яъни хом ашёни қайта иш-
ловчи тармоқларга жалб этиш;

учинчидан,

чет эл инвесторларига янада

қулай инвестиция муҳитини яратиш мақсадида

рағбатлантириш тизимини янада такомиллаш-

тириш, хусусан, солиқ юкини камайтириш ва со-

лиқ тизимини инвесторлар учун ҳам соддалаш-
тириш;

тўртинчидан,

хорижий иқтисодий субъ-

ектлар билан ўзаро манфаатли лойиҳаларни

амалга ошириш тизимини такомиллаштириш

ва улар билан эркин инвестицион иқтисодий

зоналарни ташкил этиш;

бешинчидан,

инфратузилмаси мавжуд ва

ривожланиши қулай бўлган жойларга инвестор-

ларни жалб қилиш орқали саноатни тизимли

ривожлантириш.

Юқоридаги таклифларни амалиётда жо-

рий этиш миллий иқтисодиётимизга хорижий

инвестицияларни жалб этишни янада фаоллаш-

тиришга ижобий таъсир кўрсатади. Ушбу ҳолат

пировардида ишлаб чиқаришни техник ва тех-

нологик жиҳатдан узлуксиз янгилаб бориш,

иқтисодиётда чуқур таркибий ўзгаришларни

амалга ошириш, саноатни модернизация ва ди-
версификация қилишни изчил давом эттириш

асосида, келгусида мамлакатимизда инвести-

цион сиёсатни тўлиқ амалга ошириш имкония-

тини яратади.

ИННОВАЦИЯ ВА ИНВЕСТИЦИЯ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2021 йил, 4-сон

35

Манба ва фойдаланилган адабиётлар рўйхати:

1. Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. «Халқ

сўзи» газетаси, 2018 йил 29 декабрь № 271-272 (7229-7230) сони.

2. Ўзбекистон Республикаси Президентининг “Ўзбекистон Республикасини янада ривожлантириш бўйича

Ҳаракатлар стратегияси тўғрисида”ги ПФ-4947-сон Фармони. // “Халқ сўзи”, 8 феврал 2017 йил.

3. Dictionary of International Trade. Global Marketing Strategies, 2015, p.82.
4. Schwarb К. World economic Forum: The Global Competitiveness Report. Geneva: World economic Forum, 2013.
5. Ғозибеков Д. Ғ. Инвестицияларни молиялаштириш масалалари. – Т.: “Молия”, 2003, 45 бет.
6. Қўзиева Н.Р. Хорижий инвестиция иштирокидаги корхоналар фаолиятини рағбатлантиришнинг молия-

кредит механизмини такомиллаштириш йўналишлари. Иқт. фан. док. илм. дар. олиш учун ёз. дисс. автореф. – Т.: БМА,
2008, 111 бет.

7. Фозилчаев Ш.Қ., Хидиров Н.Ғ. Инвестиция ва лизинг асослари. Ўқув қўлланма. – Т.: Молия, 2017 йил, 122 бет.
8. Stobaugh R.B. How to Analyze Foreign Investment Climates // Harvard Business Review. 1969. September-October.

9.

Республикаси Давлат Статистика қўмитаси расмий веб сайти).

10.https://www.doingbusiness.org/content/dam/doingBusiness/media/AnnualReports/English/DB2019-report_web-

version.pdf

11. Schwarb К. World economic Forum: The Global Competitiveness Report. Geneva: World economic Forum, 2013.

12. Polyxeni Kechagia and Theodore Metaxas. FDI in Central Asia:Uzbekistan. Munchin Personal RePEc Archive.

University of Thessaly, Department of Economics, Greece, 2016.

КИЧИК САНОАТ ЗОНАЛАРИ ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШНИНГ

СТРАТЕГИК ИМКОНИЯТЛАРИ

Маннопова Шахноза Элшодовна -

Тошкент молия институти мустақил тадқиқотчиси

Аннотация.

Мақолада кичик саноат зоналари инвестицион фаоллигини оширишнинг стратегик

имкониятлари ва шарт-шароитлари билан боғлиқ жараёнлар тадқиқ этилган. Кичик саноат зоналарида
инвестицион фаолликни таъминлаш жараёнига таъсир кўрсатувчи омиллар назарий-услубий жиҳатдан ўрганилган.
Кичик саноат зоналари инвестицион фаоллигини оширишга салбий таъсир кўрсатувчи омилларни бартараф этиш
йўналишлари ва имкониятлари асосланган. Ўзбекистонда кичик саноат зоналари инвестицион фаоллигини

оширишнинг стратегик йўналишларини шакллантиришга доир илмий таклиф ва амалий тавсиялар берилган.

Калит сўзлар:

кичик саноат зоналари, инвестиция дастури, инвестицион лойиҳа, инвестицион фаоллик,

инвестиция сиёсати, инвестицион салоҳият, инвестиция муҳити, инвестицион ресурс.

СТРАТЕГИЧЕСКИЕ ВОЗМОЖНОСТИ ПОВЫШЕНИЯ ИНВЕСТИЦИОННОЙ

АКТИВНОСТИ МАЛЫХ ПРОМЫШЛЕННЫХ ЗОН

Маннопова Шахноза Элшодовна -

Самостоятельный соискатель Ташкентского финансового института

Аннотация.

В статье исследуются процессы, связанные со стратегическими возможностями и условиями

повышения инвестиционной активности малых промышленных зон. Исследованы теоретико-методологические
факторы, влияющие на процесс обеспечения инвестиционной деятельности в малых промышленных зонах.
Обоснованы направления и возможности преодоления факторов, негативно влияющих на инвестиционную
активность малых промышленных зон. Научные предложения и практические рекомендации по формированию

стратегических направлений повышения инвестиционной активности малых промышленных зон в Узбекистане.

Ключевые слова:

малые индустриальные зоны, инвестиционная программа, инвестиционный проект,

инвестиционная деятельность, инвестиционная политика, инвестиционный потенциал, инвестиционная среда,
инвестиционный ресурс.

STRATEGIC OPPORTUNITIES TO INCREASE INVESTMENT ACTIVITY OF SMALL

INDUSTRIAL ZONES

Mannopova Shaxnoza Elshodovna -

Scientific Researcher of Tashkent Institute of Finance

Annotation.

The article examines the processes associated with the strategic opportunities and conditions for increasing

the investment activity of small industrial zones. Theoretical and methodological factors influencing the process of ensuring
investment activity in small industrial zones have been studied. The directions and opportunities for overcoming the factors that
negatively affect the investment activity of small industrial zones are based. Scientific proposals and practical recommendations
on the formation of strategic directions for increasing the investment activity of small industrial zones in Uzbekistan.

Key words:

small industrial zones, investment program, investment project, investment activity, investment policy,

investment potential, investment environment, investment resource.

ИННОВАЦИЯ ВА ИНВЕСТИЦИЯ

Библиографические ссылки

Узбекистан Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. «Хал% сузи» газетаси, 2018 йил 29 декабрь № 271 -272 (7229-7230) сони.

Узбекистан Республикаси Президентининг "Узбекистан Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида"ги ПФ-4947-сон Фармони. // "Халк; сузи", 8 феврал 2017 йил.

Dictionary of International Trade. Global Marketing Strategies, 2015, p.82.

Schwarb K. World economic Forum: The Global Competitiveness Report. Geneva: World economic Forum, 2013.

Гозибеков Д. Г. Инвестицияларни молиялаштириш масалалари. - Т: "Молия", 2003, 45 бет.

Кузиева Н.Р. Хорижий инвестиция иштирокидаги корхоналар фаолиятини рагбатлантиришнинг молия-кредит механизмини такомиллаштириш йуналишлари. Игуп. фан. док. илм. дар. олишучун ёз. дисс. автореф. - Т: БМА, 2008,111 бет.

Фозилчаев Ш.К,., Хидиров H.F. Инвестиция ва лизинг асослари. Укув кулланма. - Т: Молия, 2017 йил, 122 бет.

Stobaugh R.B. How to Analyze Foreign Investment Climates // Harvard Business Review. 1969. September-October.

Республикаси Давлат Статистика г^умитаси расмий веб сайта).

https://www.doingbusiness.org/content/dam/doingBusiness/media/AnnualReports/English/DB2019-report_web-version.pdf

Schwarb К. World economic Forum: The Global Competitiveness Report. Geneva: World economic Forum, 2013.

Polyxeni Kechagia and Theodore Metaxas. FDI in Central Asia:Uzbekistan. Munchin Personal RePEc Archive. University of Thessaly, Department of Economics, Greece, 2016.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов