Маиший ва ичимлик сувидан фойдаланадиган сув ҳавзалари сувидаги энтерококклар (Str. Faecalis) меъёри 1 дм3 сув таркибида 100 м.т даражасида ва 1 дм3 рекреацион сув ҳавзалари сувида стафилококклар (St. Aureus) - 500 м.т. даражасида илмий асосланган. Ушбу микроорганизмларнинг сувда рухсат этилган кўрсаткичлардан юқори бўлиши сув ҳавзасидан фойдаланишни чеклаш ёки тақиқланишини кўрсатади.. Бундай сув омборларидан фойдаланиш уларни фақат дезинфекцияловчи воситалар билан ишлов бериш ва тавсия этилган кўрсаткичлар бўйича сувнинг санитария ва бактериологик таҳлилларини назорат қилишдан сўнг мумкин бўлади. Сув ҳавзаларининг сув сифатини санитария ва бактериологик кўрсаткичлар бўйича баҳолаш учун ЛМТ ва E. Coli га мажбурий микробиологик текширувлар билан бир қаторда сувда энтерококклар ва стафилококкларни аниқлашни тавсия этамиз
Тадқиқотнинг мақсади - Республиканинг бир қатор вилоятлари аҳолисини саноат ва ичимлик суви билан таъминлаш учун фойдаланиладиган Заравшан дарёсини муҳофаза қилиш бўйича чора-тадбирларни ишлаб чиқиш. Тадқиқотлар натижасида дарё ифлосланишининг асосий манбаи қишлоқ хўжалиги эҳтиёжлари учун минерал ўғитлар ишлаб чиқарадиган "Навоиазот" саноат корхонаси эканлиги аниқланди. Чиқиндиларни сув ҳавзасига ташланишисувнинг ифлосланишига олиб келади, уларнинг сифати ЎзДСТ 951: 2011 «Марказлаштирилган ичимлик сув таъминоти манбалари. Гигиеник, техник талаблар ва танлов қоидалари ” талабларига мос келмаслигига олиб келади. Шу билан бирга, Заравшан дарёсининг сувида зарарли кимёвий моддалар мавжуд бўлиб, улар кузатув нуқтасига қараб, улар учун ўрнатилган РЭК лардан 2-9 марта ошиб кетади. Ўрта муддатли прогноз шуни кўрсатдики, 2030 йилга келиб минерал ўғитлар ишлаб чиқаришни кўпайтириш режалаштирилганлиги сабабли Заравшан дарёсининг экологик ҳолати яхшиланмаслиги кутилмоқда. Шу муносабат билан Заравшан дарёсини муҳофаза қилиш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган бўлиб, уларни амалга ошириш сув ҳавзаси ҳолатини назорат қилишни
яхшилайди ва аҳоли томонидан сувдан фойдаланиш шароитларини яхшилайди.
Suv resurslari cheklangan hududlarda ekilgan yosh olma daraxtlari o'sishning dastlabki bosqichlarida qiyinchiliklarga duch keladi. Namlikni etarli darajada iste'mol qilmaslik ko'pincha yosh daraxtning o'sishini to'xtatadi va uning keyingi o'sishiga ta'sir qiladi. Ushbu tadqiqotda biz yarim kuchli Marubakaido (Ma) (Malus prunifolia “Ringo”) va mitti Jm7 (“Marubakaido” × M.9) ildizpoyalarining o'zaro ta'sirini, suv bilan ishlov berishni (tuproqdagi suv miqdori 50% va 70%) va. yosh "Miyabi Fuji" olma daraxtlarida tuproq bilan ishlov berish (suvni ushlab turuvchi moddalar) va bu o'zaro ta'sir quruq iqlim sharoitida ularning o'sishiga qanday ta'sir qiladi. Kurtaklar, poya va ildizlarning rivojlanishi tahlil qilindi. Natijalar shuni ko'rsatdiki, ildizpoya va suv va tuproq bilan ishlov berishning o'zaro ta'siri umumiy kurtaklar uzunligiga sezilarli ta'sir ko'rsatdi (p <0,01), ildizpoya va tuproq bilan ishlov berishning o'zaro ta'siri eng yuqori uch kurtakning uzunligiga (p<0,05) va magistralning yangi vazni (p <0,05). Bundan tashqari, suv va tuproq bilan ishlov berishning o'zaro ta'siri asirlarning yangi vazniga ta'sir qilishi aniqlandi (p <0,05). Ushbu tadqiqot shuni ko'rsatdiki, suv resurslari cheklangan hududlarda yosh olma daraxtlarining o'sishiga 70% va 50% suv bilan to'yinganligini ta'minlash va yarim kuchli Ma va mitti Jm7 ildizpoyalariga payvand qilingan yosh daraxtlar uchun tuproqni ushlab turish muolajalarini ta'minlash orqali yordam berish mumkin. . Bu hududlarda yetishtiruvchilar qaysi ildizpoyadan foydalanishni, tuproqqa qanday suvni saqlash muolajalarini kiritish mumkinligini, shuningdek, qo'llanilishi kerak bo'lgan suv miqdori haqida o'ylashlari kerak.
Тадқиқот мақсади иссиқлик ташувчисини мажбурий айланиш шароитида ҳажмий (Архимед) кучлари таъсири остида бакдаги сувни табиий табақаланиши асосида зарядлаш ва разрядлаш контурларидан аккумуляторга кириб келаётган иссиқлик ташувчиларни аралашиб кетишини олдини оладиган ўз-ўзини тартибга солувчи сувли иссиқлик аккумуляторининг янги конструкциясини ишлаб чиқишдан иборат.
Сувнинг ҳароратли табақаланиши ва аккумуляторлар ҳажмида стратификацияли (қатламли) оқимининг барқарорлиги шароитлари ва сув иссиқлик аккумуляторлари конструкциясини ишлаб чиқиш бўйича жаҳон тажрибасини таҳлил қилиш асосида ўз-ўзини тартибга солувчи сув аккумуляторининг янги конструкцияси таклиф этилди.
Қуёшли иссиқлик таъминоти тизимлари учун ўз-ўзини тартибга солувчи табақалаштирувчи сувли иссиқлик аккумуляторларидан фойдаланишнинг афзаликлари кўриб чиқилган. Қисқа ва узоқ муддатли иссиқлик тўпланиши учун табақаланишни қўллаш қуёш иссиқликнинг 15-20% билан тўлиқ аралаш аккумуляторига нисбатан кўпайишига олиб келади. Иссиқ сув тизимларида ушбу аккумуляторлар истеъмолчилар учун зарур бўлган ҳарорат билан олдинги иссиқ сув тайёрлашни таъминлайди.
Water is an issue that profoundly affects human lives and work. Advancing common freedoms would give better security of people inside water law. Albeit, Worldwide common freedoms law sets fundamental least norms for water use, allotment, preservation and debate goal, yet there is almost no exploration on how basic liberties law can shape the premise of the rights and obligations of states concerning trans-limit streams. States might have commitments to participate, to maintain their common freedoms commitments. This region has many debates how to utilize water, questions which will incredibly influence the existences of residents. There is next to no examination on how these two spaces of law can work together to be strong together. In this paper, momentarily we are attempting to find that how may Global basic freedoms law and Worldwide water law be made intelligent and commonly steady as respects basic liberties to water, and clarify about Transboundary Water Collaboration between states, to satisfy the option to water.
Мақолада сувдан фойдаланиш ва муҳофаза қилиш ҳуқуқининг ўзига хос хусусиятлари, ушбу муносабатларни ҳуқуқий тартибга солишдаги бўшлиқлар, сув муносабатларини ҳуқуқий тартибга солиш бўйича халқаро тажриба ва ушбу тажрибадан Ўзбекистон Республикаси сув қонунчилигини такомиллаштиришда фойдаланиш жиҳатлари, Ўзбекистон Республикасининг Сув кодексини ишлаб чиқишга оид таклиф ва мулоҳазалар баён қилинган.
Сув ресурсларини муҳофаза қилиш ва улардан фойдаланиш, аҳолининг сув ресурслари билан боғлиқ муаммоларини ҳал қилишда ислом ҳуқуқи нормалари бирламчи амалий-ҳуқуқий кўмак вазифасини ўтаган. Ушбу ҳуқуқий тизим сув ресурсларидан фойдаланиш, уни тасарруф этиш, сувни тежаш ва ундан оқилона фойдаланиш, сув манбаларини муҳофаза қилиш, шунингдек сувнинг санитар ҳолатини яхшилашда алоҳида роль ўйнаган. Ушбу мақолада сув ресурсларини муҳофаза қилиш ва улардан фойдаланишнинг Ислом ҳуқуқи нормалари билан тартибга солиниш масалалари баён этилган
Сув хўжалигини давлат томонидан молиялаштиришнинг хозирги ҳолати таҳлил қилинган ва мавжуд муаммолар келтирилган. Сув хўжалиги тизимини молиялаштиришнинг бозор механизмлари сифатида суғорма деҳқончиликда суғориш сувини етказиб бериш хизмати учун тўлов тизимини жорий қилишнинг иқтисодий моҳияти асосланган ва таклифлар ишлаб чиқилган.