As it is known, the social status of occupation in the communication is determined, compared to the
participants-curry, relationship status, position and role in the family. Speech communication is an important tool for providing information about the social status of the participants. For example, the speech units selected by the owner, the speech etiquette forms can transport information about the social status of the speaker. In particular, the participants' concluding remarks in the life of society are received great attention in the communication culture of Uzbekistan. In this article deixis theory in linguistics, deixis of the social condition, its representatives are discussed. In communication gestural units they are mainly used to express participants' social condition. The social status of linguistics in the speech of the participants of the dialogue is pointed as social deixis, we used terminology of social condition deixis. After all, the social status (social further status) of speech participants is provided in terms of social deixis. The speech units that
express social status deixis not only explain speaker and social condition of other participants, but also inform about its subjective evaluation. Linguistic and also extralinguistic units are used to make deixis of social status in the Uzbek language. Language units of deixis of social status language include pronouns, contact units, social lexic units and some supplements. Personal pronoun organize complicated deictic character as a tool to form of social status and person's deixis. They indicate participants of the speech which makes clear individual's deixis and determine social status deixis via showing their relations and
social factors in the same time. Supplement -s which indicates grammar meaning of possession, personal
suffixes, respect does a task of clarifying social status deixis too. Also, one of active language units that could explain speech participants' social status is reference units. Reference units' have a special duty of not only grabbing attention of listener in the speech, but also defining social relationship between speech participants. Communication units are actively used as a tool of indicating speech participants' social status in our speech. Even spelling name incorrectly to the listener indicates disrespectfulness, lowness of listener's social status or using words that mean relativity with strangers’ services as a respect. In speech deictic points which have social symbol are used in lexical field too. This include socially specialized lexic units. In
the conversion of speech participants practicing certain field's representatives' special words, slangs indicate that they are in a one group and they are socially equal. Character (right) which was formed by human's job, position, adorenes identifies not only that person's duty (responsibility), but also his position along communicative act. Overall, in Uzbek language expression units of the social condition deixis are various, therefore when each of them are analysed deeply they could obviously give intriguing informations about not only pragmalinguistics, but also sociolinguistics of Uzbek linguistics' researches
Ушбу мақолада Ҳаким Термизий илмий меросининг Миср Араб Республикасида ўрганилиши баён қилинган бўлиб, мисрлик олимлар томонидан яратилган барча илмий ишлар жалб қилинган ҳамда кўплаб янги илмий хулосалар келтирилган.
Ушбу мақола юртимиздаги астрономия тарихи, хусусан, мовароуннаҳрлик олимларнинг ушбу соҳага оид фаолиятига бағишланган. Мовароуннаҳрнинг дастлабки астрономлари сифатида Мусо ал-Хоразмий ва Аҳмад ал-Фарғонийларни қайд этиш мумкин бўлса-да, уларнинг фаолиятида Ироқ, Сурия ва Мисрдаги фаолият устуворлик касб этади. Шу нуқтаи назардан маҳаллий мактаблар ва уларнинг ривожини кузатиш ҳам долзарб аҳамиятга эга. Бу жараёнда эса ҳозирги Сурхондарё вилояти ҳудудларида жойлашган Термиз ва Чағониён вилоятларининг ўзига хос ўрни бор. Жумладан, устурлобнинг ислом дунёсига кириб келганидан тахминан 70 йилча ўтиб Муҳаммад Ҳаким Термизий (тахм. 820-932) орқали Термиз ҳудудида ҳам ишлатила бошланганлиги алоҳида аҳамиятга эгадир. Ундан кейин ҳам X аср охирларида Аҳмад Устурлобий Чағонийнинг Бағдод расадхоналаридаги фаолияти ҳам алоҳида диққатга сазовор бўлиб, унинг қўлёзмалари Туркия, Ҳиндистонда, Дамашқ, Англия ва Парижда сақланади. Уларни ўрганиш ҳам шубҳасиз ҳозиргача етарли даражада тадқиқ этилмаган юртимиз олимлари ва маҳаллий астрономия тарихини ўрганишга муносиб ҳисса бўлиб қўшилади. Термиз, умуман, Сурхон воҳасида амалда бўлган астрономия мактаби ўзининг маълум маънодаги чўққисига саййид Абулқосим Маждиддин Али ибн Жаъфар даврида 1135-1146 йиллар оралиғида Термизда 10 йил давомида қурилган расадхона тимсолида чиқди, дейиш мумкин. Бу расадхонада Адиб Собир Термизий каби маҳаллий олимлар ҳам ишлаганлиги диққатга сазовор. Ҳожи Халифа (1609-1657) Саййид Жамолиддин Абу Жаъфар Ҳусайн ибн Мажд Али ибн Аҳмад Ҳусайний Термизий Айнийнинг нужум илми аҳкомларига оид туркий тилдаги “Мазақ ал-ушшоқ фий илм ал-офоқ (Уфқлар ҳақидаги илм борасида ошиқлар топган таъм) китоби ҳақида маълумот беради. Шунингдек, Ҳожи Халифа “Ҳақоиқ ал-ирсод” (Кузатувлар аниқлиги) номли асардаги ўлчов андазалари ҳақида берган айрим маълумотлар унда қайд этилган кузатувлар Термизда бўлганлигини ёки бу узунлик ва ўлчовлар Термиз андозаларига кўра эканлиги маъносини билдиради. Тадқиқот натижаси сифатида айтиш мумкинки, Сурхон воҳасининг астрономик мактаби ҳам юртимиз ва ислом дунёси миқёсида ўз ўрнига эга мактаб даражасида шаклланган бўлиб, бу тўғридаги тадқиқотларни янада кенгайтириш халқимизнинг интеллектуал салоҳияти тарихини ёритишда муҳим аҳамиятга эга.
Ушбу мақола йўл транспорт ҳодисалари бўйича тергов, терговга қадар текширув ва суриштирувни амалга оширувчи орган ходимлари томонидан тайинланадиган экспертиза хулосаларининг кўриб чиқилаётган ишни якунида қонуний қарор қабул қилишдаги аҳамияти, йўл транспорт ҳодисаларининг ўсиш суръатларини тўғридан-тўғри нималарга боғлиқлиги, содир этилган йўл транспорт ҳодисаси ҳолати бўйича суриштирув давомида амалиётда учраётган муаммолар ва уларни бартараф этиш бўйича тавсиялар, иш бўйича судга оид автотехника ва транспорт трасология экспертизаси тайинлашда эътибор қаратиш керак бўлган жиҳатлар ёритилган.
Мазкур мақолада Шарқ Ренессанси даврида яшаб фаолият кўрсатган аллома Носир Хисрав ва унинг “Сафарнома” асари ҳақида сўз боради. “Сафарнома” асари ўз ичига Носир Хисравнинг 7 йиллик (1045–1052) Яқин ва Ўрта Шарқ мамлакатларига қилган саёҳатини қамраб олган. Унда халқларнинг маданияти, урф-одатлари, тиллари ва турмуш тарзига оид маълумотлар келтирилган.
Ушбу мақола юртимизда Ислом дининг ажралмас бўлаги бўлган тасаввуф илми йўналишида шаклланган мактаби ва унинг ўзига хос хусусиятларига бағишланган. Бугунги илм-фан ютуқлари доирасида Ислом оламининг тасаввуфий мактаблари қаторида Мовароуннаҳр зикр этилмайди ва уни Хуросон мактабига қўшиб юбориш анъанаси мавжуд. Мовароуннаҳрнинг тасаввуф мактаби асосан Абдухолиқ Ғиждувоний, етти пир силсиласи ва Баҳоуддин Нақшбанд фаолияти доирасида машҳур. Аммо ушбу соҳада тамал тошини қўйган дастлабки намоёндаларидан бири сифатида Муҳаммад Ҳаким Термизий омили жуда муҳим бўлиб, уларнинг бари бирлаштирилиши ушбу йўналишнинг ўзига хос белгиларга эга мактаб сифатида асосланишида ўзига хос аҳамият касб этади. Зеро, аниқланишича, ушбу мактаб вакиллари, хусусан, Ғиждувоний ва Нақшбанддек улуғ пешво зотлар ва Муҳаммад Ҳаким Термизий қарашларида маслак жиҳатидан юқорида даражадаги уйғунлик мавжуд. Бу умумийликнинг эса Ислом оламининг бошқа жойларидаги мактабларидан кескин фарқлари мавжуд. Ана шу фарқли жиҳатлар ва ўзига хосликлар эса Мовароуннаҳр сулук йўналишини “мактаб” сифатида ўрганишни тақозо этмоқдаки, ушбу масала ҳали юртимиз ва жаҳон миқёсида етарли даражада тадқиқ этилиши лозим бўлиб қолмоқда. Мовароуннаҳр тасаввуф мактабининг ўзига хос белгилари Муҳаммад Ҳаким Термизий томонидан етарли даражада назарий жиҳатдан пишитилганидан сўнг Абдухолиқ Ғиждувоний ва Баҳоуддин Нақшбандлар фаолияти орқали амалий тарзда ўз чўққисига кўтарилди, дейиш мумкин. Ушбу мактаб ўз даврида бутун Ислом дунёси миқёсида диннинг асл мақсад-мазмунини ифодаловчи ислоҳотчилик ҳаракатларини намоён этган. Жумладан, Ғиждувоний илк бор махфий зикрни амалиётга киритган шахс, Баҳоуддин Нақшбанд эса ушбу амалиётни қатъийлаштирган ва тасаввуфнинг шахсий камолот пойдеворида ижтимоийлашувини суҳбат, касб лозимияти каби омиллар орқали мустаҳкамлаган пешво сифатида намоён бўлади. Бу икки шахс ҳам илм-фан йўлида барча мусулмонлар саъй-ҳаракат қилиши лозимлигини асосий қоида сифатида тасаввуф доирасига қайтарган ва соликлар учун рашҳалар тизимини ишлаб чиқиш орқали юксак ғоявий асос, тартиб-интизомли амалиёт – аниқ мақсадли ҳаракатлар доирасини аниқлаштирган. Энг муҳими эса, улар жорий этган ушбу қоидаларнинг бари Мовароуннаҳрда X-XI асрларда алоҳида мактаб сифатида эътироф этилган ва Муҳаммад Ҳаким Термизий томонидан асос солинган “ҳакимия” мактабининг назарияси устида бино қилинган. Хусусан, рашҳалар, касб, илм-фаннинг бирламчилиги ва бошқа кўплаб жиҳатлар айнан ушбу мактаб белгилари эди.
Ушбу мақолада асосий эътибор Россия Федерациясида ҳудудлар самарадолигини баҳолашнинг қонуний асосларини ва методологиясини ўрганишга қаратилган. Шунингдек, мақолада бу борада Ўзбекистон Республикасида олиб борилаётган ишлар ва тизимнинг афзалликлари ёритилган.
Ушбу мақола йўл транспорт ҳодисалари бўйича тергов, терговга қадар текширув ва суриштирувни амалга оширувчи орган ходимлари томонидан тайинланадиган экспертиза хулосаларининг кўриб чиқилаётган ишнинг якунида қонуний қарор қабул қилишдаги аҳамияти, йўлтранспорт ҳодисаларидаги ўсиш суръатларининг тўғридан-тўғри нималарга боғлиқлиги, содир этилган йўл-транспорт ҳодисаси ҳолати бўйича суриштирув давомида амалиётда учраётган муаммолар ва уларни бартараф этиш бўйича тавсиялар, иш бўйича судга оид автотехника ва транспорт трасология экспертизаси тайинлашда эътибор қаратиш керак бўлган жиҳатлар ёритилган.