Ushbu maqolada Markaziy Osiyoni Yevropa davlatlari bilan bog'lovchi savdo yo'llarining yo'nalishlari, xususan, Markaziy Osiyo savdogarlarining Levant savdo yo'li orqali jahon savdosiga qo'shilishi va munosabatlarning muhim jihatlari tadqiq qilinadi.
Мазкур мақола Ўзбекистон Республикасида жамоат хавфсизлигини таъминлаш фаолиятини олиб борувчи ҳуқуқ-тартибот органларнинг ҳуқуқбузарликларни олдини олиш ва бартараф этишда куч ишлатиш, хусусан ўқотар қуролдан фойдаланиш ва қўллаш борасидаги амалиётини ўз ичига олади. Бундан ташқари, ҳуқуқни муҳофаза қилиш органлари қилмишнинг жиноийлигини истисно қиладиган ҳолатлар ҳақидаги жиноят-ҳуқуқий институтнинг фундаментал қоидаларини мустаҳкамлайди.
Мақоладаўқотар қурол тушунчасининг халқаро ва миллий қонунчилигимизда қўлланилиши, ҳуқуқ-тартибот органларини ўқотар қуролдан фойдаланиш ва қўллаш амалиёти, ўқотар қуролдан фойдаланган ҳолда профилактик чора-тадбирларни амалга ошириш, ҳуқуқбузарликка қарши чора сифатида ўқотар қуролдан фойдаланиш ва қўллаш тартиби, шартлари, шунингдек мажбурлов чораларини ўқотар қурол воситасида амалга ошириш, жамоат хавсизлигини таъминлашни амалга оширувчи органларнинг ўқотар қуролдан фойдаланиш ва қўллашга оид ҳуқуқий нормаларини такомиллаштиришни назарда тутади.
Til madaniyat tashuvchisi bo‘lib, til nafaqat insonni o‘rab turgan real borliq, balki xalqning ijtimoiy o‘z-o‘zini anglashi, uning mentaliteti, milliy xarakteri, turmush tarzi, urf-odatlari, urf-odatlari, axloqi, qadriyatlari, dunyoqarashini ham aks ettiradi. Maqolada lingvokulturologiyaning asosiy vazifalari, folklor, til va madaniyat fanining rivojlanishi, harbiy lug'atning hissiy-rang elementlari, harbiy lug'atning rivojlanishiga ta'sir etuvchi omillar, lug'at uchun lug'at tanlash vazifalari, lug'atning eng murakkab vazifalari. tilshunoslar va lingvokulturologiyaning harbiy atamalar yasashdagi roli.
Мақолада муомалада бўлиши чекланган фуқаролик ҳуқуқининг объектларни ҳадя қилиш билан боғлиқ муносабатларни ҳуқуқий жиҳатдан тартибга солишнинг амалий ва назарий жиҳатлари ёритиб берилган. Хусусан, валюта бойликларини ҳадя қилиш билан боғлиқ муносабатларни ҳуқуқий тартибга солинишини таҳлил қилиш натижасида чекланмаган миқдордаги валюта бойликлари ҳадя қилиниши мумкинлиги асослаб берилди. Фуқаровий қуролни ва унинг ўқ-дориларини мерос қилиб олиш ҳамда ҳадяни қилиш билан боғлиқ муносабатларни ҳуқуқий тартибга солишдаги муаммолар очиб берилиб, уларни бартараф этиш бўйича таклиф ва тавсиялар берилди. Тарихий-маданий бойликлар, музей ашёлари ва музей коллекцияларини олди-сотди ва ҳадя қилиш, айирбошлаш, меърос қолдириш билан боғлиқ муносабатларни тартибга солишдаги ҳуқуқий бўшлиқлар очиб берилиб, уларни бартараф этиш бўйича таклиф ва тавсиялар берилди
Актуальность сибиреязвенной инфекции обусловлен широкой распостраненностью и длительным сохранением возбудителя во внешней среде. С другой стороны, культура сибиреязвенной палочки относительно легко может быть превращен в биологическое оружие.
Урта Осиёнинг қадимги дунёсида турмуш тарзини олиб борган аҳолининг турли тарихий давр ва унинг турли босқичларида ҳарбий санъатнинг вужудга келиши, шаклланиши ва ривожланиш тарихини ўрганиш тарих фани олдида турган долзарб вазифалардан биридир. Айниқса Ватанимиз мустақилликка эришганидан кейин миллий армиянинг ташкил этилиши ва унинг янги жамият пойдеворини қуриш ва уни мустаҳкамлаш каби вазифаларни бажаришда аждодларимизнинг ҳарбий санъат соҳасида эришган ютуқларига назар ташлаш муҳим аҳамият касб этади.
Mafkura va san’at insoniyat madaniyatining o‘zaro bog‘langan jabhalari bo‘lib, dunyo haqidagi tushunchamizga ta’sir ko‘rsatadi va uni shakllantiradi. Mafkura individual va jamoaviy dunyoqarashni boshqaradigan e'tiqodlar, qadriyatlar va tamoyillar majmuini ifodalaydi, san'at esa his-tuyg'ular, g‘oyalar va istiqbollarni etkazish uchun ishlatiladigan keng ko'lamli ijodiy ifodalarni o‘z ichiga oladi. Ushbu abstrakt mafkura va san’at o‘rtasidagi munosabatni o‘rganib, ularning aks etishi, bir-biriga qarshi kurashishi va ta’siriga e’tibor qaratadi.
Мазкур мақола такрор стилистик воситасининг турли тил сатҳларидаги структур-семантик таснифи ва уларнинг ўзига хос хусусиятларини аниқлашга бағишланган. Тил – маданият кўзгуси, унинг асосида нафақат инсон атрофидаги реал дунё, нафақат инсон ҳаётининг реал шарт-шароитлари, балки, бутун бир халқнинг ижтимоий ўз-ўзини англаши, унинг менталитети, миллий характери, ҳаёт тарзи, анъаналари, урф-одатлари, руҳияти, қадриятлар тизими, дунёни ҳис этиши, дунёқараши ўз аксини топади. Тил – маданият воситаси, қуроли. У тил соҳибининг лисон билан бевосита боғлиқлиги орқали унинг замиридаги дунёқарашни, менталитетни, инсонлар билан мулоқотни, яъни миллат маданияти орқали, шу бирга, алоқа бирлиги сифатида фойдаланилаётган мазкур тил воситасида инсон шахсиятини шакллантиради. Инсоний фаолиятнинг бир кўриниши сифатида тил маданиятнинг таркибий қисми ҳисобланиб, инсон ҳаётининг ишлаб чиқаришга оид, ижтимоий, маънавий каби жабҳаларидаги инсоний фаолиятнинг умумий натижаси сифатида аниқланади. Аммо тафаккур оламининг шакли сифатида, энг муҳими, муомала бирлиги сифатида тил маданият билан ёнма-ён туради. Айнан тилнинг ёрдами билан алоҳида шахслардан олинган билимлар бир-биридан фарқли бир неча тажриба ва билимларнинг турли-туманлигига қарамасдан, бир халқ ва бир маданият кишиларининг бир-бирларини тушунишлари имконини берадиган жамоа тажрибасига айланади. Инсон қадимдан атроф муҳитда рўй бераётган воқеа-ҳодисаларга ўз муносабатини билдирган. Бу муносабат, аввало, турли хатти-ҳаракатлар, овозлар, эҳтирослар воситасида амалга ошган. Кейинчалик ҳис-туйғуларни сўзлар, сўз йиғиндиси, рақслар ифодалаган. Яна кейинроқ одамлар ўзларича дунёнинг, табиатнинг, ҳайвонлар, ўсимликлар, тоғлар, сувларнинг пайдо бўлишини изоҳловчи тўқима ҳикоялар ўйлаб топадилар. Йигитлар, қизлар муҳаббат қўшиқларини тўқийдилар. Қабила-уруғнинг мард ва жасур йигитлари ҳақида, уларнинг ғаройиб қаҳрамонликлари ҳақида афсона ва ривоятлар пайдо бўлади. Буларнинг ҳаммаси ҳали ёзув маданияти вужудга келмасдан олдин жамоа-жамоа бўлиб яшаётган аҳоли ўртасида шуҳрат топади. Бугунги кунда биз уларни “халқ оғзаки ижоди” деб аташга одатланганмиз. Тил, маданият ва фольклорнинг уйғунлиги доимо изланувчилар эътиборини тортиб келган.