Данная статья посвящена раскрытию таких понятий как медиа, современные тенденции в сферах технологии, СМИ, их взаимосвязь в современном мире, а также некоторые положительные и отрицательные факторы, влияющие на жизнь человека.
Нарушение двигательной функции желчных протоков, проявляющееся нарушением отведения желчи из печени или желчного пузыря в 12- перстную кишку ведет к развитию различных типов дискенезии желчевыводящих путей, которые могут осложниться желчнокаменной болезнью. Самым первым симптомом будет боль, так как области протока сосредоточено множество нервных окончаний.
Бизнинг натижаларимиз IL4 генининг ноқулай генотипик вариантининг мавжудлиги
яллиғланишга қарши цитокин - интерлейкин синтезининг (экспресияси) бузилишига олиб
келиши ва юқумли касалликларга нисбатан организм чидамлилигининг пасайишига ва СПРС
ривожланиш хавфининг ортишига олиб келиши мумкинлиги ҳақидаги гипотезани
тасдиқлайди. Бундан ташқари, ушбу маълумотлар СПРС ривожланишида IL4 гени
полиморфизми C/C генотипининг прогностик муҳимлилигини таъкидлайди. Ушбу генотип
ташувчиларида СПРС ривожланиш нисбий хавфи IL4 ген полиморфизмларининг бошқа
генотипик вариантлари ташувчиларига нисбатан 3 мартадан кўпроқ ошади
Bachadon bo'yni saratoniga chalingan homilador ayollarni tashxislash va davolash klinisyenlar uchun qiyin masala. Ayniqsa CIN III va saraton kasalligiga shubhali holatlarda homilador ayollarda biopsiya yoki konizatsiya zarurligi to'g'risida hali ham bir fikr mavjud emas, bachadon bo'yni saratoniga chalingan homilador ayollarda diagnostika, davolash, etkazib berish va monitoring qilish masalalari deyarli darsliklarda va ilmiy va amaliy nashrlarda yoritilmagan. Ushbu maqolada xalqaro ilmiy hamjamiyat tavsiyalari va homiladorlik paytida g'ayritabiiy sitologik smearlari bo'lgan homilador ayollarni boshqarish bo'yicha keng qamrovli klinik tadqiqotlar natijalari tahlil qilinadi. Homiladorlik davrida CIN tashxisi va davolash bo'yicha mavjud bilimlarni umumlashtiradi. Shuningdek, ushbu mavzu bo'yicha 40 dan ortiq mahalliy va xorijiy mualliflarning asarlari ko'rib chiqildi va tahlil qilindi.
Буйрак усти алдостеромаси (Конн синдроми) (СК) билан оғриган 13 нафар беморни ташхислаш, даволаш ва тиббий кўрикдан ўтказиш натижаларига асосланади.
Беморларнинг ўртача ёши 36,4±3,1 ёшни, артериал гипертензия давомийлиги 7,4±2,8 ёшни ташкил етди. 4 эркаклар (30.8%) ва 9 аёл киши (69.2%) бор еди. Ўнг томонлама локализация 6 (46.2%) беморларда, чап томонлама локализация-7 (53.8%) да кузатилди.
Артериал гипертензия барча текширилган беморларда доимий симптом бўлган (н = 13). 1 даража гипертония 2 (15.4%) беморларда кузатилди (АД≤140 – 159/90 – 99 мм.рт.ст), 2 даража – 5 (38.5%) беморларда кузатилди (АД≤160 – 179/100 – 109 мм.рт.ст), 3 даража 6(46.1%) беморларда кузатилди (АД≥180/≥110 мм.рт.ст)
Мақолада меъда саратони меъда ости безига ўсиб ўтган 79 нафар беморга жаррохлик даволаш натижаларига асосланган ҳолда меъда ости бези резекциясининг кўрсатмаларига ойдинлик киритиш ва меъда ости бези резекция қилиш усулларини асослаш бўйича тадқиқотлар олиб борилмоқда. Диагностик маълумотлар асосида меъда саратони меъда ости безига ўсиб кириш чуқурлигига қараб гуруҳларга бўлинган. 39 (49,4%) та беморда ўсиб кириш чуқурлиги 5 мм дан ортиқ, 18 (22,8%) та беморда 3 мм дан 5 мм гача, қолган 22 (27,9%) та беморда 3 мм гача ўсиб кирган. Улардан 3 (16,6%) нафар беморда меъда ости бези ясси резекциядан сўнг R 1 холати аниқланган. Операциядан кейинги асоратлар 11 (13,9%) нафар беморда кузатилган. Улардан ўлим 2 (2,5%) тани ташкил қилади. Бир йиллик яшовчанлик 79,5%, уч йиллик 39,4%, 5 йиллик яшовчанлик 18,4% ташкил қилади