160
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
ПАРАНЖИ ВА УНИНГ ЎРГАНИЛИШ ТАРИХИ
М.Ш.Ярашова
Осиё халқаро университети, Тарих ва филология кафедраси
Тарих фани ўқитувчиси.
https://doi.org/10.5281/zenodo.14617026
Аннотация. Ушбу мақолада хотин-қизларнинг қадимий анъанавий бош кийими -
паранжи,унинг келиб чиқиши ва ўрганилишига оид масалалар этнологик нуктаи назаридан
ёритилади.
Калит сўзлар: Паранжи, ферижжия, бурқу, хабара, миляя, фередже, чодар,
чахнур, чодра, чашмбанд, чачвон, муслин.
PARANGI AND THE HISTORY OF ITS STUDY
Abstract. This article discusses the ancient traditional women's headdress - the parangi,
its origin and study from an ethnological point of view.
Keywords: Parangi, ferijjiya, burku, khabara, milaya, feredje, chador, chakhnur, chadra,
chashmband, chachvan, muslin.
ПАРАНДЖИ И ИСТОРИЯ ЕГО ИЗУЧЕНИЯ
Аннотация В данной статье с этнологической точки зрения освещены вопросы,
связанные с древним традиционным головным убором женщин – паранджой, его
происхождением и изучением.
Ключевые слова: Паранджи, фериджия, бурку, хаба, милея, фередже, чадор,
чахнур, чадра, чашмбанд, чачван, муслин.
Анъанавий кийим-кечакларга оид маълумотларни ўзаро таққослаш ва таҳлил қилиш
ўтмиш анъанавий кийимлардаги ўхшашлик ва фарқларни аниқлаштиришда муҳим илмий-
назарий аҳамият касб этади.
Хотин-қизларнинг анъанавий бош кийимларидан хусусан, паранжи санъатшунос ва
этнограф олимлар Г.А.Пугаченкова[1,C.191-195.],К.П. Лобачева[2,C.78-92.], О.А.
Сухарева[3.C.44-50.] лар илмий тадқиқотларида тарихий-этнологик жиҳатидан
ёритилганлиги маълум.
Г.А Пугаченкова тадқиқотларида паранжи ҳамда у билан боғлиқ маълумотлар
асосан, қадимги давр деворий тасвирлари, ўрта аср қўлёзмаларидаги минатюралар асосида
таҳлил қилинади. У паранжи сўзининг келиб чиқиши ҳақида тўхталиб, ушбу атамага европа
муаллифлари томонидан тузилган форсча луғатларда жуда умумий таъриф берилганлигини
айтиб ўтган.Жумладан, А. де Биберстеин-Казимирски «барча кийимлар устидан кийилувчи,
белсиз оддий либос», И. Ягелло эса «кийиниш тури» дея изоҳ берган. Р.Дози томонидан
161
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
тузилган кийим қисмлари арабча номларининг махсус луғатида эса етти саҳифа айнан
’’фaрaджийя’’ деб номланган махсус кўча кийими- паранжи ҳақида эди.Ушбу луғатда
паранжи қуйидагича таърифлаган: узун тикилган ва заргарлик буюмлари билан безатилган,
кенг ва узун енгли, рангли матодан(ипак ёки зиғирдан )тайёрланган, оёқ учига қадар тушиб
турувчи ташқи кийим.Хулоса қилиб айтиш мумкинки, бу атама Х асрдаёқ ёзма манбаларда
қайд этилган[1,C.191.].
Р.Дози паранжининг келиб чиқишини Мисрга боғлайди ва айнан шу ердан Ибн
Баттутанинг(ХIV аср) сўзларига кўра фаранжи бошқа мамлактларга тарқалади. Ўрта
Осиёда ушбу атама ёзма манбаларда ХIV-XVI асрлардан бошлаб ишлатилган. Г.А
Пугаченкова паранжи дастлабки пайдо бўлган вақтида эркакларга хос кийим бўлганлигини
тасдиқловчи бир қатор манбаларни келтириб ўтади[4]. Хусусан, «Рашаҳот»да Хўжа Аҳрор
ўғлига атаб ўтказган катта тантанада шайх «дастур ва фаранжи»-чалма ва тантанали халат
кийган ҳолати айтиб ўтилган. В.Л Вяткин тарихий асарларни тадқиқ қилиш асосида
шайбонийлар даврида шаҳар олимларининг кўча кийими фаранжи - халат бўлганлигини
қайд этади. Бобур Ҳиндистонда бунёд этган давлатда ҳам фаранжи кийими мавжуд бўлиб,
ушбу кийим ҳинд олимлари, амалдорлари ва диний руҳонийларнинг устки кийими
эканлиги қайд этилган. Шунингдек, Зайниддин Восифийнинг хотираларида фаранжи -
аёллар ва эркаклар кийимига нисбатан ишлатилган[1,C.191.].Бундан шундай хулосага
келиш мумкинки, ушбу кийим дастлаб эркаклар ташқи кийими сифатида пайдо бўлган
бўлса, кейинчалик асрлар давомида ўзгаришга учраб фақат аёлларга хос кўча кийимига
айланиб борган.
Паранжи ўзининг қадимий прототипига эга эди.Ушбу прототип намуналари
Самарқанд атрофидан топилган зардуштийлик дини худоси Анахитанинг ҳайкалчаларида
елка устига ташланган, узун устки кийим сифатида тасвирланган. «Шохнома»нинг ХV
асрда кўчирилган нусхасида келтирилган минатюраларда эркаклар ва аёлларнинг
кийимларида ниҳоятда узун енгли устки либослар ҳам тасвирланган эди. Ушбу либослар
ХV аср охири ХVI аср бошларида ҳам сақланиб қолган ва буни Низомий Ганжавий
«Хамса»сининг минатюралари ҳам тасдиқлайди.XVI асрда паранжининг узун енглари
бутунлай декоратив қисмга айланди. XVIII асрдан яъни, паранжи бошга кийила бошланган
даврдан, енглар ўзининг амалий функсиясини бутунлай йўқотди,бироқ улар худди ҳақиқий
енглар каби тикилган ва орқа томонда учлари билан махкамланган[1,C.192].
Шарқда кенг тарқалган аёлларнинг юзларини чачвон (тож.чашмбанд- кўзни боғлаб
қўйиш) билан беркитиш одати бадиий асарларда XV асрдан қайд этилган. Ушбу урф-одат
дастлаб мўғулларда мавжуд бўлганлиги ҳақида В.Рубрук томонидан мўғул маликаларининг
кийиниш таърифида қуйидагича келтирилади: «…кўзлар остида улар оқ мато парчасини
162
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
боғлашади». Клавихонинг Темур ҳарамидаги маликаларнинг байрамона либослари
ҳақидаги тавсифида уларнинг юзлари шаффоф оқ мато билан ўралганлиги кўрсатилган.
Минатюралар шуни кўрсатадики, XVI-XVII асрларда чачвон ҳали Марказий Осиё
ҳаётига кирмаган. Айни пайтда, Ф. Эфремовнинг (1784) эслатмаларида Бухоро аёллари
юзларини от сочидан тўқилган тўр билан ёпиб, фаражаҳ, “аёллар халати, енглари тор
бўлган,бир-бирига тикилган ва орқага қайтарилган, узунлиги оёқ учигача” бўлган либос
кийишган[1,C.192]. Ушбу маълумотлар шуни кўрсатадики, паранжи аёллар либоси бўлган
дастлабки даврларда улар юзларини оқ ҳаррир ёки рангли мато билан беркитишган.
Кейинчалик, яъни ХVIII асрдан бошлаб, от ёлидан тайёрланган махсус чачвон
паранжи таркибий қисмига ҳамда аёллар киядиган мaжбурий либосга айланди.
К.П.Лобачева тадқиқотларида ислом динини эътироф этган халқлар орасида,
маълум даражада аёлларнинг кўча -кўйда кийиб юрадиган махсус юзни беркитувчи кийими
яъни паранжи мавжуд бўлганлиги қайд этилган. Бу кийим хотин-қизлар орасида ХIX аср
охири XX аср бошларида кенг тарқалган эди. Паранжи мусулмон халқлари орасида турлича
кўринишга эга бўлганлиги сабабли ягона ном билан аталмаган. Хусусан, Миср
мусулмонлари орасида юз учун бурқуа (бурқу) билан битта ёки иккита матодан қилинган
ҳабара ва миляя; турклар орасида юзни беркитувчи тўр – яшмак ва енгсиз халат
кўринишидаги фередже; форсларда бошга ташланадиган икки ёқлама юпка кўринишидаги
чодар ва оқ муслин ёки қора тўрдан қилинган юзга ёпиладиган руйбандом, қўшимча чахнур
ёки чахчу;афғонларда эса халат кўринишидаги кўзлар учун тешиклари бўлган матодан
тикилган чодралар узоқ сафарларга, бозор боришда ва кўчага чиққанда кийилган[2,C.78].
Бошқа мусулмон давлатларида бўлгани каби,паранжи кийиш одати Марказий Осиё
ўзбек ва тожик халқлари орасида ҳам мавжуд бўлган. Н.П.Лобачева паранжи кийиш одати
Марказий Осиёнинг барча аҳолиси орасида ҳам амал қилмаганлигини кўрсатиб, чорвадор
аҳоли орасида бундай одат бўлмаганлигини айтиб ўтади[2,C.78]. Уни асосан шахарлик
хотин-қизлар кўча-кўйда бегона кўзлардан ўзини беркитиш учун кийишган бўлса, чорвадор
кўчманчи ахолида бундай мажбурият бўлмаган. Паранжи бошқа кўплаб мусулмон
халқларидан фарқли равишда мусулмон ўзбек ва тожиклар орасида кенг ёқа билан
кесилган, жуда тор ва узун сохта енглари орқага ташланган, анъанавий кенг,узун кўйлак
кўринишида бўлган. Аёллар уни елкаларига эмас, кенг ёқаси билан бошга кийишган,
юзларини эса чашмбанд( чачван, чашван,чиммет) орқали беркитишган[2,C.78].
O.A.Сухареванинг сўзларига кўра , паранжи бошқа кийимлардан фарқли равишда
уйда тикилмаган.Ушбу кийимлар савдогарлар ва махсус мижозлар учун ишлайдиган
мутахассис аёллар томонидан тикилган.Чашмбанд ҳам лўлилар томонидан тайёрланган.
163
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
Бухоро, Самарқандда паранжи банорас[5] деб номланган матодан қора ва кулранг
иплар билан тикилиб,баъзан унинг этагига, сохта чўнтаклар ёнига, ёқасига, енг учларига
нақшлар туширилган[3.с-45].
O.A.Сухареванинг қайд этишича, паранжи кийиш билан боғлиқ бир қатор одатлар
яъни тартибга риоя қилинган. Паранжини аёллар уй ичида эмас ҳовлида бошга ташлаб
чачвонини эса фақат дарвозадан чиқмасдан юзга ёпилган.Чунки қора рангли либос уй
эгасига фалокат келтириши мумкин деган магик қараш мавжуд бўлган. Ҳовлига меҳмонга
келган аёл юзидаги қора чачвонни орқага олиши бу- одоб- ахлоқ вазифаси бўлган[3.с-45].
XIX аср охири XX асрнинг 20-йилларига қадар паранжи кийиш барча аёллар- никоҳ
ёшидаги қизлардан тортиб,кекса аёлларга қадар мажбурий бўлган. XX аср бошларига келиб
паранжи турли хилдаги матолардан турли рангларда тикила бошланган.
Ёш аёлларнинг паранжилари рангдор, турли хилдаги бахмал ва ипак матолардан
тикилиб, уларга кашта безаклари ва оқ нақшлар туширирилган[2,C.80]. Қизлар оқ ёки оқ ва
қизил рангдаги матолардан тикилган паранжи кийишган, қора чачвон ўрнига эса оқ
муслин[6] ёпишган. Қишлоқ жойларида яшовчилар (бадавлат оилалар бундан
мустасно)паранжи ўрнида бирон ёзги кўйлакни бошларига тўрсиз ёпишган[3.с-46].
Паранжи ўзбекларда нафақат кўча кийими, балки маросим кийими сифатида ҳам
амал қилган. Тўй маросимида келин куёвнинг уйига олиб борилганда юзига оқ муслин
билан паранжи ёпиш мажбурий бўлган. Паранжи тўй маросимларига, дафн маросимларига
борилганда кийилган.Айнан ушбу жиҳатлардан, яъни тўй маросимида келинни юзини
паранжи билан ёпиш одати ҳозирги кунга қадар ўз аҳамиятини йўқотмаган.
REFERENCES
1.
Пугаченкова Г.А. К истории ‘’Паранджи’’// Советская этнография. - 1952.
-№3.-
C.191-
195.
2.
Лобачева Н.П. К истории паранджи//ЭО, № 6.-1996.-C .78-92.
3.
Cухарева O.A.История среднеазиатского костюм.Самарканд (2
Я
половина XIX-начало
XXв.).-М «Наука»,1982,-C.44-50.
4.
Фахриддин али ас- Сафий..Рашахот-айн ал-ҳаёт(хаёт булоқларидан томчилар).-
Т.,Ибн
Сино,2003;
Захриддин
Мухаммад
Бобур.Бобурнома.-Т.,Янги
аср
авлоди.2018;Зайниддин Восифий. “Бадоеъ ул-вақоеъ”(“Нодир воқеалар”). Т., Ғафур
Ғулом, 1979.
5.
Ҳиндистондаги Банорас шаҳри номидан олинган— танда ипи шойи, нимшойи, арқоғи
ипдан тўқиладиган пишиқ мато, тўқилиши беқасамга ўхшаш. Беқасамдан фақат
гуллари билан фарқ қилади. Банорас асосан, кумуш ранг оқ тусли бўлиб, уни зўрға
164
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
кўринадиган қорамтир йўллар кесиб ўтади.Банораснинг асл ватани Ҳиндистон.
Бухоро, Қўқон, Самарқанд, Наманганда ҳам қадимдан тўқилади.
6.
Пахтадан тайёрланадиган оддий тўқув матоси.Унинг ватани Бангладеш. Дастлаб
ҳозирги замонда жуда кам учрайдиган қўл иплари билан тўқилган эди . У ХVII
асрнинг охири ва ХVIII асрнинг бошларида Европага олиб келинган . Муслинлар
дастлаб фақат пахтадан тайёрланган. Улар жуда нозик, шаффоф, енгил нафас
оладиган матолар эди .Муслиннинг баъзи навлари шу қадар ингичка эдики, улар
ҳаттоки бармоқ узугининг тешигидан ўтиб кета оларди.
7.
Ярашова, М. . (2024). ЖАҲОН ЭТНОЛОГИЯСИ ФАНИ ВА УНИ ЎҚИТИШНИНГ
ЗАМОНАВИЙ МЕТОДОЛОГИЯСИ.
Modern Science and Research
,
3
(10), 362–368.
Retrieved from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/44901
8.
Ярашова, М. (2024). БУХОРО ВОҲАСИДА МАТО ВА МАТО ТАЙЁРЛАШ
УСУЛЛАРИ.
Modern Science and Research
,
3
(11), 782–787. Retrieved from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/48057
9.
Yarashova Mohlaroyim Shuhratovna. (2024). Muyiddin Ibn Arabiyning Tasavvuf
Ta’limotida Tahsil Olgan Ayol Ustozlari Va Ta’lim Bergan Ayol Shogirdlari.
Miasto
Przyszłości
,
52
,
622–625.
Retrieved
from
https://miastoprzyszlosci.com.pl/index.php/mp/article/view/4679
10.
Yarashova, M. (2024). ILK O’RTA ASR MANBALARIDA KIYIM-KECHAKLAR VA
ULAR BILAN BOG’LIQ ATAMALAR TAVSIFI.
Modern Science and Research
,
3
(12),
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/58456
11.
Ilniyazovich, S. F. (2023). RAQAMLI TEXNOLOGIYALARNING TARIX FANINI
O'QITISHDAGI AHAMIYATI.
12.
Ilniyozo'g'li, S. F. (2023). ETNOGRAFIK TADQIQOTLARDA QORAQALPOQ
XALQINING YORITILISHI.
13.
Ilniyazovich, S. F. (2024). The Formation of Preliminary Knowledge about the People of
Karakalpak.
EUROPEAN
JOURNAL
OF
INNOVATION
IN
NONFORMAL
EDUCATION
,
4
(3), 149-155.
14.
Sayfutdinov, F. (2024). BUXORO AMIRLIGINING QURILISH TARIXI: MADANIY VA
ARXITEKTURA TARAQQIYOTI MEROSI.
Modern Science and Research
,
3
(12), 852-
858.
15.
SayfutdinovFeruzIlniyozo’g’li. (2023). XX ASR 2-YARMI XXI ASR BOSHLARI
ZARAFSHON
VOHASIDA
ETNOSLARARO
MUNOSABATLAR.
TA’LIM VA
RIVOJLANISH TAHLILI ONLAYN ILMIY JURNALI
,
3
(9), 1–5. Retrieved from
https://sciencebox.uz/index.php/ajed/article/view/7941
165
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
16.
Sayfutdinov , F. . (2024). ILLUMINATION OF THE SPIRITUAL LIFE OF THE
KARAKALPAK PEOPLE IN RESEARCH.
Journal of Universal Science Research
,
2
(5),
441–452.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/universal-scientific-
research/article/view/34891
17.
Sayfutdinov , F. (2024). MANG’IT AMIRLARI DAVRIDA BUXORO AMIRLIGI
ME’MORCHILIK SOHASI RIVOJI.
Modern Science and Research
,
3
(10), 620–629.
Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/45335
18.
Ilniyazovich, S. F. (2024). Historiography of Various Expeditions and their Results in the
Regions Inhabited by Karakalpaks in the First Half of the 20th Century.
EUROPEAN
JOURNAL OF INNOVATION IN NONFORMAL EDUCATION
,
4
(9), 159-165.
19.
Yuldosheva, F. . (2024). MIRZO ULUG’BEK KUTUBXONASI VA BUGUNGI
TAQDIRI.
Modern
Science
and
Research
,
3
(12),
741–749.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/58564
20.
Yuldosheva , F. . (2024). BOLA TUG’ILISHI BILAN BOG’LIQ MAROSIMLAR
O’ZBEK XALQI HAYOTINING AJRALMAS QISMI SIFATIDA.
Modern Science and
Research
,
3
(11),
788–791.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/science-
21.
Yuldosheva , F. Y. qizi. (2023). LEV NIKOLAYEVICH GUMILYOVNING “QADIMGI
TURKLAR” ASARIDA KOʻKTURKLAR YODGORLIKLARI XUSUSIDA.
GOLDEN
BRAIN
,
1
(16),
338–342.
Retrieved
from
https://researchedu.org/index.php/goldenbrain/article/view/3908
22.
Xayrullayev, U. (2024). THE IDEA THAT MADE THE OTTOMAN STATE GREAT
(RED APPLE II).
Modern Science and Research
,
3
(2), 1071–1073. Retrieved from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/29533
23.
Xayrullayev, U. (2024). BRIEFLY ABOUT THE "RED APPLE" MYTHOLOGY OF THE
TURKS.
Modern
Science
and
Research
,
3
(1),
568–572.
Retrieved
from
https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/28329
24.
Umidjon, X.(2024). Literacy and Information Exchange in the Ancient East and
West.
EUROPEAN JOURNAL OF INNOVATION IN NONFORMAL EDUCATION
,
4
(3),
179–183. Retrieved from http://www.inovatus.es/index.php/ejine/article/view/2698
25.
Umidjon, X. (2023). 1918-1939-yillarda Polshaning ichki siyosatidagi o’zgarishlar.
Центр
Научных
Публикаций
(buxdu.Uz)
,
42
(42).
извлечено
от
https://journal.buxdu.uz/index.php/journals_buxdu/article/view/10963
166
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
26.
Umidjon
Xayrullayev.
(2024).
THE
POSITION
OF
CENTRAL
ASIAN
GOVERNORSHIPS DURING THE PERIOD OF THE TURKISH KHANATE AND THE
ARAB INVASION. https://doi.org/10.5281/zenodo.13958464
27.
Toshpo‘latova, S., Gadayeva, M., & Sadullayev, U. (2024). SHARQ ALLOMALARINING
DIDAKTIK QARASHLARI.
Modern Science and Research
,
3
(12), 985-993.
28.
Gadayeva, M., Toshpolatova, S., & Sadullayev, U. (2024). TARIX FANLARINI
OQITISHDA MUZEYLARNING ORNI.
Modern Science and Research
,
3
(12), 994-1003.
29.
Sadullayev, U., Gadayeva, M., & Toshpo‘latova, S. (2024). MAHALLA–QADRIYATLAR
BESHIGI.
Modern Science and Research
,
3
(12), 1228-1238.
30.
Toshpo'latova
Shaxnoza
Shuhratovna.
(2024).
ILK
UYG'ONISH
DAVRI
NAMOYONDALARNING DIDAKTIK QARASHLARI ASOSIDA O'QUVCHILARNI
TARIX FANIGA QIZIQTIRIS METODIKASI. https://doi.org/10.5281/zenodo.14520996
31.
Toshpo’latova,
S.
(2024).
TARIX
FANINI
O’QITISHDA
SAMARALI
METODLAR.
Modern Science and Research
,
3
(11), 774-782.
32.
Тошполатова, Ш. (2024). THE PRESENT IRANIANS.
Журнал универсальных научных
исследований
,
2
(5), 453-462.
33.
Toshpo’latova, S. (2024). BUXORODAGI SAROYLAR.
Modern Science and
Research
,
3
(5), 522-529.
34.
Toshpo’latova, S. (2024). O’RTA ASRLARDA OILA PEDAGOGIKASIGA OID
FIKRLAR.
Modern Science and Research
,
3
(12), 353-361.
35.
Toshpo’latova, S., & Xudoyqulov, S. (2024). History And Ethnology Of Olot
District.
Modern Science And Research
,
3
(5), 148-151.
36.
Toshpo’latova, S., & Jo’rayeva, M. (2024). HISTORY AND ARCHITECTURAL
MONUMENTS OF JONDOR DISTRICT.
Modern Science and Research
,
3
(2), 447-450.
37.
Qizi, R. S. S., Shukhratovna, T. S., & Karamatovna, M. A. (2024). Implementation of
Education and Protection of Children's Rights in the age of Technology.
SPAST
Reports
,
1
(7).
38.
Shuhratovna, T. S. (2024). Linguistic Anthropology.
European Journal Of Innovation In
Nonformal Education
,
4
(3), 432-437.
39.
Toshpo‘latova, S. S., & Naimov, I. N. (2023). MS ANDREYEV–O’RTA OSIYO
XALQLARI ETNOGRAFIYASINING YIRIK OLIMI.
Innovations in Technology and
Science Education
,
2
(8), 1214-1222.
40.
Toshpo’latova, S., & Tursuntoshova, S. (2024). Khoja Abdulkholiq Gijduvani.
Modern
Science and Research
,
3
(2), 87-93.
167
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
41.
Toshpo’latova, S. (2024). Ethnolinguistics Of Ethnologies Of Bukhara.
Modern Science and
Research
,
3
(2), 1004-1011.
42.
Toshpo’latova, S. (2024). Ethnolinguistics.
Modern Science and Research
,
3
(2), 500-507.
43.
Toshpo’latova, S. (2024). Religious Anthropology.
Modern Science and Research
,
3
(1),
504-510.
44.
Shakhnoza Shuhratovna, T. (2023). MS Andreyev’S Way Of Life.
American Journal of
Language, Literacy and Learning in STEM Education (2993-2769)
,
1
(10), 655-659.
45.
Shuhratovna, T. S. (2023). Ethnological Analysis Of National Costumes And Rituals Of
Tajiks In The Works Of MS Andreyev.
International Journal Of History And Political
Sciences
,
3
(12), 42-47.
46.
Toshpo’latova, S. (2023). MS Andreyev-Scientific Career.
Modern Science and
Research
,
2
(12), 801-807.
47.
Shuhratovna, T. S. (2023). Etymology Of Tajik Marriage Ceremony.
International Journal
Of History And Political Sciences
,
3
(11), 17-23.
48.
Toshpo’latova, S., & Ashurova, G. (2023). THE HISTORY AND DESCRIPTION OF THE
WORK OF MS ANDREYEV-" ARK BUKHARI".
Modern Science and Research
,
2
(9),
404-409.
49.
Toshpo’latova, S. (2023). ETHNOLOGICAL ANALYSIS OF CALENDRICAL
CALCULATION AND LENGTH MEASUREMENTS OF KHUF VALLEY TAJIKS IN
THE RESEARCHES OF MS ANDREYEV.
Modern Science and Research
,
2
(10), 291-299.
50.
Toshpo’latova, S. (2023). A STUDY OF THE WEDDING CEREMONY OF THE TAJIKS
OF AFGHANISTAN.
Modern Science and Research
,
2
(9), 84-89.
51.
Naimov, I., & Toshpo‘latova, S. (2023). Marriage Ceremony Of Tajiks In The Work Of
Mikhail Stepanovich Andreyev “Tadjiki Dolini Khuf”.
International Journal of Intellectual
Cultural Heritage
,
3
(1), 12-16.
52.
Toshpo‘latova, S. S. (2023). Tojiklar Milliy Kiyim-Kechaklari Va “Beshmorak”
Marosimining Etnologik Tahlili.
Scholar
,
1
(28), 395-401.
53.
Gadayeva, M. (2024). MARKAZIY OSIYODA JADID AYOLLARI TARIXI.
Modern
Science and Research
,
3
(12), 652-658.
54.
Muxamedovna, G. M. (2024). Millatimiz Faxri-Buxoro Ma’rifatparvari.
Miasto
Przyszłości
,
52
, 557-562.
55.
Muxamedovna, G. M. (2024). PARANJI TARIXI, YOXUD O'RTA ASR
AYOLLARINING KIYIMI HAQIDA.
168
ResearchBib IF - 11.01, ISSN: 3030-3753, Valume 2 Issue 1
56.
Muxamedovna, G. M. (2024). TA’LIM SAMARADORLIGINI OSHIRISHDA AXBOROT
KOMMUNIKATSIYA TEXNOLOGIYALARINING O ‘RNI.
TA'LIM VA RIVOJLANISH
TAHLILI ONLAYN ILMIY JURNALI
,
4
(5), 97-102.
57.
Mukhamedovna, G. M. (2024). The Sad Fate Of The Women Of Turkistan: About The
“Hujum” Movement And Its Impacts On Agriculture.
SPAST Reports
,
1
(7).
58.
Muxamedovna, G. M. (2023). MAKTABLARDA TARIX FANINI O'QITISH
AHAMIYATI.
Научный Фокус
,
1
(5), 178-180.
59.
Muxamedovna, G. M. (2023). TARIX FANINI O'QITISHDA INNOVATSION
TEXNOLOGIYALARDAN
FOYDALANISHNING
AHAMIYATI.
Научный
Фокус
,
1
(5), 175-177.
60.
Gadayeva, M., & Ismoilova, Z. (2024). The Importance Of Studying The Science Of Youth
Psychology In Improving People'S Lives.
Modern Science and Research
,
3
(2), 676-683.
61.
Gadayeva, M., & Hamroqulova, N. (2024). The Basis Of The Use Of Development-
Pedagogical Skills In Pedagogical Activity.
Modern Science and Research
,
3
(2), 684-689.
62.
Gadayeva, M. (2024). ABOUT THE HISTORY OF THE VEIL OR MEDIEVAL
WOMEN'S DRESS.
Modern Science and Research
,
3
(2), 1097-1103.
63.
Gadayeva, M. (2023). THE UNIQUE SIGNIFICANCE OF MASTERING SOCIAL
SCIENCES DURING THE DEVELOPMENT OF THE NEW UZBEKISTAN.
Modern
Science and Research
,
2
(10), 459-464.
