Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Journal home page:
https://inscience.uz/index.php/socinov/index
Analysis of select foreign studies on the subject of crime
Dilnoza KARAKETOVA
1
Tashkent State University of Law
ARTICLE INFO
ABSTRACT
Article history:
Received March 2025
Received in revised form
15 April 2025
Accepted 25 April 2025
Available online
25 May 2025
This article analyzes foreign research related to the subject
of crime within the framework of criminal law. The author
examines the main characteristics of the subject of crime
—
being a physical person, mental sanity, and reaching the legally
established age of criminal responsibility. In addition, attention
is given to new concepts and emerging issues in criminal law
theory. The article discusses various approaches of both foreign
and domestic scholars to the notion of the subject of crime,
including the issue of criminal liability of legal entities
(corporate criminal liability). The author concludes that, rather
than introducing criminal liability for legal entities, it would be
more appropriate to strengthen civil and administrative
measures.
2181-
1415/©
2025 in Science LLC.
https://doi.org/10.47689/2181-1415-vol6-iss4/S-pp425-431
This is an open access article under the Attribution 4.0 International
(CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deed.ru)
Keywords:
subject of crime,
theory of criminal law,
elements of a crime, criminal
liability,
physical person,
sanity,
criminal legislation,
legal entities,
foreign research.
Жиноят
субъектига
оид
айрим
хорижий
тадқиқотларнинг таҳлили
АННОТАЦИЯ
Калит сўзлар
:
infratuzilma,
mehnat bozori,
ishsizlik,
ayollar faolligi,
imkoniyatlar,
mehnat kafolati,
sanoat,
qurilish.
Мазкур мақолада жиноят ҳуқуқи доирасида жиноят
субъектига оид хорижий тадқиқотлар таҳлил қилинган.
Муаллиф жиноят субъектининг асосий белгилари —
жисмоний шахс бўлиши, ақли расолиги ва жиноий
жавобгарлик ёшига етганлиги масалаларини таҳлил
қилган. Шу билан
бирга, жиноят ҳуқуқида юзага келаётган
янги концепциялар ва долзарб муаммоларга эътибор
қаратилган. Хорижий ва маҳаллий олимларнинг жиноят
субъектига оид турли қарашлари, шу жумладан юридик
шахсларнинг жиноий жавобгарлиги (корпоратив жиноий
жавобгарлик) масаласи ҳам кенг муҳокама қилинган.
1
PhD, Associate Professor, Tashkent State University of Law. E-mail: d.yu.karaketova@gmail.com
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
426
Муаллиф
юридик
шахсларга
нисбатан
жиноий
жавобгарликни жорий этишдан кўра, уларнинг фуқаролик
ва маъмурий жавобгарлигини кучайтириш мақсадга
мувофиқ эканини таъкидлайди.
Анализ
некоторых
зарубежных
исследований,
посвящённых субъекту преступления
АННОТАЦИЯ
Ключевые слова:
субъект преступления,
теория уголовного права,
состав преступления,
уголовная
ответственность,
физическое лицо,
вменяемость,
уголовное
законодательство,
юридические лица,
зарубежные исследования
.
В данной статье проведён анализ зарубежных
исследований, посвящённых субъекту преступления в
рамках уголовного права. Автор рассматривает основные
признаки субъекта преступления —
физическое лицо,
вменяемость и достижение установленного возраста
уголовной ответственности. Наряду с этим, внимание
уделено новым концепциям и актуальным проблемам,
возникающим в теории уголовного права. Обсуждаются
различные подходы зарубежных и отечественных учёных к
понятию субъекта преступления, в том числе вопросы
уголовной
ответственности
юридических
лиц
(корпоративная
уголовная
ответственность).
Автор
приходит к выводу, что вместо введения уголовной
ответственности
для
юридических
лиц
более
целесообразным является усиление гражданско
-
правовых
и административных мер воздействия.
КИРИШ
Маълумки,
жиноят
ҳуқуқи
назариясида
жиноят
таркибининг
элементларидан бири сифатида жиноят субъекти масаласи ўрганилади.
Ўзбекистон Республикаси ЖК 17
-
моддасига[1] мувофиқ, жиноят содир этгунга
қадар
ўн олти ёшга тўлган, ақли расо жисмоний шахслар жавобгарликка
тортилиши белгиланган. Бундан кўриниб турибдики, жисмоний шахс бўлган,
жиноий жавобгарлик ёшига етган ва ақли расо бўлган шахслар жиноят субъекти
бўлишлари мумкин.
Жиноят ҳуқуқига оид турли олимлар қарашларида жиноят субъектига
нисбатан
турлича
ёндашувлар
мавжудлигини
кузатишимиз
мумкин.
Мамлакатимиз жиноят қонунчилигига кейинги вақтларда киритилаётган
ўзгартириш ва қўшимчалар, жиноятнинг янги турлари пайдо бўлаётганлиги боис
айрим турдаги жиноятлар учун юридик шахсларнинг жиноий жавобгарлигини
белгилашга оид таклифлар кўпаймоқда. Шу сабабдан ҳам хорижий олимларнинг
ушбу масалалар бўйича қарашларини таҳлил қилиш муҳим аҳамият касб этади.
Ушбу мақолада мавзуга оид айрим хорижий тадқиқотлар таҳлил қилинган.
ТАДҚИҚОТ МЕТОДОЛОГИЯСИ
Ушбу мақолани ёзиш жараёнида Интернет бутунжаҳон ахборот тармоғидаги
очиқ
маълумотлардан
фойдаланган
ҳолда,
қиёсий
таҳлил
усулидан
фойдаланилган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
427
АДАБИЁТЛАР ШАРҲИ
Жаҳонда жиноят субъекти масаласига оид бир қанча назариялар, қарашлар
мавжуд. Жумладан, жиноят субъектининг умумий назариясига кўра, жисмоний,
ақли расо, ва қонундаги жавобгарлик ёшига етган шахс жиноят субъекти
ҳисобланади. Англиялик олим
William Blackstone
18 асрда эълон қилган тўрт
томлик “Англия қонунлари бўйича шарҳлар” асарининг тўртинчи томи бўлган
“Жамоат ҳуқуқбузарликлари” деб номланган асарида жиноятлар, уларнинг
турлари, жиноятчилар ва жазо чоралари масаласини таҳлил қилган[2].
Jerome Hall
“Жиноят ҳуқуқининг умумий принциплари” асарида жиноят субъекти тушунчаси
ва унинг белгилари ёритилган бўлиб, унинг фикрича, жиноят ҳуқуқида жисмоний
шахснинг жавобгарлиги унинг онгли равишда қилган ҳаракатларига
боғлиқдир[3].
Andrew Ashworth
“Жиноят ҳуқуқининг принциплари” деб номланган
асарида жиноят ҳуқуқининг назарий асослари ва принципларини, шу жумладан
жиноятнинг махсус субъекти масалаларини тадқиқ қилган[4].
Jennifer Arlen
нинг
“Корпоратив жиноий жавобгарлик: назария ва далиллар” асари юридик
шахсларнинг жиноий жавобгарлиги масалаларига бағишланган [5].
Stephen F.
Smith
ўзининг “Корпоратив жиноий жавобгарлик: уни тугатинг, ислоҳ қилманг”
деб номланган ишида юридик шахсларнинг жиноий жавобгарлиги концепциясини
танқидий таҳлил қилиб, уни бекор қилишни таклиф қилган[6].
Gary S. Becker
“Жиноят ва жазо. Иқтисодий ёндашув” асарида жиноят субъектларининг жиноят
ҳақида
қарор қабул қилиш жараёнини иқтисодий жиҳатдан ўрганиб, жазонинг
самарадорлигини ҳам айнан иқтисодий ёндашув орқали асослашга ҳаракат
қилган
[7]. Van Erp, Judith Gabri
ë
l
“Корпоратив ва уюшган жиноятчиликнинг
ташкилий жиҳатлари” асарида жиноят субъекти масаласига эътибор қаратган[8].
Mihailis Diamantis
“Функционал корпоратив билим” деб номланган мақоласида
корпорациялар (юридик шахслар)нинг жиноий жавобгарлигини аниқлашда
корпоратив билим тушунчаси талқинига асосланади ва мавжуд ёндашувларни
танқидий таҳлил қилиб, “функционал корпоратив билим” деб номланган янги
назарияни таклиф қилади[9].
Richard J. Bonnie
“Жиноят жараёнида руҳий
саломатлик мутахассисларининг роли: Хабарли тахмин учун асос” номли
мақоласида ақли расоликнинг жиноят субъекти масаласини анқилашдаги ролига
баҳо берган[10].
АСОСИЙ ҚИСМ
Жиноят ҳуқуқига оид адабиётлар таҳлили жиноят субъекти масаласида
жисмоний, ақли расо ва қонунда белгиланган ёшга етганликни тақозо этадиган
умумий ёндашув кўп учрашини кўрсатади. Шу билан биргаликда, махсус субъект,
юридик шахслар жавобгарлиги, ақлий расолик, жиноят содир қилган шахснинг
ёшига жиноят субъектини аниқлашда устунлик берадиган қарашлар ҳам
мавжуддир.
William Blackstone
жиноятлар хусусиятлари, жиноятларни содир этган
шахслар ва уларга тайинланиши керак бўлган жазо чораларини таҳлил қилган
ҳолда, жиноят содир этган жисмоний шахс ақли расо бўлиши ва белгиланган ёшга
етган бўлиши, ушбу талаблар жиноят субъектининг асосий белгилари бўлишини
баён этган. Мамлакатимиз жиноят қонунчилиги ҳам айнан шундай ёндашувга
асосланган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
428
Jerome Hall
жиноят субъектининг асосий белгилари сифатида:
жиноий ҳаракат, яъни ижтимоий хавфли қилмишнинг ҳаракат ёки
ҳаракатсизликдан
иборат эканлиги;
жиноий ният, яъни шахснинг жиноят содир этишдаги онгли (англанган)
нияти ва мақсади;
ҳаракат
ва ниятнинг мослиги, яъни жиноий қилмиш ва жиноий ниятнинг
бир вақтда мавжуд бўлиши;
сабаб, яъни жиноий ҳаракат натижасида жиноий оқибатнинг келиб чиқиши;
зарар, яъни жиноят туфайли шахс ёки жамиятга етказилган зарарнинг
мавжудлигини кўрсатади. Фикримизча, гарчи бундай ёндашув шахснинг
айблилиги масаласини ҳал қилишда муҳим аҳамият касб этсада, уни амалга
ошириш жиноят ишларини кўриб чиқиш муддатлари чўзилиб кетишига, айбдор
шахсга жазо тайинлаш жараёнида тушунмовчиликларга олиб келиши мумкин.
Andrew Ashworth
жиноят ҳуқуқига оид қарашларида умумқабул қилинган
қарашлардан фарқли равишда назарий ва прицинциплар масаласига эътибор
қаратган. Унинг фикрича, жиноятни аниқлаш учун аввало тарихга, қадриятлар
шаклланишига эътибор қаратиш лозим. У кўпроқ қотиллик жиноятларига урғу
берган ҳолда, жиноят субъекти масаласини аниқлашда жиноий қилмиш (
actus
reus
), сабаб; айб (
mens rea
) ва айбдорлик масаласини ҳал қилиш лозимлигини
таъкидлаган. Шунингдек, у махсус субъект масаласига ҳам тўхталиб, жиноят
субъектининг асосий белгиларидан ташқари қўшимча белгиларга эга бўлишни
тақозо этадиган ҳолатларни махсус субъект тушунчаси орқали очиб беради. У
махсус субъектлар сифатида мансабдорлик, маълум бир касб ёки фаолиятни
амалга оширувчи шахслар, жинс ва ёшга оид бошқа ҳолатларни кўрсатиб ўтган.
Christopher Slobogin
ва
Richard J. Bonnie
ақли расоликнинг шахсни субъект
деб ҳисоблашдаги ўрнини тадқиқ этиб, ушбу масалада профессионал
мутахассисларнинг иштироки зарурлигини таъкидлайдилар. Уларнинг фикрича,
жиноят ҳуқуқида айбдорликни камайтириш ёки уни оқлашга қаратилган
субъектив ҳимоя механизмлари (ақли норасолик, ёки руҳий ҳолатнинг вақтинча
бузилганлиги) ноаниқ ва тахминларга асосланган бўлмаслиги, бундай ҳолатларни
аниқлашда профессионал мутахассислар иштирок этиши керак. Улар “асосли
тахмин” (
informed speculation
) тушунчасини илгари суриб, бунда малакали
мутахассисларнинг айбланаётган шахснинг руҳий ҳолати ҳақидаги фикрлари суд
томонидан эътиборга олиниши ва баҳоланиши кераклигини таклиф қилишган.
Экология соҳасидаги ва коррупциявий жиноятларга қарши курашиш
самарадорлигини ошириш учун олимлар томонидан юридик шахсларнинг жиноий
жавобгарлигини белгилашга оид таклифлар тобора кўпроқ янграмоқда.
Жумладан,
Ғ.Алимов,
Д.М.Кушбаковлар
юридик
шахсларнинг
жиноий
жавобгарлигини қонунга критишни таклиф қилишади. Бунда улар коррупцион ва
экологик ҳуқуқбузарликлар учун юридик шахсларга нисбатан жиноий
жавобгарлик ўрнатилишини бундай ҳуқуқбузарликлар содир этилган юридик
шахслар фаолиятини тўхтатиб туриш, етказилган зарарларни ундириш имкони
кенгайиши каби ҳолатлар билан асослашга ҳаракат қилишган[11].
Хорижий давлатларнинг бир қанча олимлари томонидан юридик шахслар
жавобгарлиги кўп ҳолларда корпорациялар жавобгарлиги сифатида кўриб
чиқилган.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
429
Jennifer Arlen
корпорацияларнинг жиноий жавобгарлигига оид турли
назарий ёндашувларни таҳлил қилган ҳолда ва уларнинг самарадорлигини
баҳолашга ҳаракат қилган. У корпорацияларнинг жиноий қилмишларининг
олдини олиш ва уларни тўғри йўналтириш учун қуйидаги ҳуқуқий механизмларни
таклиф қилган:
жавобгарликнинг самарали механизмини жорий этиш, корпорацияларнинг
жиноий жавобгарлигини белгилашда уларнинг ички назорат тизимлари ва
комплаенс дастурларининг самарадорлигини инобатга олиш лозим. Бу ёндашув
корпорацияларнинг жиноий хатти
-
ҳаракатларини олдини олишда муҳим
аҳамиятга эга ҳисобланади;
ички комплаенс дастурларининг самарадорлиги, бунда корпорацияларнинг
ички комплаенс дастурларини такомиллаштириш ва уларнинг самарадорлигини
ошириш орқали жиноий қилмишларни камайтириш мумкинлиги таъкидланади;
ҳамкорлик
,
корпорацияларнинг ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органлар билан
ҳамкорлик қилишини рағбатлантириш ва ўзаро хабар бериш механизмларини
жорий этиш орқали жиноий жавобгарликни камайтириш мумкинлиги таклиф
қилинган
.
Van Erp, Judith Gabri
ë
l
корпоратив жиноятлар фақат айрим шахсларнинг
“ёмон нияти” натижаси эмаслиги, корпорациялардаги ходимларнинг барчаси
ташкилотнинг тузилиши, маданияти ва амалиётлари билан чамбарчас
боғлиқлигини таъкидлайди. Корпорациялар ўз аъзоларига лавозимлар,
рағбатлантириш тизимлари, тармоқлар, қоидалар, одатлар ва ишонч тизимларини
тақдим этади, бу эса жиноят содир этиш имкониятларини оширади.
Stephen F. Smith
корпоратив жиноий жавобгарлик масаласини танқид қилиб,
уни бекор қилиш кераклигини даъво қилади. Унинг фикрича, корпоратив жиноий
жавобгарликнинг ҳозирги тизими самарасиз ва адолатсиз бўлиб, унинг ўрнига
фуқаролик ва маъмурий санкцияларни кучайтириш лозим.
Унинг фикрича, корпоратив жиноий жавобгарлик бир нечта камчиликларга
эга:
ҳақиқий
айбдорлик йўқ
–
корпорациялар шахсий жиноий ниятга (
mens
rea
) эга бўла олмайди. Ҳар қандай жиноий хатти
-
ҳаракат корпорацияда
ишлайдиган инсонлар томонидан содир этилади. Шу боис, юридик шахсни жиноий
жавобгар, деб топиш ҳуқуқий асосга эга эмас;
ортиқча жазолаш ва икки карра жавобгарлик
–
корпорация жиноий
жавобгарликка тортиладиган бўлса, бу одатда унинг акциядорлари, ходимлари ва
мижозлари учун ҳам салбий оқибатларга олиб келади. Бундан ташқари, айбдор
ходимлар алоҳида жиноий таъқибга тортилади, бу эса корпорацияга нисбатан
икки баравар жазо белгилашга сабаб бўлади;
жазо жиноятнинг олдини олишга хизмат қилмайди
–
корпорацияларга
катта миқдордаги жарималар ёки молиявий санкциялар қўллаш жиноятни олдини
олишда самарасиздир. Бундай санкциялар корпорациянинг юқори раҳбарияти ёки
айбдор шахслар эмас, балки оддий акциядорлар ва ходимлар учун ҳам
зарарлидир;
жиноят ҳуқуқининг асл моҳиятига зид
–
жиноят ҳуқуқи шахсий
жавобгарликка асосланган, аммо корпорациялар шахс эмас, балки ташкилот
бўлгани сабабли, уларга нисбатан жиноий жазо қўллаш маъносиздир.
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
430
Биз ҳам
юқоридаги фикрга қўшилган ҳолда, юридик шахсларнинг
жавобгарлиги оқибатда барибир, ушбу юридик шахсда фаолият юритаётган,
жиноий оқибатлар келиб чиқишида айбдор бўлмаган шахсларга нисбатан салбий
оқибатлар (иш жойининг қисқариши, маошлар қисқариши каби) келтириб
чиқаради, деб ҳисоблаймиз.
Фикримизча, юридик шахслар жавобгарлигини белгилашдан кўра, юридик
шахсларнинг фуқаролик жавобгарлиги ва маъмурий усулларни кучайтириш зарур.
Бунда, юридик шахслар томонидан етказилган зарарларни ундириш бўйича
фуқаролик судига даъволарни киритиш кўпроқ самара беради.
ХУЛОСА
Юқорида кўриб чиқилган муаллифларнинг жиноят субъектига оид
қарашлари, умуман олганда мамлакатимиз олимлари ва қонунчилигимиздаги
ушбу масалага оид ёндашувларга зид эмас. Шу билан биргаликда, шахснинг ўз
қилмишига нисбатан баҳоси, айбдорлик масаласи жиноят таркибининг бир
элементи сифатида эмас, балки алоҳида элемент сифатида кўриб чиқилишини
таъкидлаш лозим. Ва ушбу ҳолат шахсга нисбатан жазо тайинлашда ҳал қилувчи
аҳамиятга эга бўлиб ҳисобланади. Юридик шахсларнинг жиноий жавобгарлиги
(корпоратив жавобгарлик) масаласида эса мамлакатимиз жиноят ҳуқуқи
назариясида ва қонунчилигида, ҳуқуқни қўллаш амалиётида жиноят субъекти
фақат жисмоний шахс бўлиши кераклигини тўғри, деб ҳисоблаймиз.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
1.
Ўзбекистон Республикаси қонунчилик маълумотлари миллий базаси.
https://www.lex.uz/docs/111453
2.
Commentaries on the Laws of England: in Four Books. William Blackstone.
Thomas M. Cooley University of Michigan Law School. 1871. Available at:
https://repository.law.umich.edu/books/100
3.
GENERAL PRINCIPLES OF CRIMINAL LAW (2d ed.). By Jerome Hall.
Indianapolis, Ind.: Bobbs-Merrill. 1960. Pp. 642.
4.
Andrew Ashworth. Principles of Law. Fifth edition. Oxford university press.
2006.
https://www.amazon.com/Principles-Criminal-Law-Andrew-
Ashworth/dp/0199541973?utm_
5.
Jennifer Arlen. Corporate Criminal Liability: Theory and Evidence. Research
Handbook on the Economics of Criminal Law, A. Harel & K. Hylton, eds., Edward Elgar
(2012). https://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1890733&utm
6.
Stephen F. Smith. Corporate Criminal Liability: End It, Don’t Mend It. Journal
of Corporation Law; Iowa City. Volume 47, Ed. 4, (2022): 1089-1108.
https://jcl.law.uiowa.edu/sites/jcl.law.uiowa.edu/files/2022-09/Smith_Online.pdf
7.
Gary S. Becker. Crime and Punishment: An Economic Approach.
https://www.journals.uchicago.edu/doi/epdf/10.1086/259394
8.
Van Erp, Judith Gabr
iël (Ed.) (2018) : The organizational aspects of
corporate and organizational crime, ISBN 978-3-03897-259-4, MDPI, Basel,
https://doi.org/10.3390/books978-3-03897-259-4
9.
Mihailis
Diamantis.
Functional
Corporate
Knowledge
https://scholarship.law.wm.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=3832&context=wmlr
Жамият
ва
инновациялар
–
Общество
и
инновации
–
Society and innovations
Special Issue
–
04 (2025) / ISSN 2181-1415
431
10.
Christopher Slobogin and Richard J. Bonnie, The Role of Mental Health
Professionals in the Criminal Process: The Case for Informed Speculation, 66 Virginia
Law Review. 427 (1980) Available at: https://scholarship.law.vanderbilt.edu/faculty-
publications/288
11.
Алимов. Ғ.А. Юридик шахсларнинг коррупцион ҳуқуқбузарликлар учун
жавобгарлигини тартибга солувчи халқаро стандартлар тизими// монография.
-
Т.
ЮМОМ, 2019; Кушбаков Д.М. Юридик шахслар жиноий жавобгарлигининг
хусусиятлари.
https://cyberleninka.ru/article/n/yuridik
-shahslar-zhinoiy-
zhavobgarligining-hususiyatlari
