Об экстрадиции в международном праве

CC BY f
41-43
35
4
Поделиться
Умархонова, Д. (2008). Об экстрадиции в международном праве. Обзор законодательства Узбекистана, (2), 41–43. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/14525
Д Умархонова, Ташкентский государственный юридический университет

аспирант

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В вводной части статьи автор характеризует понятие экстрадиции. В основной части рассматриваются вопросы экстрадиции по международным договорам, соглашениям
и конвенциям. В заключении автор приходит к выводу, что следует развивать национальное законодательство в данной сфере на основе международных договоров.

Похожие статьи


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2008

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

41

Abstract

In the introductory part of the article the author char-

acterizes concept of the international contracts.

In the basic part questions of the conclusion of the in-

ternational contracts on sale and purchase of the goods
are considered.

In the conclusion the author comes to opinion, that it

is necessary to develop the national legislation in consid-
ered sphere on the basis of the international norms.

Д

.

Умархонова

ТДЮИ

аспиранти

ХАЛҚАРО

ҲУҚУҚДА

ЭКСТРАДИЦИЯ

ҲАҚИДА

Экстрадиция

халқаро

ҳуқуқнинг

замонавий

шароитда

мунтазам

ўзгариб

,

ривожланиб

бораётган

институтлари

қаторига

киради

.

Унинг

ривожланишига

халқаро

интеграция

жараёнларининг

чуқурлашиши

,

бир

давлатдан

бошқа

давлатга

эркин

ўтиш

имкониятларининг

кенгайиши

ҳамда

трансмиллий

жиноятчиликнинг

янги

шаклларининг

пайдо

бўлиши

таъсир

кўрсатмоқда

.

Бу

жараёнлар

ўз

навбатида

бир

тарафдан

,

давлатлараро

,

халқаро

жиноятчиликка

қарши

кураш

бўйича

ҳамкорлик

қилиш

билан

боғлиқ

,

иккинчи

тарафдан

,

экстрадицияни

амалга

оширишда

инсон

ҳуқуқларини

таъминлаш

бўйича

мажбуриятларига

риоя

қилиш

билан

боғлиқ

зиддиятли

ҳолатларнинг

пайдо

бўлишига

сабаб

бўлмоқда

.

Экстрадициянинг

ривожланиш

ва

уни

қўллаш

жараёнида

шахс

ҳуқуқларининг

босқичма

-

босқич

таъминланишига

эътибор

қаратилган

бўлсада

,

инсон

ҳуқуқларини

ҳимоя

қилиш

ва

таъминлашнинг

институционал

механизмини

белгилашга

қаратилган

халқаро

стандартларни

ўзида

мужассам

этувчи

фундаментал

ҳужжатларнинг

қабул

қилиниши

мазкур

ҳуқуқий

институтнинг

тузилишига

бевосита

таъсир

кўрсатганлиги

шубхасиздир

1

.

Инсон

ҳуқуқларини

менсимаслик

ва

уни

поймол

этиш

,

инсоният

виждони

қийналадиган

шафқатсиз

ишлар

содир

этишига

олиб

келганини

,

кишилар

сўз

эркинлиги

ва

эътиқодига

эга

бўладиган

ҳамда

қўрқув

ва

муҳтожликдан

холи

шароитда

яшайдиган

дунёни

барпо

этиш

инсонларнинг

эзгу

интилишидир

,

деб

эълон

қилинганлигини

эътиборга

олиб

,

БМТнинг

Бош

Ассамблеяси

1948

йил

10

декабрь

куни

Инсон

ҳуқуқлари

умумжаҳон

декларациясини

қабул

қилган

.

2

Мазкур

Декларация

барча

халқлар

ва

давлатлар

қабул

қилиши

ва

бажаришга

интилиши

лозим

бўлган

вазифа

сифатида

эълон

қилинган

эди

.

Ушбу

тарихий

ҳужжатнинг

ишлаб

чиқилиши

ва

эълон

қилиниши

инсониятнинг

тақдирида

,

давлатларнинг

ички

ва

ташқи

сиёсатида

,

халқаро

ташкилотлар

,

сиёсий

партиялар

ва

ижтимоий

ташкилотларнинг

фаолиятида

муҳим

аҳамиятга

эга

бўлганлигини

биламиз

.

Бундан

ташқари

, 1950

йилдаги

Инсон

ҳуқуқлари

ва

асосий

эркинликларини

ҳимоя

қилиш

тўғрисидаги

Европа

Конвенцияси

, 1966

йилдаги

Фуқаролик

ва

сиёсий

ҳуқуқлар

тўғрисидаги

Халқаро

Пакт

, 1984

йил

10

декабрдаги

БМТнинг

қийноқ

,

бошқа

шафқатсиз

,

ғайриинсоний

ёки

қадр

-

қимматни

камситувчи

муносабат

ёки

жазолашга

қарши

Конвенция

каби

халқаро

-

ҳуқуқий

ҳужжатларнинг

жиноят

ишлари

бўйича

халқаро

ҳамкорликни

амалга

ошириш

ва

экстрадиция

қилиш

жараёнларида

инсон

ҳуқуқларининг

муҳофазаси

таъминланишига

йўналтирилганлигини

алоҳида

таъкидлаш

керак

.

Уларнинг

қабул

қилиниши

экстрадиция

жараёнининг

буткул

қайта

кўриб

чиқилишини

тақозо

этганлигини

тан

олиш

лозим

.

Бугунги

кунда

жаҳон

ҳамжамияти

ва

муайян

давлатларнинг

жиноятчиликка

қарши

кураш

ёки

жиноят

1

Қаранг

:

Сафаров

Н

.

А

.

Экстрадиция

в

международном

уголовном

праве

:

проблемы

теории

и

практики

.

М

.:

Вольтер

Клувер

, 2005.

2

Қаранг

:

Инсон

ҳуқуқлари

Умумжаҳон

Декларацияси

.

http://www.kadis.ru/texts/index.phtml?id=10273


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2008

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

42

ишлари

юзасидан

ҳуқуқий

ёрдам

бериш

,

жиноят

содир

этишда

айбланаётган

шахсларнинг

жиноий

қидирувини

ташкиллаштириш

ва

жавобгарликка

тортиш

ҳамда

уларнинг

ҳуқуқларини

таъминлаш

бўйича

икки

томонлама

ва

кўп

томонлама

ҳамкорликни

амалга

оширмоқдалар

.

Бунга

турли

халқаро

шартномалар

ва

конвенциялар

хизмат

қилади

.

БМТ

Котибиятининг

1970

йилги

маълумотига

кўра

,

бундай

шартномаларнинг

сони

1500

тага

етган

1

ва

кейинчалик

тўлдирилиб

борилган

.

Шулар

қаторига

,

АҚШ

ва

Аргентина

(1972

й

.),

Италия

ва

Австралия

(1973

й

.),

Испания

ва

Мексика

(1978

й

.),

Германия

ва

Австралия

(1987

й

.),

АҚШ

ва

Филиппин

(1994

й

.),

АҚШ

ва

Польша

(1996

й

.),

Россия

ва

Албания

(1995

й

.).

Ўзбекистон

билан

Литва

(1997

й

.),

Хитой

(1999

й

.),

Ҳиндистон

(2000

й

.)

ва

бошқалар

киради

.

Кўп

томонлама

шартнома

ва

келишувларнинг

тузилишидан

асосий

мақсад

давлатларнинг

жўғрофий

яқинлиги

,

иқтисодий

,

сиёсий

ва

маданий

алоқадорлиги

,

стратегик

манфаатларининг

умумийлиги

туфайли

янги

экстрадиция

схемасини

ишлаб

чиқишдир

.

Бу

эса

ушлаб

бериш

масалалари

бўйича

минтақавий

ва

умумминтақавий

конвенцияларда

ўз

аксини

топади

.

Бельгия

,

Нидерландия

ва

Люксембург

давлатлари

томонидан

имзоланган

1961

йилги

Осиё

Африка

Конвенцияси

, 1962

йилги

экстрадиция

ва

жиноий

ишлар

бўйича

ҳуқуқий

ёрдам

тўғрисидаги

Бенилюкс

Конвенциялари

шулар

жумласидандир

.

2

1993

йил

22

январдаги

Минск

Конвенцияси

эса

МДҲ

мамлакатлари

:

Арманистон

,

Белоруссия

,

Қозоғистон

,

Қирғизистон

,

Молдова

,

Россия

,

Тожикистон

,

Туркманистон

,

Ўзбекистон

ва

Украина

ўртасида

фуқаролик

,

оилавий

ва

жиноят

ишлар

бўйича

ҳуқуқий

муносабатлар

ва

ҳуқуқий

ёрдамни

тартибга

солишни

ўз

ичига

олган

.

3

Бундан

ташқари

,

экстрадиция

тўғрисидаги

умумминтақавий

даражадаги

кўп

томонлама

шартномалар

қаторига

Миср

,

Ироқ

,

Иордания

,

Саудия

Арабистони

ва

Сурия

каби

мамлакатлар

ўртасида

имзоланган

1952

йилги

Араб

мамлакатлари

Лигаси

шартномаси

ҳам

киради

.

4

Муайян

давлат

халқаро

шартнома

иштирокчиси

бўлиши

билан

бирга

зиммасига

бир

қатор

мажбуриятларни

олади

,

шартномадаги

мажбуриятларга

риоя

этишга

ва

юридик

жиҳатдан

амал

қилишга

мажбур

бўлади

.

Иштирокчи

давлат

бирор

-

бир

шахсни

экстрадиция

қилишни

сўраган

давлатга

,

агарда

экстрадиция

қилинаётган

шахсга

иккинчи

давлатда

қийнаш

ёки

шу

каби

ҳолатлар

таҳдид

солаётган

бўлса

,

экстрадиция

қилмаслик

ҳуқуқига

эга

.

Бундан

ташқари

,

шартномаларда

иштирокчи

давлатлар

зиммасига

инсон

ҳуқуқларини

ҳимоя

қилишнинг

халқаро

мажбуриятларга

риоя

қилиш

ҳолати

,

сиёсий

,

миллий

қарашлар

,

ирқий

тааллуқлилиги

бўйича

экстрадиция

қилиш

мумкин

эмаслиги

,

суд

жараёнидаги

минимал

стандарт

кафолатларнинг

мавжуд

эмаслиги

ва

бошқа

ҳолатларни

синчковлик

билан

кўриб

чиқишни

объектив

равишда

белгилайди

.

Ушбу

турдаги

масалаларни

кўриб

чиқиш

шахсни

экстрадиция

қилиш

тартибини

1

Қаранг

: Shearer I.A. Extradition in International Law.

Manchester. 1971. P.35.

2

Қаранг

:

Бойцов

А

.

И

.

Выдача

преступников

.

СПб

.:

Юридиче

-

ский

центр

Пресс

, 2004.

С

.55.

3

Қаранг

: 1993

йил

22

январдаги

фуқаролик

,

оилавий

ва

жиноят

ишлар

бўйича

ҳуқуқий

муносабатлар

ва

ҳуқуқий

ёрдам

тўғрисидаги

Конвенцияга

Баённома

. 1999

йил

17

сентябрда

кучга

кирган

.

4

Бойцов

А

.

И

.

Кўрсат

.

асар

.

С

.55.

қийинлаштирса

ҳам

,

жиноятчиликка

қарши

курашда

умумэътироф

этилган

инсон

ҳуқуқларини

таъминлаш

,

мажбурлов

чоралари

қўлланилаётган

шахсга

ҳуқуқий

кафолатларни

тақдим

қилинишига

асосланиши

керак

5

.

Юқорида

келтирилган

халқаро

шартномаларнинг

рўёбга

чиқарилиши

Ўзбекистон

Республикаси

ЖПКнинг

8-

моддасига

асосан

амалга

оширилиб

,

унга

кўра

,

агарда

жиноят

содир

қилган

шахс

яширинган

давлат

билан

Ўзбекистоннинг

икки

томонлама

шартномаси

бўлмаса

,

ёки

у

давлат

халқаро

конвенция

аъзоси

бўлмаса

ва

миллий

жиноий

процессуал

қонунчиликда

ушбу

масала

тартибга

солинмаган

бўлса

,

жиноят

содир

қилган

шахсни

ушлаб

бериш

ёки

ушлаб

берилишини

талаб

қилиш

масаласи

муаммоли

тус

олади

.

Бундай

ҳолатда

халқаро

миқёсда

қидирувда

бўлган

,

республика

ҳудудида

қўлга

олинган

ёки

аксинча

,

Ўзбекистон

Республикаси

ҳудудида

жиноят

содир

этиб

ҳуқуқни

муҳофаза

қилувчи

идоралар

томонидан

қидирувда

бўлиб

,

чет

эл

давлатларида

қўлга

олинган

шахсга

нисбатан

қандай

чора

қўллашни

ва

қўлга

олинмаган

шахсларни

ушлаб

беришни

талаб

қилиш

тартиби

қандай

деган

саволларга

жавоб

бериш

лозим

.

Юқоридаги

масалаларни

ойдинлаштириш

учун

ушлаб

бериш

ва

талаб

этиш

тартибини

Ўзбекистон

қонунчилигига

татбиқ

этиш

механизмини

янада

чуқурроқ

ўрганиш

ва

ривожлантириш

,

учинчи

мамлакатлар

орқали

талаб

қилиб

олиш

,

дастлабки

хибсга

олишни

сўраб

қайси

органга

,

яъни

прокуратура

,

адлия

вазирлиги

ёки

ташқи

ишлар

вазирлигига

мурожаат

қилиш

механизмини

аниқ

белгилаб

қўйиш

,

халқаро

қидирув

масалалари

чуқур

илмий

таҳлилини

ўтказилишини

талаб

этади

.

Жиноят

содир

қилган

шахсларни

ушлаб

бериш

ва

талаб

қилиш

тартиби

механизми

,

унинг

давлатлараро

ва

халқаро

ҳамкорлик

даражасида

тартибга

солиниши

ва

рўёбга

чиқарилиши

масалалари

бўйича

республикамиз

халқаро

ҳуқуқий

фанлар

доирасида

изланишлар

олиб

борилмаган

.

Шу

кунга

қадар

олиб

борилаётган

изланишларда

ва

методик

ишларда

кўпинча

жиноят

процесси

фани

бўйича

юқоридаги

масалаларнинг

қатор

амалий

ва

назарий

муаммолари

ўрганилган

.

Бу

эса

халқаро

ҳуқуқ

фани

томонидан

бу

соҳадаги

халқаро

шартномаларнинг

рўёбга

чиқарилиш

механизмини

янада

такомиллаштириш

эҳтиёжини

белгилайди

.

Ҳуқуқни

қўллаш

амалиёти

экстрадицияни

бугунги

кунда

оғир

ва

мураккаб

жараён

деб

ҳисоблайди

.

Чунки

,

бу

жараёнга

ҳуқуқ

тартибот

идораларидан

ташқари

,

давлатнинг

ижро

ҳокимияти

идоралари

ҳам

жалб

этилган

.

Бу

эса

баъзан

,

амалиётда

шахсни

судга

топшириш

учун

унинг

шахсий

ҳуқуқларига

тажовуз

қилувчи

воситалардан

фойдаланиш

ҳолатига

олиб

келади

.

Бундан

ташқари

,

экстрадиция

қилиш

жараёни

ва

процессуал

расмиятчиликни

тартибга

солишга

кетадиган

вақт

орасидаги

тавофут

ушлаб

берилаётган

шахснинг

манфаатларига

зид

келади

. (

экстрадиция

жараёнига

нисбатан

юридик

расмиятчилик

кўп

вақт

олади

)

6

.

Кўриниб

турибдики

,

ҳар

бир

шахснинг

,

ҳатто

у

жиноятчи

бўлганда

ҳам

,

барча

ҳуқуқлари

давлат

ҳимоясида

.

Фуқароларнинг

ҳуқуқ

ва

мажбуриятлари

5

Қаранг

:

De Than C., Shorts E

. Op. cit. P. 194–198.

6

Қаранг

:

Соколова

Л

.

М

.

Ордер

на

арест

:

становление

нового

института

в

праве

Европейского

Союза

//

Российская

юсти

-

ция

. 2006.

6.

С

.66.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2008

2

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

43

қонунларда

ёки

давлатлараро

қабул

қилинган

шартномаларда

белгилаб

қўйилиб

,

улар

жиноят

содир

қилган

шахсларга

тегишлидир

.

Шу

ўринда

,

жиноят

содир

қилган

шахсларни

экстрадиция

қилиш

бўйича

давлатлараро

конвенциялар

,

келишув

ва

шартномалар

мавжудлиги

ҳар

бир

инсоннинг

ҳаёти

,

келажаги

ҳар

қандай

жамият

учун

бефарқ

эмаслигини

кўрсатади

.

Резюме

В

вводной

части

статьи

автор

характеризует

поня

-

тие

экстрадиции

.

В

основной

части

рассматриваются

вопросы

экст

-

радиции

по

международным

договорам

,

соглашениям

и

конвенциям

.

В

заключении

автор

приходит

к

выводу

,

что

сле

-

дует

развивать

национальное

законодательство

в

данной

сфере

на

основе

международных

договоров

.

Abstract

In the introductory part of the article the author

characterizes concept of extradition.

In the basic part questions of extradition under the

international contracts, agreements and conventions are
considered.

In the conclusion the author comes to opinion, that

it is necessary to develop the national legislation in the
given sphere on the basis of the international contracts.






































Э

.

Маннопов

Преподаватель

Международного

Вестминстерского

университета

в

Ташкенте

ВОПРОСЫ

ИМПЛЕМЕНТАЦИИ

КИОТСКОГО

ПРОТОКОЛА

Как

известно

,

глобальное

потепление

климата

,

вызванное

резким

повышением

концентрации

в

атмо

-

сфере

парниковых

газов

,

стало

одной

из

острейших

проблем

человечества

.

Так

,

по

подсчетам

Всемирной

организации

здравоохранения

(

ВОЗ

),

ежегодно

в

ре

-

зультате

глобального

потепления

климата

гибнет

бо

-

лее

150

тыс

.

человек

1

.

Кроме

того

,

глобальное

потеп

-

ление

оказывает

негативное

воздействие

на

мировую

экономику

в

целом

.

И

если

за

60-

е

годы

XX

в

.

эконо

-

мический

ущерб

от

глобального

потепления

климата

составил

50

млрд

.

долл

.,

в

80-

е

– 100

млрд

.,

то

в

90-

е

уже

300

млрд

.

долл

.,

а

согласно

прогнозам

страхо

-

вой

компании

Munich Re,

к

2050

г

.

такой

ущерб

будет

составлять

300

млрд

.

долл

.

в

год

.

2

Одной

из

мер

,

предпринятых

международным

со

-

обществом

для

разрешения

проблемы

потепления

климата

,

стало

принятие

Рамочной

конвенции

ООН

об

изменении

климата

(

сокращенно

РКИК

)

на

«

Саммите

Земли

»

в

Рио

-

де

-

Жанейро

в

1992

г

.,

вступившей

в

си

-

лу

21

марта

1994

г

.

К

настоящему

времени

к

ней

при

-

соединились

192

страны

мира

,

включая

Туркменистан

,

Узбекистан

и

другие

государства

бывшего

СССР

3

.

Принятие

данной

Конвенции

в

столь

широком

масштабе

свидетельствует

о

том

,

что

международное

сообщество

осознает

остроту

проблемы

,

связанной

с

глобальным

потеплением

вследствие

человеческой

деятельности

.

В

Конвенции

отмечается

,

что

решение

данной

проблемы

требует

максимально

широкого

со

-

трудничества

всех

стран

,

учитывая

при

этом

их

соци

-

альные

и

экономические

условия

.

Это

говорит

о

том

,

что

принцип

кооперации

в

международном

праве

ох

-

раны

окружающей

среды

обретает

конкретную

форму

и

становится

принципом

международного

обычного

права

.

Данная

Конвенция

примечательна

и

тем

,

что

она

призывает

страны

участников

ввести

в

действие

эффективное

законодательство

в

области

окружаю

-

щей

среды

.

Основная

цель

Конвенции

состоит

в

стабилизации

концентраций

парниковых

газов

4

в

атмосфере

на

уровне

,

который

не

допускал

бы

опасного

антропоген

-

ного

воздействия

на

климатическую

систему

5

.

Для

это

-

го

стороны

Конвенции

,

учитывая

свою

общую

,

но

дифференцированную

ответственность

и

свои

кон

-

кретные

национальные

и

региональные

приоритеты

,

1

Авдеева

Т

.

Киотский

протокол

:

за

и

против

//

Мировая

эко

-

номика

и

международные

отношения

. 2004.

11.

С

. 88–98.

2

Emillo F.D. UN Conference Craft Greenhouse Rules //

Assosiated Press, 11.12.2003; Smith L. Stern's Report: 'If we act
now, we can avoid the very worst' // The Times. 31.10.2006. Dun-
can G. Disasters are seldom the end of the World // The Times.
12.09.2005.

3

Пресс

-

релиз

Секретариата

РКИК

ООН

от

3

сентября

2008

г

.

«Africa hardest hit by climate change, deserves greater share of
carbon market benefits — UN’s top climate change official».
http://unfccc.int/2860.php/

4

К

парниковым

газам

относятся

:

углекислый

газ

,

метан

,

за

-

кись

азота

и

некоторые

другие

газы

.

Самые

большие

объемы

выбросов

среди

прочих

газов

(

почти

80%)

приходятся

на

уг

-

лекислый

газ

.

5

Ст

. 2

Конвенции

Библиографические ссылки

Каранг: Сафаров Н.А. Экстрадиция в международном уголовном праве: проблемы теории и практики. М.: Вольтер Клувер, 2005.

Каранг: Инсон хукухлари Умумжахон Декларацияси. http:/7www.ka

Каранг Shearer LA. Extradition in International Lav/. Manchester. 1971. P.35.

Каранг: Бойцов А.И. Выдача преступников. СПб.: Юридический центр Пресс, 2004. С.55.

Каранг: 1993 йил 22 январдаги фукаролик, оилавий ва жиноят ишлар буйича хукукий муносабатлар ва хукукий ёрдам тугрисидаги Конвенцияга Баённома. 1999 йил 17 сентябрда кучга кирган.

Бойцов А.И. Курсат. асар. С.55.

Каранг: De Than C.. Shorts E. Op. cit. P. 194-198.

Каранг: Соколова Л.М. Ордер на арест: становление нового института в праве Европейского Союза II Российская юстиция. 2006. №6. С.66.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов