ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2008
№
2
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
41
Abstract
In the introductory part of the article the author char-
acterizes concept of the international contracts.
In the basic part questions of the conclusion of the in-
ternational contracts on sale and purchase of the goods
are considered.
In the conclusion the author comes to opinion, that it
is necessary to develop the national legislation in consid-
ered sphere on the basis of the international norms.
Д
.
Умархонова
ТДЮИ
аспиранти
ХАЛҚАРО
ҲУҚУҚДА
ЭКСТРАДИЦИЯ
ҲАҚИДА
Экстрадиция
халқаро
ҳуқуқнинг
замонавий
шароитда
мунтазам
ўзгариб
,
ривожланиб
бораётган
институтлари
қаторига
киради
.
Унинг
ривожланишига
халқаро
интеграция
жараёнларининг
чуқурлашиши
,
бир
давлатдан
бошқа
давлатга
эркин
ўтиш
имкониятларининг
кенгайиши
ҳамда
трансмиллий
жиноятчиликнинг
янги
шаклларининг
пайдо
бўлиши
таъсир
кўрсатмоқда
.
Бу
жараёнлар
ўз
навбатида
бир
тарафдан
,
давлатлараро
,
халқаро
жиноятчиликка
қарши
кураш
бўйича
ҳамкорлик
қилиш
билан
боғлиқ
,
иккинчи
тарафдан
,
экстрадицияни
амалга
оширишда
инсон
ҳуқуқларини
таъминлаш
бўйича
мажбуриятларига
риоя
қилиш
билан
боғлиқ
зиддиятли
ҳолатларнинг
пайдо
бўлишига
сабаб
бўлмоқда
.
Экстрадициянинг
ривожланиш
ва
уни
қўллаш
жараёнида
шахс
ҳуқуқларининг
босқичма
-
босқич
таъминланишига
эътибор
қаратилган
бўлсада
,
инсон
ҳуқуқларини
ҳимоя
қилиш
ва
таъминлашнинг
институционал
механизмини
белгилашга
қаратилган
халқаро
стандартларни
ўзида
мужассам
этувчи
фундаментал
ҳужжатларнинг
қабул
қилиниши
мазкур
ҳуқуқий
институтнинг
тузилишига
бевосита
таъсир
кўрсатганлиги
шубхасиздир
1
.
Инсон
ҳуқуқларини
менсимаслик
ва
уни
поймол
этиш
,
инсоният
виждони
қийналадиган
шафқатсиз
ишлар
содир
этишига
олиб
келганини
,
кишилар
сўз
эркинлиги
ва
эътиқодига
эга
бўладиган
ҳамда
қўрқув
ва
муҳтожликдан
холи
шароитда
яшайдиган
дунёни
барпо
этиш
инсонларнинг
эзгу
интилишидир
,
деб
эълон
қилинганлигини
эътиборга
олиб
,
БМТнинг
Бош
Ассамблеяси
1948
йил
10
декабрь
куни
Инсон
ҳуқуқлари
умумжаҳон
декларациясини
қабул
қилган
.
2
Мазкур
Декларация
барча
халқлар
ва
давлатлар
қабул
қилиши
ва
бажаришга
интилиши
лозим
бўлган
вазифа
сифатида
эълон
қилинган
эди
.
Ушбу
тарихий
ҳужжатнинг
ишлаб
чиқилиши
ва
эълон
қилиниши
инсониятнинг
тақдирида
,
давлатларнинг
ички
ва
ташқи
сиёсатида
,
халқаро
ташкилотлар
,
сиёсий
партиялар
ва
ижтимоий
ташкилотларнинг
фаолиятида
муҳим
аҳамиятга
эга
бўлганлигини
биламиз
.
Бундан
ташқари
, 1950
йилдаги
Инсон
ҳуқуқлари
ва
асосий
эркинликларини
ҳимоя
қилиш
тўғрисидаги
Европа
Конвенцияси
, 1966
йилдаги
Фуқаролик
ва
сиёсий
ҳуқуқлар
тўғрисидаги
Халқаро
Пакт
, 1984
йил
10
декабрдаги
БМТнинг
қийноқ
,
бошқа
шафқатсиз
,
ғайриинсоний
ёки
қадр
-
қимматни
камситувчи
муносабат
ёки
жазолашга
қарши
Конвенция
каби
халқаро
-
ҳуқуқий
ҳужжатларнинг
жиноят
ишлари
бўйича
халқаро
ҳамкорликни
амалга
ошириш
ва
экстрадиция
қилиш
жараёнларида
инсон
ҳуқуқларининг
муҳофазаси
таъминланишига
йўналтирилганлигини
алоҳида
таъкидлаш
керак
.
Уларнинг
қабул
қилиниши
экстрадиция
жараёнининг
буткул
қайта
кўриб
чиқилишини
тақозо
этганлигини
тан
олиш
лозим
.
Бугунги
кунда
жаҳон
ҳамжамияти
ва
муайян
давлатларнинг
жиноятчиликка
қарши
кураш
ёки
жиноят
1
Қаранг
:
Сафаров
Н
.
А
.
Экстрадиция
в
международном
уголовном
праве
:
проблемы
теории
и
практики
.
М
.:
Вольтер
Клувер
, 2005.
2
Қаранг
:
Инсон
ҳуқуқлари
Умумжаҳон
Декларацияси
.
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2008
№
2
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
42
ишлари
юзасидан
ҳуқуқий
ёрдам
бериш
,
жиноят
содир
этишда
айбланаётган
шахсларнинг
жиноий
қидирувини
ташкиллаштириш
ва
жавобгарликка
тортиш
ҳамда
уларнинг
ҳуқуқларини
таъминлаш
бўйича
икки
томонлама
ва
кўп
томонлама
ҳамкорликни
амалга
оширмоқдалар
.
Бунга
турли
халқаро
шартномалар
ва
конвенциялар
хизмат
қилади
.
БМТ
Котибиятининг
1970
йилги
маълумотига
кўра
,
бундай
шартномаларнинг
сони
1500
тага
етган
1
ва
кейинчалик
тўлдирилиб
борилган
.
Шулар
қаторига
,
АҚШ
ва
Аргентина
(1972
й
.),
Италия
ва
Австралия
(1973
й
.),
Испания
ва
Мексика
(1978
й
.),
Германия
ва
Австралия
(1987
й
.),
АҚШ
ва
Филиппин
(1994
й
.),
АҚШ
ва
Польша
(1996
й
.),
Россия
ва
Албания
(1995
й
.).
Ўзбекистон
билан
Литва
(1997
й
.),
Хитой
(1999
й
.),
Ҳиндистон
(2000
й
.)
ва
бошқалар
киради
.
Кўп
томонлама
шартнома
ва
келишувларнинг
тузилишидан
асосий
мақсад
–
давлатларнинг
жўғрофий
яқинлиги
,
иқтисодий
,
сиёсий
ва
маданий
алоқадорлиги
,
стратегик
манфаатларининг
умумийлиги
туфайли
янги
экстрадиция
схемасини
ишлаб
чиқишдир
.
Бу
эса
ушлаб
бериш
масалалари
бўйича
минтақавий
ва
умумминтақавий
конвенцияларда
ўз
аксини
топади
.
Бельгия
,
Нидерландия
ва
Люксембург
давлатлари
томонидан
имзоланган
1961
йилги
Осиё
Африка
Конвенцияси
, 1962
йилги
экстрадиция
ва
жиноий
ишлар
бўйича
ҳуқуқий
ёрдам
тўғрисидаги
Бенилюкс
Конвенциялари
шулар
жумласидандир
.
2
1993
йил
22
январдаги
Минск
Конвенцияси
эса
МДҲ
мамлакатлари
:
Арманистон
,
Белоруссия
,
Қозоғистон
,
Қирғизистон
,
Молдова
,
Россия
,
Тожикистон
,
Туркманистон
,
Ўзбекистон
ва
Украина
ўртасида
фуқаролик
,
оилавий
ва
жиноят
ишлар
бўйича
ҳуқуқий
муносабатлар
ва
ҳуқуқий
ёрдамни
тартибга
солишни
ўз
ичига
олган
.
3
Бундан
ташқари
,
экстрадиция
тўғрисидаги
умумминтақавий
даражадаги
кўп
томонлама
шартномалар
қаторига
Миср
,
Ироқ
,
Иордания
,
Саудия
Арабистони
ва
Сурия
каби
мамлакатлар
ўртасида
имзоланган
1952
йилги
Араб
мамлакатлари
Лигаси
шартномаси
ҳам
киради
.
4
Муайян
давлат
халқаро
шартнома
иштирокчиси
бўлиши
билан
бирга
зиммасига
бир
қатор
мажбуриятларни
олади
,
шартномадаги
мажбуриятларга
риоя
этишга
ва
юридик
жиҳатдан
амал
қилишга
мажбур
бўлади
.
Иштирокчи
давлат
бирор
-
бир
шахсни
экстрадиция
қилишни
сўраган
давлатга
,
агарда
экстрадиция
қилинаётган
шахсга
иккинчи
давлатда
қийнаш
ёки
шу
каби
ҳолатлар
таҳдид
солаётган
бўлса
,
экстрадиция
қилмаслик
ҳуқуқига
эга
.
Бундан
ташқари
,
шартномаларда
иштирокчи
давлатлар
зиммасига
инсон
ҳуқуқларини
ҳимоя
қилишнинг
халқаро
мажбуриятларга
риоя
қилиш
ҳолати
,
сиёсий
,
миллий
қарашлар
,
ирқий
тааллуқлилиги
бўйича
экстрадиция
қилиш
мумкин
эмаслиги
,
суд
жараёнидаги
минимал
стандарт
кафолатларнинг
мавжуд
эмаслиги
ва
бошқа
ҳолатларни
синчковлик
билан
кўриб
чиқишни
объектив
равишда
белгилайди
.
Ушбу
турдаги
масалаларни
кўриб
чиқиш
шахсни
экстрадиция
қилиш
тартибини
1
Қаранг
: Shearer I.A. Extradition in International Law.
Manchester. 1971. P.35.
2
Қаранг
:
Бойцов
А
.
И
.
Выдача
преступников
.
СПб
.:
Юридиче
-
ский
центр
Пресс
, 2004.
С
.55.
3
Қаранг
: 1993
йил
22
январдаги
фуқаролик
,
оилавий
ва
жиноят
ишлар
бўйича
ҳуқуқий
муносабатлар
ва
ҳуқуқий
ёрдам
тўғрисидаги
Конвенцияга
Баённома
. 1999
йил
17
сентябрда
кучга
кирган
.
4
Бойцов
А
.
И
.
Кўрсат
.
асар
.
С
.55.
қийинлаштирса
ҳам
,
жиноятчиликка
қарши
курашда
умумэътироф
этилган
инсон
ҳуқуқларини
таъминлаш
,
мажбурлов
чоралари
қўлланилаётган
шахсга
ҳуқуқий
кафолатларни
тақдим
қилинишига
асосланиши
керак
5
.
Юқорида
келтирилган
халқаро
шартномаларнинг
рўёбга
чиқарилиши
Ўзбекистон
Республикаси
ЖПКнинг
8-
моддасига
асосан
амалга
оширилиб
,
унга
кўра
,
агарда
жиноят
содир
қилган
шахс
яширинган
давлат
билан
Ўзбекистоннинг
икки
томонлама
шартномаси
бўлмаса
,
ёки
у
давлат
халқаро
конвенция
аъзоси
бўлмаса
ва
миллий
жиноий
процессуал
қонунчиликда
ушбу
масала
тартибга
солинмаган
бўлса
,
жиноят
содир
қилган
шахсни
ушлаб
бериш
ёки
ушлаб
берилишини
талаб
қилиш
масаласи
муаммоли
тус
олади
.
Бундай
ҳолатда
халқаро
миқёсда
қидирувда
бўлган
,
республика
ҳудудида
қўлга
олинган
ёки
аксинча
,
Ўзбекистон
Республикаси
ҳудудида
жиноят
содир
этиб
ҳуқуқни
муҳофаза
қилувчи
идоралар
томонидан
қидирувда
бўлиб
,
чет
эл
давлатларида
қўлга
олинган
шахсга
нисбатан
қандай
чора
қўллашни
ва
қўлга
олинмаган
шахсларни
ушлаб
беришни
талаб
қилиш
тартиби
қандай
деган
саволларга
жавоб
бериш
лозим
.
Юқоридаги
масалаларни
ойдинлаштириш
учун
ушлаб
бериш
ва
талаб
этиш
тартибини
Ўзбекистон
қонунчилигига
татбиқ
этиш
механизмини
янада
чуқурроқ
ўрганиш
ва
ривожлантириш
,
учинчи
мамлакатлар
орқали
талаб
қилиб
олиш
,
дастлабки
хибсга
олишни
сўраб
қайси
органга
,
яъни
прокуратура
,
адлия
вазирлиги
ёки
ташқи
ишлар
вазирлигига
мурожаат
қилиш
механизмини
аниқ
белгилаб
қўйиш
,
халқаро
қидирув
масалалари
чуқур
илмий
таҳлилини
ўтказилишини
талаб
этади
.
Жиноят
содир
қилган
шахсларни
ушлаб
бериш
ва
талаб
қилиш
тартиби
механизми
,
унинг
давлатлараро
ва
халқаро
ҳамкорлик
даражасида
тартибга
солиниши
ва
рўёбга
чиқарилиши
масалалари
бўйича
республикамиз
халқаро
ҳуқуқий
фанлар
доирасида
изланишлар
олиб
борилмаган
.
Шу
кунга
қадар
олиб
борилаётган
изланишларда
ва
методик
ишларда
кўпинча
жиноят
процесси
фани
бўйича
юқоридаги
масалаларнинг
қатор
амалий
ва
назарий
муаммолари
ўрганилган
.
Бу
эса
халқаро
ҳуқуқ
фани
томонидан
бу
соҳадаги
халқаро
шартномаларнинг
рўёбга
чиқарилиш
механизмини
янада
такомиллаштириш
эҳтиёжини
белгилайди
.
Ҳуқуқни
қўллаш
амалиёти
экстрадицияни
бугунги
кунда
оғир
ва
мураккаб
жараён
деб
ҳисоблайди
.
Чунки
,
бу
жараёнга
ҳуқуқ
тартибот
идораларидан
ташқари
,
давлатнинг
ижро
ҳокимияти
идоралари
ҳам
жалб
этилган
.
Бу
эса
баъзан
,
амалиётда
шахсни
судга
топшириш
учун
унинг
шахсий
ҳуқуқларига
тажовуз
қилувчи
воситалардан
фойдаланиш
ҳолатига
олиб
келади
.
Бундан
ташқари
,
экстрадиция
қилиш
жараёни
ва
процессуал
расмиятчиликни
тартибга
солишга
кетадиган
вақт
орасидаги
тавофут
ушлаб
берилаётган
шахснинг
манфаатларига
зид
келади
. (
экстрадиция
жараёнига
нисбатан
юридик
расмиятчилик
кўп
вақт
олади
)
6
.
Кўриниб
турибдики
,
ҳар
бир
шахснинг
,
ҳатто
у
жиноятчи
бўлганда
ҳам
,
барча
ҳуқуқлари
давлат
ҳимоясида
.
Фуқароларнинг
ҳуқуқ
ва
мажбуриятлари
5
Қаранг
:
De Than C., Shorts E
. Op. cit. P. 194–198.
6
Қаранг
:
Соколова
Л
.
М
.
Ордер
на
арест
:
становление
нового
института
в
праве
Европейского
Союза
//
Российская
юсти
-
ция
. 2006.
№
6.
С
.66.
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
2008
№
2
♦
ЎЗБЕКИСТОН
ҚОНУНЧИЛИГИ
ТАҲЛИЛИ
♦
UZBEK LAW REVIEW
♦
ОБЗОР
ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА
УЗБЕКИСТАНА
43
қонунларда
ёки
давлатлараро
қабул
қилинган
шартномаларда
белгилаб
қўйилиб
,
улар
жиноят
содир
қилган
шахсларга
тегишлидир
.
Шу
ўринда
,
жиноят
содир
қилган
шахсларни
экстрадиция
қилиш
бўйича
давлатлараро
конвенциялар
,
келишув
ва
шартномалар
мавжудлиги
ҳар
бир
инсоннинг
ҳаёти
,
келажаги
ҳар
қандай
жамият
учун
бефарқ
эмаслигини
кўрсатади
.
Резюме
В
вводной
части
статьи
автор
характеризует
поня
-
тие
экстрадиции
.
В
основной
части
рассматриваются
вопросы
экст
-
радиции
по
международным
договорам
,
соглашениям
и
конвенциям
.
В
заключении
автор
приходит
к
выводу
,
что
сле
-
дует
развивать
национальное
законодательство
в
данной
сфере
на
основе
международных
договоров
.
Abstract
In the introductory part of the article the author
characterizes concept of extradition.
In the basic part questions of extradition under the
international contracts, agreements and conventions are
considered.
In the conclusion the author comes to opinion, that
it is necessary to develop the national legislation in the
given sphere on the basis of the international contracts.
Э
.
Маннопов
Преподаватель
Международного
Вестминстерского
университета
в
Ташкенте
ВОПРОСЫ
ИМПЛЕМЕНТАЦИИ
КИОТСКОГО
ПРОТОКОЛА
Как
известно
,
глобальное
потепление
климата
,
вызванное
резким
повышением
концентрации
в
атмо
-
сфере
парниковых
газов
,
стало
одной
из
острейших
проблем
человечества
.
Так
,
по
подсчетам
Всемирной
организации
здравоохранения
(
ВОЗ
),
ежегодно
в
ре
-
зультате
глобального
потепления
климата
гибнет
бо
-
лее
150
тыс
.
человек
1
.
Кроме
того
,
глобальное
потеп
-
ление
оказывает
негативное
воздействие
на
мировую
экономику
в
целом
.
И
если
за
60-
е
годы
XX
в
.
эконо
-
мический
ущерб
от
глобального
потепления
климата
составил
50
млрд
.
долл
.,
в
80-
е
– 100
млрд
.,
то
в
90-
е
–
уже
300
млрд
.
долл
.,
а
согласно
прогнозам
страхо
-
вой
компании
Munich Re,
к
2050
г
.
такой
ущерб
будет
составлять
300
млрд
.
долл
.
в
год
.
2
Одной
из
мер
,
предпринятых
международным
со
-
обществом
для
разрешения
проблемы
потепления
климата
,
стало
принятие
Рамочной
конвенции
ООН
об
изменении
климата
(
сокращенно
–
РКИК
)
на
«
Саммите
Земли
»
в
Рио
-
де
-
Жанейро
в
1992
г
.,
вступившей
в
си
-
лу
21
марта
1994
г
.
К
настоящему
времени
к
ней
при
-
соединились
192
страны
мира
,
включая
Туркменистан
,
Узбекистан
и
другие
государства
бывшего
СССР
3
.
Принятие
данной
Конвенции
в
столь
широком
масштабе
свидетельствует
о
том
,
что
международное
сообщество
осознает
остроту
проблемы
,
связанной
с
глобальным
потеплением
вследствие
человеческой
деятельности
.
В
Конвенции
отмечается
,
что
решение
данной
проблемы
требует
максимально
широкого
со
-
трудничества
всех
стран
,
учитывая
при
этом
их
соци
-
альные
и
экономические
условия
.
Это
говорит
о
том
,
что
принцип
кооперации
в
международном
праве
ох
-
раны
окружающей
среды
обретает
конкретную
форму
и
становится
принципом
международного
обычного
права
.
Данная
Конвенция
примечательна
и
тем
,
что
она
призывает
страны
участников
ввести
в
действие
эффективное
законодательство
в
области
окружаю
-
щей
среды
.
Основная
цель
Конвенции
состоит
в
стабилизации
концентраций
парниковых
газов
4
в
атмосфере
на
уровне
,
который
не
допускал
бы
опасного
антропоген
-
ного
воздействия
на
климатическую
систему
5
.
Для
это
-
го
стороны
Конвенции
,
учитывая
свою
общую
,
но
дифференцированную
ответственность
и
свои
кон
-
кретные
национальные
и
региональные
приоритеты
,
1
Авдеева
Т
.
Киотский
протокол
:
за
и
против
//
Мировая
эко
-
номика
и
международные
отношения
. 2004.
№
11.
С
. 88–98.
2
Emillo F.D. UN Conference Craft Greenhouse Rules //
Assosiated Press, 11.12.2003; Smith L. Stern's Report: 'If we act
now, we can avoid the very worst' // The Times. 31.10.2006. Dun-
can G. Disasters are seldom the end of the World // The Times.
12.09.2005.
3
Пресс
-
релиз
Секретариата
РКИК
ООН
от
3
сентября
2008
г
.
«Africa hardest hit by climate change, deserves greater share of
carbon market benefits — UN’s top climate change official».
http://unfccc.int/2860.php/
4
К
парниковым
газам
относятся
:
углекислый
газ
,
метан
,
за
-
кись
азота
и
некоторые
другие
газы
.
Самые
большие
объемы
выбросов
среди
прочих
газов
(
почти
80%)
приходятся
на
уг
-
лекислый
газ
.
5
Ст
. 2
Конвенции