Способы кормления кроликов в современных клетках

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
CC BY f
52-57
0
0
Поделиться
Раимкулов, И., Хушназаров, А., & Эшкораев, А. (2023). Способы кормления кроликов в современных клетках. in Library, 1(1), 52–57. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/28989
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье представлено влияние факторов внешней среды на содержание кроликов в разных клетках и адаптацию их к внутренним и внешним температурам, показатели микроклимата, адаптацию импортных пород кроликов к жаркому климату, а также зоогигиеническую оценку различных типов клеток.

Похожие статьи


background image

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND

NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center

UIF =

8.3 |

SJIF =

5.995

www.in-academy.uz

Volume 3 Issue 1, Part 2 January 2023 ISSN 2181-287X

Page 52

ЗАМОНАВИЙ КАТАКЛАРДА ҚУЁНЛАРНИ БОҚИШ

УСУЛЛАРИ

1

Алишер Худойбердиевич Хушназаров

Самарқанд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва

биотехнологиялар университети, таянч докторанти.

E-mail: phd.xushnazarov@gmail.com,

2

Искандар Хайдарович Райимкулов

Самарқанд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва

биотехнологиялар университети, ассистенти.

E-mail: max.raim0330@gmail.com,

3

Асқад Мирзамахмудович Эшқораев

Самарқанд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва

биотехнологиялар университети, ассистенти.

E-mail: eskoraevaskad@gmail.com.

https://doi.org/10.5281/zenodo.7565173

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 15

th

January 2023

Accepted: 23

th

January 2023

Online: 24

th

January 2023

Ушбу мақолада қуёнларни ҳар-хил катакларда
сақлашда уларни ички ва твшқи ҳароратга
мослаштиришда экологик омилларни таъсир
жараёни, микроиқлим курсатгичларини, четдан
келтирилган қуён зотларини иссиқ иқлимга
мослаштириш ва катакларни ҳар-хил турларга
зоогигиеник баҳо берилган.

KEY WORDS

Қуён,

хикол,

катак,

микроиқлим, зот, ферма,
бройлер, тивит.

КИРИШ.

Республикамиз аҳолисини озиқ-овқат маҳсулотлари билан таъминлаш

ҳозирги куннинг долзарб вазифаларидан бири ҳисобланади. Чорвачиликда гўшт,
тухум, балиқ маҳсулотлари билан бир қаторда қуён гўшти етиштириш алоҳида
аҳамиятга эга. Қуённинг танаси кичик бўлишига қарамасдан берадиган маҳсулоти
инсон учун жуда фойдали. Айнан қуён гўшти соғлиқ учун фойдали бўлиб, бошқа
гўштлардан таъми ва парҳезбоп хусусиятлари билан ажралиб туради. Янги
музлатилган қуён гўшти барча мавсумларда фойдаланиш имконини беради.
Дунёда саноат усулида қуён боқиш кенг тадбиқ этилган бўлиб, махсус катакларда, ёпиқ
биноларда мақбул микроиқлим шароити таъминланган ҳолда тўлиқ рацион асосида
белгиланган озуқа билан боқилади. Қуён гўштининг биологик хусусияти, юмшоқлиги
ҳамда ёғ ва холестерин моддасининг камлигини ҳисобга олиб, аҳолининг барча
қатламига шунингдек, турли касалликларга чалинган, яни аллергия, гипертония,
ошқозон-ичак, меъда, ўт пуфак, жигар касалликларига чалинганларга уни истеъмол
қилиш тавсия этилади.

АДАБИЁТЛАР ТАҲЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ.

Ноқулай темир катакларда сақланган

қуёнлар организимида физологик мийёрлар ўзгаради, қуёнхоналарда зарарли газлар
миқдори кўпаяди, оқибатда уларнинг махсулдорлиги тушиб кетади. Қуёнчилик
фермалари қуриладиган жойлар баланд, ёмғир-қор сувлари оқиб кирмайдиган
жойлардан танланиши лозим. Ферма атрофи шамолдан сақлайдиган 2 м
баландликдаги девор билан ўралиб, дарахтлар экилиши, кириш-чиқиш учун битта
дарвоза қилиниб, дезобарьер билан жиҳозланиши, дезомат қилиншии ва ветеринария


background image

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND

NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center

UIF =

8.3 |

SJIF =

5.995

www.in-academy.uz

Volume 3 Issue 1, Part 2 January 2023 ISSN 2181-287X

Page 53

санитария кузатув пункти қурилиши шарт. Ферма ҳудудида иситиш қурилмаси,
канализация, электр тармоғи, водопровод бўлиши лозим. Қуёнчилик фермаси аҳоли
яшаш жойларидан 300 м узоқликда, йирик ихтисослашган фермалар эса 1,5 км
узоқликда қурилиши мақсадга мувофиқ. Қуён асосан катакларда боқилиб, асосий иш
жараёнларида механизацияни кенг жорий этиш соҳанинг самарадорлик даражасини
оширади. Қуёнчилик фермалари асосан 2 қаторли катаклар қилиниб, қуёш нурлари ва
ёғин-сочиндан сақлаш учун айвон тагига жойлаштирилиши махсулдорликни оширади.

Таянч докторант - Хушназаров А.Х.

“Бўрибой Нустаев Замин Нур” Ф/Хда қуёнларни клиник курикдан ўтказмоқда

НАТИЖАЛАРИ.

Илмий тадқиқот ва кузатув ишларимиз Самарқанд вилояти Булунғур

тумани “Бўрибой Нустаев Замин Нур” Ф/Хда олиб борилди. Фермер хўжалигида 950
бош “Хикол” зотли қуёнлар замонавий катакларда парваришланиб келинмоқда.
Қуёнлар учун қилинган катаклар узунлиги 120-140 см, кенглиги 65-70 см бўлиб,
катакнинг олдин баландлиги 55 см, орқа томони 40 см қилигнан. Катаклар орасидан
120 см кенгликда хизмат қилиш йўли қолдирилган. Ёш қуёнлар гуруҳ ҳолида
катакларда сақланади. Катаклар ичида осиб қўйилган сув идиши мавжуд. Қуёнхона
поли сим тўрдан қилинган.

Қуёнлар учун катаклар тайёрлаш.

Хомиладор қуёнлар учун; Катаклар механик

тозаланиб, дезинфекция қилинади, ичи мослаштирилади. Катак ичига узунлиги 50 см,
кенглиги 40 см ва баландлиги 25 сантиметрлик яшикча ўрнатилиб ичига тўшама
солинади. Яшикнинг бир деворидан диаметри 25 сантиметрлик тешикча қўйилади.
Яшик ичига суғориш ва озиқлантириш идишлари ўрнатилади. Қуёнчилик
хўжаликларида ёзда катакчалар очиқ ҳавода ўрнатилади. Қишда эса махсус биноларга
кўчирилиб, қуёнхона ҳароратини +15 +20 °С да сақлаш лозим.

1-жадвал.

Турли зотли қуёнлар учун катакларнинг ўлчамлари.

Зот гуруҳи Узунлиги,

см

Кенглиги,

см

Олдинги

девор

баландлиги,

см

Кейинги

девор

баландлиги,

см

Пол юзаси,

см

2


background image

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND

NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center

UIF =

8.3 |

SJIF =

5.995

www.in-academy.uz

Volume 3 Issue 1, Part 2 January 2023 ISSN 2181-287X

Page 54

Йирик

150

70

75 – 90

45 - 55

10500

Ўрта

100 - 120

60

60 – 80

45

6000 - 7200

Тивитли

150

80

60

45

12000

Ёш қуёнчалар учун.

Катакнинг пол ёриқлари 2х2 сантиметрли зангламайдиган сим

тўрдан қилиниб, ҳар 6-7 кунда тўшамаси алмаштирилиб турилади. Фермада ўсишдаги
қуёнлар гуруҳ ҳолида узунлиги 2,5 м, кенглиги 1 м, олдидан баландлиги 60-80 см, ва
орқа баландлиги 30-50 см бўлган катакларда сақланади. Қўзғатилмайдиган 1-2 ўринли
катаклар узунлиги 2-2,4 м, кенглиги 60-75 см, баландлиги 50 см қилиб ёғочдан ёки
ғиштдан қилиниб ердан 80 см баландликда ўрнатилади.

Тивит йўналишидаги қуёнлар учун.

Катта ёшдаги юнг олиш учун мўлжалланган қуёнлар

катакда 1 бошдан сақланиб, ёш қуёнлар эса 3-4 бошдан ёки 14-15 бошдан поли сим тўр
билан қопланган ёпиқ хоналарда сақланади.

Бройлер йўналишидаги қуёнлар учун.

Бу усулда сақлаганда қуёнчалар 56-60 кунлигида

тирик вазни 2 кг га етганда онасидан ажратилади ва жадал боқилади. Ажратилган
қуёнчалар 10-20 бош, наслчилик хўжалигида 3-4 бошдан катакларда, ҳар бирига 0,12 ва
0,17 м

2

ҳисобидан жой ажратилиб сақланади. Эркак қуёнлар бичилиши ҳам мумкин. Уч

ойлигида эркак қуёнлар 1 бошдан, урғочилари 2 бошдан катакда қолдирилади. Ёш
қуёнларни яхши ўсиши учун ёз пайтлари ҳар бирига 0,4 м2 ҳисобидан яйратиш
майдони ажратилади.
Ишлаб чиқариш амалиётида икки жойли катак кенг қўлланилади (1-2 расм). У блок
типида бўлиб 2 та катакдан иборат ва иккита катта қуённи сақлашга мўлжалланган.

1 – расм.

2 – расм.

1-расм. катта ёшли қуёнлар учун икки жойли туғиш бўлими бўлган катак.

1 – туғиш бўлими эшиги; 2 - катакни ушлаб турувчи устун; 3 - тўрли эшик; 4 -
йиғиштириладиган суғоргич; 5 - йиғиштириладиган охур; 6 – дағал озиқалар учун жой;
7 - охурнинг асоси.

2 – расм. Сим тўрли катак КСКD 1.

1 - эшиклар; 2 - коллектор найчали штуцер; 3 -

бункерли охур; 4 - шланг; 5 - устун; 6 – автосуғоргич.

МУҲОКАМА.

Қуёнчилик фермасида асосий бинолардан ташқари хизматчилар, асбоб-

ускуналар учун бино, озуқа цехи, озуқа омбори, сўйиш ва терини шилиш, қуритиш
хонаси бўлиши лозим. Касалланган қуёнлар учун изолятор қурилиб, у ерда қуёнларни


background image

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND

NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center

UIF =

8.3 |

SJIF =

5.995

www.in-academy.uz

Volume 3 Issue 1, Part 2 January 2023 ISSN 2181-287X

Page 55

алоҳида-алоҳида сақлаш учун катаклар бўлади. Катаклар доимо 10 фоизли иссиқ
ишқор эритмаси ёки 1 фоизли формалин эритмаси билан дезинфекция қилиб
турилади.

Катакларни

металлдан

қилинган

қисми

олов

ёрдамида

зарарсизлантирилади.
Юртимизда глобал об ҳаво ҳароратининг кескин +43

0

С гача кўтарилиши қиқишлоқ

хўжалик ҳайвонлари айниқса қуёнлар организимига салбий тасир қилади. Кунлик
ҳароратни мийёридан ошиши қуёнлар организимида нафас олишни қиеинланиши
озиқаланишнинг камайиши, холсизланиш ва сувсизланиш билан кечади. Олиб
борилаётган илмий тадқиқотлар хар бир зотли қуёнларни тўғри саклаш озиқалар
таркибини витаминларга боеитилишини ва хар бир зотли қуёнлар учун микроиқлим
қурсатгичларини ишлаб чиқишни тақазо этади.
Илмий тадқиқотларни ветеринария санитария зоогигиена экология амалиётида
бўлган микробиологик, физиологик, гемотологик, ветеринария санитария тадқиқот
усулларида олиб борилади. Тажрибалар 6 ойлик Хикол зотига мансуб қуёнларда олиб
борилди.

2-жадвал.

Қуёнхоналардаги микроиқлим кўрсатгичлари

Кўрсаткичлар

Ўл

ч

ов

бир

лиги

Тажриба гурухи

Назорат гурухи

1-тажриба

2-тажриба

1-назорат

2-назорат

Бино харорати

0

С

14,1 - 16,4

15,2

14,7 - 17,1

16,1

14,4 - 13,1

13,4

12,3 - 18,4

15,1

Нисбий намлик

%

60,3 - 74,3

65,4

58,1 - 72,1

64,4

54,1 - 58,1

52,4

58,4 - 58,9

57,9

Хаво харорат

тезлиги

м/сек

0,3 - 0,5

0,4

0,5 - 0,6

0,7

0,4 - 0,7

0,5

0,5 - 0,4

0,4

Табиий

ёруғлик

%

0,70 - 0,64

0,72

0,64 - 0,68

0,63

0,69 - 0,70

0,25

0,22 - 0,20

0,21

Карбонат
ангидрит

%

0,22 - 0,24

0,21

0,21 - 0,24

0,20

0,24 - 0,26

0,25

0,22 - 0,20

0,21

Аммиак гази

мг/м

3

0,15 - 0,12

0,14

0,14 - 0,16

0,15

0,12 - 0,17

0,14

0,16 - 0,14

0,15

Тажриба ва назорат гурухидаги чет мамлакатдан келтирилган қуён зотларини баъзи
иқлим шароитларимизга мослашувчанлиги жуда пастлиги кузатилди.

ХУЛОСА.

Аҳоли ва шахсий ёрдамчи фермер хўжаликлар учун тақдим этилаётган катак

қурилмалари зоогигеник мэёрларга тўлиқ жавоб беради.
Аммо бугунги кунда қуёнбоқарлар ушбу катаклардан фойдаланилганда хам кўзланган
натижаларга эриша олишмаяпти, бунга асосий сабаб тадбиркорлар ва илм аҳлининг
ўзаро бахамжихат иш олиб боришмаётганлигидир. Келгусида ушбу тармоқ ривожи


background image

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND

NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center

UIF =

8.3 |

SJIF =

5.995

www.in-academy.uz

Volume 3 Issue 1, Part 2 January 2023 ISSN 2181-287X

Page 56

учун соха вакиллари ва илмий тадқиқотчиларнинг биргаликда фаолият олиб бориши
мақсадга мувофиқдир.

References:

1.

Даминов, А. С., Хашимов, Б. С., & Хушназаров, А. Х. (2018). ЭПИЗООТОЛОГИЯ И

ЛЕЧЕНИЕ ПАРАМФИСТОМАТОЗА КРУПНОГО РОГАТОГО СКОТА. In Современное
состояние, традиции и инновационные технологии в развитии АПК (pp. 76-83).
2.

Давлатов, Р. Б., & Хушназаров, А. Х. (2022). ҚУЁН ЭЙМЕРИОЗИ ЭПИЗООТОЛОГИЯСИ

ДАВОЛАШ ВА ПРОФИЛАКТИКА ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA
VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 181-184.
3.

ДАВЛАТОВ, Р. Б., & ИБРАГИМОВ, Д. (2012). Сравнительная активность

кокцидиостатиков при эймериозе птиц. Вестник ветеринарии,(4), 40-41.
4.

Давлатов, Р. Б., Насимов, Ш. Н., Ниёзов, Х. Б., Жабборов, Ш. А., Хўджамшукуров, Ш. А., &

Сафаров, Х. А. (2019). Парранда касалликларини профилактикаси ва даволаш бўйича
ТАВСИЯЛАР.
5.

Давлатов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Худжамшукуров, А. Н. (2018). " Парранда

касалликлари" ўқув қўлланма Самарқанд.
6.

Давлатов, Р. Б., Расулов, У. И., & Исломов, Г. П. (2018). МЕТОДЫ ТЕРАПИИ И

ПРОФИЛАКТИКИ ПИРОПЛАЗМОЗА КРУПНОГО РОГАТОГО СКОТА. In Современное
состояние, традиции и инновационные технологии в развитии АПК (pp. 73-76).
7.

Давлатов, Р., & Мишин, В. (2008). Одновременная профилактика эймериоза и

колибактериоза. Животноводство России, (5), 17-18.
8.

Давлатов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Тоиров, Ж. Э. ЧУВСТВИТЕЛЬНОСТЬ

КОЛИБАКТЕРИОЗА ПТИЦ К АНТИБИОТИКАМ KOLIBAKTERIOSIS SENSITIVITY TO
ANTIBIOTICS. ББК 65.2 С56, 39.
9.

Давлатов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Тоиров, Ж. Э. (2018). ВОПРОСЫ ЭПИЗООТОЛОГИИ

ЭШЕРИХИОЗА ПТИЦ В УЗБЕКИСТАНЕ. In Современное состояние, традиции и
инновационные технологии в развитии АПК (pp. 67-73).
10.

Давлетов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Тоиров, Ж. Э. (2019). ЧУВСТВИТЕЛЬНОСТЬ

КОЛИБАКТЕРИОЗА ПТИЦ К АНТИБИОТИКАМ. In СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ,
ТРАДИЦИИ И ИННОВАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В РАЗВИТИИ АПК (pp. 39-44).
11.

Дускулов, В. М., & Расулов, У. И. (2013). Cовременные методы терапии и

профилактики пироплазмидозов крупного рогатого скота. Ветеринарна медицина,
(97), 379-380.
12.

Eshbo’riyev, S. B., & Qarshiyev, U. T. (2022, December). EFFECTIVENESS OF PROBIOTICS

IN PREVENTING DISORDERS OF CALCIUM-PHOSPHORUS METABOLISM IN RABBITS. In
Proceedings of International Educators Conference (Vol. 3, pp. 72-78).
13.

Eshburiyev, S. B., Qarshiyev, U. T., & Yusupova, Z. (2022). PROPHYLAXIS OF MINERAL

METABOLISM DISORDERS IN RABBITS. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA
TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 399-402.
14.

14 Гафуров, А. Г., Расулов, У. И., & Дускулов, В. М. (2013). Мер-борьбы

пироплазмидозов крс от кровепаразитарных болезней. Зоове-теринария (Ташкент).,
(3), 21.


background image

EURASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND

NATURAL SCIENCES

Innovative Academy Research Support Center

UIF =

8.3 |

SJIF =

5.995

www.in-academy.uz

Volume 3 Issue 1, Part 2 January 2023 ISSN 2181-287X

Page 57

15.

Jabborov, G., & Rayimqulov, I. X. (2022). QO ‘Y VA ECHKILARNING EKTOPARAZITLARI VA

ULARGA QARSHI DORI VOSITALARINI SINOVDAN O ‘TKAZISH. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA
VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 86-89.
16.

Khasanovich, N. D., & Bakhodirovich, Y. J. DIAGNOSTICS AND SOME FEATURES OF

DEMODECOSIS IN DOGS OF THE SAMARKAND REGION. SCIENCE EDUCATION PRACTICE,
126.
17.

17 Nishanov, D. X., & Arabov, J. M. (2022). ITLAR DEMODEKOZINI SAMARALI DAVOLASH

USULI. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 318-322.
18.

O‘G‘Li, R. Q. Z., & Isoqulova, Z. X. (2021). Qishloq xo ‘jalik hayvonlarining trematodozlari

haqida ma’lumot. Science and Education, 2(12), 97-101.
19.

Қурбанов, Ш. Х., Отабоев, Х. Э., Эшқораев, А. М., & Фармонов, М. У. (2022). ЖИГАР

ТРЕМАТОДАЛАРИНИНГ БИОЭКОЛОГИК ВА ЭПИЗООТОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ.
RESEARCH AND EDUCATION, 1(9), 256-264.
20.

Расулов, О., Илёсов, З., Суюнов, Р., Расулов, Ш., & Хушназарова, М. (2022). Bozorlardagi

go‘shtning yangiligini aniqlash usullari. Перспективы развития ветеринарной науки и её
роль в обеспечении пищевой безопасности, 1(2), 132-136.
21.

Райимкулов, И. Х., & Кулиев, Б. А. (2019). Гистохимические показатели при

экспериментальной пневмонии у каракульских ягнят.
22.

Рустамов, Б. С., & Давлатов, Р. Б. (2021). КУРКАЛАР ГИСТОМОНОЗИНИ ДАВОЛАШ ВА

ОЛДИНИ ОЛИШДА ВИТАМИНЛИ КОМПЛЕКСЛАРНИ СИНОВДАН ЎТКАЗИШ. Вестник
Ветеринарии и Животноводства, 1(2).
23.

Турсунқулов, А. Р., & Хушназаров, А. Х. (2020). ҲАЙВОНЛАРНИНГ ЛАРВАЛЬ

ЦЕСТОДОЗЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ. ҚОРАКЎЛЧИЛИК
ВА ЧЎЛ ЭКОЛОГИЯСИ ИЛМИЙ-ТАДҚИҚОТ ИНСТИТУТИ, 332.
24.

Хушназаров, А. Х. (2022). ОБЗОР ЛИТЕРАТУРНЫХ ДАННЫХ ПО ХИМИОТЕРАПИИ И

ХИМИОПРОФИЛАКТИКИ ЭЙМЕРИОЗА КРОЛИКОВ. PEDAGOGS jurnali, 23(2), 83-86.
25.

Худойбердиевич, Х. А., Хушназарова, М. И., & Исоқулова, З. Х. (2022). ҚУЁН

ЭЙМЕРИОЗИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, ДИАГНОЗИ, ДАВОЛАШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ. RESEARCH
AND EDUCATION, 1(9), 245-249.
26.

Хушназарова, М. И., Расулов, У. И., & Исакулова, З. Х. (2022). СОВРЕМЕННЫМ И

ПЕРСПЕКТИВНЫМ МЕТОДАМ ВЕТЕРИНАРНО-САНИТАРНОЙ ЭКСПЕРТИЗЫ. CENTRAL
ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(2), 81-84.
27.

Хушназарова, М. И., & Расулов, У. И. (2022). ҚУЁН ГЎШТИНИНГ ВЕТЕРИНАРИЯ

САНИТАРИЯ ЭКСПЕРТИЗАСИ. In INTERNATIONAL CONFERENCES (Vol. 1, No. 21, pp. 78-
83).

28.

ШУЛЯК, А. А., МАРОН, В. М., БЕЛКИН, А. К., & ДАВЛЕТОВ, Р. Б. (1988). Способ

управления непрерывной разливкой металла.

Библиографические ссылки

Даминов, А. С., Хашимов, Б. С., & Хушназаров, А. Х. (2018). ЭПИЗООТОЛОГИЯ И ЛЕЧЕНИЕ ПАРАМФИСТОМАТОЗА КРУПНОГО РОГАТОГО СКОТА. In Современное состояние, традиции и инновационные технологии в развитии АПК (pp. 76-83).

Давлатов, Р. Б., & Хушназаров, А. Х. (2022). ҚУЁН ЭЙМЕРИОЗИ ЭПИЗООТОЛОГИЯСИ ДАВОЛАШ ВА ПРОФИЛАКТИКА ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 181-184.

ДАВЛАТОВ, Р. Б., & ИБРАГИМОВ, Д. (2012). Сравнительная активность кокцидиостатиков при эймериозе птиц. Вестник ветеринарии,(4), 40-41.

Давлатов, Р. Б., Насимов, Ш. Н., Ниёзов, Х. Б., Жабборов, Ш. А., Хўджамшукуров, Ш. А., & Сафаров, Х. А. (2019). Парранда касалликларини профилактикаси ва даволаш бўйича ТАВСИЯЛАР.

Давлатов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Худжамшукуров, А. Н. (2018). " Парранда касалликлари" ўқув қўлланма Самарқанд.

Давлатов, Р. Б., Расулов, У. И., & Исломов, Г. П. (2018). МЕТОДЫ ТЕРАПИИ И ПРОФИЛАКТИКИ ПИРОПЛАЗМОЗА КРУПНОГО РОГАТОГО СКОТА. In Современное состояние, традиции и инновационные технологии в развитии АПК (pp. 73-76).

Давлатов, Р., & Мишин, В. (2008). Одновременная профилактика эймериоза и колибактериоза. Животноводство России, (5), 17-18.

Давлатов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Тоиров, Ж. Э. ЧУВСТВИТЕЛЬНОСТЬ КОЛИБАКТЕРИОЗА ПТИЦ К АНТИБИОТИКАМ KOLIBAKTERIOSIS SENSITIVITY TO ANTIBIOTICS. ББК 65.2 С56, 39.

Давлатов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Тоиров, Ж. Э. (2018). ВОПРОСЫ ЭПИЗООТОЛОГИИ ЭШЕРИХИОЗА ПТИЦ В УЗБЕКИСТАНЕ. In Современное состояние, традиции и инновационные технологии в развитии АПК (pp. 67-73).

Давлетов, Р. Б., Салимов, Х. С., & Тоиров, Ж. Э. (2019). ЧУВСТВИТЕЛЬНОСТЬ КОЛИБАКТЕРИОЗА ПТИЦ К АНТИБИОТИКАМ. In СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ, ТРАДИЦИИ И ИННОВАЦИОННЫЕ ТЕХНОЛОГИИ В РАЗВИТИИ АПК (pp. 39-44).

Дускулов, В. М., & Расулов, У. И. (2013). Cовременные методы терапии и профилактики пироплазмидозов крупного рогатого скота. Ветеринарна медицина, (97), 379-380.

Eshbo’riyev, S. B., & Qarshiyev, U. T. (2022, December). EFFECTIVENESS OF PROBIOTICS IN PREVENTING DISORDERS OF CALCIUM-PHOSPHORUS METABOLISM IN RABBITS. In Proceedings of International Educators Conference (Vol. 3, pp. 72-78).

Eshburiyev, S. B., Qarshiyev, U. T., & Yusupova, Z. (2022). PROPHYLAXIS OF MINERAL METABOLISM DISORDERS IN RABBITS. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 399-402.

14 Гафуров, А. Г., Расулов, У. И., & Дускулов, В. М. (2013). Мер-борьбы пироплазмидозов крс от кровепаразитарных болезней. Зоове-теринария (Ташкент)., (3), 21.

Jabborov, G., & Rayimqulov, I. X. (2022). QO ‘Y VA ECHKILARNING EKTOPARAZITLARI VA ULARGA QARSHI DORI VOSITALARINI SINOVDAN O ‘TKAZISH. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 86-89.

Khasanovich, N. D., & Bakhodirovich, Y. J. DIAGNOSTICS AND SOME FEATURES OF DEMODECOSIS IN DOGS OF THE SAMARKAND REGION. SCIENCE EDUCATION PRACTICE, 126.

17 Nishanov, D. X., & Arabov, J. M. (2022). ITLAR DEMODEKOZINI SAMARALI DAVOLASH USULI. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTI ILMIY JURNALI, 318-322.

O‘G‘Li, R. Q. Z., & Isoqulova, Z. X. (2021). Qishloq xo ‘jalik hayvonlarining trematodozlari haqida ma’lumot. Science and Education, 2(12), 97-101.

Қурбанов, Ш. Х., Отабоев, Х. Э., Эшқораев, А. М., & Фармонов, М. У. (2022). ЖИГАР ТРЕМАТОДАЛАРИНИНГ БИОЭКОЛОГИК ВА ЭПИЗООТОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ. RESEARCH AND EDUCATION, 1(9), 256-264.

Расулов, О., Илёсов, З., Суюнов, Р., Расулов, Ш., & Хушназарова, М. (2022). Bozorlardagi go‘shtning yangiligini aniqlash usullari. Перспективы развития ветеринарной науки и её роль в обеспечении пищевой безопасности, 1(2), 132-136.

Райимкулов, И. Х., & Кулиев, Б. А. (2019). Гистохимические показатели при экспериментальной пневмонии у каракульских ягнят.

Рустамов, Б. С., & Давлатов, Р. Б. (2021). КУРКАЛАР ГИСТОМОНОЗИНИ ДАВОЛАШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШДА ВИТАМИНЛИ КОМПЛЕКСЛАРНИ СИНОВДАН ЎТКАЗИШ. Вестник Ветеринарии и Животноводства, 1(2).

Турсунқулов, А. Р., & Хушназаров, А. Х. (2020). ҲАЙВОНЛАРНИНГ ЛАРВАЛЬ ЦЕСТОДОЗЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ. ҚОРАКЎЛЧИЛИК ВА ЧЎЛ ЭКОЛОГИЯСИ ИЛМИЙ-ТАДҚИҚОТ ИНСТИТУТИ, 332.

Хушназаров, А. Х. (2022). ОБЗОР ЛИТЕРАТУРНЫХ ДАННЫХ ПО ХИМИОТЕРАПИИ И ХИМИОПРОФИЛАКТИКИ ЭЙМЕРИОЗА КРОЛИКОВ. PEDAGOGS jurnali, 23(2), 83-86.

Худойбердиевич, Х. А., Хушназарова, М. И., & Исоқулова, З. Х. (2022). ҚУЁН ЭЙМЕРИОЗИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, ДИАГНОЗИ, ДАВОЛАШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ. RESEARCH AND EDUCATION, 1(9), 245-249.

Хушназарова, М. И., Расулов, У. И., & Исакулова, З. Х. (2022). СОВРЕМЕННЫМ И ПЕРСПЕКТИВНЫМ МЕТОДАМ ВЕТЕРИНАРНО-САНИТАРНОЙ ЭКСПЕРТИЗЫ. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF THEORETICAL & APPLIED SCIENCES, 3(2), 81-84.

Хушназарова, М. И., & Расулов, У. И. (2022). ҚУЁН ГЎШТИНИНГ ВЕТЕРИНАРИЯ САНИТАРИЯ ЭКСПЕРТИЗАСИ. In INTERNATIONAL CONFERENCES (Vol. 1, No. 21, pp. 78-83).

ШУЛЯК, А. А., МАРОН, В. М., БЕЛКИН, А. К., & ДАВЛЕТОВ, Р. Б. (1988). Способ управления непрерывной разливкой металла.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов