Ilmiy ishlarga kirish uchun to'lov talab qilinadi - 80 000 UZS
To'lovni amalga oshirish uchun login bilan tizimga kiring.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Aҳолининг қариши, кўплаб касалликларнинг сурункали жараёнга ўтиши ва ташхислар сонининг ортиши туфайли полипрагмазияга кўп йўл қўйилмоқда. Мураккаб тиббий муаммолари бўлган беморларни тўғри дори-дармонлар билан даволаш клиник натижаларни, ҳаёт сифатини ва умр кўриш давомийлигини яхшилаши мумкин бўлса-да, полипрагмазия туфайли дори воситаларининг ножўя таъсирлари хавфининг ошиши билан айрим холларда касалхонага ётқизиш ва ҳатто ўлимга олиб келадиган даражада жиддийлашмоқда. Шу сабабли, дори воситаларини фақат тегишли кўрсатма бўлганда бошлашни, беморларни даволаш натижасида юзага келиши мумкин бўлган фойда ва асоратлардан тўлиқ хабардор бўлишини ва беморларнинг дори-дармонларни қабул қилиш режимига мувофиқлигини таъминлаш учун мунтазам равишда текширилишини таъминлайдиган тизимларга эга бўлиш ўта муҳим бўлиб ҳисобланади.
COVID-19 пандемияси даврида натижага эришиш учун, вирус юққан беморлар аҳволини яхшилаш, тана ҳароратини тушириш, нафас олишини яхшилаш, балғам кўчиришига ёрдамлашиш, суяклардаги оғриқни қолдириш ва ҳоказолар учун ҳаддан ташқари полипрагмазияга йўл қўйилди ва бунинг натижасида ўлимларнинг асосий қисми ва бугунги кунгача одамлар саломатлигидаги муаммолар, ногиронлик сабаблари ҳам дори воситаларини асоссиз қўллаш оқибатидир. Дори воситаларини буюришда бир томонлама ёндашув ўлим ҳолатларининг кўпайиши ва ногиронликнинг асосий сабаблари бўлиб ҳисобланади. Полипрагмазия хавфи заиф гуруҳларда, шу жумладан диабет ва ревматик касалликлар каби илгари мавжуд бўлган касалликларга эга бўлганларда ва кекса беморларда юқори бўлади. 1 Қариялар уйларида яшовчи беморлар ва уйда бўлмаган беморларда ҳам полипрагмазиядан келиб чиқадиган асоратлар хавфи юқори. Яллиғланишга қарши дори воситалари билан боғлиқ ошқозон-ичак трактининг асоратлари учун хавф омиллари бир қатор назорат ва тажриба гурухи тадқиқотлари натижаларига кўра аниқланган, бошқалар яллиғланишга қарши дори воситаларларни қабул қилган ва ушбу дориларни ишлатмайдиган беморларни текшириш натижаларини солиштирадилар. Мамлакатимизда тиббиёт соҳасини ривожлантириш, хусусан, ҳазм аъзоларининг функционал ва органик фаолиятини бузилиши касалликлари ва унинг асоратларини камайтириш, шунингдек, касалликнинг даволаш усулларини такомиллаштириш ва олдини олишга қаратилган кенг қамровли чора тадбирлар амалга оширилиб муайян натижаларга эришилмоқда. Бу борада 2022-2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистон тараққиёт стратегиясининг еттита устувор йўналишига мувофиқ аҳолига тиббий хизмат курсатиш даражасини янги босқичга кўтаришда «...бирламчи тиббий-санитария хизматида аҳолига малакали хизмат кўрсатиш сифатини яхшилаш 2 ...» каби вазифалар белгиланган. Ушбу вазифадан келиб чиққан ҳолда оқ зотсиз эркак каламушлар меъдасининг кардиал, туби, тана ва пилорик қисмлари девори тузилишининг қиёсий морфологик ва морфометрик таҳлили, меъда девори таркибий тузилмаси бўлган, шиллиқ қавати ва шиллиқ ости асоси морфологик ва морфометрик таҳлили, уларнинг экспериментал полипрагмазия шароитида ўзгаришларини баҳолаш натижасида касалликларининг профилактикасини ишлаб чиқиш, ҳамда даволаш тадбирларини такомиллаштириш орқали касаллик асоратлари натижасида юзага келадиган ногиронлик кўрсаткичларини камайтириш имконини берган. Мазкур диссертация тадқиқоти Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 ноябрдаги ПФ-6110-сон «Бирламчи тиббий-санитария ёрдами муассасалари фаолиятига мутлақо янги механизмларни жорий қилиш ва соғлиқни сақлаш тизимида олиб борилаётган ислоҳотлар самарадорлигини янада ошириш чора-тадбирлари тўғрисида» ги ва 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон «2022-2026 йилларда Янги Ўзбекистонни ривожлантириш стратегияси тўғрисида» ги Фармонлари, 2020 йил 10 ноябрдаги ПҚ-4887-сон «Аҳолининг соғлом овқатланишини таъминлаш бўйича қўшимча чора тадбирлар тўғрисида» ва 2020 йил 12 ноябрдаги ПҚ-4891-сон «Тиббий профилактика ишлари самарадорлигини янада ошириш орқали жамоат саломатлигини таъминлашга оид қўшимча чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарорлари ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга муайян даражада хизмат қилган. Тадқиқотнинг Республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор йўналишларига мослиги.
Мазкур тадқиқот республика фан ва технологиялар ривожланишининг VI. «Тиббиёт ва фармакология» устувор йўналишига мувофиқ бажарилган. Муаммонинг ўрганилганлик даражаси. Полипрагмазия – муаммоси дунёнинг ривожланган мамлакатлари, хусусан Англия, Германия, Италия, АҚШ, Франция каби давлатларда кекса ёшли аҳоли фоиз миқдори ошиб бориши, касалликларга чалинганлар сони ортиши ва шифокорларга сурункали касалликларни бошқариш бўйича далилларга асосланган кўрсатмаларга риоя қилишни кучайтириш орқали курашиш, ишлари олиб борилмоқда. Полипрагмазияда кўплаб изланишлар олиб борилишига қарамасда ҳазм найининг марказий аъзоси бўлган меъда тўғрисида маълумотлар адабиётларда жуда ҳам кам келтирилган. Дунёнинг ривожланган мамлакатлари, хусусан Буюк Британияда аҳолининг ёши ошгани сайин, сурункали касалликларга чалинганлар сони ортиб бормоқда ва шифокорларга сурункали касалликларни бошқаришбўйича далилларга асосланган кўрсатмаларга риоя қилишни кучайтириш ортмоқда [Guthrie B, et al., 2015]. Меъданинг пилорик қисми стенозида орган девори силлиқ мушак тўқимаси нейромиоцитларининг ҳажми катталашади, меъда деворларининг силлиқ мушак компонентининг ҳаракат фаоллиги пасайиши содир бўлади [Капитонова М.Ю. ва хаммуал., 2018]. Космосга учишлар пайтида ҳазм найи йўлида жойлашган семиз ҳужайраларнинг ҳолатини ўрганиш шуни кўрсатдики, организмнинг антигравитацион ҳолатида ошқозонда химоя экспрессиясининг кўпайиши фонида семиз ҳужайраларнинг сони камайганлиги аниқланган [Бурцева А.С. ва ҳаммуал., 2018]. Ҳозирги вақтда ривожланган мамлакатларда helicobacter pilori билан боғлиқ яралар частотасининг пасайиши фонида, ошқозон-ичак трактида қон кетиш ҳолатларининг кўп қисмини аниқлайдиган яллиғланишга қарши дори воситаларни қўллашдир [James M.S., 2013]. Замонавий дунёда, бир томондан, беморнинг аҳволини даволайдиган ва/ёки яхшилаши мумкин бўлган, бошқа томондан эса соғликка жиддий зарар етказадиган жуда кўп миқдордаги дори воситаларини яратиш ва амалий соғлиқни сақлашга жорий этиш жадал суръатлар билан ўсиб бормоқда. Даволаниш самарадорлигини ошириш, беморга унда ривожланган барча касалликлардан халос бўлишга ёрдам бериш истаги муқаррар равишда кўп миқдордаги дори воситаларини (ДВ) – полипрагмазияга олиб келади. Полипрагмазия жиддий соғлиқни сақлаш муаммосидир, чунки у клиник жиҳатдан фармакотерапия самарадорлигининг пасайиши ва жиддий ножўя таъсирларнинг ривожланиши, шунингдек, соғлиқни сақлаш харажатларининг сезиларли даражада ошиши билан намоён бўлади. Мавжуд илмий адабиётлар таҳлили шуни кўрсатдики, полипрагмазия таъсирида меъда девори структурасининг морфологик ва морфометрик ўзгаришларга учраши тўғрисидаги маълумотлар етарлича ўрганилмаган ва бу ҳозирги кунга қадар очиқ саволлигича қолмоқда.
Тадқиқотнинг диссертация бажарилган олий таълим муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги. Диссертация тадқиқоти Самарқанд давлат тиббиёт университети илмий–тадқиқот ишлари режасига мувофиқ 5436 №012000260 "Инсон учун ижтимоий аҳамиятга эга инфекцион ва ноинфекцион этиологияли касалликларнинг профилактикаси, диагностикаси ва давоси учун илғор технологияларни ишлаб чиқиш." (2019-2023 йй) илмий лойиҳаси доирасида амалга оширилган.
Тадқиқотнинг мақсади. Яллиғланишга қарши дори воситалари билан полипрагмазияси шароитида меъда шиллиқ қавати деворининг морфологик ва морфометрик параметрлари ўзгаришларини ўрганишдан иборат. Тадқиқотнинг вазифалари: оқ зотсиз эркак каламуш меъдасининг морфологик ва морфометрик кўрсаткичларини меъёрда аниқлаш; лаборатория ҳайвонлари меъдасининг яллиғланишга қарши дори воситаларини турли комбинацияда қўлланганда морфологик ва морфометрик кўрсаткичларини ўзгаришларини ўрганиш; яллиғланишга қарши дори воситалари қўлланганда оқ зотсиз эркак каламуш меъдасининг морфометрик кўрсаткичлари ўзгаришларини ўрганиш ва баҳолаш; оқ зотсиз эркак каламуш меъда шиллиқ қаватининг морфологик ва морфометрик кўрсаткичларини меъёрда ва яллиғланишга қарши дори воситаларини турли комбинацияда қўллагандан сўнг ўзгаришларини таққослаш. Тадқиқотнинг объекти. Тадқиқот объекти сифатида 180 та оқ зотсиз эркак каламушлардан фойдаланилган, оғирлиги 190-230 г. ташкил этган. Тадқиқот предмети сифатида тажриба ўтказилган оқ зотсиз эркак каламушлар меъдасининг кардиал, туби, тана ва пилорик қисмларидан олинган гистологик материал хизмат қилган. Тадқиқот усуллари. Юқоридаги муаммоларни ҳал қилиш ва мақсадларга эришиш учун эксприментал, микроскопик, гистологик, умумий морфологик, морфометрик, шунингдек, статистик тадқиқот усуллари қўлланилган. Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат: илк бор яллиғланишга қарши дори воситалари билан полипрагмазияси 5 та комбинацияда оқ зотсиз эркак каламушларнинг меъда девори таркибий тузилмаси бўлган, шиллиқ қавати ва шиллиқ ости асосида юза деструктив ўзгаришлар, баъзи без ҳужайралари атрофияси, енгил даражадаги яллиғланиш жараёнлари аниқланган; овқат ҳазм қилиш тизими аъзоларидаги таркибий ўзгаришлар меъда шиллиқ қаватида ва унда жойлашган без тўқимаси, шиллиқ ости асоси, ўсиши ва шаклланиши жараёнларининг чуқур бузилишларига олиб келиши исботланган, бу эса меъда деворининг умумий қалинлиги камайиши билан кечиши аниқланган; яллиғланишга қарши дори воситаларининг 3 дан ортиқ турини бир вақтда қўллаганда полипрагмазиянинг салбий таъсири шартли даражада ортган, меъда деворининг таркибий ва функционал зоналари шаклланиш тезлиги, шиллиқ қаватидаги ҳужайралари фаоллиги, шиллиқ ости асосида жойлашган лимфоцитлар шаклининг ўзгариши ва морфологик параметрлари пасайиши аникланган; тўқималар, ҳужайралар ва ҳужайралараро даражадаги ўзгаришлар оқ зотсиз эркак каламушлар меъда девори тузилмаларидаги гипотрофик ва гипопластик ўзгаришлар билан тавсифланган. Тадқиқотнинг амалий натижалари қуйидагилардан иборат: полипрагмазияда меъдадаги морфометрик ўзгаришларнинг даражасини аниқлаш, шунингдек ёш категорияларида меъда деворини ташкил этувчи барча анатомик структураларда эҳтимолий зарарланишларининг олдини олиш, олдиндан аниқлаш ва патогенетик терапияси бўйича маълум билимларни сезиларли даражада чуқурлаштириш имконини берган; меъданинг турли кисмларидаги меъда шиллиқ ва шиллиқ ости ҳужайраларида полипрагмазия натижасида юзага келган морфометрик ўзгаришларнинг солиштирма морфологияси тахлил қилинган; меъданинг макроскопик ва морфофункционал ҳолатини таҳлил қилишнинг анатомик ва гистологик усуллари ишлаб чиқилган. Бу эса ўз навбатида тиббиёт муассасаларининг гистология, фармакология, патологик анатомия кафедраларида талабаларга ўқув жараёнида микроскопик ва макроскопик таҳлилда, фармакологияда дори воситаларини бир томонлама тавсия этиш қандай оқибатларга олиб келиши мумкинлиги тўғрисида маълумотларни тўлдирган; оқ зотсиз каламушлар меъдасининг морфометрик кўрсаткичларини нормал ҳолатда ва полипрагмазияда яллиғланишга қарши дори воситалар таъсири ҳолатида солиштиришдаги маълумотлар патоморфологик ташхис тузишни осонлаштирган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги. Ўтказилган тадқиқот инновацион, тажрибавий, морфометрик ва статистик усуллар билан асосланади. Юқорида санаб ўтилганлар морфофункционал параметрларнинг энг характерли қонуниятли ўзгаришларини аниқлашга, шунингдек полипрагмазияда каламушларнинг меъда деворларида патологик бузилишларнинг шаклланиши ва генезини қайд этишга кўмаклашади. Бундан ташқари илмий тадқиқот иши натижаларининг ишончлилиги, иш натижаларининг маҳаллий ва хорижий манбаларда келтирилган маълумотлар билан қиёсий таҳлилидан олинган натижалар ва хулосаларнинг ваколатли органлар томонидан тасдиқланганлиги билан асосланади. Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Тадқиқот натижаларининг илмий аҳамияти организмда яллиғланишга қарши дори препаратлари билан полипрагмазияси таъсирида юзага келадиган мураккаб ўзгариш механизмларини очиб берилганлиги, без тўқималари морфологияси ва унинг структур ўзгаришлари тўғрисидаги назарий билимлар даражасини кенгайтиришга имкон бериши ва илмий тадқиқотнинг турли соҳаларида қўлланилиши билан изоҳланган. Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти полипрагмазия фонида меъда шиллиқ қавати морфометрик ўзгаришларининг асосий тамойиллари аниқланганлиги, олинган маълумотлар полипрагмазияга йўл қўймаслик, ўз навбатида, илмий лабораторияларда полипрагмазия таъсирида меъда касалликлари тажриба модели сифатида фойдаланиши билан изоҳланган. Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши. Полипрагмазия шароитида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик ўзгаришлари бўйича олинган илмий натижалар асосида: тажрибада полипрагмазия шароитида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик параметрларини аниқлаш имконини берувчи «Яллиғланишга қарши дори воситалари полипрагмазиясида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик параметрларини аниқлаш методологияси» услубий тавсияномаси тасдиқланган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2022 йил 14 мартдаги 8н-р/268-сонли маълумотномаси). Ушбу услубий тавсиянома яллиғланишга қарши дори воситалари полипрагмазиясида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик ўзгаришларини баҳолаш имконини берган;полипрагмазия таъсирида меъда шиллиқ қаватининг тузилишидаги морфофункционал хусусиятлар ва морфометрик ўзгаришларни ўрганиш бўйича олинган илмий натижалар соғлиқни сақлаш амалиётига, жумладан Академик Ё.Х.Турақулов номидаги Республика ихтисослаштирилган эндокринология илмий-амалий тиббиёт маркази Самарқанд филиалида тадбиқ этилган. (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2022 йил 20 апрелдаги 8н-з/179-сонли хулосаси). Илмий татқиқотда олинган маълумотларнинг амалиётга тадбиқ этилиши, тўғри ва ўз вақтида ташхис қўйиш алгоритмини ишлаб чиқишга, морфометрик ва морфологик кўрсаткичларига патогенетик даволаш тактикасини танлаш, патологик ўзгаришлар ривожланишини прогнозлашга имкон берган. Тадқиқот натижаларининг апробацияси. Мазкур тадқиқот натижалари 4 та илмий анжуманда, жумладан, 2 та халқаро ва 2 та республика илмий-амалий анжуманларида муҳокамадан ўтказилган. Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги. Диссертация мавзуси бўйича жами 17 та илмий иш чоп этилган бўлиб, шулардан Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссиясининг диссертациялар асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 7 та мақола, жумладан, 6 таси республика ва 1 таси хорижий журналларда нашр этилган. Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми. Диссертация кириш, учта боб, хотима, хулосалар, фойдаланилган адабиётлар рўйхатидан иборат. Диссертациянинг ҳажми 102 бетни ташкил этган.
Ilmiy ishlarga kirish uchun to'lov talab qilinadi - 80 000 UZS
To'lovni amalga oshirish uchun login bilan tizimga kiring.
Диссертация мавзусининг долзарблиги ва зарурати. Aҳолининг қариши, кўплаб касалликларнинг сурункали жараёнга ўтиши ва ташхислар сонининг ортиши туфайли полипрагмазияга кўп йўл қўйилмоқда. Мураккаб тиббий муаммолари бўлган беморларни тўғри дори-дармонлар билан даволаш клиник натижаларни, ҳаёт сифатини ва умр кўриш давомийлигини яхшилаши мумкин бўлса-да, полипрагмазия туфайли дори воситаларининг ножўя таъсирлари хавфининг ошиши билан айрим холларда касалхонага ётқизиш ва ҳатто ўлимга олиб келадиган даражада жиддийлашмоқда. Шу сабабли, дори воситаларини фақат тегишли кўрсатма бўлганда бошлашни, беморларни даволаш натижасида юзага келиши мумкин бўлган фойда ва асоратлардан тўлиқ хабардор бўлишини ва беморларнинг дори-дармонларни қабул қилиш режимига мувофиқлигини таъминлаш учун мунтазам равишда текширилишини таъминлайдиган тизимларга эга бўлиш ўта муҳим бўлиб ҳисобланади.
COVID-19 пандемияси даврида натижага эришиш учун, вирус юққан беморлар аҳволини яхшилаш, тана ҳароратини тушириш, нафас олишини яхшилаш, балғам кўчиришига ёрдамлашиш, суяклардаги оғриқни қолдириш ва ҳоказолар учун ҳаддан ташқари полипрагмазияга йўл қўйилди ва бунинг натижасида ўлимларнинг асосий қисми ва бугунги кунгача одамлар саломатлигидаги муаммолар, ногиронлик сабаблари ҳам дори воситаларини асоссиз қўллаш оқибатидир. Дори воситаларини буюришда бир томонлама ёндашув ўлим ҳолатларининг кўпайиши ва ногиронликнинг асосий сабаблари бўлиб ҳисобланади. Полипрагмазия хавфи заиф гуруҳларда, шу жумладан диабет ва ревматик касалликлар каби илгари мавжуд бўлган касалликларга эга бўлганларда ва кекса беморларда юқори бўлади. 1 Қариялар уйларида яшовчи беморлар ва уйда бўлмаган беморларда ҳам полипрагмазиядан келиб чиқадиган асоратлар хавфи юқори. Яллиғланишга қарши дори воситалари билан боғлиқ ошқозон-ичак трактининг асоратлари учун хавф омиллари бир қатор назорат ва тажриба гурухи тадқиқотлари натижаларига кўра аниқланган, бошқалар яллиғланишга қарши дори воситаларларни қабул қилган ва ушбу дориларни ишлатмайдиган беморларни текшириш натижаларини солиштирадилар. Мамлакатимизда тиббиёт соҳасини ривожлантириш, хусусан, ҳазм аъзоларининг функционал ва органик фаолиятини бузилиши касалликлари ва унинг асоратларини камайтириш, шунингдек, касалликнинг даволаш усулларини такомиллаштириш ва олдини олишга қаратилган кенг қамровли чора тадбирлар амалга оширилиб муайян натижаларга эришилмоқда. Бу борада 2022-2026 йилларга мўлжалланган Янги Ўзбекистон тараққиёт стратегиясининг еттита устувор йўналишига мувофиқ аҳолига тиббий хизмат курсатиш даражасини янги босқичга кўтаришда «...бирламчи тиббий-санитария хизматида аҳолига малакали хизмат кўрсатиш сифатини яхшилаш 2 ...» каби вазифалар белгиланган. Ушбу вазифадан келиб чиққан ҳолда оқ зотсиз эркак каламушлар меъдасининг кардиал, туби, тана ва пилорик қисмлари девори тузилишининг қиёсий морфологик ва морфометрик таҳлили, меъда девори таркибий тузилмаси бўлган, шиллиқ қавати ва шиллиқ ости асоси морфологик ва морфометрик таҳлили, уларнинг экспериментал полипрагмазия шароитида ўзгаришларини баҳолаш натижасида касалликларининг профилактикасини ишлаб чиқиш, ҳамда даволаш тадбирларини такомиллаштириш орқали касаллик асоратлари натижасида юзага келадиган ногиронлик кўрсаткичларини камайтириш имконини берган. Мазкур диссертация тадқиқоти Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 12 ноябрдаги ПФ-6110-сон «Бирламчи тиббий-санитария ёрдами муассасалари фаолиятига мутлақо янги механизмларни жорий қилиш ва соғлиқни сақлаш тизимида олиб борилаётган ислоҳотлар самарадорлигини янада ошириш чора-тадбирлари тўғрисида» ги ва 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-сон «2022-2026 йилларда Янги Ўзбекистонни ривожлантириш стратегияси тўғрисида» ги Фармонлари, 2020 йил 10 ноябрдаги ПҚ-4887-сон «Аҳолининг соғлом овқатланишини таъминлаш бўйича қўшимча чора тадбирлар тўғрисида» ва 2020 йил 12 ноябрдаги ПҚ-4891-сон «Тиббий профилактика ишлари самарадорлигини янада ошириш орқали жамоат саломатлигини таъминлашга оид қўшимча чора-тадбирлари тўғрисида»ги Қарорлари ҳамда мазкур фаолиятга тегишли бошқа меъёрий-ҳуқуқий ҳужжатларда белгиланган вазифаларни амалга оширишга муайян даражада хизмат қилган. Тадқиқотнинг Республика фан ва технологиялари ривожланишининг устувор йўналишларига мослиги.
Мазкур тадқиқот республика фан ва технологиялар ривожланишининг VI. «Тиббиёт ва фармакология» устувор йўналишига мувофиқ бажарилган. Муаммонинг ўрганилганлик даражаси. Полипрагмазия – муаммоси дунёнинг ривожланган мамлакатлари, хусусан Англия, Германия, Италия, АҚШ, Франция каби давлатларда кекса ёшли аҳоли фоиз миқдори ошиб бориши, касалликларга чалинганлар сони ортиши ва шифокорларга сурункали касалликларни бошқариш бўйича далилларга асосланган кўрсатмаларга риоя қилишни кучайтириш орқали курашиш, ишлари олиб борилмоқда. Полипрагмазияда кўплаб изланишлар олиб борилишига қарамасда ҳазм найининг марказий аъзоси бўлган меъда тўғрисида маълумотлар адабиётларда жуда ҳам кам келтирилган. Дунёнинг ривожланган мамлакатлари, хусусан Буюк Британияда аҳолининг ёши ошгани сайин, сурункали касалликларга чалинганлар сони ортиб бормоқда ва шифокорларга сурункали касалликларни бошқаришбўйича далилларга асосланган кўрсатмаларга риоя қилишни кучайтириш ортмоқда [Guthrie B, et al., 2015]. Меъданинг пилорик қисми стенозида орган девори силлиқ мушак тўқимаси нейромиоцитларининг ҳажми катталашади, меъда деворларининг силлиқ мушак компонентининг ҳаракат фаоллиги пасайиши содир бўлади [Капитонова М.Ю. ва хаммуал., 2018]. Космосга учишлар пайтида ҳазм найи йўлида жойлашган семиз ҳужайраларнинг ҳолатини ўрганиш шуни кўрсатдики, организмнинг антигравитацион ҳолатида ошқозонда химоя экспрессиясининг кўпайиши фонида семиз ҳужайраларнинг сони камайганлиги аниқланган [Бурцева А.С. ва ҳаммуал., 2018]. Ҳозирги вақтда ривожланган мамлакатларда helicobacter pilori билан боғлиқ яралар частотасининг пасайиши фонида, ошқозон-ичак трактида қон кетиш ҳолатларининг кўп қисмини аниқлайдиган яллиғланишга қарши дори воситаларни қўллашдир [James M.S., 2013]. Замонавий дунёда, бир томондан, беморнинг аҳволини даволайдиган ва/ёки яхшилаши мумкин бўлган, бошқа томондан эса соғликка жиддий зарар етказадиган жуда кўп миқдордаги дори воситаларини яратиш ва амалий соғлиқни сақлашга жорий этиш жадал суръатлар билан ўсиб бормоқда. Даволаниш самарадорлигини ошириш, беморга унда ривожланган барча касалликлардан халос бўлишга ёрдам бериш истаги муқаррар равишда кўп миқдордаги дори воситаларини (ДВ) – полипрагмазияга олиб келади. Полипрагмазия жиддий соғлиқни сақлаш муаммосидир, чунки у клиник жиҳатдан фармакотерапия самарадорлигининг пасайиши ва жиддий ножўя таъсирларнинг ривожланиши, шунингдек, соғлиқни сақлаш харажатларининг сезиларли даражада ошиши билан намоён бўлади. Мавжуд илмий адабиётлар таҳлили шуни кўрсатдики, полипрагмазия таъсирида меъда девори структурасининг морфологик ва морфометрик ўзгаришларга учраши тўғрисидаги маълумотлар етарлича ўрганилмаган ва бу ҳозирги кунга қадар очиқ саволлигича қолмоқда.
Тадқиқотнинг диссертация бажарилган олий таълим муассасасининг илмий-тадқиқот ишлари режалари билан боғлиқлиги. Диссертация тадқиқоти Самарқанд давлат тиббиёт университети илмий–тадқиқот ишлари режасига мувофиқ 5436 №012000260 "Инсон учун ижтимоий аҳамиятга эга инфекцион ва ноинфекцион этиологияли касалликларнинг профилактикаси, диагностикаси ва давоси учун илғор технологияларни ишлаб чиқиш." (2019-2023 йй) илмий лойиҳаси доирасида амалга оширилган.
Тадқиқотнинг мақсади. Яллиғланишга қарши дори воситалари билан полипрагмазияси шароитида меъда шиллиқ қавати деворининг морфологик ва морфометрик параметрлари ўзгаришларини ўрганишдан иборат. Тадқиқотнинг вазифалари: оқ зотсиз эркак каламуш меъдасининг морфологик ва морфометрик кўрсаткичларини меъёрда аниқлаш; лаборатория ҳайвонлари меъдасининг яллиғланишга қарши дори воситаларини турли комбинацияда қўлланганда морфологик ва морфометрик кўрсаткичларини ўзгаришларини ўрганиш; яллиғланишга қарши дори воситалари қўлланганда оқ зотсиз эркак каламуш меъдасининг морфометрик кўрсаткичлари ўзгаришларини ўрганиш ва баҳолаш; оқ зотсиз эркак каламуш меъда шиллиқ қаватининг морфологик ва морфометрик кўрсаткичларини меъёрда ва яллиғланишга қарши дори воситаларини турли комбинацияда қўллагандан сўнг ўзгаришларини таққослаш. Тадқиқотнинг объекти. Тадқиқот объекти сифатида 180 та оқ зотсиз эркак каламушлардан фойдаланилган, оғирлиги 190-230 г. ташкил этган. Тадқиқот предмети сифатида тажриба ўтказилган оқ зотсиз эркак каламушлар меъдасининг кардиал, туби, тана ва пилорик қисмларидан олинган гистологик материал хизмат қилган. Тадқиқот усуллари. Юқоридаги муаммоларни ҳал қилиш ва мақсадларга эришиш учун эксприментал, микроскопик, гистологик, умумий морфологик, морфометрик, шунингдек, статистик тадқиқот усуллари қўлланилган. Тадқиқотнинг илмий янгилиги қуйидагилардан иборат: илк бор яллиғланишга қарши дори воситалари билан полипрагмазияси 5 та комбинацияда оқ зотсиз эркак каламушларнинг меъда девори таркибий тузилмаси бўлган, шиллиқ қавати ва шиллиқ ости асосида юза деструктив ўзгаришлар, баъзи без ҳужайралари атрофияси, енгил даражадаги яллиғланиш жараёнлари аниқланган; овқат ҳазм қилиш тизими аъзоларидаги таркибий ўзгаришлар меъда шиллиқ қаватида ва унда жойлашган без тўқимаси, шиллиқ ости асоси, ўсиши ва шаклланиши жараёнларининг чуқур бузилишларига олиб келиши исботланган, бу эса меъда деворининг умумий қалинлиги камайиши билан кечиши аниқланган; яллиғланишга қарши дори воситаларининг 3 дан ортиқ турини бир вақтда қўллаганда полипрагмазиянинг салбий таъсири шартли даражада ортган, меъда деворининг таркибий ва функционал зоналари шаклланиш тезлиги, шиллиқ қаватидаги ҳужайралари фаоллиги, шиллиқ ости асосида жойлашган лимфоцитлар шаклининг ўзгариши ва морфологик параметрлари пасайиши аникланган; тўқималар, ҳужайралар ва ҳужайралараро даражадаги ўзгаришлар оқ зотсиз эркак каламушлар меъда девори тузилмаларидаги гипотрофик ва гипопластик ўзгаришлар билан тавсифланган. Тадқиқотнинг амалий натижалари қуйидагилардан иборат: полипрагмазияда меъдадаги морфометрик ўзгаришларнинг даражасини аниқлаш, шунингдек ёш категорияларида меъда деворини ташкил этувчи барча анатомик структураларда эҳтимолий зарарланишларининг олдини олиш, олдиндан аниқлаш ва патогенетик терапияси бўйича маълум билимларни сезиларли даражада чуқурлаштириш имконини берган; меъданинг турли кисмларидаги меъда шиллиқ ва шиллиқ ости ҳужайраларида полипрагмазия натижасида юзага келган морфометрик ўзгаришларнинг солиштирма морфологияси тахлил қилинган; меъданинг макроскопик ва морфофункционал ҳолатини таҳлил қилишнинг анатомик ва гистологик усуллари ишлаб чиқилган. Бу эса ўз навбатида тиббиёт муассасаларининг гистология, фармакология, патологик анатомия кафедраларида талабаларга ўқув жараёнида микроскопик ва макроскопик таҳлилда, фармакологияда дори воситаларини бир томонлама тавсия этиш қандай оқибатларга олиб келиши мумкинлиги тўғрисида маълумотларни тўлдирган; оқ зотсиз каламушлар меъдасининг морфометрик кўрсаткичларини нормал ҳолатда ва полипрагмазияда яллиғланишга қарши дори воситалар таъсири ҳолатида солиштиришдаги маълумотлар патоморфологик ташхис тузишни осонлаштирган.
Тадқиқот натижаларининг ишончлилиги. Ўтказилган тадқиқот инновацион, тажрибавий, морфометрик ва статистик усуллар билан асосланади. Юқорида санаб ўтилганлар морфофункционал параметрларнинг энг характерли қонуниятли ўзгаришларини аниқлашга, шунингдек полипрагмазияда каламушларнинг меъда деворларида патологик бузилишларнинг шаклланиши ва генезини қайд этишга кўмаклашади. Бундан ташқари илмий тадқиқот иши натижаларининг ишончлилиги, иш натижаларининг маҳаллий ва хорижий манбаларда келтирилган маълумотлар билан қиёсий таҳлилидан олинган натижалар ва хулосаларнинг ваколатли органлар томонидан тасдиқланганлиги билан асосланади. Тадқиқот натижаларининг илмий ва амалий аҳамияти.
Тадқиқот натижаларининг илмий аҳамияти организмда яллиғланишга қарши дори препаратлари билан полипрагмазияси таъсирида юзага келадиган мураккаб ўзгариш механизмларини очиб берилганлиги, без тўқималари морфологияси ва унинг структур ўзгаришлари тўғрисидаги назарий билимлар даражасини кенгайтиришга имкон бериши ва илмий тадқиқотнинг турли соҳаларида қўлланилиши билан изоҳланган. Тадқиқот натижаларининг амалий аҳамияти полипрагмазия фонида меъда шиллиқ қавати морфометрик ўзгаришларининг асосий тамойиллари аниқланганлиги, олинган маълумотлар полипрагмазияга йўл қўймаслик, ўз навбатида, илмий лабораторияларда полипрагмазия таъсирида меъда касалликлари тажриба модели сифатида фойдаланиши билан изоҳланган. Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши. Полипрагмазия шароитида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик ўзгаришлари бўйича олинган илмий натижалар асосида: тажрибада полипрагмазия шароитида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик параметрларини аниқлаш имконини берувчи «Яллиғланишга қарши дори воситалари полипрагмазиясида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик параметрларини аниқлаш методологияси» услубий тавсияномаси тасдиқланган (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2022 йил 14 мартдаги 8н-р/268-сонли маълумотномаси). Ушбу услубий тавсиянома яллиғланишга қарши дори воситалари полипрагмазиясида меъда шиллиқ қаватининг морфометрик ўзгаришларини баҳолаш имконини берган;полипрагмазия таъсирида меъда шиллиқ қаватининг тузилишидаги морфофункционал хусусиятлар ва морфометрик ўзгаришларни ўрганиш бўйича олинган илмий натижалар соғлиқни сақлаш амалиётига, жумладан Академик Ё.Х.Турақулов номидаги Республика ихтисослаштирилган эндокринология илмий-амалий тиббиёт маркази Самарқанд филиалида тадбиқ этилган. (Соғлиқни сақлаш вазирлигининг 2022 йил 20 апрелдаги 8н-з/179-сонли хулосаси). Илмий татқиқотда олинган маълумотларнинг амалиётга тадбиқ этилиши, тўғри ва ўз вақтида ташхис қўйиш алгоритмини ишлаб чиқишга, морфометрик ва морфологик кўрсаткичларига патогенетик даволаш тактикасини танлаш, патологик ўзгаришлар ривожланишини прогнозлашга имкон берган. Тадқиқот натижаларининг апробацияси. Мазкур тадқиқот натижалари 4 та илмий анжуманда, жумладан, 2 та халқаро ва 2 та республика илмий-амалий анжуманларида муҳокамадан ўтказилган. Тадқиқот натижаларининг эълон қилинганлиги. Диссертация мавзуси бўйича жами 17 та илмий иш чоп этилган бўлиб, шулардан Ўзбекистон Республикаси Олий аттестация комиссиясининг диссертациялар асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрларда 7 та мақола, жумладан, 6 таси республика ва 1 таси хорижий журналларда нашр этилган. Диссертациянинг тузилиши ва ҳажми. Диссертация кириш, учта боб, хотима, хулосалар, фойдаланилган адабиётлар рўйхатидан иборат. Диссертациянинг ҳажми 102 бетни ташкил этган.
Ilmiy ishlarga kirish uchun to'lov talab qilinadi - 80 000 UZS
To'lovni amalga oshirish uchun login bilan tizimga kiring.
Абатуров С.Д. / Кормовые ресурсы, обеспеченность пищей и жизнеспособность популяций растительноядных млекопитающих // Зоологический журнал. - 2005. - Т. 84, № 10. - С. 1251-1271.
Адилбекова Д.С., Чориева З.Ю., Исматуллаева Г.Х., Хаитмурадова Г.П. / Гистоморфологические изменения в желудочно-кишечном тракте потомства, рожденные от матерей с хроническим токсическим гепатитом // «Евразийский вестник педиатрии». - 2020. - №1 [4]. - С. 211-221.
Александрова В.А. / Основы иммунной системы желудочнокишечного тракта // СПб: МАЛО, -2006 - С.44.
Алисейко Е. А., Громов И. Н. / Влияние лития карбоната на морфологию лимфоидного аппарата органов пищеварения цыплят, вакцинированных против инфекционной бурсальной болезни // Актуальные проблемы интенсивного развития животноводства. - 2011. - №14 [2]. - С. 101107.
Аль-Раяши Салим Нассир. / Морфологические изменения лимфоидных образований желудка при экспериментальном геморрагическом инсульте // [экспериментально-морфологическое исследование]: автореф. дис. канд. Мед наук. - М., 2006. - С. 25.
Аминова Г.Г. / Цитоархитектоника лимфоидной ткани, ассоциированной со стенкой слепой кишки у человека в подростковом возрасте // Морфология. -2002. -№ 4. - С. 53—55.
Андрушенко В.В. / Структурно-функцюнальш особливост слизовой оболонки шлунка щурiв рiзних вкових перiодiв при iмунного статусу // автореф. дис. на здобуття наук. ступеня канд. мед. наук: - 2006. - С.128.
Арутюнян А.Д., Кялян Г.А. / Возрастные изменения мышечной оболочки желудка человека // Морфология. - 2004.-Т., №4.-С. 126-134.
Балукова Е.В. / НПВП-индуцированная гастропатия: от понимания механизмов развития к разработке стратегии профилактики и лечения // Российский медицинский журнал. – 2017. – № 10. – С. 697–702.
Баранцева И.С. / Возрастные особенности развития иммунного ответа у людей на живую и инактивированную гриппозные вакцины: // автореф. дис. на соискание науч. степени канд. биол. наук: И.С., Баранцева. – СПС 2003. –С. 20.
Беков Т.А., Косим -Ходжаев И.К. / Изменения слизистой оболочки желудка человека в постнатальном онтогенезе / // Морфология. - 2004. - Т. 126, № 4. - С. 19 - 23.
Беляева Е.В., Гущин Я.А. / Методы визуализации и исследования кишечно-ассоциированной лимфоидной ткани лабораторных животных // Лабораторные животные для научных исследований. - 2020. - №3. - С. 68-74.
Биккинина Г. М., Сафуанов А. Р. / Нежелательные лекарственные реакции нестероидных противовоспалительных препаратов // Молодой ученый. - 2015. - № 7 [87]. - С. 269-272.
Билич Г.Л., Зигалова Е.Ю. / Анатомия человека. // Русско-латинский атлас. Издательство «Эксмо» ООО 2-издание, - 2018. - С.453.
Бондарчук А.О., Фомина Л.В., Гаврилюк А.А., Мнихович М.В., Жеребятьева С.Р. / Изменение активности восстановления слизистой оболочки тонкой кишки под воздействием циклофосфамида и коррекция его препаратами, стимулирующими восстановление тканей пищеварительного тракта // Рос. мед.-биол. вестн. им. акад. И.П. Павлова. - 2015. - №1. - С. 1524.
Бородин Ю.И. /Лимфология как интегративная медикобиологическая наука // Вестник лимфологии. -2011. - №2. - С. 4-7.
Бородин Ю.И. / Проблемы профилактической лимфологии. // I съезд лимфологов России. Бюлл. НЦССХ им. А.Н. Бакулева. 2003.- т.4. - № 5. - С. 6
Бурцева А.С., Атякшин Д.А. / Тучные клетки органов пищеварительной системы как объект исследования в космической гастроэнтерологии. // Морфология. 2018. Т. 153, № 3. С. 51-52.
Бувавеков М.М, Юлдашев А.Ю. Рахманов Р.Р, Камолдинова Р.А, Умарова З.М, Умарова Н.А, Олов И.А, Касиева Г.К./ Морфологическое особенности формирования слизистой оболочки фундального отдела желудка крыс в постнатальном онтогенезе.// Медицина кыргызистан 2019. №1. С.31-36.
Вечканова, Н.А. / Аналитический подход к оценке роли системы IL1 и IL-33 в аспекте сбоев рецепторного аппарата клетки при сахарном диабете как 111 предпосылка применения иммунофармпрепаратов Н.А. Вечканова, Н.Ю. Степанов, В.В. Селькин, А.В. Абинова [и др.]// Вестник современных исследований.- 2019.- № 2.12[29].- С. 27-31.
Вилкова И.В. / Структура мышечной оболочки желудка человека в раннем постнатальном онтогенезе:// автореф. дис. канд. мед. наук / И.В. Вилкова. - Оренбург, 2002. - С. 23.
Волошин Н.А., Григорьева Е.А., Кущ О.Г. / Внутриутробное введение антигенов - модель для изучения роли лимфоцитов в процесах морфогенеза внутренних органов // Запор. Мед журн. - 2005. - № 3. - С. 13.
Воронцова З. А., Никитюк Д.С., Кудаева Э. Ф. / Кишечноассоциированная лимфоидная ткань как информационно-корректирующая система экстремальных состояний [краткий обзор литературы] // Вестник новых медицинских технологий. - 2016. - Т. 10, № 4. - С. 289-294.
Вялов С.С. / Нарушение проницаемости слизистой оболочки как фактор патогенеза функциональных нарушений желудочно-кишечного тракта: обоснование и возможности коррекции // Consilium Medicum. - 2018. - №12. - С.99-103.
Гладких Ф.В. / Превентивно-лечебные стратегии фармакокоррекции гастропатии, индуцированной нестероидными противовоспалительными препаратами // Обзоры по клинической фармакологии и лекарственной терапии.-2017.-Т.15.-№4.-С.14-23.
Гендон Ю.З./ Вакцины и химиопрепараты для профилактики гриппа // Вопросы вирусологии. - 2007. - Т. 52, № 1. - С. 4-9.
Горбунов Н.С., Каспаров Э.В., Цуканов В.В., Токарев А.В. / Морфология желудка. //- Красноярск. Изд-во КрасГМА, 2004 - С.124-126.
Григоренко Д.Е., Васянина К.А. / Лимфоидные структуры в стенке двенадцатиперстной кишки и в пейеровой бляшке подвздошной кишки крыс при моделировании гипокинезии // Клиническая и экспериментальная морфология. - 2013. - № 3 [15] - С. 47-51.
Гринь В.Г. / Ангиоархитектоника пейеровых бляшек тонкой кишки белых крыс // Журнал ГрГМУ. - 2019.- №6. -С.662-664
Гринь В.Г. / Макро - микроскопические особенности рельефа слизистой оболочки желудочно-кишечного тракта белых крыс // Мир медицины и биологии. - 2019. - №4 [70]. - С. 188-193
Гусаров А.В., Марков И.И., Сопова И.Л. / Морфофункциональные особенности гематолимфатических отношений в желудочно-кишечном тракте человека и лабораторных животных // Морфологические ведомости. - 2005. - № 3/4. - С. 24-26.
Гусейнов Т.С. / Актуальные и спорные вопросы лимфологии [Обзорная лекция] // Re-health journal. - 2019. - №2. - С. 22-37.
Гусейнов Т.С., Гусейнова С.Т., Халилов М.А. / Некоторые особенности макроимикроскопической анатомии структур стенки желудка крыс при воздействии сероводородных ванн // Вестник новых медицинских технологий. Электронное издание. - 2020. - №5. - С. 125-129.
Гусейнов Т.С./ Спорные и перспективные вопросы лимфологии // Махачкала, изд. Дом «Наука плюс», - 2012 - С.136-139.
Гусейнов Т.С., Гусейнова С.Т. / Анатомия лимфатического русла тонкой кишки при дегидратации и коррекции перфтораном // IV-й съезд лимфологов России. - 2011. - С.39-40.
Гусейнов Т.С., Гусейнова С.Т. / Сравнительная характеристика морфологии лимфоидных узелков и лимфатического русла подвздошной кишки при дегидратации в коррекции перфтораном // Известия вузов.
Поволжский регион. Медицинские науки. 2015. №4 [36]. С.14-18.
Гусейнов Т.С., Гусейнова С.Т., Гарунова К.А. / Иммуноморфометрическая характеристика лимфоидных органов при воздействии минеральных вод.// Международный журнал по иммунореабилитации. - 2003. -т.5. -№2.-С.340- 348.
Гусейнов Т.С., Гусейнова С.Т., Гасанова М.А., Кудаева П.Д. / Морфология кишечно-ассоциированной лимфоидной ткани при бальнеопроцедурах // Известия вузов. Поволжский регион. Медицинские науки. 2017. - №3 [43]. - С. 13-22.
Гусейнов Т.С., Гусейнова С.Т., Мейланова Р.Д. / Морфология микроциркуляторного русла при ожоговом шоке и коррекции инфузией перфторана // Бюлл. Эксперим. Биологии и медицины, - 2013, -т. 155, - №1, С. 125-127.
Гусейнова С.Т./ Морфологические изменения в лимфоидных узелках тонкой кишки при дегидратации // Морфология. -2011. -Т. 138, - № 6. - С. 44-46.
Гусейнова С.Т., Гусейнов Т.С. / Анатомия структур слизистой оболочки тонкой кишки белых крыс // Современные наукоёмкие технологии. - 2010. -№ 8. - С. 140.
Гусейнова С.Т., Гусейнов Т.С. / Анатомо-морфометрическая характеристика лимфоидных образований желудка у белых крыс в условиях нормы. // Сбор, научных работ Актуальные проблемы биологии. - Томск. - 2004. т.З.- № 1.- С. 127-128
Давиденко В.Н., Королев Ю.М., Созыкин А.А. / Особенности репаративной регенерации мышечной ткани желудка и матки. // Морфология. 2018. Т. 153, № 3. - С. 90-95.
Денисов Н.Л. / Иммунная система и микробиоценоз пищеварительного тракта при хронических заболеваниях желудка и кишечника:// Автореф. дисс. доктора мед. наук. - М. - 2011. - С.43-46.
Дикарева Е.А., Пиманов С.И., Макаренко Е.В. / Оценка риска развития гастропатии, индуцированной приёмом нестероидных противовоспалительных средств, на основе международных согласительных документов // Вестник ВГМУ. - 2015. - №5. - С.39-45.
Ефимов А.Л., Сигуа С.В., Филаретова Л.П./ Острые язвы и эрозии желудочно-кишечного тракта, индуцированные нестероидными противовоспалительными препаратами: этиология, патогенез, лечебная тактика//Вестник Российской Военно-медицинской академии. - 2017. - № 1 [57]. - С. 198-204.
Зашихин А.Л., Селин Я./ Висцеральная гладкая мышечная ткань // - Архангельск: Изд. центр СГМУ, - 2001. - С. 195-197.
Зашихин А.Л., Семин Я.С. / Реактивные изменения гладкой мышечной ткани тонкой кишки крыс при экспериментальной кишечной непроходимости // Морфология. -2010. - №2. - С. 48-53.
Зиякаева К.Р, Каюмова А.Ф., Каюмов Ф.А., / Фазлыахметова /М.Я..Гистоморфологические изменения в различных тканях у крыс при хронической интоксикации медно-цинковой колчеданной рудой// Казанский медицинский журнал Том 101, № 4 (2020). С. 524-529
Исупова Н.В. / Экстра - и интраорганная иннервация стенки желудка кур в онтогенезе:// дис. канд. ветеринар, наук. - Ижевск, 2006. - С. 136 - 142.
Капитонова М.Ю. с соавт./ Иммуногистохимическая оценка гастропротективного действия экстракта листьев барбариса обыкновенного при экспериментальном повреждении слизистой оболочки желудка. // Морфология. 2018. Т. 153, № 3. - С. 128-134.
Каратеев А.Е., Насонов Е.Л., Яхно Н.Н., Ивашкин В.Т., Чичасова Н.В., Алексеева Л.И и другие./ Рациональное применение нестероидных противовоспалительных препаратов [НПВП] в клинической практике // Клинические рекомендации. Современная ревматология. №1. 2015. С.4-18.
Каратеев, А. Е./ НПВП-ассоциированная патология верхних отделов ЖКТ: современные аспекты проблемы [Электронный ресурс] / А. Е. Каратеев // Medi.ru. Подробно о лекарствах
Кащенко С.А., Морозова Е.Н. / Особенности морфометрических параметров лимфатических узелков пейеровых бляшек тонкой кишки крыс под влиянием имунофана //Украинский морфологический альманах. - 2011. - Т. 9. № 2. - С. 34-36.
Кварацхелия А.Г., Васянина К.А., Клочкова С.В., Атякшин Д.А., Алексеева Н.Т., Никитюк Д.С., Усович А.К. / Морфологическая характеристика агрегированных лимфоидных узелков тонкой кишки при моделировании некоторых факторов полета //Вестник Витебского государственного медицинского университета. - 2017. - т. 16, - № 2. - С. 43-50.
Лазарева Т.С., Жвания Ф. Ф. / Желудочно-кишечный тракт, микрофлора и иммунитет // ПФ. - 2009. - №1. - С.46-50.
Луканина С.Н., Сахаров А.В., Просенко О.И. / Влияние окислительного стресса на транспорт биоэлементов в тонком кишечнике крыс // Генетика и разведение животных. - 2020. - № 1. - С. 66-72.;
Мартынова Н .А ., Горохова Л. Г., Штайгер В. А. / Токсикологическая оценка индометацина как фактора риска здоровью работающих. / Гигиена и санитария. 2019; 98(5): 503-508 .
Мирзаева С.С., Орипов Ф.С. / Морфология местного иммунноэндокринного аппарата тонкой кишки кроликов в раннем постнатальном онтогенезе // Вопросы науки и образования. - 2021. - №12 [137]. - С. 36-45.
Морозова Е.Н. / Морфологические особенности пейеровых бляшек тонкой кишки интактных крыс.///Вестник проблем биологии и медицины. - 2014. - № 1 [106]. - С. 265-269.
Молдавская А.А., Калаев А.А. / Морфофункциональные особенности строения стенки желудка у экспериментальных животных в зависимости от характера вскармливания [естественное, смешанное, искусственное] // Фундаментальные исследования. -2005.-№ 5.- С. 21-22.
Муниров М.С. / Сравнительно-анатомическая характеристика толстой кишки, ее замыкательного аппарата и кровеносного русла: автореф. дис. канд. мед. наук / Мс.. Муниров. - Уфа, - 2000. - С. 20 - 22.
Набиев С.С., Худойбердиев Д.К. / Анатомия плодных органов лимфоидной системы человека [обзор литературы] // Достижения науки и образования. - 2020. - №16 [70]. - С. 15-24.
Набокова Л.А. / Морфология и функция стенки желудка в норме и патологии при разных сочетаниях воздействия гипохлорита, лазера и магнитного поля: дис. канд. ветеринар, наук.// - М., 2005.-С. 139-143.
Нигматова Г.Р. с соавт. / Морфологические изменения желудка при воздействии на организм пестицида «фастокин» // Морфология. 2018. Т. 153, № 3. С. 199-200.
Нугманова У.Т. //Структурные изменение пищеварительно всасывательной системы при процессе интеграции и иммунной функций тонкой кишки // Научный фонд "Биолог". - 2014. - №3. - С. 31-33.
Орипов А.С. / Морфология иммунных структур тощей кишки лабораторных животных с различным характером питания// Медицинские новости. - 2017. - № 4. С. 76-78.
Островская, Р.У., Антипова Т.А., Николаев С.В., Круглов С.В./ Дефицит нейротрофинов при экспериментальном диабете - коррекция пролинсодержащим дипептидом // Российский физиологический журнал им И.М. Сеченова.- 2017.- № 11.- С. 1292-1300
Петренко В.М. / Форма и топография желудка у белой крысы / В. М. Петренко // Успехи современного естествознания. - 2012. - № 4. - С. 227-229.
Петренко В.М. / Функциональная морфология лимфатической системы; сегментарная организация лимфооттока из органов //Однодаовские морфологические чтения. Сборн научн.тр., - вып.8. Воронеж, Изд-во ВГУ, - 2009. - С. 234-239.
Прошина Л.Г., Семенов К.В. / Структурные функционально метаболические изменения клеток системы мононуклеарных фагоцитов и лимфоцитов при экспериментальных воздействиях // Морфологические ведомости, - 2004, №1-2, - С.84 - 88.
Путалова И.Н., Токарева Е.П., Ощепкова О.В. / Структурные изменения брыжеечных лимфатических узлов при воспалении внутренних половых органов в эксперименте. // Морфология. -2016. -Т. 149, - № 3. - С. 168 -171.
Расулев К.И. / Функциональная морфология слизистой оболочки желудка у больных язвенной болезнью: дис. канд. мед. наук.// - М., 1991. – С. 140 - 153.
Рахматова М.Х., Эрматов Н.Ж./ Пролиферационно-миграционные параметры развития эпителия слизистой оболочки тонкой кишки у безмикробных крыс // Материалы V Международной научно-практической конференции «Современная наука: Актуальные вопросы достижения и инновации», Пенза. - 2019 - С. 258-260.
Ребезов М.С., Чупракова А.М., Зинина О.В., Максимюк Н.Н., Абуова А.С./ Оценка методов исследования ксенобиотиков. Монография // Международный журнал экспериментального образования. - Уральск, - 2015. -№ 8-2. - С. 249 - 255.
Ройт А., Бростофф Дж., Мейбл Д./ Иммунология.// М.: Мир, 2000. - С. 592 -594.
Рыбаков А.Г., Иванов Н.М. / Интрамуральная иннервация желудка при язвенной болезни // Ученые записки УлГУ. Серия «Биология». - Ульяновск: УлГУ, - 2006. - Вып. 1 [6]. - С. 83-86.
Сагатов Т. А, Тавашаров Б. Н, Каттоходжаева Д.У. / Морфологическая характеристика слизистой оболочки желудка крыс при хронической интоксикации пестицидом “Неорон”// Проблемқ науки 2018 3 (27) . С.69-72
Самоделкин Е. И., Косарева П. В., Четвертных Л. А., Шинкарик О. В., Неклюдова В. В., Никитин С. В., Черанева М. В. /Гистологическая и гистометрическая характеристики слизистой оболочки желудка интактных неинбредных белых крыс // биология и экспериментальная медицина. 2011 том XXVIII № 2. С. 108-113.
Санжапова, А.Ф. / О развитии структур стенки фундального отдела желудка белых крыс при питании диспергированной пищей // Сборник материалов I конференции молодых ученых медико-биологической секции Поволжской ассоциации государственных университетов. - Ульяновск, - 2007. - С. 62 - 63.
Сапин М.Р. / Лимфатическая система и ее роль в иммунных процессах // Морфология, -2012, -Т. 141, - №3, - С. 139.
Светлицкий А.О. / Лимфоэпителиальные взаимоотношения в эпителии слизистой оболочки структур илеоцекального угла у крыс в норме и после введения антигена // А.О. Светлицкий // Запор. мед. журн. - 2010. -Т. 12, № 1. - С. 28 - 29.
Селянина Г.А., Колесников O.Л, Домушин И.И., Колесников А.А./ Об иммунотропном действии питьевых минеральных вод. // Вопросы курортологии, физиотер. и ЛФК. - 2001 - № 4 - С. 51-53.
Слободнюк А.В., Романенко В.В., Утницкая О.С. / Влияние кратности иммунизации детей инактивированной гриппозной вакциной на иммунный ответ и эффективность защиты // Журнал микробиологии, эпидемиологии и иммунологии. - 2002. - № 6. - С. 36-39.
Смирнова Л.Е., Шехаб Л.Х., Курочкин Н.Н. / Морфологические изменения в слизистой оболочке желудка у больных язвенной болезнью с артериальной гипертензией. // Морфология. 2018. Т. 153, № 3. - С. 256 - 258.
Софронов В.Г., Аухадиева З.Ф., Медетханов Ф.А. / Изучение противовоспалительных свойств комплексного средства з-88 // Сборник научных трудов СКНИИЖ. - 2021. - №1. - С. 109-112.
Сырцов В.К., Волошин Н.А., Алиева Е.Г./ Периферические органы иммунной системы // Актуальнi питання фармацевтичноii медичноi науки та практики. - 2011. - Вип. ХХI. - №1. - С. 9 - 10.
Сырцов В.К., Евтушенко В.М., Ковалев С.П., Койгушская Г.П./ Закономерности вариабельности лимфоидных структур периферического звена иммунной системы // Вюник проблем бюлогп та медицини. - 2003. - Вип. 3. - С. 87 - 88.
Takemura N., Uematsu S./ Isolation and Functional Analysis of Lamina Propria Dendritic Cells from the Mouse Small Intestine // Methods in molecular biology [Clifton, N.J.]. 2016. № 1422. - P. 181–188.
Тарасова Л. В., Трухан Д. И. / Лекарственная безопасность в гастроэнтерологии // Экспериментальная и клиническая гастроэнтерология. - 2013. - №4. - С.81-86.
Тельцов Л.П. / Периодизация развития пищеварительной системы человека в онтогенезе // Актуальные вопросы здоровья и среды обитания современного человека: материалы 2-й Всерос. науч. конф. [Ульяновск, 6-7 окт. 2005 г.] под ред. В.И. Мидленко. - Ульяновск: УлГУ, - 2005. - С. 115116.
Тельцов Л.Р., Романова Т.А., Добрынина / Ис. Закономерности индивидуального развития человека и животных // Морфология. - 2008. - №2. - С.132.
Темиров О.О. / Морфологические особенности пищевода при полипрагмазии противовоспалительных препаратов // Центральноазиатский академический журнал научных исследований, ТОМ 2 / ВЫПУСК 5 / 2022 г.- 41-42 с
Тешаев Ш.Ж., Хасанова Д.А. / Сравнительная характеристика морфологических параметров лимфоидных структур тонкой кишки крыс до и после воздействия антисептика-стимулятора Дорогова фракции 2 на фоне хронической лучевой болезни // Оперативная хирургия и клиническая анатомия [Пироговский научный журнал] - 2019, Том 3, №2,- С.19 - 24.
Тешаев Ш.Ж., Худойбердиев Д.К., Тешаева Д.Ш. / Воздействие экзогенных и эндогенных факторов на стенку желудка // Проблемы биологии и медицины. - 2018, №4 [104].- С. 212-214.
Топтыгина А.П. / Лимфоидный фолликул - территория иммунного ответа // Иммунология. - 2012. - №3. - С.169-179.
Трофимов A.B., Князькин И.В., Кветной И.М. / Нейроэндокринные клетки желудочно-кишечного тракта в моделях преждевременного старения //- СПб: ДЕАН, - 2005. - С 208 -214.
Трухан Д.И., Тарасова Л.В. / Лекарственная безопасность и рациональная фармакотерапия в гастроэнтерологической практике // Клинические перспективы гастроэнтерологии, гепатологии. - 2013.- № 5.- С. 3-10.
Трухан Д.Н. / Нестероидные противовоспалительные препараты сквозь призму коморбидности и лекарственной безопасности: в фокусе - амтолметин гуацил // Consilium Medicum. - 2015. - №2. - С.27-33.
Фроликова М.В./ Морфологическая характеристика слизистой оболочки желудка и его регионарного лимфатического узла при язвенном процессе и лимфотропной коррекции. // Бюллетень СО РАМН. - 2005. - № 1 [115]. - С. 11-17.
Харитонова Л.А., Османов И.М., Плоскирева А.А., Солодовникова О.Н., Милова Ю. Е. / Поражения органов пищеварения при Covid 19 у детей. //Экспериментальная и клиническая гастроэнтерология. 2021;185(1): 53–66. DOI: 10.31146/1682-8658-ecg-185-1-53-66
Хлопонин П.А., Н. Давиденко / Процессы пролиферации и цитодифференцировки в раннем лейомиогенезе // Морфология. - 2007. - Т. 113, № 3. - С. 98 - 100.
Худойбердиев Д.К. / Влияние факторов внешней среды на морфологию желудка //Биология ва тиббиёт муаммолари. Самарқанд,–2019. - №3 [111]. – С.295-297.
Худойбердиев Д.К., Наврузов Р.Р., Тешаева Д.Ш. / Оқ каламуш Меъдаси морфометрик параметрларининг илк постнатал даврдаги ўзига хос хусусиятлари // Биология ва тиббиёт муаммолари.– Самарқанд, 2020. - №5 [122]. – С.231-234.
Худойбердиев Д.К., Тешаева Д.Ш. / Бир ойлик оқ каламуш меъдаси топографияси, меъда деворининг макро- ва микроскопик тузилиши // Биология ва тиббиёт муаммолари 2020 й №3 [119] - С.165-168
Худойбердиев Д.К. / Морфологические и морфометрические изменения стенки желудка одномесячных крыс // I International Scientific and Theoretical conference. Lithuania. Volume 3. 12 march. 2021. – С. 57-61.
Чернеховская Н.Е., Шишло В.К., Колышкин В.Ф./ Показатели гуморального иммунитета у больных язвой кардиального отдела желудка и способы его коррекции // Вестник лимфологии, - 2008, - №1, - С. 42 - 44.
Чичасова Н.В. / Проблема оценки эффективности и безопасности нестероидных противовоспалительных препаратов // Современная ревматология. - 2016.- Т. 10, № 2.- С. 83-88.
Швалев В.Н./ Новое представление о гистогенезе нервной ткани в составе внутренних органов и ее инволютивных изменениях /Н. Швалев // Материалы конференции «Колосовские чтения — 2006» // Морфология. - 2006. - Т. 129, № 2. - С. 103 - 108.
Швыдченко И.Н. / Роль эпителиальных клеток слизистой желудочно-кишечного тракта в формировании местного иммунного ответа // Материалы 19 Всероссийской научной конференции с международным участием «Физиология и патология пищеварения», Сочи, - 2004, - С. 200 - 203.
Шемеровский К.А., Фирова Э.М./ Нерегулярный ритм кишечника и полипрагмазия у пациентов кардиологического профиля // Медицина: теория и практика. - 2018. - Т. 3. № 1. - С. 117-118.
Шекунова Е.В., Ковалева М.А., Макарова М.Н., Макаров В.Г./ Выбор дозы препарата для доклинического исследования: межвидовой перенос доз // Ведомости Научного центра экспертизы средств медицинского применения - 2020. - 10, No 1 - С. 19-28.
Шурыгина О.В. / Репаративная регенерация тканей стенки влагалища половозрелых крыс при различных способах повреждения / О.В. Шурыгина // Морфологические ведомости. - 2008. - № 1-2. - С. 136 - 139.
Юлдашев А.Ю. / Пищеварение, всасывание в тонкой кишке и гомеостаз // Проблема биологии и медицина, - 2008, - №1, - С. 79 - 80.
Юлдашев А.Ю., Исламова Г.Р. и др./ Механизмы интеграции пищеварительно-всасывательной и иммунной системы в тонкой кишке при регуляции гомеостаза организма // Методические рекомендации для магистров медицинских высших образовательных учреждений-Ташкент - 2012. - С. 18.
Almario C.V., Chey W.D., /Spiegel B.M.R. Increased Risk of COVID19 Among Users of Proton Pump Inhibitors // Am. J. Gastroenterol. – 2020. – Vol. 115, No.10. – P. 1707– 1715.
Annuar Fazalda, Adam Quraisiah, Mohd Fahami Nur Azlina./ Antiulcer Effect of Honey in Nonsteroidal Anti-Inflammatory Drugs Induced Gastric Ulcer Model in Rats: A Systematic Review // Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine. - 2018.Р. 7515692
Astrand B, Astrand E, Antonov K, et al. / Detection of potencial drug interactions: a model for a national pharmacy register.// Eur J Clin Pharmacol 2006 Sep;62 (9):749-56
Boykuziev Hayitboy Khudoyberdievich, Shodiyarova Dilfuza Saydullayevna/ Apud system of the organism, level of study and prospects. Journal of hepato-gastroenterology research. vol. 3, issue 1. pp.19-23
Cadogan C.A., Ryan C., Hughes C.M. / Appropriate Polypharmacy and Medicine Safety: // When Many Is not Too Many. Drug Saf. 2016; 39(2):109–116.
Euler M, Eliasson E, Ohlen G, et al. / Adverse drug reactions causing hospitalization can be monitored from computerized medical records and thereby indicate the quality of drug utilization. // Pharmacoepidemiol Drug Saf 2006 Mar;15 (3):179-84
Feng T, Elson C.O. /Adaptive immunity in the host-microbio-ta dialog. Mucosal // Immunol. 2011;4 [1]:15-21. doi: 10.1
Fries [et al.] J.F. / The rise and decline of nonsteroidal antiinflammatory drug-associated gastropathy in rheumatoid arthritis // Аrthritis. Rheum. – 2004 Aug. – Vol. 50, N 8. – P. 2433–2440.
Gabella G. / Development of visceral smooth muscle /// G. Gabella /Results Probl Cell Differ. - 2002. - Vol. 182, № 38. - P. 1-37.
Gregor M.F., Hotamisligil G.S. / Inflammatory mechanisms in obesity. // Annu Rev Immunol. - 2011; - P. 415-445. doi: 10.1146 annurev-immunol031210-101322.
Guthrie B, Macubate B, Hernandez-Santiago V, Dreishulte T./ Polypharmacy and the rise of drug interactions: analysis of a population-based database analysis // 1995-2010. Eur.J.Pain. 2015- Jan, 19 [1]. –P. 59-66.
Garfinkel D., Zur-Gil S., Ben-Israel J. The War Against Polypharmacy: A New Cost-Effective Geriatric-Palliative Approach for Improving Drug Therapy in Disabled Elderly People. Isr Med Assoc J. 2007; 9(6):430–434. Available
Harirforoosh S, Asghar W, Jamali F. Adverse effects of nonsteroidal antiinflammatory drugs: an update of gastrointestinal, cardiovascular and renal complications J Pharm Pharm Sci 2013.; 16(5):821-47
Hryn V, Kostylenko Y, Dubinin S, Bilash V./ Primordial forms of peyer's patches developed in albino rats' small intestine after administration of broad-spectrum antibiotic // Georgian Med News. – 2020. - Jan, [298]. – Р.128132.
Janchawee B, Wongpoowarak W, Owatranporn T, et al. / Pharmacoepidemiologic study of potential drug interactions in outpatients of a university hospital in Thailand. // J Clin Pharm Ther 2005 Feb;30 (1):13-20
James M S. /The use of proton pump inhibitors in treating and preventing NSAID-induced mucosal damage. //Arthritis Res Ther. 2013; 15 Suppl 3(Suppl 3):S5.
Johnell K, Klarin I. / The Relayionship between Number og Drugs and Potential Drug-Drug Interactions in the Elderly: // A Study of Over 600 000 Elderly Patients from the Swedish Prescribed Drug Register Drug Safety, Vol 30, №10, 2007, 911-918
Lanas A. [et al.] / Time trends and impact of upper and lower gastrointestinal bleeding and perforation in clinical practice // Am. J. Gastroenterol. – 2009 Jul. – Vol. 104, N 7. – P. 1633–1641.
Lanza, F. L. / Guidelines for prevention of NSAID-related ulcer complications // Am. J. Gastroenterol. – 2009 Mar. – Vol. 104, N 3. – P. 728–738.)
Langford B.J., So M., Raybardhan S., Leung V., Westwood D., MacFadden D.R., Soucy J.R., Daneman N. / Bacterial co-infection and secondary infection in patients with COVID-19: a living rapid review and meta-analysis // Clin. Microbiol. Infect. – 2020. – Vol. 26, No.12. – P. 1622–1629.
Mangin D., Bahat G., Golomb B.A., Mallery L.H., Moorhouse P., Onder G. et al. / International Group for Reducing Inappropriate Medication Use & Polypharmacy (IGRIMUP): // Position Statement and 10 Recommendations for Action. Drugs Aging. 2018; 35(7):575–587.
Peakman M., Vergani D. / Basic and Clinical Immunology. // London, Churchill Livingstone [Elsevier], - 2003. – P. 72 - 73.
Rankin A., Cadogan C.A., Patterson S.M., Kerse N., Cardwell C.R., Bradley M.C. et al. Interventions to Improve the Appropriate Use of Polypharmacy for Older People. Cochrane Database Syst Rev. 2018;9(9):CD008165.
Rambhade S, Chakarborty A, Shrivastava A, Patil UK, Rambhade A. A / Survey on polypharmacy and use of inappropriate medications // Toxicol. Int. – 2012. – Vol. 19, No.1. – P. 68–73
Richards T., Kolter A., Uiks P. / Time for help, patient orientation. bmj. // February 10, 2015; 350:
Stocks SJ, Kontopantelis E, Akbarov A, Rodgers S, Avery AJ, Ashcroft
DM. / Изучение различий в безопасности назначений в общей врачебной практике Великобритании: перекрестное исследование с использованием исследования клинической практики // Datalink. Bmj. 2015; 351: h5501. Статья PubMed PubMed Central Google Scholar
TeshaevSh.J., Xudoybеrdiyev D.K., Davlatov S.S. / The impact of exogenous and endogenous factors on the stomach wall, macro-, microscopic anatomy of newborn white rats // International Journal of Pharmaceutical Research. – 2021. – Vol. 13. – Р. 679-682.
Tiixonen Dj., Suokas Dj. T., Suvisaari Dj. M., / Polifarmatsiya s antipsixoticheskimi sredstvami, antidepressantami ili benzodiazepinami i smertnost pri shizofrenii.// Archgen Psychiatry 2012; 69 [5]: 476-483.
Wang J. / Enhanced expression of cyclins and cyclin-dependent kinases in aniline-induced cell proliferation in rat spleen // Toxicol Appl Pharmacol. – 2010. – Vol. 250, N 2. – P. 213-220.
Wallace J.L. / Prostaglandins, NSAIDs and gastric mucosal protection: why doesn't the stomach digestitselt // Physiol Rev 2008; - P.1547-65.