The Silk Road spanned the birthplaces of Egyptian, Babylonian, Indian and Chinese civilisations, and the settlements of people of different nationalities and colours. By seeking common ground while preserving differences, being open and tolerant, different civilisations painted together a magnificent chapter of human civilisation's prosperity. The ancient Silk Road has become a model of civilizational exchange, mutual appreciation and coexistence in human history, and is of great historical value
Суғдий тилли манбалар айнан Суғд воҳаси ва унга туташ ҳудудларда, суғдийлар устувор бўлган муҳитда яратилган. Улар орасида энг муҳими VIII асрнинг илк чорагига тегишли, бугунги кун илмий адабиётида “Муғ тоғи суғдий ҳужжатлари” деб юритиладиган ҳужжатлар туркумидан иборат [1] Суғдий тилли ҳужжатларнинг деярли барчаси 1960-йилларда совет шарқшунослари томонидан рус тилига, кейинчалик улардан бир қисми инглиз ва француз тилларига ўгирилиб чоп этилди. Ҳужжатларни русчага ўгириш мобайнида В.А. Лившиц, О.И. Смирнова, М.Н. Боголюбов каби тилшунос ва тарихчи олимлар уларда учрайдиган кўплаб тарихий атамаларга, киши исмлари ва унвонларга кенг изоҳлар берган бўлиб, улар орасида Фарғона тарихига тегишли қисмлари ҳам бор.
Азалдан то бугунги кунга қадар ҳам ўз сиёсий, ижтимоий-иқтисодий ва маданий-маърифий аҳамиятини йўқотмаган, бир неча минг чақирим бўйлаб яшаган Шарқ ва Ғарб халқларининг ҳаётида муҳим ўрин тутган, минтақавий ва халқаро аҳамиятга молик бўлган савдо йўллари тизими – Буюк ипак йўли ўз тарихини милоддан олдинги III–II минг йилликлардан бошлайди. Бу йўл ўз даврида “Шоҳ йўли”, “Лаъл йўли”, “Меридиан йўли” каби турли номлар билан аталган. Аммо бу йўлга XIX асрда, яъни 1868-1892 йилларда Хитойда бўлган немис географи Фердинанд фон Рихгофтен янги ном берди. Унинг 1877 йилда ёзилган “Сира” (“Хитой”) асарининг 1-жилдида келтирилган “Буюк ипак йўли” номи қабул қилинди [8, 196; 233].