Мазкур мақола XIX аср - XX аср бошларида сайёҳлар, элчилар, дипломатик амалдорлар, тадқиқотчиларнинг асарларида Бухоро амирлиги билан Афғонистон ўртасидаги савдо-иқтисодий алоқаларнинг ёритилиши масаласи ўрганиб чиқилади ва маълумотлар таҳлил қилинади. Хусусан, 1825 йил «Азиатский Вестник» журналида босилиб чиққан Габайдулла Амировнинг мақоласида ўша даврдаги Бухоро-Афғонистон савдо алоқаларининг муҳим томонлари, Афғонистондаги савдо марказлари бўлган Ҳирот, Кобул каби шаҳарларда бошқа шарқ давлатларининг савдогарлари билан бир қаторда бухоролик савдогарларнинг фаолиятлари кўриб чиқилади. Ишда 1820-1821 йилларда Бухоро амирлигида бўлган А.Ф.Негри бошчилигидаги экспедиция вакилларидан табиатшунос Е.К.Мейендорфнинг асари кўриб чиқилади, унда Бухоронинг Афғонистонга чиқарадиган ташқи савдоси билан боғлиқ бўлган қишлоқ хўжалигида етиштириладиган пахта маҳсулоти, икки давлат ўртасидаги Балх орқали Кобулга ва Бухородан Ҳиротга борадиган савдо йўллари борасидаги маълумотлари алоҳида қайд этилади. Мақолада XIX асрнинг 30 йилларидан Бухоро амирлиги билан Афғонистон савдо алоқаларига алоҳида эътибор қаратилганлиги эътироф қилинади. Рус шарқшуноси П.С.Савельевнинг мақоласида шарқ давлатларининг савдо муносабатларида Бухоронинг муҳим роль ўйнаганлиги, Бухородан Эрон ва Афғонистонга борадиган учта карвон йўли ҳақидаги маълумотлар таҳлил қилинади. Шу даврда Британия ҳукуматининг махсус топшириғи билан Ўрта Осиёга жўнатилган Бернс асаридаги Бухорода афғонлар масаласи, уларнинг савдо фаолияти кўриб чиқилади, айниқса, Ғазна туманида яшовчи афғон қабилалари — лоҳанийлар масаласи тадқиқ қилинади. 1833-1834 йилларда Бухорога махфий кўрсатма билан элчи қилиб жўнатилган П.И.Демезон, 1835—1836 йилларда рус офицери И.В.Виткевич тўплаган маълумотлар тадқиқотга тортилган. XIX асрнинг 40 йилларида Н.В.Ханиковнинг асарида Бухорога турли мамлакатлар қатори Афғонистондан келтириладиган товарлар, Бухоро билан Кобул ўртасидаги савдо карвонларининг қатнови, савдо товарлари тўғрисида маълумотлар кўриб чиқилади. XIX асрнинг 50 йилларидан Россия Ўрта Осиё хонликларининг Афғонистон билан муносабатларини ўрганишга катта аҳамият берган. Рус географик жамияти аъзоси бўлган П.Небольсиннинг тадқиқотидаги Бухородан Кобулга анъанавий товарлар: ипак, эчки жуни, бўз каби товарлар қаторида кўпроқ рус товарлари: мис, қозон, сандиқ, пичоқ, қайчи, нина, тери, устара, зар ип, заррин жияк, кашениль деб аталувчи қизил рангли бўёқ, енгил ипак матолар ва мовут келтирилганлигини ҳамда Бухоро билан Афғонистон шаҳарлари ўртасидаги оралиқ масофалар ҳам кўриб чиқилган. XIX аср иккинчи ярми - XX аср бошларига оид тадқиқотларда, хусусан А.Вамбери, М.И.Венюков, В.В.Григорьев, В.И.Масальский, М.А.Терентьев, А.Г.Серебренников, Д.Н.Логофет, Губаревич-Радобильский ва бошқаларнинг асарларида ўлкадаги ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий масалаларга оид хабарлар қаторида Бухоро амирлиги билан Афғонистон ўртасидаги савдо алоқаларига оид маълумотлар тадқиқ қилинган.
«The poor author was able to explain with security , using pen , intelligence and reflection...»
This strong revelation , expressed with humility by the Sultan and Scholar Ulugh Beg, sums with conviction the scientific effort of reflection based, above all, on the human intelligence of an exceptional man , whose work, taken up and translated into Latin in the West in 16th century by John Greaves (1602-1652), was transmitted to the so-called « Enlightenment» period by the French scholar and philosopher Helvetius (1715-1171).
Ushbu maqolada tenglik, birlikda adolatli g‘oyalarni ilgari surgan va xalqlarni birdamlikda tutgan Amir Temur yoritib berilgan. O‘z zamonasidan ilgarilab ketgan hamda hozirgi kundagi dardlar qiroli deb atalgan COVID_19 kabi kasaliklari bilan kurashishga asrlar oldin karantin qoidalarini o‘ylab topgan Ibn Sino merosi tahlil qilingan. Shuningdek, texnika va texnalogiyasiz, ilmga boshqacha yondashuv orqali 70dan ortiq tilni mukkamal darajada rganib, dunyo falsafasiga ulkan hisasini qo‘shgan Farobiy kabi yulduzning qirralari o‘rganilgan.
O`zbеkistоnda davlat mustaqilligi qo`lga kiritilganidan so`ng Vatan tariхining turli bоsqichlari va muammоlarini хоlisоna va atrоflicha o`rganish uchun zarur shart-sharоitlar yuzaga kеldi. Mustaqillik yillarida ilm-fan, хususan, tariх fanini rivоjlantirish davlat siyosati darajasiga ko`tarildi.