К историографии торгово-экономических отношений между Бухарским эмиратом и Афганистаном в начале XIX-XX вв.

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
118-127
10
3
Поделиться
Алимова, Р. (2019). К историографии торгово-экономических отношений между Бухарским эмиратом и Афганистаном в начале XIX-XX вв. Востоковедения, 3(3), 118–127. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15675
Рахима Алимова, Ташкентский государственный институт востоковедения

кандидат исторических наук, доцент

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В настоящей статье рассматриваются торгово-экономические отношения  между  Бухарским  эмиратом  и  Афганистаном,  отображенные  в  работах путешественников, послов, дипломатических чиновников, исследователей XIX и начала XX веков. В частности, анализируются материалы статьи Габайдуллы Амирова, опубликованной в журнале «Азиатский вестник» в 1825 году, где рассматриваются важные аспекты бухарско-афганских торговых отношений того периода, а также деятельность бухарских торговцев в городах Афганистана, таких как Герат, Кабул и торговые центры государства Афганистан. В  статье  изучаются  материалы  труда  натуралиста  Е.К.  Мендорфа,  члена экспедиции, возглавляемой А.Ф. Негри в Бухарском эмирате в 1820 и 1821 гг. В нем особое внимание уделяется изучению вопросов сельского хозяйства эмирата, производимого там хлопка, связанные с внешней торговлей Бухары в Афганистане, описиваются торговые маршруты Балх-Кабул и Бухара-Герат. В статье отмечается, что с 1930-х годов особое внимание уделялось торговым отношениям  между  Бухарским  эмиратом  и  Афганистаном.  В  статье  освещаются сведения, имеющихся в работах русского востоковеда Савельева, в которых Бухара играла особую роль в торговых отношениях восточных государств, даётся сведения о трех  караванных  путях,  следующих  из  Бухары  в  Иран  и  Афганистан.  Рассматривается информация, побывавщего в Средней Азии по особым инструкциям британского  правительства  А.Бернса,  который  изучал  вопросы  об  афганцах  в  Бухаре,  их торговой деятельности и особенно об афганских племенах, таких как лоханийцы, проживающих в районе Газна. Также была расследована информация посла П.И.Демезона,  который  был  отправлен  в  Бухару  в  1833-1834  годах  и  русского  офицера И.В.Виткевича, собранная 1835-1836 годах в Бухаре. В работе особое внимание было уделено  также  изучению  работы  Н.  В.  Ханикова,  побывщего  в  Бухаре  в  40-х  годах XIX века,  имеющего  информацию  о  товарах,  ввозимых  в  Бухару  из  Афганистан  и торговых караванах, следующих между Бухарой и Кабулом. С 50-х годов XIX века Россия придает большое значение изучению внешних отношений Центральноазиатских ханств с Афганистаном. Изучается работа П. Небольсина,  отражающая  торговые  отношени  между  двумя  государствами,  рассматриваются номенклатуры традиционных товаров, такие как шелк, козья шерсть, медь, горшок,  корочка,  ножи,  ножницы,  олово,  кожа,  бритва,  золотая  пряжа,  кашемир, шелковые  ткани  и  бархат,  а  также  обсуждается  расстояние  между  Бухарой  и Афганистаном. В исследованиях второй половины XIX - начала XX вв. А.Вамбери, М.И.Венюкова, В.Г.Григорьева,  В.И.Масальского,  М.А.Терентьева,  А.Г.Серебренникова,  Д.Н.Логофета и Губаревича-Радобильского описываются социально-политические и экономические положения Бухарского эмирата, также рассматривается информация о торговых отношениях между Бухарским эмиратом и Афганимстаном.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

118

ТАРИХШУНОСЛИК

//

ИСТОРИОГРАФИЯ

// HISTORIOGRAPHY

АЛИМОВА РАҲИМА

тарих фанлари номзоди, доцент, ТошДШИ

XIX –XX аср бошларида Бухоро амирлиги билан

Афғонистон ўртасидаги савдо-иқтисодий алоқалар

тарихшунослигига доир

Аннотация. Мазкур мақола XIX аср - XX аср бошларида сайёҳлар, элчилар,

дипломатик амалдорлар, тадқиқотчиларнинг асарларида Бухоро амирлиги билан
Афғонистон ўртасидаги савдо-иқтисодий алоқаларнинг ёритилиши масаласи
ўрганиб чиқилади ва маълумотлар таҳлил қилинади. Хусусан, 1825 йил «Азиатский
Вестник» журналида босилиб чиққан Габайдулла Амировнинг мақоласида ўша
даврдаги Бухоро-Афғонистон савдо алоқаларининг муҳим томонлари, Афғонистон-
даги савдо марказлари бўлган Ҳирот, Кобул каби шаҳарларда бошқа шарқ давлат-
ларининг савдогарлари билан бир қаторда бухоролик савдогарларнинг фаолиятлари
кўриб чиқилади.

Ишда 1820-1821 йилларда Бухоро амирлигида бўлган А.Ф.Негри бошчилигидаги

экспедиция вакилларидан табиатшунос Е.К.Мейендорфнинг асари кўриб чиқилади,
унда Бухоронинг Афғонистонга чиқарадиган ташқи савдоси билан боғлиқ бўлган
қишлоқ хўжалигида етиштириладиган пахта маҳсулоти, икки давлат ўртасидаги
Балх орқали Кобулга ва Бухородан Ҳиротга борадиган савдо йўллари борасидаги
маълумотлари алоҳида қайд этилади.

Мақолада XIX асрнинг 30 йилларидан Бухоро амирлиги билан Афғонистон савдо

алоқаларига алоҳида эътибор қаратилганлиги эътироф қилинади. Рус шарқшуноси
П.С.Савельевнинг мақоласида шарқ давлатларининг савдо муносабатларида
Бухоронинг муҳим роль ўйнаганлиги, Бухородан Эрон ва Афғонистонга борадиган
учта карвон йўли ҳақидаги маълумотлар таҳлил қилинади. Шу даврда Британия
ҳукуматининг махсус топшириғи билан Ўрта Осиёга жўнатилган Бернс асаридаги
Бухорода афғонлар масаласи, уларнинг савдо фаолияти кўриб чиқилади, айниқса,
Ғазна туманида яшовчи афғон қабилалари — лоҳанийлар масаласи тадқиқ қили-
нади. 1833-1834 йилларда Бухорога махфий кўрсатма билан элчи қилиб жўна-
тилган П.И.Демезон, 1835—1836 йилларда рус офицери И.В.Виткевич тўплаган
маълумотлар тадқиқотга тортилган. XIX асрнинг 40 йилларида Н.В.Ханиковнинг
асарида Бухорога турли мамлакатлар қатори Афғонистондан келтириладиган
товарлар, Бухоро билан Кобул ўртасидаги савдо карвонларининг қатнови, савдо
товарлари тўғрисида маълумотлар кўриб чиқилади.

XIX асрнинг 50 йилларидан Россия Ўрта Осиё хонликларининг Афғонистон би-

лан муносабатларини ўрганишга катта аҳамият берган. Рус географик жамияти
аъзоси бўлган П.Небольсиннинг тадқиқотидаги Бухородан Кобулга анъанавий
товарлар: ипак, эчки жуни, бўз каби товарлар қаторида кўпроқ рус товарлари:


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

119

мис, қозон, сандиқ, пичоқ, қайчи, нина, тери, устара, зар ип, заррин жияк, каше-
ниль деб аталувчи қизил рангли бўёқ, енгил ипак матолар ва мовут келтирилган-
лигини ҳамда Бухоро билан Афғонистон шаҳарлари ўртасидаги оралиқ масофалар
ҳам кўриб чиқилган.

XIX аср иккинчи ярми - XX аср бошларига оид тадқиқотларда, хусусан А.Вамбери,

М.И.Венюков, В.В.Григорьев, В.И.Масальский, М.А.Терентьев, А.Г.Серебренников,
Д.Н.Логофет, Губаревич-Радобильский ва бошқаларнинг асарларида ўлкадаги
ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий масалаларга оид хабарлар қаторида Бухоро амирлиги
билан Афғонистон ўртасидаги савдо алоқаларига оид маълумотлар тадқиқ қилинган.

Таянч сўз ва иборалар: сайёҳ, элчи, савдо муносабатлари, бозорлар, карвонса-

ройлар, «Ўрта Осиёнинг муҳим савдо омбори», афғонлар, лоҳаний, повинда, пахта.

Аннотация. В настоящей статье рассматриваются торгово-экономические от-

ношения между Бухарским эмиратом и Афганистаном, отображенные в работах
путешественников, послов, дипломатических чиновников, исследователей XIX и нача-
ла XX веков. В частности, анализируются материалы статьи Габайдуллы Амирова,
опубликованной в журнале «Азиатский вестник» в 1825 году, где рассматриваются
важные аспекты бухарско-афганских торговых отношений того периода, а также
деятельность бухарских торговцев в городах Афганистана, таких как Герат, Кабул и
торговые центры государства Афганистан.

В статье изучаются материалы труда натуралиста Е.К. Мендорфа, члена

экспедиции, возглавляемой А.Ф. Негри в Бухарском эмирате в 1820 и 1821 гг. В нем
особое внимание уделяется изучению вопросов сельского хозяйства эмирата, произ-
водимого там хлопка, связанные с внешней торговлей Бухары в Афганистане, описи-
ваются торговые маршруты Балх-Кабул и Бухара-Герат.

В статье отмечается, что с 1930-х годов особое внимание уделялось торговым

отношениям между Бухарским эмиратом и Афганистаном. В статье освещаются
сведения, имеющихся в работах русского востоковеда Савельева, в которых Бухара
играла особую роль в торговых отношениях восточных государств, даётся сведения о
трех караванных путях, следующих из Бухары в Иран и Афганистан. Рассматри-
вается информация, побывавщего в Средней Азии по особым инструкциям британско-
го правительства А.Бернса, который изучал вопросы об афганцах в Бухаре, их
торговой деятельности и особенно об афганских племенах, таких как лоханийцы, про-
живающих в районе Газна. Также была расследована информация посла П.И.Демезо-
на, который был отправлен в Бухару в 1833-1834 годах и русского офицера
И.В.Виткевича, собранная 1835-1836 годах в Бухаре. В работе особое внимание было
уделено также изучению работы Н. В. Ханикова, побывщего в Бухаре в 40-х годах
XIX века, имеющего информацию о товарах, ввозимых в Бухару из Афганистан и
торговых караванах, следующих между Бухарой и Кабулом.

С 50-х годов XIX века Россия придает большое значение изучению внешних отно-

шений Центральноазиатских ханств с Афганистаном. Изучается работа П. Неболь-
сина, отражающая торговые отношени между двумя государствами, рассматри-
ваются номенклатуры традиционных товаров, такие как шелк, козья шерсть, медь,
горшок, корочка, ножи, ножницы, олово, кожа, бритва, золотая пряжа, кашемир,
шелковые ткани и бархат, а также обсуждается расстояние между Бухарой и
Афганистаном.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

120

В исследованиях второй половины XIX - начала XX вв. А.Вамбери, М.И.Венюкова,

В.Г.Григорьева, В.И.Масальского, М.А.Терентьева, А.Г.Серебренникова, Д.Н.Логофе-
та и Губаревича-Радобильского описываются социально-политические и экономичес-
кие положения Бухарского эмирата, также рассматривается информация о торго-
вых отношениях между Бухарским эмиратом и Афганимстаном.

Опорные слова и выражения: путешественник, посол, торговые отношения,

рынки, каравансараи, логанийцы, повинда, хлопок.

Abstract. This article devates and analyzes information on trade and economic

relations between the Emirate of Bukhara and Afghanistan in the works of tourists,
ambassadors, diplomatic officials and researchers during the 19th and early 20th
centuries. In particular, the article by Gabaidulla Amirov, published in the journal
«Aziatskiy Vestnik» in 1825, examines the important aspects of Bukhara-Afghanistan
trade relations at the time, as well as the activities of Bukhoro traders in other cities,
such as Herat, Kabul, and shopping centers in Afghanistan.

This article examine caverfully the wook of E.K. Meindorf one of the naturalist (or

scientist) from the expedition led by A.F. Negri in the Emerate Bukhara in 1820-1821.
The informations about agricultural cotton, which produced in connection with foreign
trade of Bukhara to Afganistan and the trade routes passes through Balkh to Kabul and
through Bukhara to Herat, is highlighted in.

The article notes that the special attention has paid to the trade relations between the

Emerate of Bukhara and Afganistan since the 1930. In the work of Russian orientalist
P.S. Savelyev analyzes the role of Bukhara in the trade relations of the eastern states and
the three caravan routes passed through Bukhara to Iran and Afganistan. In this period
Burns, who was sent to Central Asia on a special mission from the British government at
that time, will examine the issue of the Afghans in Bukhara, P.I. Demezon, who was sent
as an ambassador to Bukhara in 1833-1834, and the information collected by the Russian
officer I.V. Vitkevich in 1835-1836, were investigated. N.V. Hanikov's work in the 40s of
the 19th century examines information about goods imported from Bukhara from
Afghanistan, as well as trade convoys between Bukhara and Kabul, as well as trade
goods. In addition, their trade activity, and especially the Lohanians, the Afghan tribes
living in the Ghazna district.

Since the 50s of the 19th century, Russia has attached great importance to the study

of the relations of Central Asian khanates with Afghanistan. Moreover, traditional goods
from Bukhara to Kabul, such as silk, goat wool and wool, had based on research by
P. Nebolsin, a member of the Russian Geographic Society. The Russian, copper, pot,
crust, knives, scissors, tin, leather, razor, gold yarn, cashmere the so-called red paint,
lightweight silk fabrics, and velvet are also included, and the distance between Bukhara
and Afghanistan had discussed.

In the studies of the second half of the 19th - the beginning of the 20th century, in

particular, A. Vamberi, M.I. Venyukov, V.G. Grigorev, V.I. Masalskiy, M.A. Terentev,
A.G. Serebrennikov. In the works of Logofet, Gubarevich-Radobilsky and others,
information on trade relations between the Emirate of Bukhara and Afghanistan had
examined, along with reports on socio-political and economic issues in the country.

Keywords and expressions: tourist, ambassador, trade relations, markets, caravan-

serai, “Sentral Asia’s most important trade warehouse”, afgans, lohani, povinda, cotton.


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

121

Ҳозирги даврдаги Ўзбекистон билан Афғонистон ўртасидаги яқин дўстлик,

савдо-иқтисодий ва маданий алоқалар ўзининг ўтмиш тарихига эга. Тарихга
назар ташласак, XVIII аср ўрталарида ташкил топган Афғонистон давлати билан
Ўрта Осиё хонликларининг сиёсий, иқтисодий ва маданий соҳадаги муносабат-
лари жадал олиб борилганлигига амин бўламиз. Бизгача етиб келган манбалар,
сайёҳлар ва элчиларнинг маълумотлари ҳамда илмий адабиётларда Бухоро
амирлиги билан Афғонистон ўртасидаги муносабатлар ўз аксини топган.

XIX-XX асрнинг бошларида Бухоро амирлиги билан Афғонистон ўртасида

олиб борилган савдо-иқтисодий алоқалар ёритилган асарларга назар ташласак,
уларда Бухоронинг муҳим савдо маркази эканлиги ҳамда Афғонистондаги мар-
казий савдо шаҳарлари тўғрисидаги маълумотларни учратиш мумкин. Икки дав-
лат ўртасидаги муносабатлар воқеалар гувоҳлари томонидан, хусусан, сайёҳлар,
элчилар, махсус топшириқ билан Ўрта Осиё ва Афғонистонда бўлган амалдор-
лар ва тадқиқотчилар томонидан ёзиб қолдирилган. Аммо, Бухоро амирлиги
билан Афғонистон ўртасидаги савдо-иқтисодий муносабатларига бағишланган
яхлит кўринишдаги тадқиқотга эга эмасмиз. Аксарият асарларда Бухоро-Афғо-
нистон муносабатларининг сиёсий, иқтисодий, маданий жиҳатлари ёритилган.
Мазкур мақолада икки қўшни давлат ўртасида давом этган савдо алоқалари
ёритилган тадқиқотларни таҳлил қилишга ҳаракат қиламиз.

XVIII аср охирлари ва XIX асрнинг бошларида 30 йилдан ортиқ Шарқ

мамлакатлари бўйлаб саёҳат қилган Габайдулла Амиров томонидан тўпланган
маълумотлар Бухоро амирлиги билан Афғонистон ўртасидаги савдо муносабат-
лари жўшқин давом этганлигига гувоҳ бўламиз. Унинг хабарлари 1825 йил
«Азиатский Вестник» журналида босилиб чиққан

1

. Г.Амировнинг маълумотла-

рига кўра, Бухоронинг ташқи савдо алоқаларида Ҳирот, Кобул аҳолиси алоҳида
роль ўйнаган. Масалан, у Кобулда бўлганида шаҳарнинг савдоси билан
яқиндан танишади ва ёзиб қолдирган маълумотларида Кобул шаҳри Бухоро-
Афғонистон савдосида муҳим марказ ролини бажарганлигини эътироф қилади.
Г.Амиров Кобул бозори ҳақида ёзар экан, у ерда 4 та карвон-сарой бўлиб,
уларда ҳиндистонлик, кашмирлик, эронлик ва бухоролик савдогарлар тўхташ-
ган, деб маълумот беради. Бу маълумотлар шундан далолат берадики, Кобул
шаҳридаги карвон-саройларда Шарқ давлатлари савдогарлари қаторида
бухоролик савдогарларнинг эътироф қилиниши икки давлат ўртасида савдо-
иқтисодий муносабатлар мавжуд эканлигидан далолат беради.

1820-1821 йилларда Бухоро амирлигида бўлган А.Ф.Негри бошчилигидаги

экспедиция таркибида турли соҳа мутахассислари қатори табиатшунос Е.К.Ме-
йендорф ҳам бўлган. У саёҳати давомида кўпроқ Бухоронинг ички ва ташқи
савдо алоқаларига диққатини қаратган. У Бухорони савдо-сотиғи ривожланган,
Афғонистон, Эрон, Ҳиндистон ва бошқа мамлакатлар билан доимий қизғин

1

Амиров Г. Странствование Габайдуллы Амирова по Азии //Азиатский вестник. – СПб.,

1825. № 1-6. (Amirov G. Stranstvovaniye Gabaydulli Amirova po Azii //Aziatskiy vestnik. –
SPb., 1825. № 1-6.).


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

122

савдо алоқаларида бўлган, аҳолиси зич жойлашган шаҳар, деб таърифлаган

1

.

Мейендорф Бухоронинг қишлоқ хўжалигида етиштирилаётган маҳсулотлар
таркибига алоҳида эътибор берган. У Бухорода ғўза кўп экилаётганлиги маса-
ласига алоҳида тўхталиб, пахтанинг каттагина қисми чет элга чиқарилганлигини
баён қилади. Масалан, у Кобулда ғўза ўсимлиги яхши ўсмаслиги сабабли пахта
Кобулга Бухородан келтирилишини эслатиб ўтган. Бухоро билан Афғонистон
ўртасидаги савдо алоқалари иккита савдо йўли орқали олиб борилганлиги,
биринчи йўл, Балх орқали Кобулга, иккинчиси эса Бухородан Ҳиротга борадиган
йўл бўлганлигини ёзади. Мейендорф хабарига кўра, Бухорода тахминан 4000
афғонлар бўлиб, уларнинг бир қисми савдо билан шуғулланган

2

.

XIX асрнинг 30 йилларида Россияда Бухоронинг қўшни давлатлар билан

алоқалари ҳақидаги нашрлар пайдо бўла бошлади. Кўзга кўринган рус шарқ-
шуноси П.С.Савельев ўз мақоласида шарқ давлатларининг савдо муносабат-
ларида Бухоронинг роли ҳақида гапириб, уни «Ўрта Осиёнинг муҳим савдо
омбори»

3

деб таърифлаган эди

4

.

П.С.Савельев асосий диққатини карвон йўллари тавсифига қаратган эди. У

Бухородан Эрон ва Афғонистонга борадиган учта карвон йўли ҳақида, хусусан,
Машҳад, Ҳирот ва Кобулга борадиган ва Бухородан Кобул орқали Ҳиндис-
тонга борадиган йўллар тўғрисида ёзиб қолдирган эди.

XIX асрнинг 30-йилларида Британия ҳукуматининг махсус топшириғи билан

Ўрта Осиёга жўнатилган Бернс Бухорода афғонларнинг савдо билан шуғуллани-
шини таърифлаб, уларнинг баъзилари Бухоро орқали Россия билан ҳам савдо
қилган, деб ёзади. Масалан, Бернс билан бирга Кобулдан Дулат деган афғон
савдогари савдо қилиш учун Бухорога келганлиги, у ердан Россияга бормоқчи
бўлганлиги ҳақида ёзиб қолдирганлигини эслатиш кифоя

5

. Ҳиндистон, Кобул ва

Бухоро ўртасидаги савдо ишларини Ғазна туманида яшовчи афғон қабилалари
— лоҳанийлар олиб борган. Лоҳанийлар ҳақидаги маълумот ўша даврда Бухо-
рода бўлган Демезон томонидан ҳам эслатиб ўтилган

6

.

1

А.Ф.Негри экспедицияси вакилларидан Будрин ҳам Бухоронинг ички ва ташқи савдо

алоқалари тўғрисида ўз асарида ёзиб қолдирган. Унинг асари 1871 йил Санкт —
Петербургда нашр қилинган. Будрин. Русские в Бухаре в 1820 году (Записки очевидца)
//Туркестанский сборник. Т.239. – СПб., 1880. – С. 32. (Budrin. Russkiye v Buxare v 1820
godu (Zapiski ochevidsa) //Turkestanckiy sbornik. T. 239. – SPb. , 1880. – C.32.

2

Мейендорф Е.К. Путешествие из Оренбурга в Бухару. – М.: Наука, 1975. – С. 106.

(Meyendorf E.K. Puteshestviye iz O‘renburga v Buxaru. – M.: Nauka, 1975. – S. 106.).

3

Савельев П.С. Бухара в 1835 году. – СПб., 1836. – С. 13. (Savelyev P.S. Buxara v 1835 godu.

– SPb., 1836. – S. 13.).

4

Савельев П.С. Бухара //Энциклопедический лексикон. Т.7. – СПб., 1836. – C. 460. (Savelyev

P.S. Buxara //Ensiklopedicheskiy leksikon. T. 7. – SPb., 1836. – S. 460.).

5

Борнс А. Путешествие в Бухару. Ч.II. – М., 1848. –С.246. (Borns A. Puteshestviye v Buxaru.

Ch.II. – M., 1848. – S.246.)

6

Записки о Бухарском ханстве (Отчеты П.И.Демезона и И.В.Виткевича). –М.: Наука, 1983

.– С. 77-78. (Zapiski o‘ Buxarskom xanstve (O‘tchyoti P.I.Demezona i I.V.Vitkevicha). – M.:
Nauka, 1983.) Демезон ҳақида қаранг: Энциклопедический словарь /Ф.А.Брокгауз и


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

123

А.Борнснинг ёзишига кўра, қўшни Шарқ мамлакатлари билан бўлган сав-

дони ривожлантириш учун Ўрта Осиё бозорларида ҳинд, афғон ва бошқа
мамлакат савдогарларининг молларидан бож моллар сотиб бўлинганидан сўнг
олинган. Бухоро ва Ўрта Осиёнинг жуда кўп шаҳарларида ҳинд ва афғон
савдогарлари уй-жой қилиб турғун бўлиб яшаб қолганлар

1

.

Савдо алоқаларида кўчманчи афғон қабилалари катта роль ўйнаганлиги

адабиётларда эътироф этилган. Н.М.Гуревичнинг ёзишига кўра, афғон савдо
капитали вакиллари ҳисобланган повинда деб аталган афғон кўчманчилари
биринчи навбатда савдогарлар эмас, балки чорвадорлар бўлиб, улар товарларни
ташиб бериш билан чекланган

2

. Повинда Ҳиндистондан Ўрта Осиё ва Эронга

борадиган йўлда товарларни ташиб берувчи транспортёр вазифасини бажарган.
Эльфинстоннинг маълумотларига кўра, XIX асрнинг бошларида повинда
қабилалари орасида 3000 ф. стерлинг миқдоридаги мулкка эга бўлган бир нечта
савдогарлар бўлган

3

.

Бухорога махфий кўрсатма билан элчи қилиб жўнатилган П.И.Демезон 1833-

1834 йилларда Бухорода бўлиб, тўплаган маълумотлари орасида Кобулдан Бухо-
рога ҳаворанг бўёқ қалам, таомга ишлатиладиган зарчава, қуроллар, шамшир,
ханжар, камон, гуруч ва тулки териси жўнатилганлиги эътироф қилинган

4

.

Демезоннинг маълумотларини Бухорода 1835—1836 йилларда бўлган унинг

зомондоши рус офицери И.В.Виткевич ҳам тасдиқлайди

5

. У ўз маълумот-

ларида, Бухорода ўша пайтда 25 та карвон—сарой бўлиб, уларнинг ҳар бирида
шарқнинг турли давлатларидан келган савдогарлар яшашган. Масалан, бой
афғон савдогари Бадриддин Бухорода ўзининг карвон — саройи, оиласи ва
уйига эга бўлиб, унинг ҳисобида 40 минг тилло ёки 160 минг руб. пули бўлган.
У Бухородан Кобулга юзлаб энг асл отлар ва кўплаб рус товарлари олиб

И.А.Ефрон. Т. Х.1893. –С.359. (Zapiski o‘ Buxarskom xanstve… – S. 77-78. Demezon haqida
qarang: Ensiklopedicheskiy slovar // F.A.Brokgauz i I.A.Efron. T. X. 1893. – S. 359.).

1

Борнс А. Путешествие в Бухару. Ч.II. – М., 1848. – С. 245; – М., Ч.III. – С.258, 414. (Borns

A. Puteshestviye v Buxaru. Ch.II. – M., 1848. – S.245; Ch. III. – M., 1849. – S. 258, 414.).

2

Н.М.Гуревич. Внешняя торговля Афганистана. – М., 1959. – С. 39. (N.M.Gurevich.

Vneshnyaya torgovlya Afganistana. – M., 1959. – S. 39.).

3

M.Elfunstone. An Account of the Kingdom of Caubul and its dependencies, in Persia, Tartary

and India; comprising a view of the Afgan nation, and a history of the Dooraunee monarchy.
London, 1815. – P. 377.

4

Записки о Бухарском ханстве (Отчеты П.И.Демезона и И.В.Виткевича). –М.: Наука, 1983.

(Zapiski o‘ Buxarskom xanstve (Otcheti P.I.Demezona i I.V.Vitkevicha). M.: Nauka, 1983.); Қаранг:
Залесов Н.Г. Очерки дипломатических сношений России с Бухарою с 1836 по 1843 г. //Военный
сборник. 1862. № 9. (Qarang: Zalesov N.G. Ocherki diplomaticheskix snosheniy Rossii s Buzaroyu s
1836 po 1843 g. //Voenniy sbornic. 1862. № 9.); Халфин Н.А. Россия и ханства Средней Азии
(первая половина XIX в.).– М.: Наука, 1974. –C. 236-255; (Xalfin N.A. Rossiya i xanstva Sredney
Azii (pervaya polovina XIX v.). – M.: Nauka, 1974. – S. 236-255); Россия и Афганистан. – М.:
Наука, 1989. – С.39-61. (Rossiya I Afganistan. – M.: 1989. – S. 39-61.).

5

Записки о Бухарском ханстве (Отчеты П.И.Демезона и И.В.Виткевича). –М.: Наука, 1983

(Zapiski o‘ Buxarskom xanstve (Otcheti P.I.Demezona i I.V.Vitkevicha). – M.: Nauka, 1983.).


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

124

борган. Маълумотлар шундан далолат берадики, Бухоро шаҳрида авғон савдо-
гарларининг эркин ва манфаатли савдо қилишлари учун кенг имкониятлар
мавжуд бўлган.

XIX асрнинг 40 йилларида ёзилган асарларда Бухоро Ўрта Осиёнинг асосий

бош савдо шаҳри эди, деб эслатади

1

. Н.В.Хаников Бухорога турли мамлакат-

лардан ҳар йили 12 баъзан 15 минг туяда юклар келтирилган. У икки мамлакат
ўртасидаги савдо карвонларининг қатнаш даврларига ҳам алоҳида эътибор
қаратган. Бухоро билан Кабул ўртасидаги савдо қишда довон қор билан қопла-
ниб қолган вақтида қийин аҳволда қолганлигини, шунинг учун, у Кобулдан
биринчи савдо карвонлари ёзнинг биринчи ойининг охири ёки иккинчи ойининг
бошларида Бухорога келган, охирги карвон эса ёзнинг охирги ойи ва кузнинг
бошларида келганлигини ёзади. Афғонистондан Бухорога асосан тўқ кўкранг
бўёқ ва инглиз товарлари келтирилганлиги эътироф қилинган.

Рус географик жамияти аъзоси бўлган П.Небольсинни Россиянинг Ўрта Осиё

билан савдо алоқалари қизиқтирган. Шу мақсадда, у 1850 йилда Оренбург чегара
чизиғини айланиб чиқади, бир неча ой Оренбург ва Троицкда бўлади, ҳамда
Қозоғистонга боради, 200 та рус, татар, хивалик, бухоролик, қўқонлик, афғон ва
бошқа кишилардан сўраб асари учун статистик маълумотлар тўплайди.

Ўша давр тадқиқотчилари каби П.И.Небольсин Бухородан Кобулга анъана-

вий товарлар: ипак, эчки жуни, бўз, вибойка ва кўпроқ рус товарлари: мис,
қозон, сандиқ, пичоқ, қайчи, нина, тери, устара, зар ип, заррин жияк, кашениль
деб аталувчи қизил рангли бўёқ, енгил ипак матолар ва мовут келтирил-
ганлигини эътироф қилган

2

.

П.И.Небольсин асарида берилган маълумотлар орасида Бухоро билан Афғо-

нистон шаҳарлари ўртасидаги масофаларга ҳам аҳамият берган. Унинг ёзишига
кўра, Бухоро билан Кобул оралиғидаги масофа 27 кунлик йўл билан ўлчанган

3

.

Бухородан Балхгача 11,5 кун ёки 465 верст, тўғри йўл билан 420 версть

4

масофани ташкил қилади.

XIX асрнинг 50-60 йилларида рус публицистикасида асосий эътибор

“Бухоро масаласи”га қаратилади. Тадқиқотларда Бухоро хонлигининг Ҳиндис-
тон, Эрон, Афғонистон билан анъанавий савдо алоқаларидаги товарларнинг
рўйхати ва таркиби чуқур таҳлил қилинган. Рус тадқиқотчилари Бухоро-Россия
савдосининг муҳим аҳамиятга эга эканлигини, хонликнинг рус товарларини
шарқ мамлакатларига етказиб беришдаги воситачилик роли ортиб бор-
ганлигини ҳаққоний эътироф этган эдилар.

1

Ханыков Н.В. Описание Бухарского ханства. – СПб., 1843. (Xanikov N.V. Opisaniye

Buxarskogo xanstva. – SPb., 1843.).

2

Небольсин П.И. Очерки торговли России с Средней Азией //Записки Императорского

Русского Географического общества. Кн.: Х. –СПб., 1855. – 171 б. (Nebolsin P.I. O‘cherki
torgo‘vli Rossii s Sredney Aziyey //Zapiski Imperatorskogo Russkogo Geograficheskogo
o‘bshestva. Kn.: X. – SPb., 1855. – 171 b.).

3

Небольсин П.И. Ўша асар. – С. 188. (Nebolsin P.I. O‘sha asar. – 188 b.).

4

Небольсин П.И. Ўша асар. – С. 189. (Nebolsin P.I. O‘sha asar. – 189 b.).


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

125

Рус тадқиқотчилари учун 1868-1873 йилларда Бухоронинг Россияга вассал

бўлиб қолиши билан Бухоро хонлигини хом ашё базаси ва кенгаяётган рус
капиталистик товарларини сотадиган бозор сифатида фойдаланишни баҳолай-
диган янги вазият вужудга келади. Россия Бухоро амирлигини вассал давлатга
айлантиргандан кейин, хусусан XIX аср охири ва XX аср бошларида яратилган
тадқиқотларда Ўрта Осиё орқали Шарқ давлатлари билан муносабатлар
масаласига ҳам эътибор қаратилган, жумладан, А.Вамбери, М.И.Венюков,
В.В.Григорьев, В.И.Масальский, М.А.Терентьев, А.Г.Серебренников

1

ва бош-

қаларнинг асарларида ўлкадаги ижтимоий-сиёсий ва иқтисодий масалаларга
оид материаллар берилиши билан бирга мазкур масалаларга нисбатан муал-
лифларнинг муносабатларини ҳам англаш мумкин. Мазкур асарларда Ўрта
Осиё хонликлари, хусусан Бухоро амирлиги билан Афғонистон савдо алоқала-
рига ҳам алоҳида эътибор қаратилган.

1894 йили божхона низомининг ўлкада жорий қилиниши ва Россия чегара

чизиғининг Бухоро амирлиги ҳудудларини қамраб олиши амирликнинг назо-
рати масалалари билан шуғулланадиган рус маъмурияти вакиллари томонидан
қизғин кутиб олинди. Жумладан, 1898 йилда Бухородаги рус сиёсий агенти В.
Игнатьев, энди Бухоро бозорларида рус товарларининг инглиз товарларидан
устун келиши учун шароит яратилди, деб эътироф этган эди

2

.

XX асрнинг бошларида рус публицистикаси марказида Ўрта Осиё ва Шарқ-

да инглиз-рус рақобати муаммоси турган-ки, натижада Россиянинг ишбилар-
мон табақалари томонидан “бухоро муаммоси”га янгича эътибор қаратила
бошланди. Россия давлати полковниги М.В. Грулев, Бухорода ҳозирча амирлик
бошқарув тизимини сақлаб қолишини, аммо унинг қўшни давлатлар билан
савдоси устидан қаттиқ назоратни кучайтириш лозимлигини, токи инглиз

1

А.Вамбери. Путешествие по Средней Азии. – М., 1874; (A.Vamberi. Puteshestviye po Sredney Azii.

– M., 1874) ; Масальский В.И. Хлопковое дело в Средней Азии (Туркестан, Закаспийская область,
Бухара и Хива) и его будущее. – СПб, 1892 (Masalskiy V.I. Xlopkovoye delo v Sredney Azii
(Turkestan, Zakaspiyskaya oblast, Buxara i Xiva) i ego budushyeye. – SPb., 1892); Григорьев В.В.
Русская политика в отношении Средней Азии. – СПб., 1874 (Grigoryev V.V. Pusskaya politica v
otnoshenii Sredney Azii. – SPb., 1874); Венюков М.И. Опыт военного обозрения русских границ в
Азии. – СПб., 1873 (Venyukov M.I. Opit voyennogo obozreniya russkix granits v Azii. – SPb., 1873);
Он же. Поступательное движение России в Средней Азии, записки о них. – СПб, 1868 (O‘n je.
Postupatelnoye dvijeniye Rossii v Sredney Azii, zapiski o nix. SPb., 1868); Терентьев М.А. Россия и
Англия в Средней Азии. – СПб., 1875 (Terentyev M.A. Rossiya i Angliya v Sredney Azii. – SPb.,
1875); Он же. Россия и Англия в борьбе за рынки. – СПб., 1876 (O‘n je. Rossiya i Angliya v borbe za
rinki. – SPb., 1876; Он же. История завоевания Средней Азии. Т. 1-3. – СПб., 1906 (O‘n je. Istoriya
zavo‘yovaniya Sredney Azii. T. 1-3. – SPb., 1906.); Серебренников А.Г. Туркестанский край.
Сборник материалов для истории его завоевания собрал полковник А.Г.Серебренников. Т. 1-8. –
Т. 1912-1916. (Serebrennikov A.G. Turkestanskiy kray. Sbornik materialov dlya istorii yego
zavo‘yovaniya sobral polkovnic A.G.Serebrennikov. T. 1-8. – T., 1912-1916.).

2

Игнатьев В. Торговые сношения России с Бухарой. Выр. из «Правительственного вестника», за

1898 г. Туркестанский сборник. Т. 432. -С. 145-147. (Ignatyev V. Torgoviye snosheniya Rossii s
Buxaroy. Vir. iz «Pravitelstvennogo vestnica», za 1898 g. Turkestanskiy sbornik. T. 432. – S. 145-147.).


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

126

товарларининг Афғонистон орқали хонликка кириб келишининг олдини олиш
чораларини кўриш зарурлигини талаб қилиб чиқди

1

.

Д.Н.Логофет қаламига мансуб асарларда Чор Россиясини Бухоро устидан

назоратда бўшлик қилаётганликлари танқид қилиниб, рус капиталистларини
Бухоро бойликларини фаол эгаллашга чақирган

2

. У Бухоронинг қўшни дав-

латлар билан ташқи иқтисодидан катта фойда кўриш мумкинлигини тушун-
ган. Муаллиф ўзининг асарларида Бухоронинг Афғонистон билан савдоси-
нинг аҳамиятини алоҳида таъкидлаган эди

3

. Муаллиф Бухорога импорт

қилинган ва у орқали Афғонистонга экспорт қилинган рус товарларнинг
рўйхатини санаб ўтган

4

.

XX асрнинг дастлабки ўн йилликларида бухоро масаласи билан боғлиқ

қатор мақолалар чоп этилган. Уларда Бухоронинг қўшни давлатлар билан
савдо алоқалари масалалари ҳам кўриб ўтилган ва хонликга ҳинд чойи, мал-мал
матолари ва индиго каби товарлар кириб келаётганлини таъкидланган. Айрим
мақолаларда Шарқ мамлакатларидан Бухорога турли йўллар орқали олиб
келинаётган баъзи товарлардан бож солиғи олинмай қолаётганлиги куйиниб
тилга олинган. Хусусан, Афғонистондан Бухорога чорва моллари божсиз
ҳайдаб кирилаётганлиги, агарда улардан ҳам бож солиғи йиғилса, подшо
хазинасига катта даромад киритилиши эслатилади

5

.

XIX аср охири – XX аср бошларидаги Туркистон генерал-губернаторли-

гида, узоқ йиллар амирлик ҳудудида хизмат қилган ва амирликнинг хўжалик ва
савдо-сотиқ масалалари билан шуғулланган А. Ф. Губаревич-Радобыльский
ўзининг асарида хонликнинг иқтисодий аҳволи ва Россия томонидан уни
эксплуатация қилиш масалаларини тадқиқ қилган

6

.

1

Грулев М. Соперничество России и Англии в Средней Азии. -СПб., 1909. -С. 204. (Grulev

M. Sopernichestvo Rossii i Anglii v Sredney Azii. – SPb., 1909. – S. 204).

2

Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. Т. 1-2. – СПб, 1911 (Logofet

D.N. Buxarskoye xanstvo pod russkim protektoratom. T. 1-2. – SPb., 1911); Он же. Страна

бесправия. Бухарское ханство и его современное состояние. –СПб., 1909. (O‘n je. Strana
bespraviya. Buxarskoye xanstvo i yego sovremennoye sostoyaniye. – SPb., 1909.).

3

Логофет Д.Н. Страна бесправия. -СПб., 1909. (Logofet D.N. Strana bespraviya. – SPb., 1909.).

4

Логофет Д.Н. Бухарское ханство под русским протекторатом. Т. 1. – СПб., 1911. – С.296.

(Logofet D.N. Buxarskoye xanstvo pod russkim protektoratom. T. 1 – SPb., 1911. – S. 296.).

5

Обложение особым налогом скота, пригоняемого в Туркестан из Афганистана.

/Туркестанские ведомости. 1911. № 232 (O‘blojeniye o‘so‘bim nalogom skota, prigonyayemogo
v Turkestan iz Afganistana. /Turkestanskiye vedomosti. 1911. № 232); Иванович С. По поводу

обложения пошлиной скота, следующего из Афганистана в пределы Бухары и России.
/Туркестанские ведомости. 1911 № 233 (Ivanovish S. Po povodu oblojeniya poshlinoy skota,
sleduyushego iz Afganistana v predeli Buxari i Rossii Бухары. /Turkestanskiye vedomosti. 1911

№ 233); Русская торговля в Бухаре и Афганистане. Туркестанские ведомости. 1911. № 243
(Russkaya torgovlya v Buxare i Afganistane. Turkestanskiye vedomosti. 1911. № 243).

6

Губаревич-Радобыльский А. Экономический очерк Бухары и Туниса. Опыт

сравнительного исследования двух систем протектората. -СПб., 1905 (Gubarevich-
Rodobilskiy A. Economicheskiy ocherk Buxari i Tunisa. Opit sravnitelnogo issledovaniya dvux
system protektorata. – SPb., 1905); Он же. Значение Туркестана в торговле России с


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2019,

3

127

Совет даври тарихшунослигида Бухоро-Афғонистон савдо алоқалари масала-

си алоҳида тадқиқот мавзуси сифатида ўрганилмаган, аммо рус-инглиз, рус-
афғон муносабатлари доирасида Бухоро билан Афғонистон ўртасидаги савдо
алоқалари ҳам ёритилганлигини эътироф қилиш ўринли ҳисобланади. XX асрда
тарихчилар томонидан Россия билан Афғонистон, хусусан Ўрта Осиё хонлик-
лари билан Афғонистон ўртасидаги алоқалар масаласига доир бир нечта
тадқиқот ишлари амалга оширилган. Хусусан, шу ўринда Н.А.Халфин,
Г.А.Ҳидоятов, И.Ғ.Низомиддинов, П.Н.Расуль-зода, Д.Ю.Арапов, А.Я.Соколов,
Ғ.А.Ахмеджанов ва бошқаларнинг асарларини эътироф қилиш ўринли

1

.

Хулоса қилиб айтиш мумкинки, XIX аср-XX аср бошларида Бухоро амир-

лиги билан Афғонистон давлати ўртасида жўшқин савдо алоқалари олиб
борилган. Бу савдо муносабатларини ривожлантиришдан ҳар икки давлат ҳам
манфаатдор бўлган.

сопредельными странами //Материалы для изучения хлопководства. Вып. 2. – СПб., 1912.
(O‘n je. Znacheniye Turkestana v torgovle Rossii s sopredelnimi stranami //Materiali dlya
izucheniya xlopkovodstva. Vip. 2. – SPb., 1912).

1

Халфин Н.А. Английская колониальная политика на Среднем Востоке (70-е годы XIX в.).

– Т., 1957 (Xalfin N.A. Angliyskaya colonialnaya politica na Srednem Vostoke (70-ye go‘di XIX
v.). – T., 1957); Он же. Провал британской агрессии в Афганистане (XIXв. -начало XX в.). –
М., 1959 (O‘n je. Proval britanskoy agressii v Afganistane (XIX v. – nachalo XX v.). – M., 1959);
Хидоятов Г.А. Из истории англо-русских отношений в Средней Азии. – Т. , 1969 (Xidoyatov
G.A. Iz istorii anglo-russkix o‘tno‘sheniy v Sredney Azii. – T., 1969); Он же. Британская
экспансия в Средней Азии. – Т., 1981 (O‘n je. Britanskaya ekspansiya v Sredney Azii. – T.,
1981); И.Низамиддинов. Ўрта Осиёнинг чет эл Шарқи билан муносабатлари. – Тошкент,
1961 (I.Nizamiddinov. O‘rta Osiyoning chet el Sharqi bilan munosabatlari. – Toshkent, 1961);
Расул-Заде П.Н. Из истории среднеазиатско-индийских связей второй половиныXIX –
начала XX века. – Т., 1968 (Rasul-Zade P.N. Iz istorii sredneaziatsko-indiyskix svyazey vtoroy
polovini XIX – nachla XX veka. – T., 1968); Арапов Д.Ю. Бухарское ханство в русской
востоковедческой историографии. –М., Изд. МГУ, 1981 (Arapov D.Yu. Buxarskoye xanstvo v
russkoy vostokovedcheskoy istoriografii. – M., Izd. MGU, 1981); Соколов А.Я. Торговая
политика России в Средней Азии и развитие русско-афганских торговых отношений. -
Ташкент. Фан, 1971 (Sokolov A.Ya. Torgovaya polinica Rossii v Sredney Azii i razvitiye russko-
afganskix torgovix otnosheniy. – Tashkent. Fan, 1971); Он же.Включение Хивы и Бухары в
русскую таможенную черту и развитие русско-афганских торговых отношений. //Научные
труды ТашГУ. Вып. 404. -Ташкент. 1971, -С.63-79 (O‘n je. Vklyucheniye Xivi i Buxari v
russkuyu tamojennuyu chertu i razvitiye russko-afganskix torgovix o‘tnosheniy. //Nauchniye trudi
TashGU. Vip. 404. – Tashkent. 1971, – S. 63-79); Аҳмаджонов Ғ.А. Россия империяси
Марказий Осиёда. – Тошкент, 2003 (Ahmadjonov G‘.A. Rossiya imperiyasi Markaziy Osiyoda.
– Toshkent. 2003); Взаимоотношения народов Средней Азии и сопредельных стран Востока
в XVIII –начале XX вв. – Т., 1963 (Vzaimootnosheniya narodov sredney Azii i sopredelnix stran
Vostoka v XVIII – nachale XX v. – T., 1963); Россия и Афганистан. – М.: Наука, 1989 (Rossiya
i Afganistan. – M.: Nauka, 1989.).

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов