Мақолада Ўзбекистонда мактабгача таълим билан болаларни қамраб олишга аҳолининг турмуш даражасининг таъсири регрессион таҳлил ёрдамида аниқланган. Таҳлиллар шуни кўрсатдики, республика бўйича мактабгача таълим ташкилотлари сони, улардаги жойлар ва педагоглар сонини ошириш, шунингдек, республика бўйича ўртача иш ҳаққини ошириш ҳамда
республика бўйича ишсизлик даражаси ҳамда кам таъминланган аҳоли улушини камайтириш каби ўзгарувчилар юқори таъсирга эга эканлиги аниқланди. Муаллифлар томонидан мамлакатимизда мактабгача таълим билан болаларни тўлиқ қамраб олиш учун нафақат мактабгача таълимга оид асосий кўрсаткичларни яхшилаш балки, мамлакатимиз аҳолисининг турмуш даражасини янада яхшилаш ҳамда даромадини ошириш зарурлиги илмий асосланган.
Мазкур мақолада XIX аср ўзбек хонликларига оид хориж сайёҳлари ҳамда давлатларнинг расмий вакиллари сафар хотиралари асосида яратилган “сафарномалар”да учрайдиган жой номларининг умумий таркибидаги этнотопонимлар ҳамда уларнинг Бухоро, Хива ва Қўқон хонликларининг этник таркибини ўрганишдаги аҳамияти таҳлил қилинган. Этнотопонимларни маълум тарихий асарлар асосида манбашунослик ҳамда тарихшунослик аспектида кўриб чиқиш жой номларини ўрганиш соҳаси тарихий топонимиянинг долзарб масалалиридан бири ҳисобланади. Сабаби топонимларнинг ушбу тури тегишли ҳудуд аҳолиснинг этник таркиби, ижтимоиймуносабатлари, демографик жараёнлар ва уларга таъсир қилган омилларни ўрганишда ўзига хос амалий аҳамиятга эга ҳисобланади.
Jahon xalqlari matnshunosligida milliy adabiy merosni birlamchi manbalar asosida o‘rganishga bo‘lgan e’tibor har qachongidan ham kuchayib bormoqda. Qo‘lyozma manbalar tadqiqi, qaysi davrda yashagan bo‘lishidan qat’i nazar, shoir
yoki adib asarlarining asliyatga muvofiq (hech bo‘lmaganda unga yaqin) matnlarini tiklash imkonini beradi. Ishonchli matnni tiklamay turib, shoir ijodini adabiyotshunoslikning nazariy muammolari kesimida tahlil etib bo‘lmaydi.
Dunyo matnshunosligida qo‘lyozma manbalarni qiyosiy tahlil etish, ijodkor ilmiy biografiyasini yaratish, badiiy asar matni tarixini o‘rganish kabi ilmiy muammolar ustida tadqiqotlar olib borilmoqda. Ular sirasidan dunyo kutubxonalari bo‘ylab tarqalgan Sharq qo‘lyozmalari, jumladan, turkiy adabiyotning buyuk namoyandalari Alisher Navoiy va Bobur asarlari manbalarini o‘rganish doirasida katta tajriba, bilim hamda material to‘plandi. Olib borilgan keng tadqiqotlar matnshunoslikning nazariy asoslari yaratilishiga zamin bo‘lib xizmat qilmoqda. O‘zbek matnshunosligi mavjud ilmiy tajribalar negizida taraqqiy etib, mumtoz adabiy manbalarni o‘rganish borasida muayyan natijalarga erishdi va erishmoqda. Milliy adabiyot tarixida yorqin iz qoldirgan ijodkorlar adabiy merosini asliyat
asosida tadqiq qilish, qo‘lyozma va toshbosma manbalarni ilmdagi so‘nggi yutuqlarga tayanib o‘rganish manbashunoslik va matnshunoslikning ustuvor vazifalaridandir. Negaki, “...o‘zbek mumtoz va zamonaviy adabiyotini xalqaro miqyosda o‘rganish va targ‘ib qilish, ko‘pqirrali bu mavzuni bugungi kunda dunyo adabiy makonida yuz berayotgan eng muhim jarayonlar bilan uzviy bog‘liq holda tahlil etib, zarur ilmiy-amaliy xulosalar chiqarish katta ahamiyatga ega…” 1 . Shunga ko‘ra, Xorazm adabiy muhiti namoyandasi Mutrib Xonaxarob (1853–1923) lirik devoni manbalarining ilmiy-monografik tadqiqini amalga oshirish, shoir asarlari matn tarixini o‘rganib, ilmiy-tanqidiy matnini tayyorlash tamoyillarini ishlab chiqish dolzarb ekani ayon bo‘ladi.
Mutrib ijodini o‘rganish shoir hayotligidayoq boshlangan. Tabibiy “Majmuat ush-shuaroyi payravi Feruzshohiy” hamda “Majmuatu muxammasot ush-shuaroyi Feruzshohiy” majmualarida shoirning she’riyat va musiqadagi
yutuqlarini e’tirof etadi. Hasanmurod Laffasiyning “Xiva shoirlari va adabiyotchilarining tarjimayi hollari”, Bobojon Tarrohning “Xorazm shoir va
navozandalari”, Po‘latjon Qayyumiyning “Tazkirayi Qayyumiy” asarlarida ham shoir ijodi haqida qimmatli ma’lumotlar berilgan. Ijodkor adabiy merosi yuzasidan O. Sharafiddinov, M. Yunusov, N.M. Mallayev, Yu. Yusupov, M. Pirnazarov,
A. Abdug‘afurov kabi olimlar maqolalar e’lon qilgan. Ushbu maqolalarda shoir tarjimayi holi, asarlarining g‘oyaviy qamrovi va badiiyati, adabiy merosining mavzu va janr xususiyatlari yoritilgan. Lekin ularning aksarida shoir asarlari kommunistik
mafkura ta’sirida talqin etilgan. M. Pirnazarov Mutrib lirik merosining qo‘lyozma va toshbosma manbalari, mavzu ko‘lami, janr xususiyatlari, badiiy mahorati masalalarini o‘rgangan. Ushbu
tadqiqot o‘z davri uchun qimmatli ma’lumotlar bergan bo‘lsa-da, shoir ilmiy biografiyasini yaratish, ijodkor asarlarini matnshunoslikning nazariy muammolari kesimida tadqiq qilish, ilmiy-tanqidiy matnini yaratish kabi muammolar hanuz yechimini kutib turibdi. Shoir adabiy merosini o‘rganishda “Mutrib Xonaxarobiy (Risola majmua)” kitobi e’tiborga molik. Biroq bu she’rlar
matni to‘liq emasligidan tashqari, so‘zlarning o‘qilishida ham xatoliklar uchraydi. Ushbu o‘quv qo‘llanmada Muhammad Hasan Mutrib devonining O‘zR FA ShI asosiy hamda H. Sulaymon fondlarida saqlanayotgan 906/VII, 903/IV, 2679/II raqamli qo‘lyozmalari, shuningdek, qo‘lyozma bayoz, majmua va tazkiralardagi
turkiy she’rlari, Xiva Ichonqal’a Muhammad Rahimxon Feruz II muzeyida saqlanayotgan qo‘lyozma bayozlardagi she’rlari haqida ma’lumotlar berilgan.
Ушбу мақола муаллифи маърифатпарвар аллома Ризоуддин Фахриддин ўғли (ХИХ аср) «Одоби таълим» («Тарбия одоби») китоби асосида ўтказилган тадқиқот натижасида ёзилган. Мақолада китобнинг ёзилиш сабаблари, Шарқда тарбия, таълим-тарбияга қаратилаётган эътибор кўринишлари ва бу борадаги аждодларимизнинг саъй-ҳаракатлари ҳақида сўз боради. Мақолада Ризоуддин Фахриддин ўғлининг таълим ва тарбияга оид асарлари ҳақида сўз юритилиб, улар орасида «Одоби таълим» китобининг катта аҳамияти ва аҳамияти алоҳида таъкидланган.Асарни адабий манба сифатида ўрганишдан мақсад унинг мазмун-моҳиятини қамраб олишдан иборат. Айниқса, фанга муносабат, бунда ўқитувчининг ўрни, таълим ва бошқа кўплаб мавзулар замирида яна нималар ётади. Шунингдек, мақолада бу мавзуда кўплаб олимлар қалам тебратган бўлсада, муаллиф бу масалаларга ўзига хос тарзда ёндашган, маърифатпарвар олим, ислом файласуфи, устоз сифатида ижод қилган ва ижод қилган. Бундан ташқари, мақолада иш мавзусининг кенглиги, шунингдек, ўқитувчиларга берилган кўрсатмалар ва маслаҳатлар, жумладан, илмий маълумотлар, истеъдод ва қобилият, қаердадир юмшоқ, қаердадир хушмуомалалик ва қаердадир мағрур бўлиш қобилияти қайд этилган. буларнинг барчаси асарда образли тасвирланган. Шунга кўра, бу иш гўёки нафақат ўқитувчилар, балки талабалар учун ҳам дастурдир. Шунингдек, у йўлда қийинчиликлар, жиддий интилишлар ва, албатта, бу интилишларнинг натижалари ва бошқа кўп нарсалардан ташқари, билимларни эгаллаш билан боғлиқ. Бир сўз билан айтганда, бу асар 1902 йилда ёзилган бўлсада, ҳозирги даврда ҳам ўз қадр-қимматини йўқотмаганлигини таъкидлаш мумкин. Ўқувчиларни асар билан
кенгроқ таништириш мақсадида «Одоби таълим»дан айрим парчалар келтирилади.
Яъни, бу парчалар илм-фанга, ўқитувчиларга қаратилган бўлиб, уларнинг асосий маъноси тарбия ва таълим одобига қаратилган.
Афғон (паштун) халқи оғзаки лирик шеъриятининг ўзига хос ва энг оммабоп тури, маиший қўшиқларнинг энг типик намунаси ландэй ҳисобланади. Бу шеър тури халқ орасида шунчалик кенг тарқалганки, паштунларнинг оғзаки ижодини ландэйсиз тасаввур қилиш мумкин эмас. Бу икки мисралик қофиясиз шеър ҳажман ниҳоятда қисқа бўлишига қарамай, муайян фикр ва кечинмани ёрқин, ажойиб бадиий чизгиларда ифодалаб бера олиши билан машҳур. Ландэй атамаси пашту (паштў, пахтў) тилидаги " ﺪﻨﻟ " (“ланд”) – “қисқа, лўнда” маъноларини англатувчи сўздан ясалган бўлиб, таржимада “қисқагина, кичик шеър” маъносини беради. Халқ ландэйлари аноним асар бўлиб, ўз шеърий тузилиши, композицияси ихчам, бор йўғи қофияланмаган икки мисрадан иборат бўлиши билан бирга, кенг мавзу қамрови, рўй бераётган воқеаларга, ҳаёт тарзига муносабатини бетакрорлик билан ифодалашини сақлаб қолган. Омманинг жамоавий ижод намунаси бўлган ландэй, аксарият ҳолларда, ҳеч бир тайёргарчиликсиз инсон қалбининг тубидан чиқиши, омма орасида пайдо бўлиб, омма орасига сингиб кетиши, омма орасида ниҳоятда тез тарқалиши, тезкорлик билан узоқ туманларга етиб бориши ва қисқа вақтда умумпаштун миллий қадриятига айланиши билан характерли ва у паштун фольклорининг авж нуқтаси бўлиб, бу фольклорнинг ҳеч бир бошқа жанри оддий халқ учун ландэйчалик тушунарли ва ниҳоятда кенг истеъмолда эмас. Паштунлар орасида тарқалган ландэйларнинг умумий сонини аниқлаш мушкул. Фольклоршунослар томонидан ҳозирги кунгача буларнинг салмоқли қисми ёзиб олинган ва эълон қилинган. Аммо тадқиқотчиларнинг фикрича, халқ хотирасида яна ўн минглаб бундай шеърий миниатюралар яшаб келмоқда. Ландэйларнинг нисбатан тўлароқ тўплами бўлган “Паштун қўшиқлари” 1 да 7 мингдан зиёдроқ ландэй жамланган. Улар, кўпинча, қўшиқлар ижроси чоғида оғзаки ижоднинг бадиҳа (экспромт) усули натижасида юзага келади. Баъзан бундай ландэйлар икки суҳбатдош ва гуруҳлар орасида ўзига хос ақлий ва топқирлик беллашуви чоғида, қиз ва йигит ўз туйғулари хусусида гаплашганида ёки севишганларнинг ҳислари қўшиқда ўз ифодасини топганда, дил изҳорида тўқилади.
Тоponim komponentli frazeologiyaliq birlikler, olardi anıqlaw, xarakteristikalaw, kontekstag’i konnotaciyasi menen uyqas kelmewi mumkinligin aniqlawg’a járdem beredi. Frazeologiyaliq birliklerdiń ózgeriwi olardıń semantikasini keńeytiwge, miynettiń syujet sızıǵı hám obrazlı sistemasına kiriwine járdem beredi. Ingliz toponimik frazeologiyaliq birlikleri kórkem kontekstte tekǵana kórkem ádebiyatqa baylanıslı miynettiń ekstralingvistik fonın sáwlelendiredi ha’m avtordıń arnawlı bir xarakter, hádiyse yamasa jaǵdayǵa bahasin aniqlap beredi