Муаммонинг долзарблиги Ангиохирургиянинг катта муваффақиятларига қарамай, қорин аортаси аневризмаларини жарроҳлик йўли билан даволаш муаммоси ўз долзарблигини йўқотмайди. Жаҳон соғлиқни сақлаш статистикаси қорин аортаси аневризмаси (ААА) билан касалланишнинг барқарор ўсишини қайд этади. L.J.ning фикрича. Мелтон ва бошқалар. (1984) ва L.K. Бискерстафф ва бошқалар. (1984) АҚШда 30 йил ичида, 1951 йилдан бошлаб, қорин аортаси аневризмаси билан оғриган беморлар сони 7 баробар ошди. Англия ва Уэлсда F.G. Фовкерс ва бошқалар. (1989) худди шу даврда эркакларда қорин аортаси аневризмаларининг 20 баробар, аёлларда эса 11 баробар кўпайишини аниқлади. Кўп марказли скрининг тадқиқотлари натижаларига кўра, ААА текширилганларнинг 8 фоизида (E.S. Воурвоури, 2001) ва 64-69 ёш гуруҳида ААА текширилганларнинг 5,7 фоизида ва ёшда аниқланган. 75-81 ёшдаги гуруҳ - 8, 9% да (Р. А. П. Скотт ва бошқ., 2001). Худди шундай тенденция бошқа мамлакатларда ҳам кузатилмоқда. Шунга кўра, АААдан ўлим ҳам ортиб бормоқда - бир қатор мамлакатларда аневризма ёрилиши кексалар ва кекса одамлар орасида ўлимнинг энг кўп учрайдиган сабаблари ўнталигига киради (F.A. Ледерле ва бошқалар, 1990).
Ҳозирги вақтда аневризманинг режалаштирилган резекцияси ААА билан оғриган беморларни радикал даволашда тан олинган стандартга айланди ва бу операциялар сони доимий равишда ўсиб бормоқда. Масалан, АҚШда ҳар йили 40 000 га яқин ААА резекциялари амалга оширилади (J.J. Гранге ва бошқ., 1997). Швецияда 1987-89 йиллар оралиғида. 1993-95 йилларгача ААА учун операциялар сони 5 баробар ошди ва ҳозирги вақтда 100 000 аҳолига 10 та операция амалга оширилмоқда (А. Ҳаллин ва бошқ., 2001), гарчи бу зарур бўлган рақамдан 1,5 - 2 баравар кам бўлсада, операциядан кейинги ўлим ҳали ҳам мавжуд анча юқори ва 5-7% ни ташкил қилади (A.V.Pokrovskiy ва бошқалар, 1992; Yu.V. Белов ва бошқалар, 1992; V.V. Воҳидов ва бошқалар, 1992; A.V. Бредбери ва бошқалар, 1997; А. Ҳаллин ва бошқалар. ., 2001).
E.V. Стееберг ва бошқалар. (1995) 17238 та ААА резекция операциялари бўйича адабиёт маълумотларини жамлаб, ўртача ўлим даражаси 6,8% ни келтирди.
Нидерландиядаги бешта йирик шифохонада ўтказилган кўп марказли тадқиқот шуни кўрсатдики, беморларнинг атиги 74 фоизи ААА резекциясини асоратсиз ўтказдилар; 26% да қандайдир асоратлар бўлган ва 9% да кузатилган асоратларни оғир деб таснифлаш мумкин ва 4,1% да улар ҳалокатли оқибатларга олиб келган (G.J.Akkersdijk ва бошқ., 1998). Худди шундай натижалар Канада кооператив тадқиқотида ҳам олинган (K.V. Жонстон ва бошқ., 1990). Кўпгина беморларда асоратларнинг ўзига хос хусусияти уларнинг тизимлилиги эканлиги аниқланди (L.L.Lau ва бошқалар, 2001). тромбоз ва қон кетиш (W.E.Lloyd ва бошқ., 1996; R.D. Саерс ва бошқалар, 1997;
Шубҳасиз этакчилик, шубҳасиз, юрак асоратларига тегишли бўлиб, уларнинг частотаси 10% дан 20% гача. Бундан ташқари, умумий ўлимда юрак асоратлари 50-70% ни ташкил қилади. Сереброваскуляр асоратлар, камдан-кам бўлмаса ҳам, 1-1,5% дан кўп эмас, лекин уларнинг ўлим даражаси 40% га этади. Периоператиф даврда тромбоз ва қон кетиш билан боғлиқ асоратлар 2-5% га этади (M.M.Reigel ва бошқ., 1987; K.V. Жонсон ва бошқ., 1990; Н. Франклин ва бошқалар, 1993; A.A. Милне ва бошқалар, 1994).
Албатта, қорин бўшлиғи аортаси аневризмаларини резекция қилишдан кейин кўплаб асоратлар беморларнинг аҳволининг дастлабки оғирлиги билан боғлиқ, аммо беморларни жарроҳлик амалиётига тайёрлашнинг кўплаб ҳал этилмаган тактик ва техник муаммолари ва бир нечта эстродиол лезёнларни босқичма-босқич бажариш. қон томир соҳалари амалда муҳим роль ўйнайди. Тромбоз ва эмболия, мия ва юрак ўлими каби жиддий асоратларни ривожланиш эҳтимолини ҳисобга олган ҳолда операциянинг ўзи ва операциядан кейинги даврни этарли даражада бошқариш муҳим эмас. Қорин бўшлиғи аортасининг асоратланмаган аневризмаларини даволаш натижаларининг ягона комплекс таҳлили ва шунга мос равишда юзага келиши мумкин бўлган асоратларнинг олдини олиш бўйича тавсиялар ҳали ҳам мавжуд эмас.
Буларнинг барчаси тадқиқотнинг мақсад ва вазифаларини белгилаб берди.
Тадқиқотнинг мақсади жарроҳлик даволаш учун асосий хавф омилларини аниқлашнинг самарали тизимини ва мумкин бўлган асоратларни олдини олиш учун оптимал жарроҳлик тактикасини ишлаб чиқиш орқали АААни жарроҳлик даволаш натижаларини яхшилашдир.
Илмий янгилик Биринчи марта қорин аортаси аневризмаларини жарроҳлик йўли билан даволаш учун кўрсатмалар ва контрендикацияларнинг кенг қамровли таҳлили ўтказилди.
Аралашув вақтида ва операциядан кейинги даврда жиддий асоратлар ва ўлимга олиб келиши мумкин бўлган энг муҳим бирга келадиган патология аниқланди. Уларнинг олдини олиш ва даволаш бўйича тегишли чора-тадбирлар таклиф этилди.
Коронар артерияларнинг комбинацияланган патологияси ва аорта ёйи шохлари шикастланган беморларни жарроҳлик даволаш тактикаси алгоритми ишлаб чиқилди.
Биринчи марта гемостатик тизимнинг ҳолати қорин аортасида реконструктив жарроҳликнинг барча босқичларида, терининг кесилишидан тортиб, жароҳатни тикишгача ўрганилди.
Хулоса:
1. Касалликнинг этиологиясига, локализациясига, бирга келадиган касалликларга, клиник кўринишга ва унинг кечишига ўзаро боғлиқликка асосланган АААнинг тавсия этилган асл таснифи эрта ташхис қўйиш стратегиясини аниқлашга, энг муҳим хавф омилларини баҳолашга имкон беради. Қўшни ва узоқ қон томир ҳудудларининг комбинацияланган лезёнлари учун аралашув босқичлари ва охир-оқибат, ААА билан оғриган беморларда асоратлар ва ўлимни камайтириш йўлларини аниқлаш.
2. ААА диагностикаси учун энг информацион усуллар дуплекс сканерлаш ва компьютер томографияси ҳисобланади. Инвазив бўлмаган диагностика имкониятлари аневризманинг ўлчамини, унинг буйрак артериялари билан алоқасини аниқлаш, шунингдек, виссерал шохлар ва аорта бифуркациясининг ҳолатини аниқлаш учун этарли. Қорин бўшлиғининг аортографияси буйрак артерияларининг ҳолатини аниқлаш учун бир вақтнинг ўзида артериал гипертензия билан оғриган беморларда кўрсатилади.
3. Ушбу беморларда ишончли хавф омиллари юрак-қон томир касалликлари (44,1%), артериал гипертензия (49%), гемостазнинг бузилиши (деярли 100%).
4. Операциядан кейинги асоратларнинг ривожланишида этакчи ҳамроҳлик қилувчи касаллик юрак-қон томир касалликлари ҳисобланади. Қорин аортаси аневризмаларида унинг улуши 40% ни ташкил қилади. Операциядан кейинги юрак асоратлари 14,9% га этади. Коронер юрак касаллигининг диагностикаси коронар тўшакка ва унинг функционал компенсацион қобилиятларига зарарни босқичма-босқич аниқлашга асосланган бўлиши керак.
5. ААА резекцияларидан кейинги операциядан кейинги даврнинг асосий асоратлари ўткир юрак этишмовчилиги (14,9%), сереброваскуляр авариялар (1,5%), ўткир буйрак этишмовчилиги (3,33%).
6. ААА билан оғриган беморларда коронар томир тўшагида сезиларли зарар аниқланганда, аралашувни босқичма-босқич ҳал қилиш муҳим аҳамиятга эга. Қон айланишининг 3-4 функционал класси, гипо- ёки акинезиянинг янги зоналари пайдо бўлиши, эжексиён фракциясининг 40% дан паст бўлиши билан биринчи қадам миокардни реваскуляризация қилиш операциясини ўтказишдир.
7. ААА билан оғриган беморларда бракиёсефалик томирларнинг комбинацияланган шикастланиши бўлса, мия қон оқимининг ҳолатини баҳолаш мақсадга мувофиқдир. ИСА стенози 70% ёки ундан кўп бўлса, эмбологен бляшка ёки икки томонлама гемодинамик аҳамиятга эга стеноз мавжуд бўлса, биринчи қадам сифатида каротис артерияларга аралашувни амалга ошириш керак.
8. ААА учун реконструктив операцияларнинг энг қийин муаммоларидан бири қорин аортасининг буйрак ва виссерал шохларининг қўшни зарарланишидир. Принцип - уларни зудлик билан қайта қуриш. Ушбу филиалларни қайта тиклаш турлари патологик жараённинг ҳажми ва даражасига қараб ўзгарувчан бўлиши керак.
9. Қорин бўшлиғи аортасининг аневризмал лезёнлари бўлган беморларда дастлаб ҳар доим гемостатик тизимда сезиларли бузилишлар мавжуд. Операциядан олдинги даврда аорта ва унинг шохларининг окклюзив касалликлари билан оғриган беморларнинг 30 фоизида гемостазнинг тромбоцит-томир компонентининг фаоллиги ошади, қон томир девори эндотелиясининг антитромботик қобилияти пасаяди ва реологик хусусиятлари. қон бузилади. Қорин аортасининг аневризмал лезёнлари бўлган беморларда фибринолизнинг фаоллашиши қайд этилган.
10. Қорин бўшлиғи аортасининг аневризмал лезёнлари бўйича жарроҳлик амалиёти пайтида, қон оқими бошланганидан сўнг, плазминоген даражаси қўшимча равишда 30% га ошади, бу операциядан кейинги даврда геморрагик асоратлар учун хавф омилидир. Операциядан кейинги 1-3 кунларда қоннинг антикоагулянт потенциали сезиларли даражада пасаяди - антитромбин-ИИИ 25-27% га, протеин С 23-25% га. Бу давр тромбогеморрагик асоратларнинг ривожланиши нуқтаи назаридан энг хавфли ҳисобланади.
11. Жарроҳлик пайтида стандарт гепаринни қўллашда антитромбин-ИИИ истеъмоли 30-45% га содир бўлади ва тромбоцитлар агрегацияси 10% га ошади, бу кейинги ПE билан пастки экстремиталарнинг чуқур томир тромбозининг пайдо бўлиши учун таҳдид соладиган ҳолат. Фраксипаринни реконструктив томир операциялари пайтида қўллашда антитромбин-ИИИ истеъмоли ва тромбоцитлар агрегациясининг кўпайиши содир бўлмайди, фаоллаштирилган қисман тромбопластин вақти ва тромбин вақти бироз узаяди, бу тромбогеморрагик асоратларнинг олдини олиш учун уни қўллаш мақсадга мувофиқлигини кўрсатади; .
12. Жарроҳлик пайтида ва операциядан кейинги даврда асосий хавф омилларини аниқлаш учун биз таклиф қилган диагностика усулларидан фойдаланиш, босқичма-босқич ва аралашув ҳажмининг алгоритмидан фойдаланиш жиддий асоратлар сонини сезиларли даражада камайтиришга имкон берди. ўлим 4 баробарга, ўлимга олиб келмайдиган асоратлар сони эса 1,5 баробарга камайди.
За последние годы в Азербайджане достигнуты успехи в области по улучшению качества медицинских услуг. С целью улучшения состояния здоровья детского населения и обеспечения его качественной медицинской помощью, в 2013 году был утвержден Закон «Об обязательной диспансеризации детей». Во исполнение этого закона укреплена материально техническая база детских амбулаторно-поликлинических учреждений, оказывающих медицинские услуги детям, улучшено их обеспечение лекарственными препаратами и медицинским оборудованием, проводятся профилактические медицинские осмотры, ведется работа по улучшению качества диспансерного наблюдения за детьми, внедряются новые формы лечебно-оздоровительных и реабилитационных мероприятий. Несмотря на это, необходимо понимать целесообразность комплексного, системного подхода к реализации задач по сохранению, укреплению и улучшению состояния здоровья детского населения на основе изучения показателей состояния здоровья детей, наиболее важным из которых является заболеваемость.
Mitral qopqoq murakkab, murakkab anatomik tuzilish bo'lib, u 4 ta asosiy komponentdan iborat: FCMC, qopqoq varaqlarining o'zi, tendinous akkordlar va papiller mushaklar. Shunga ko'ra, valfning normal ishlashi har bir alohida komponentning to'g'ri ishlashiga bog'liq va tuzilmalardan birining disfunktsiyasi valfning buzilishiga va etishmovchilikning yanada rivojlanishiga olib kelishi mumkin.
The study of the issue of child socialization is one of the current problems of ethnology. Because through the upbringing of children, one can learn a lot about the lifestyle, spiritual outlook, psychological image and socio-economic history of the people. This article aims to study the features of child socialization in a modern Uzbek village on the example of a village. The information in the article was collected during the author's expeditions to the village of Mindon in 2012-2014.
Research methods: direct observation, in-depth interview-based interviews and questionnaires. Theoretically, it was based on T. Parsons' structural functional theory on the study of socialization [26, p.58.]. In this theory, the family is shown as the first major stage of socialization.
The study shows that the traditional method of upbringing in the family depends on the lifestyle of the people and is based on the experience of the people in child psychology, taking into account the mental and physical aspects of the mother from pregnancy to childbirth and adulthood.
The data presented in the study can be used to study the culture, ethnography, spiritual and moral characteristics of the Uzbek people and to theoretically enrich such areas as ethnopsychology, ethnopedagogy, gender socialization, sociology of education.
Мақолада судда иш юритишнинг соддалаштирилган тартиби вазифалари тахлил этилган. “Жамлама иш юритиш” (Англия), “айбга иқрорлик битими” (АҚШ), “жиноий таъқибни қўзғатишдан шартли воз кечиш”, “жиноят ишида буйруқ тартиби” (уголовный приказ, Франция), “тезлаштирилган иш тартиби” (Германия) каби соддалаштирилган тартибни шакллари кўриб чиқилган. Соддалаштирилган иш юритиш тартиби моделларини ўрганиш натижасида миллий қонунчиликка киритиш учун таклифлар ишлаб чиқилган ва илгари сўрилган.
Tadqiqotning maqsadi xususiy ayblovchining sud majlisiga uzrsiz sabablarga ko'ra kelmaganligi sababli jinoyat ishini tugatish uchun asoslarni tahlil qilishdan iborat bo'lgan xususiy ayblovning jinoyat ishlari (ikkalasi ham Rossiya Federatsiyasi Jinoyat-protsessual kodeksida nazarda tutilgan). Rossiya Federatsiyasi va Rossiya Federatsiyasi Konstitutsiyaviy sudining 2021 yil 13 apreldagi qaroridan kelib chiqadigan). Rossiya Federatsiyasi Konstitutsiyaviy sudi tomonidan sudlanuvchining samarali sud himoyasi huquqini amalga oshirish mexanizmi taklif qilingan mexanizm San'atning 3-qismini qo'llash muammosini bartaraf etmadi. Rossiya Federatsiyasi Jinoyat-protsessual kodeksining 249-moddasi va Rossiya Federatsiyasi Konstitutsiyaviy sudining pozitsiyasini qabul qilmagan qonun chiqaruvchi jinoyatni tugatish uchun asosga qaytdi. RSFSR Jinoyat-protsessual kodeksida nazarda tutilgan, xususiy ayblovchi sud majlisiga uzrli sabablarsiz kelmagan taqdirda, xususiy ayblov ishlari.
Мақолада интеллектуал мулк объектларига нисбатан мутлақ ҳуқуқларни суд орқали ҳимоя қилиш борасидаги миллий ва хорижий тажриба ўрганилган. Интеллектуал мулк объектларига нисбатан мутлақ ҳуқуқларни муҳофаза қилиш усуллари ичида суд орқали ҳимоя қилишнинг ўрни ва ўзига хослиги, мазкур масаланинг ҳуқуқий асослари, миллий қонунчилик аҳволи, судловга тааллуқлилиги, бу борадаги суд статистикаси, суд амалиёти ҳамда хорижий давлатлар тажрибаси таҳлил қилинган.
Бугунги кунда интеллектуал мулк объектлари билан боғлиқ бўлган низоларни ҳал этиш масаласи судлар фаолиятидаги энг долзарб масалалардан бири эканлиги, чунки интеллектуал мулк ҳуқуқларининг бузилиши мавзуси бутун дунёда бўлгани каби Ўзбекистонда ҳам жиддий ижтимоий муаммога айланиб бораётганлиги эътироф этилган ҳолда унинг ижтимоий-иқтисодий ва ҳуқуқий оқибатлари асослаб берилган.
Жаҳон мамлакатлари тажрибасида интеллектуал мулк объектлари билан боғлиқ ишларнинг судловга тааллуқлилиги масаласи қандай ҳал этилганлигини чуқур таҳлил қилиш асосида интеллектуал мулк объектлари билан боғлиқ низоларни кўришга ихтисослашган алоҳида судларнинг ташкил этилиши низоларни сансалорликларсиз, қисқа муддатларда кўриб чиқилишига ҳамда қонуний, асосли ва адолатли суд қарорлари қабул қилинишига замин яратиши тўғрисида хулосага келинган.
Мақолада судлар амалиётида интеллектуал мулк билан боғлиқ масалаларни кўриб чиқишда асосан икки тоифадаги муаммо мавжудлиги таъкидланган. Биринчиси, субъектив омиллар билан боғлиқ бўлса, иккинчиси, объектив қийинчилар эканлиги кўрсатилган. Субъектив муаммолар қаторида судларда мазкур тоифадаги ишларнинг барчасини ҳам кўриб ҳал этиш бўйича тажрибанинг мавжуд эмаслиги айтилган. Объектив омиллар сифатида судлар томонидан ушбу тоифадаги ишларни кўриб чиқишда муайян ҳуқуқий асоснинг мавжуд эмаслиги ёхуд тегишли қонун ҳужжатларининг лозим даражада такомиллашмаганлиги, шу боис, бу борада ягона суд амалиётининг шаклланмаганлиги эътироф этилган.
Бозор иқтисодиётига асосланган ижтимоий муносабатларнинг тобора ривожланиши, интеллектуал мулкнинг давлат ва жамият ҳаётидаги аҳамияти ва ўрнининг кескин ошиб бораётганлиги Ўзбекистонда ҳам ителлектуал мулк билан боғлиқ низоларни кўриб чиқишга ихтисослашган судларни ташкил этиш заруратини келтириб чиқараётганлиги ҳақида хулоса қилинган. Шу сабабли, Ўзбекистон Республикаси Олий судида интеллектуал мулк билан боғлиқ низоларни кўришга ихтисослашган судлов ҳайъатини ташкил этиш мақсадга мувофиқлиги асосланган. Шунингдек, Ўзбекистон Республикаси Судьялар олий кенгаши ҳузуридаги Судьялар олий мактабида судьяларни интеллектуал мулк ҳуқуқига доир низоларни кўриш бўйича қайта тайёрлаш ва малакаларини ошириш тизимини йўлга қўйиш ҳамда бу борада Бутунжаҳон интеллектуал мулк ташкилоти ва Интеллектуал мулк агентлиги билан ҳамкорликни ривожлантириш лозимлиги таъкидланган.
Қиёсий тадқиқот усуллари асосида Ўзбекистон Республикасининг Фуқаролик процессуал кодекси, Иқтисодий процессуал кодекси, Маъмурий суд ишларини юритиш тўғрисидаги кодексига интеллектул мулк ҳуқуқига оид низоларни судда кўришнинг ўзига хос хусусиятларини акс эттирувчи нормаларни жамлаган боб киритиш, ушбу бобда даъво аризалари, аризалар, шикоятларга қўйиладиган талаблар, судга мурожаат қилиш муддатлари ва уларни кўриб чиқишнинг процессуал муддатлари, бу турдаги ишларни кўришнинг бошқа тоифадаги ишлардан фарқли бўлган жиҳатларини ёритиб берувчи барча ҳолатларни ифодаловчи нормаларни назарда тутиш, интеллектуал мулк ҳуқуқи соҳасидаги маъмурий ҳуқуқбузарликлар учун маъмурий жавобгарликни, шунингдек интеллектуал мулк объектларидан ноқонуний фойдаланганлик учун жиноий жавобгарликни кучайтириш масалаларини ҳам кўриб чиқиш зарурлиги исботлаб берилган.
Замонавий халқаро муносабатлар тизими тобора мураккаб тус олаётган бир шароитда қудратли давлатлар маданий дипломатия омилига жиддий эътибор қаратмоқда. Зероки, мазкур омил ўзаро манфаатли ҳамкорлик ва барқарорликнинг мустаҳкам мезонига айланиб бормоқда. Маданий дипломатия халқаро муносабатларни тараққий этиши ва ривожланишига замин яратибгина қолмасдан, нафақат давлатлараро, балки халқлар ўртасидаги ишонч ва истиқболли муносабатларни ҳам оширади. Жумладан, Россия ва Хитой сингари давлатлар тарихий тажрибани ҳисобга олган ҳолда, маданий дипломатия воситасидан самарали фойдаланишга уринмоқда. Ушбу давлатларнинг халқаро муносабатлардаги маданий дипломатияси яқин хориждаги давлатлар билан тарихий маданий алоқаларни тиклашга асосий урғуни қаратади. Шуни алоҳида таъкидлаш зарурки, Россия ва Хитой маданий дипломатияси ҳар бир минтақа ёки давлатда ўзига хос тарзда олиб борилади ва бундай дипломатиянинг бир қатор ўхшаш хусусиятлари ҳам мавжуд. Бу борада Россия ва Хитойнинг Марказий Осиё минтақаси, жумладан Ўзбекистон билан олиб бораётган маданий дипломатияси “юмшоқ куч” сиёсатининг муҳим элементи бўлиши билан бир қаторда, халқлар ўртасида ҳам маданий ҳамкорликни ривожлантиришда алоҳида ўрин эгаллайди. Ўзбекистон Республикаси учун дипломатиянинг, шу жумладан маданий дипломатиянинг бой тарихига эга бўлган дунё мамлакатлари орасидан нафақат етакчи ривожланган мамлакатларнигина, балки Евроосиё минтақасидаги йирик давлатлар Россия ҳамда Хитойнинг тажрибаси ҳам муҳимдир. Агар уларнинг геосиёсий ҳолати, ҳарбий-иқтисодий қудрати, шунингдек умумий тарихи ўтмишни (Россия билан) ҳамда уларнинг манфаатларини ҳисобга олмасдан туриб Ўзбекистон улар билан геоиқтисодий майдонда ўз ташқи сиёсий стратегиясини барпо эта олмайди. Россия ва Хитой сингари давлатлар узоқ йиллар давомида маданий дипломатиядан ташқи сиёсатни амалга оширувчи муҳим механизм сифатида фойдаланиб келишган ва ҳозирда ҳам бу жараён давом этиб келмоқда. Шу боисдан иккала давлат маданий дипломатия соҳасидаги сиёсатининг ўзига хос жиҳатлари ва тажрибасини ўрганиш долзарб аҳамиятга эга. Мазкур мақолада Хитой ва Россиянинг халқаро муносабатлардаги дипломатик тажрибаси, хусусан маданий дипломатиянинг ўзаро ўхшаш ва фарқли жиҳатлари таҳлил этилади.
Abstract: In this research, the results of the effects of vincamine hydrochloride and pyrozalin iodide alkaloids on the relaxation of aortic smooth muscle cells in the presence of Ca2+ L-channels have been reported. The isometric contraction activity of the aortic blood vessel smooth muscle derived from rabbits was studied using mechanography. The results, under in vitro conditions, demonstrated that the contraction activity of the rabbit aortic blood vessel smooth muscle preparation induced by 50 mM KCl was dependent on the potential of the plasma membrane, associated with the activity of the Ca2*L-channels. It was found that vincamine and pyrozalin iodide alkaloids affected the blockage of the Ca2+i-channels and a reduction in [Ca2*] concentration. The obtained results suggest that the relaxing effect of vincamine hydrochloride and pyrozalin iodide alkaloids is based on the blockage of the L-type Ca2+ channels, and they also affect the receptor-operated Ca2+ channels. In conclusion, the results indicate that in providing the relaxing effect of vincamine and pyrozalin iodide alkaloids, the blockage of potential-dependent L-type Ca2t channels, along with the blockage of receptor-operated Ca2+ channels plays an important role.
Кўкрак аортани эндоваскуляр протезлашдан (TEVAR) кейинги бевосита ва узоқ муддатли натижаларни ўрганиш