This article discusses the issues of childlessness of fathers in the traditional life of the Karakalpaks from an early period, which are reflected in folk epics. The epic direction and various motivations are revealed.
Мазкур мақола француз маърифатпарварлиги илк намояндаларидан бири Шарль Луи Монтескьенинг “Форс номалари”да Форсий нигоҳи икки томонлама ҳаракатни амалга оширишга имкон беради, яъни французларда кечган реал воқелик акси ўзига хос тарзда форсларда ҳам такрорланиши асар мазмунининг чуқур фалсафий мазмуни асосида ўрганилади. Монтескьенинг Форсий нигоҳи инсоннинг яшаб турган сиёсий тузумига ва, аксинча, жамиятнинг инсонга муносабатини масофадан кузатиши масал жанри, марказдан узоқлашган кузатиш, персонаж нигоҳи, юморга бой танқидий қарашлар орқали таҳлилга тортилади. Мақолада таржима бир-биридан фарқ қиладиган икки маданий бирлашма вакиллари орасидаги коммуникатив фаолият сифатида маданий тўсиқ муаммоларини ҳал
этадики, таржима жараёнида маданий факторлар катта аҳамиятга эга эканлиги
ҳамда таржиманинг маданий-этнографик концепциясига кўра тиллар эмас маданият-
лар таржима қилинишига алоҳида аҳамият қаратилади. Таржима матнида тил ва маданиятнинг ўзаро таъсирига хос специфик хусусияти “олам манзараси”нинг хилма-
хиллигида намоён бўлади. Бадиий таржиманинг асосий мезонларидан бири асар муаллифи индивидуал услубининг сақланиши стилистик фигуралар метафора, муболаға,
перефразаларнинг таржима тилига мос ўгирилиши орқали аниқланган ва аслият
матнида қўлланилган лисоний воситаларнинг услубий ўзига хослиги таржима матнининг ҳам худди бирламчи матндек бадиий маҳоратга эга асар эканлиги француз-ўзбек таржима матнлари асосида очиб берилган.Таржима меъёри нуқтаи назаридан муттаржимнинг бадиий матн парчасини тушунишида қийинчиликнинг юзага келиши табиий ҳол. Шу нуқтаи назардан ёзилиш услуби ва даври билан фарқ қилувчи фалсафий асарнинг таржимада қайта яратилишида аслият мазмунини рефлектив англашсиз адекват таржимасига эришиш қийин. Асарда қўлланилган стилистик фигураларнинг таржима тилида адекватлигига эришишда матн мазмунининг вазифавий-услубий меъёрларини сақлаб қолиш муҳим аҳамият касб этиши тадқиқ этилади.
Замонавий фольклор ишларида сезиларли равишда кучайган изланишнинг қиёсий жиҳатларига бўлган қизиқишни илмий анъаналар ёки мода ҳоббиси сифатида таърифлаш нотўғри бўлар эди. Бизнинг илм-фанимиз адабиёт ва фольклорни тарихий ўрганиш – барча хилма-хиллиги ва замонавий муаммоларнинг мураккаблигида энг кенг тизимли таққослашсиз таҳлилни амалга ошириш мумкин эмаслигини аниқ тасаввур қилиб кўришга асосланган. Ушбу тамойилларга асосланиб, ушбу мақола асосланган.
Ushbu maqola jahon adabiyotida Faust mavzusida yaratilgan asarlar va ular o'rtasidagi dialektik, tarixiy, madaniy farqlar va o'xshashliklarni toppish, adabiy jihatdan tahlil qilish masalalarini o'z ichiga oladi. Maqolada ingliz, fransuz, rus, nemis adabiyoti vakillarining faustchilik mavzusida yaratgan nodir asarlariga to'xtalib o'tildi.