THEORY OF DEVELOPMENT OF IMAGING METHODS AND THEIR APPLICATION IN PRACTICE

HAC
Google Scholar
f
588-593
3
1
To share
Jamoldinov, B. (2024). THEORY OF DEVELOPMENT OF IMAGING METHODS AND THEIR APPLICATION IN PRACTICE. Modern Science and Research, 3(1), 588–593. Retrieved from https://inlibrary.uz/index.php/science-research/article/view/28824
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Abstract

This article describes the history of the development of the science of drawing and drawing geometry. In particular, the science of drawing geometry, like other sciences, arose as a result of human labor, the idea of depicting on a plane with the help of conventional signs and using it in a graphical way has a long history in the development of human society, and in the field of developing the methods of depicting geometric shapes on a plane, developing the theory of their practical application several leading scientists are mentioned.


background image


588

ТАСВИРЛАШ УСУЛЛАРНИ ИШЛАБ ЧИҚИШ ВА УЛАРНИ АМАЛИЁТГА

ТАДБИҚ ҚИЛИШ НАЗАРИЯСИ

Жамолдинов Бахтиёр Шахобидинович

Республика ихтисослаштирилган дизайн мактаби

Касбий таълим ишлари бўйича директор ўринбосари

https://doi.org/10.5281/zenodo.10611534

Аннотация.

Мазкур мақолада чизмачилик ва чизма геометрия фанининг

ривожланиш тарихи ёритилган. Хусусан, чизма геометрия фани бошқа фанлар сингари

инсоннинг меҳнат фаолияти натижасида пайдо бўлганлиги, график усулда шартли

белгилар ёрдамида текисликда тасвирлаш ва ундан фойдаланиш ғоялари инсоният

жамиятининг ривожланишида кўп асирлик тарихга эга эканлиги ҳамда геометрик

шаклларни текистликда тасвирлаш усулларни ишлаб чиқиш, уларни амалда тадбиқ қилиш

назариясини ривожлантириш соҳасида етакчи ўрин тутган бир қанча олимлар хақида сўз

юритилган.

Калит сўзлар:

чизмачилик, чизма геометрия, график усул, шакллар, тасвир,

текислик, назария, перспектива, план, проекция.

THEORY OF DEVELOPMENT OF IMAGING METHODS AND THEIR

APPLICATION IN PRACTICE

Abstract.

This article describes the history of the development of the science of drawing

and drawing geometry. In particular, the science of drawing geometry, like other sciences, arose

as a result of human labor, the idea of depicting on a plane with the help of conventional signs

and using it in a graphical way has a long history in the development of human society, and in the

field of developing the methods of depicting geometric shapes on a plane, developing the theory

of their practical application several leading scientists are mentioned.

Key words:

drawing, drawing geometry, graphic method, forms, image, plane, theory,

perspective, plan, projection.

ТЕОРИЯ РАЗВИТИЯ МЕТОДОВ ВИЗУАЛИЗАЦИИ И ИХ ПРИМЕНЕНИЕ НА

ПРАКТИКЕ

Аннотация.

В данной статье описана история развития науки о рисовании и

чертежной геометрии. В частности, наука о черчении геометрии, как и другие науки,

возникла в результате человеческого труда, идея изображения на плоскости с помощью

условных знаков и использования ее графическим способом имеет давнюю историю в

развития человеческого общества, а в области разработки способов изображения


background image


589

геометрических фигур на плоскости, разработки теории их практического применения

упоминаются несколько ведущих ученых.

Ключевые слова:

рисунок, геометрия рисунка, графический метод, формы,

изображение, плоскость, теория, перспектива, план, проекция.

Чизмачиликнинг ривожланиши асосан расм чизишдан бошланган. Одамлар ҳали

ёзишни билмаган ҳолда ўзлари кўрган нарсаларнинг тасвирини чизганлар. Ибтидоий

одамларнинг қоялар, ғор деворлари ва бошқа жойларга ўйиб ишланган тасвирлари бизнинг

давримизгача етиб келган. Бундай қояларга ўйилган тасвирлар Енисей дарёсининг

қирғоқларида, Қозоғистон, Ўзбекистон, Олтой ва бошқа ерларда топилган. Шу каби оддий

расмларни тасвирлаш асосида биринчи ёзувлар кашф этилган.

Уч ўлчамлик геометрик циклларни график усулда шартли белгилар ёрдамида

текисликда тасвирлаш ва ундан фойдаланиш ғоялари инсоният жамиятининг

ривожланишида кўп асрлик тарихга эга. Мисол тариқасида Мисрдаги Вабшон ҳайкалини

келтирамиз. Вабшоннинг тиззасидаги плитада сарой плани ва унинг масштаби

тасвирланган.

Геометрик шаклларни текистликда тасвирлаш усулларни ишлаб чиқиш, уларни

амалда тадбиқ қилиш назариясини ривожлантириш соҳасида бир қанча олимлар етакчи

ўрин тутади. Булардан қадимги грек олимлари Эскил, Анаксагор, Демокрит кузатиш

перспективаси оптима бўйича асар яратган олим Элидора Лориский Евнигид ўзининг

«Оптима» асарида кузатиш перспективасини 12 та аксиома, 61 теорема ва назария яратди.

Қадимги Рим «Архитектура сохасида ўн китоб» асарида қурилиш чизмаларига таъаллуқли

план, фасад ва проекциялар ҳақида маълумотлар берилган.

График тасвирлаш усулларнинг янада ривожланиши уйғониш даврига тўғри келади.

Лоренца Гиперти ўз асарларини перспектив тасвирлар тузиш назариясига бағишлади.

Итальян олими, рассом ва ҳайколтароши Леон Ботиста Альберти ва рассом Пьера де

Франсиско «Меъморчилик» ва «Расм чизишда перспективани тадбиқ этиш» асарларани

яратдилар. Буюк итальян олими ва рассоми Леонарда да Винчи чизма геометрияга тегишли

бўлган тасвирлашнинг назарий асосларини ишлаб чиқди. Француз математеги ва

архитектори Жирор Дезорг тасвирлар ясаш бўйича бир қанча асарлар ёзган. Француз

инженери ва олими Гаспар Монж чизма геометриянинг асосчисидир. Гаспар Монж 1798

йилда «Чизма геометрия» китобини нашрдан чиқарди. Бу китоб чизма геометрия фани

бўйича биринчи дарслик бўлиб, унда ортогонал проекциялар методи Монжга қадар ҳам


background image


590

график ишларда қўлланилган, Монж эса бу методни назарий жихатдан умумлаштириб,

системага солди.

Россияда чизма геометрия фанига биринчи бўлиб профессор Яков Александрович

Себостьянов асос солган Я.А. Себостьянов биринчи бўлиб рус тилида чизма геометрия

дарслигини 1821 йил нашрдан чиқарди. Бу китоб 20 йил давомида Россиянинг олий

техникуми ўқув юртларида ўқитиладиган ягона дарслик ҳисобланган.

Техника фанлари доктори профессор И.А.Рикки графикага тегишли кўп илмий

асарлар ёзган. Жумладан «Чизма геометрия курси», «Тасвирлаш усуллари», «Ортогонал

проекциялар»,

«Перспектива»,

«Аксонометрия», «Сонлар билан белгиланган

проекциялар» ва бошқалар. Шу каби олимлар чизма геометрия фанини ривожланишида

катта ишлар қилдилар.

Ўрта Осиё олимларидан Абу Райхон Беруний ўз илмий ишларида проекциялар

методини тадбиқ этиб, чизмалар чизган ва ундан фойдаланган. У бирор геометрик жисмни

тасвирловчи чизмани чизишда унинг кўринишларига эьтибор берилишига тўхталиб,

шундай деб ёзган: «Тўғри бурчакли олтиёқлик ичида унинг бирор тарафига қараб бир

жонивор турибди деб фараз қилишса, у ҳолда ёқлар жониворнинг олди, орқаси, ўнги, сўли,

усти ва ости бўлади». Абу Райхон Беруний ўз илмий ишларида фойдаланган асбобларини

чизмалар ёрдамида ясаган.

Абу Али ибн Сино медицинадан ташқари, бошқа бир қатор фанлар билан ҳам

шуғулланган. У ўз илмий-амалий фаолиятида тасвирлар чизиш назариясини яратиб, анча

юқори даражадаги чизмалар чизишни тавсия қилган.

Чизма геометрия фани бошқа фанлар сингари инсоннинг меҳнат фаолияти

натижасида пайдо бўлган. Маълумки, 1918 йилда Ўрта Осиё ва Қозоғистондаги биринчи

ташкил қилинган Олий ўқув юрти Туркистон Ҳалқ Университети (Ҳозирги Ўзбекистон

миллий университети) ҳисобланади. Кейинчалик 1920 йилда бу университет Туркистон

Давлат университети деб номланди. Бу Ўрта Осиё республикаларида ҳалқ маорифи ва Олий

мактаб ривожланишининг асоси бўлди. Университетда техника ва қишлоқ хўжалиги

факультетлари ташкил этилиб механик ва гидротехник иншоотлар, қурилиш йўналишлари

бўйича мутахассис инженерлар тайёрланди. Университетнинг техника ва қурилиш

иншоотлари йўналишлари талабаларига фундаментал табиий фанлар ва умум инженерлик

фанлари билан бир қаторда чизма геометрия фани ҳам ўқитила бошланди. Шу вақтдан

бошлаб мамлакатимиз олий ўқув юртларида ҳозирги вақтда ўқитиладиган «Чизма

геометрия» ва «Чизмачилик» фанлари ўқитила бошланган деб ҳисоблаш мумкин. 1923


background image


591

йилда университетнинг техника факультети инженер-мелиоратив факультетига

айлантирилди. Дастлаб чизма геометрия ва чизмачилик фанлари биргаликда ўқитилиб,

ўқув жараёни чизмаларни чизиш ва уларни ўқий олишга қаратилган.

1929 йилда Туркистон Давлат Университети таркибидаги инженер- мелиоратив

факультети асосида Ўрта Осиё пахтачилик ирригация, политехника институти ташкил

қилинди. Шунингдек 1930-34 йилларда Университет таркибидан бир неча Олий техника

ўқув юртлари ажралиб чиқиб, бу институтларда «Чизма геометрия ва чизмачилик»

кафедралари ташкил қилинди ва умуминженерлик фанлари қаторида графика фанлари ҳам

тўлиқ ўқитила бошланди. Дастлабки йилларда фанни ўқитиш учун унинг ўқитиш

методикасига, талабалар бажарадиган чизмалар тўпламларини тузиш ва ёш

ўқитувчиларнинг педагогик маҳоратини ошириш каби ишларга катта эътибор берилган.

1926-1946 йилларда Тошкент Олий техника ўқув юртларида Совет даврининг машҳур

геометрия олимларидан С.М.Колотов, М.Я.Громов ва В.О.Гордон, Н.Л.Лихачёв,

Е.И.Годиклар чизма геометрия ва чизмачиликдан дарс бериш билан бир қаторда ўзларини

баъзи-бир фундаментал илмий ишларини Тошкентда олиб борганлар. Улар республикамиз

Олий ўқув юртлари график педагог ўқитувчиларини билим малакаларини оширишга, чизма

геометрия ва чизмачилик кафедраларининг илмий методик фаолиятини яхшилашга катта

хисса қўшган профессорлар ҳисобланади.

1926-1944 йилларда профессор С.М.Колотов (1985-1965) Ўзбекистонда яшаб турли

иншоотларни лойиҳалашда, қурилиш ва саноатни қайта тиклаш ишларида фаол қатнашиб,

Ўрта Осиё Индустриал Институти (ҳозирги Тошкент давлат техника университети)да чизма

геометрия ва архитектура лойиҳалаш фанлардан машғулотлар олиб борган. 1933 йилда у

«Чизма геометрия курси» дарслигини ёзиб «Ёрдамчи проекциялаш» усулини назарий

томондан асослаб, усулни позицион ва метрик масалаларни ечишдаги қулай тадбиғини

кўрсатган. Шу йилларда соялар ясаш, перспектив тасвирлар ясашга ҳам бир неча илмий

ишлар яратган. 1939 йилда унга Ўрта Осиё индустриал қурилиш институти илмий кенгаш

қарорига асосан СССР Олий аттестация камиссиясининг қарори билан профессорлик

унвони тасдиқланган.

1935-1941 ва 1945-1946 йилларда профессор М.Я.Громов (1884-1963) Тошкент

тўқимачилик ва енгил саноат институти «Чизма геометрия ва чизмачилик» кафедрасида

мудирлик қилган. Шу даврларда у кафедрада илмий ва методик ишларни ривожлантириб,

ёйилувчи чизиқли сиртлар назарияси ва конформ алмаштириш усулларини яратди ва чизма

геометрияни эгри чизиқлар, сиртларнинг ҳосил бўлиши ва уларнинг ёйилмаларини ясашга


background image


592

доир янги назарий асослар киритди. М.Я. Громов 1937 йилда рус тилида «Проекцион

чизмачилик» бўйича масалалар тўплами каби ўқув қўлланмалар яратди. М.Я.Громов 1941-

1945 йилларда Тошкент Ирригация ва қишлоқ хўжалигини механизациялаш инженерлар

институти (ҳозирги Тошкент Ирригация ва Мелиорация институти) «Чизма геометрия ва

машинасозлик чизмачилиги» кафедрасида ҳам мудир бўлиб ишлаб, у шу йилларда Ўрта

Осиё политехника институтига (ҳозирги Тошкент Давлат техника университети) чизма

геометриядан лекциялар ўқиган. Бу даврда у ўзининг «Чизма геометрия» дарслигининг

1 ва 2 қисмларига тегишли назарий ва амалий маълумотларни яратган.

1941-1945 йилларда профессор В.О.Гордон (1892-1971) Тошкент тўқимачилик ва

енгил саноат институти «Чизма геометрия ва чизмачилик» кафедрасига раҳбарлик қилди.

У шу даврда ўзининг илмий ва педагогик фаолиятида чизма геометрия фанини назарий ва

умумтаълим мактабларида ўқитиладиган «Чизмачилик» предметини методик томондан

ривожлантиришга катта хисса қўшган. Шу йилларда В.О.Гордон 1935 йилда чоп этилган

«Чизма геометрия курси» дарслигини қайти ишлаб кўпгина мавзуларни назарий томондан

бойитди ва чоп эттирди. Ҳозирги кунда бу китоб 23 марта қайта нашр қилиниб, Россия олий

техника ўқув юртлари учун асосий классик дарсликлардан бири ҳисобланади.

Республикамизда чизма геометрия фанини ўзбек тилида ўқитилиши ва миллий тилда

адабиётлар яратилишига проф. Р. Хорунов ва Ю. Қирғизбоев, Э. Собитовларнинг

хизматлари ката бўлган.

Шунингдек республикамиз педагогларидан Ш.К.Муродов биринчи бўлиб Киевдаги

проф. С.М.Колотов илмий мактабига аспрантурага ўқишга кириши туфайли Украина

олимлари билан илмий боғланишлар пайдо бўлди. Киев илмий мактабининг ҳозирги

раҳбари Украинада хизмат кўрсатган фан арбоби, техника фанлари доктори, профессор

В.Е.Михайленконинг 1968 йилда биринчи марта Бухоро (БДПИ) ва Самарқанд(СамДАҚИ)

олий ўқув юртларига келиб маърузалар ўқиши ва ундан кейинги йилларда Тошкент,

Самарқанд, Бухоро, Урганч, Қўқон, Чимкент ва Жамбул шаҳарларига бир неча бор келиши

ва илмий семинарлар ўтказиб изланувчи-тадқиқотчи ва аспирантлар танланиши

Ўзбекистон ва қўшни республикаларда «Чизма геометрия» фанининг ривожланишига

асосий сабаблардан бири бўлди.

Москва олимларидан фан докторлари, профессорлар: И.И.Котовнинг Тошкент

авиация заводига келиши, Н.Н.Рыжов ва М.А.Тевлинларнинг Самарқанд архитектура

қурилиш институтига, С.А.Фролов ва В.А.Якунинларнинг Тошкент политехника

институтига келиб илмий семинарлар ва олимпиадалар ўтказишлари Ўзбекистон ва Россия


background image


593

олимлари орасидаги илмий алоқалар ўрнатилиши ва бу профессорлардан тегишли илмий

ва методик маслаҳатлар олиниши чизма геометрияни Республикада ривожлантиришга ўз

таъсирини кўрсатган.

Мухтасар қилиб айтганда, Ўзбекистонда чизмачилик ва чизма геометрия фанининг

ўзига хос ривожланиш тарихи бор. Чизма геометрия фани бошқа фанлар сингари ўз

ривожланиш босқичларига эгадир. График усулда шартли белгилар ёрдамида текисликда

тасвирлаш ва ундан фойдаланиш ғоялари инсоният жамиятининг ривожланишида кўп

асирлик тарихга эга ва замон билан хамнафас ривожланаётганлигини эътироф этиш керак.

Бугунги кунда мазкур сохани ривожлантиришга қаратилган тадбирлар бисёр ҳамда янги

усулларни ишлаб чиқилмоқда. Мазкур замонавий усулларни амалиётга тадбиқ қилиш эса

ўзига хос долзарбликни талаб қилмоқда.

REFERENCES

1.

Основания начертательной геометрии» Г. Потье / Перевод Я. Севастьянова. — 1816.

2.

«Приложение начертательной геометрии к рисованию» Г. Потье / Перевод Я.

Севастьянова. — 1818.

3.

«Начальные основания разрезки камней» Г. Потье / Перевод Я. Севастьянова. — 1818.

4.

Қирғизбоев Ю. Чизма геометрия. Тошкент, 1972.

5.

Хорунов Р. Чизма геометрия курси. Тошкент, 1974.

6.

Собитов Э. Чизма геометрия қисқа курси. Тошкент, 1993.

7.

Абдумаликов А. Чизмачиликдан терминологик луғат -справочник. Тошкент, 1997.

8.

Будасов Б. Строительное черчение. Москва, 1990.

9.

Веннинджер М. Модели многограников. Москва, 1974.

10.

Общие правила выполнения чертежей. Москва, 1991.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов