99
УДК: 612.7/.78:616.211-053.2
РИНОЛАЛИК БОЛАЛАР НУТҚИ ВА ОВОЗИНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ
Шокирова Шахноза Дилмуродовна
Низомий номидаги ТДПУ, Логопедия кафедраси
2009. – №9. – С. 108–109.
3. Фоломеев В.Н. Восстановительное лечение
больных с постинтубационными стенозами гортани
и трахеи. – M., 2001.
4. Чирешкин Д.Г., Дунаевская А.М., Тимен
Г.Э. Лазерная эндоскопическая хирургия верхних
дыхательных путей. – М.: Медицина, 1990.
5. Шамсиев Д.Ф., Рузматов К.М. Реконструкция
гортани при травмах щитоподъязычной мембраны
// Stomatologiya. – 2018. – №4. – С. 87-89.
6. Bagwell C.E., Talbert J.L., Tepas J.J. Balloon
dilatation of long- segment tracheal stenosis // J.
Pediatr. Surg. – 1991. – Vol. 26, №2. – Р. 153-159.
7. Cohen M.D., Weber T.R., Rao C.C. Balloon
dilatation of tracheal and bronchial stenosis // Amer. J.
Roentgenol. – 1984. – Vol. 142, №3. – Р. 477-478.
8. Hautefort C., Teissier N., Viala P. Balloon
Dilation Laryngoplasty for Subglottic Stenosis in
Children Eight Years’ Experience // Arch. Otolaryngol.
Head Neck Surg. – 2012. – Vol. 3. – Р. 235-240.
9. Jorda С., Penalver J.C., Escriva J. et al. Balloon
dilatation of the trachea as treatment for idiopathic
laryngotracheal stenosis // Arch. Bronconeumol. –
2007. – Vol. 43, №12. – Р. 692-694.
10. Visaya J.M., Ward R.F., Modi V.K. Feasibility
and mortality of airway balloon dilation in a live rabbit
model // Otolaryngol. Head Neck Surg. – 2014. – Vol.
140, №3. – Р. 215-219.
Резюме
Цель:
оптимизация методов лечения больных
с подсвязочным стенозом гортани. Материал
и методы: проведено обследование и лечение
8 пациентов с подсвязочным стенозом гортани
различной этиологии. Этиологией развития
подсвязочного стеноза гортани у 5 пациентов
являлась длительная интубация, у 3 гранулематоз
Вегенера. Результаты: всем пациентам была
произведена
эндоскопическая
операция
баллонной дилатации подсвязочного стеноза
гортани под прямой опорной ларингоскопией с
использованием видеоэндоскопической техники.
В результате проведенного лечения у всех
больных удалось добиться стойкого расширения
просвета подсвязочного отдела гортани, сократить
длительность стационарного лечения и периода
полной
реабилитации.
Рестенозирование
подсвязочного стеноза гортани наблюдалось у
одного пациента с гранулематозом Вегенера,
связанное с рецидивом основного заболевания.
Ключевые слова: подсвязочный стеноз гортани,
гранулематоз Вегенера, баллонная дилатация,
эндоскопия.
Summary
Рresent study was to optimize the treatment of
patients with subglottic laryngeal stenosis. Materials
and methods: We have examined a total of 8 patients
presenting with subglottic laryngeal stenosis. The
etiological factors and underlying conditions of
laryngeal stenosis were the prolonged intubation in
5 patients, Wegener granulomatosis in 3 patients.
All the patients underwent balloon dilatation with
the application of the video endoscopic technique.
Results: The surgical treatment of all the patients made
it possible to achieve the persistent expansion of the
lumen of the subglottic part of the larynx, to shorten the
periods of the in-patient treatment and rehabilitation
of the patients. Restenosis of laryngeal lining stenting
was observed in one patient presenting with Wegener’s
granulomatosis which was associated with the relapse
of the underlying disease.
Key words: subglottic laryngeal stenosis, Wegener’s
granulomatosis, balloon dilatation, endoscopy.
Жаҳонда жисмоний ёки руҳий ривожлани-
шида нуқсони бўлган болалар сиёсий, иқти-
содий, ижтимоий, маданий соҳаларда жамият
ҳамда давлатни ривожлантиришнинг тенг ҳу-
қуқли иштирокчиси экани эътироф қилинмоқда.
Махсус таълимга эҳтиёжи бўлган болаларни
мактабгача таълим, умумий ўрта таълим оли-
шини йўлга қўйиш, уларнинг ижтимоий ҳимоя
тизимини мустаҳкамлаш, ногиронлиги бўлган
болаларнинг ҳуқуқларини ҳимоя қилиш ҳамда
СМЕЖНЫЕ ДИСЦИПЛИНЫ
100
STOMATOLOGIYA
инклюзив таълимга жалб этиш UNICEF таш килоти
томонидан қўллаб-қувватланмоқда. Шу билан
бирга мактабгача ёшдаги оғир нутқ нуқсони бўлган
болаларнинг замонавий таълим олиши UNICEF
томонидан ишлаб чиқилган халқаро ҳуқуқий
ҳужжатлар [5] асосида кафолатланган.
Республикамизда таълим-тарбия тизимини
такомиллаштириш ва баркамол авлодни тар -
биялаш давлат сиёсатининг устувор йўнали-
ши даражасига кўтарилди. Ўзбекистон Респуб-
ликасида Мактабгача таълим вазирлиги ташкил
этилди, мактабгача таълим муассасаларининг
моддий-техник базаси мустаҳкамланди, меъёрий-
ҳуқуқий ҳужжатлар, «Болажон» таянч дастури
такомиллаштирилди, «Илк қадам» давлат ўқув
дастури ишлаб чиқилди, шунингдек, 3–6 ёшли
қизларни маънавий-ахлоқий тарбиялаш, соғлом
турмуш тарзини тарғиб қилиш мақсадида
«Зумрадойлар давраси» тўгараклари, замонавий
таълим дастурлари жорий қилинди. Ўзбекистон
Республикасини янада ривожлантириш бўйича
Ҳаракатлар стратегиясида «...мактабгача таъ-
лим муассасалари тармоғини кенгайтириш ва
ушбу муассасаларда болаларнинг ҳар томон-
лама интеллектуал, эстетик ва жисмоний ри-
вожланиши учун шарт-шароитларни тубдан ях-
шилаш, болаларнинг мактабгача таълим билан
қамраб олинишини жиддий ошириш ва фойда-
ланиш имкониятларини таъминлаш, педагог ва
мутахассисларнинг малака даражасини юксал -
тириш»
�
каби вазифалар белгиланиб, бугунги
кунда кичик ва катта мактабгача ёшдаги бола-
ларнинг нутқини ривожлантириш, шунингдек,
таълимнинг кейинги босқичига муваффақият-
ли ўтишини таъминлаш долзарб аҳамият касб
этмоқда. Ринолалия нутқ камчилигига эга бўл ган
болалар ҳам бундан мустасно эмаслар.
Ринолалия (грекча сўздан олинган бўлиб, rhinos-
бурун, lalia-нутқ) нутқ аппаратининг ана томик ва
физиологик камчиликлари сабабли овоз тембри ва
товушлар талаффузидаги бузи лишдир. Бунда барча
унли товушлар манқаланиб талаффуз қилинади,
ундошлар эса нутқда бўл майди ёки унлиларга
ўхшаб бурунланиб талаффуз қилинади, шунинг
учун бола нутқи манқаланиб, тушунарсиз чиқади.
Икки турдаги бурунланиш фарқланади: очиқ
ва ёпиқ. Бу икки турдаги бурунланиш ҳам орга-
ник ёки функционал бўлиши мумкин. Ёпиқ
бурунланиш гипертрофик шамоллаш оқибати,
бурун бўшлиғида полиплар ва аденоидларнинг
мавжудлиги, бурун ва бурун ҳалқумдаги ёриқ -
ликлар, шунингдек, болани бурунланиб гапи-
радиган бола ёки катталар нутқига тақлид
қилиш оқибатида келиб чиқиши мумкин. Ёпиқ
бурунланишли (ринолалияли) болалар бурундан
нафас олишга қийинлашади ёки умуман бурун
билан нафас ололмайди, оқибатда, “м” товуши
“б” товуши билан, “н” товуши “д” товуши билан
алмаштирилади, масалан: машина сўзи “башида”,
нон сўзи “дод” тарзида талаффуз қиланади.
Ринолалия бўйича дастлабки илмий ишлар
врачлар томонидан ёзилган бўлиб, уларнинг
ҳаракатлари танглай бўртмасини тўлиқ тиклашга
қаратилади. Қайта ҳосил қилинган танглай пардаси
етарли даражада узун ва ҳаракатчан бўлиши ҳамда
халқумнинг орқа девори учун бирика олиши лозим.
Бу самарага эришиш бурун ва бурун ўртасидаги
йўлнинг эркин ёри лиш имкониятини таъминлайди
ҳамда бурун оттенкасини бартараф этишга асос
яратади ёки уни тўлиқ бартараф этади [1].
Ринолалияда нутқ кечикиб ривожланади, яъни
биринчи сўзлар икки ёшда ва ундан кейин пайдо
бўлади. Нутқ ўзига хос сифатли хусусиятларга
эга бўлади. Импрессив нутқ нисбатан нормал
ривожланади, экспрессив нутқда аҳамиятли
ўзгаришлар бўлади. Биринчи навбатда бе мор-
лар нутқини кам тушунарлилигини таъкид-
лаш
зарур.Беморлар
учун
баъзи
ундош
товушларнинг талаффузи катта кийинчилик тугд
иради, яъни
л, т, д, ч, ш, ж, р
товушлари учун
юқори тишлар ва альвеоллар олдида зарурий
тўсиқ ярата олмайдилар.
С, з
товушларининг
талаффузида болалар пастки тишлар олдида
тусиқ ҳосил кила олмайдилар, натижада сир -
галувчи ва шовкинли ундош товушлар талаф-
фузи ўзига хос жарангланишга эга бўлади.
К,
г
товушлари умуман йук бўлади ёки портлаш
улар ўрнини босади. Унли товушлар тилнинг
орқага тортилиши ва ҳавони бурундан чикиши
билан талаффуз килинади ва сустлашган лаб
артикуляцияси билан характерланади. Шу тарзда
унли ва ундош товушлар кучли бурун оттенкаси
билан шаклланади. Уларнинг артикуляцияси
аҳамиятли даражада ўзгарган бўлади ва то-
вушлар ўзаро аниқ дифференциялашмайди. Баъ-
зида ринолалик болалар нутқидаги арти кулемалар
нормага жуда яқин бўлади, лекин шунга карамай
уларнинг талаффузи эшитувчи томонидан нуқсонли
деб идрок килинади, чунки нутқий нафас олиш
бузилиши хисобига, артикуляция ҳамда товуш
эффектига таъсир килувчи юз мускулларининг
ортикча кучланиши пайдо бўлади. Ринолалияда
товушлар талаффузи тотал бузилган бўлади.
Нутқни фонетик жи ҳатдан бузилиши бирламчи
хисобланиб, у нутқ нинг лексик-грамматик
қурилишининг шаклланишига таъсир кўрсатади.
Ринолалияда нутқнинг бузилиши беморларнинг
жамоадаги ҳолатини кийинлаштиради. Кўпинча
жамоа билан уларнинг мулокоти бир томонлама
бўлади, алоқа натижаси эса беморларга катта зарба
беради. Болаларда уялиш, таъсирланувчанлик,
одамларга аралашмаслик ривожланади. Нутқ
101
нуқсонини бартараф этиш бўйича мақсадга кара-
тилган иш характернинг ижобий сифат ларини
қарор топишига имконият яратади, олий руҳий
функцияларни ривожланишини стимуллаштиради.
Адабиётларда келтирилган катамистик маълумотлар
ва кузатишларнинг кўрсатишича, ринолалик
болалар нуқсонни юқо ри даражада компенсация
қилиш ва функ цияларни реабилитация қилишга
кодир бўла дилар.
Хулоса килиб, шуни айтиш керакки, туғма
ёриқликлар бола организмининг шаклланиши
ва руҳий жараёнларнинг ривожланишига таъсир
қилади ҳамда бу таъсир салбий характерда бўлади.
Беморлар нуқсонни (бартараф) ком пенсация
қилишнинг ўзига хос йўлларини излайдилар,
натижада артикуляцион аппарат мускулларининг
нотўғри ўзаро боғлиқлиги шаклланади.
Ринолалияда турли хил овоз бузлишлари ҳам
кузатилади. Нутқни жарангдорлиги, оҳангини
бузувчи овоз тембридаги ўзгаришлар етакчи
ҳисобланади. Бу ҳол бурун ва оғиз бўшлиғининг
чегараланмаганлигининг ҳисобига келиб чи қади.
Танглай ёриқлиги анатомик нуқсон сифа ти да
бурун, ҳиқилдоқ, бўйин бўшлиғининг реза наторлик
тузилишини ассимметрик ҳолатига олиб келади.
Юмшоқ танглай мушакларининг анатомик ва функ -
ционал асимметрияси вақт ўтиши билан овоз бой-
ламларининг функционал бузилишига олиб келади.
Юқорида кўрсатиб ўтилган патология бемор -
лар нинг нутқий нафас олишни қийин лаштиради.
Натижада танглай ёриқликларида овознинг жа-
рангдорлиги ва фонация механизми ўзига хослик
касб этадики, уни М.Зееман мустақил нуқсон
сифатида таърифлаб, “палатин дисфанияси” ва
“палатофания” деб номлайди.
Шундай қилиб, нутқий патологияга эга бўлган
мактабгача ёшдаги болаларда биринчи навбатда
ўпка ҳажмини ривожлантириш, ўрта ва катта
мактабгача ёшда эса нафаснинг кўкрак-қорин турини
шакллантириш лозим. Мазкур кўрсаткичларнинг
нормага яқинлашиши кейинчалик нутқий нафасни
ривожлантиришга ўтишга имкон беради, чунки
нафаснинг кўкрак қорин тури нутқий нафас
сингари мураккаб психофизиологик функциянинг
шаклланиши учун база ҳисобланади.
Ёпиқ ринолалияни бартараф этиш учун биринчи
навбатда бурун ва бурун халқумни даволашдан
бошлаш керак. Бурундан нафас олишни тиклашда
кўп ҳолларда нутқ меъёр лашади, камдан кам
ҳолларда логопедик маш ғулотлар талаб этилади.
Очиқ ринолалияда иш даволовчи ва логопедик
тадбирлардан бошланади масалан: юмшоқ танг-
лай парезлари ва параличларида фарадизация
қўлланилади, танглай ёриқликларида – хирургик
операциялар ўтказилади: ёриқликлар тикилади ёки
обтуратор, танглай ёриқликларини ёпиш ва бурун
ва оғиз бўшлиқларини ажратиш учун пластмасса
пластинкалар қўйилади. Қаттиқ ва юмшоқ танглай
ёриқликларида операциягача ёки протезлашдан
олдин логопедик машғулотларни бошлаш тавсия
этилади.
Баъзан парезлар ва параличларни даволаш
тад биридан кейин меъёрий овоз ва нутқ бола
билан логопедик ишларсиз тикланади, аммо,
қаттиқ ва юмшоқ танглайдаги ёриқликлар тезда
манқаланишни келиб чиқишига сабаб бўлади, тез
ва бевосита тикланган нутқ логопедик машғу-
лотларсиз тезда яна аввалги ҳолига келиб, овоз
манқаланган, нутқ эса тушунарсиз бўлиб қолади.
Логопедик машғулотлар қуйидаги бўлимлар
бўйича олиб борилади [3,4]:
а) нутқий нафасни шакллантириш;
б) юмшоқ танглайни ва нутқ аппаратини фаол-
лаштириш бўйича ишлар;
в) эшитув диққатини ривожлантириш;
г) товушларни нутқга қўйиш ва мустаҳкам лаш.
Нутқий нафасни ривожлантиришда нафасни
фақат оғиздан чиқариш кўникмаларини тар бия лаш
керак. Бунга қуйидаги усуллар орқали эришилади:
пахтага, қоғоз бўлагига пуфлаш, стакандаги
сувга найча орқали пуфлаб пу факчалар ҳосил
қилиш, ёниб турган шамга пуф лаш, енгил резина
ўйинчоқларни сув юза сида пуфлаб учириш, совун
кўпикларига пуфлаш, шарга, резина коптокларга
пуфлаш ва ҳакозо. Уйдаги ўйинларга хуштак, найча,
лаб гармошкаси, сурнайларни киритиш тасия
этилади. Нафасни оғиздан чиқаришга ўргатиш нинг
бошланғич босқичларида бурунни бекитиб туриш
керак.
Нутқий нафасни ривожлантиришда ило жи бо ри -
ча юмшоқ танглайни юқорига кўтари лишини таъ-
минловчи диафрагмали нафасни тар биялаш керак.
Юмшоқ танглайни фаоллаштириш учун сў-
лакни ёки сувни майда қултумлаб ютиш, эснаш,
йўталиш керак, хар куни томоқни ва оғиз бўшли-
ғини чайқаш лозим. Бу усуллар орқали ёмшоқ
танглайни фаоллаштириш машқ лари амалга оши-
рилади, бунда юмшоқ танглай юқорига кўтари-
лади, оқибатда, оғиз бўшлиғи, бурун бўшлиғидан
ажратилади. Шунигдек, опе рация қилинган май-
дони ва фалажланган қис мида эҳтиёткорлик билан
танглай бурма ларини бармоқлар ёрдамида енгил
массаж қилиш тавсия этилади.
Юмшоқ танглайни фаолллаштиришда манқа-
ланган болани онгли равишда юмшоқ танглайни
ойна олдида оғизни очган ҳолда бошқаришга
ўргатиш лозим бўлади.
Юмшоқ танглайни фаоллаштириш ишлари
билан бир қаторда лаб, жағ, тил машқларини
бажариш керак. Бу машқлар билан биз оғиз нинг
олд қисмида тилни фаоллаштирамиз, ман қа ланган
болани тилни орқага тортишга ўргатамиз.
СМЕЖНЫЕ ДИСЦИПЛИНЫ
102
STOMATOLOGIYA
Эшитув диққатини ривожлантириш ишнинг
муҳим қисмларидан бири бўлиб, зеро эшитув
диққатисиз ўз нутқини назорат қилишга ўрга тиб
бўлмайди. Аввалига болани нутқ ритмини илғаш
ва такрорлашга ўргатиш лозим: чапак чалиш,
столга тақиллатиш ва ҳакозолар ёр да мида. Кейин
кўзларни ёпган ҳолда турли овоз чиқарадиган
ўйинчоқлар (барабан, гитара, сур най, гармошка)
овозларни таниш, шунингдек овоз келган томонни
кўрсатиш. Кейинчалик тур ли хил баландликдаги
товушларни бериш ва уларни аниқлаш машқлари
ўтказилади. Ниҳоят боланинг эшитув диққати
шу даражагача ри вожлантириладики, бунда бола
манқаланган ва тоза нутқни бемалол ажрата олади.
Нутқ аппаратини юқорида кўрсатилаган тайёр-
гарлигидан кейин унли ва ундош товуш ларни
нутқга қўйиш ва мустаҳкамлашга ўтилади [2].
Унли товушларни нутқга киритиш қуйидаги
тартибда амалга оширилади:
а, о, э, у, ў, и.
Унлиларни тўғри ва тоза талаффуз қилишга
қуйидаги усуллар орқали эришилади:
а) товушларни қаттиқ атакада талаффуз қилиш:
а, аа, ааа.....;
б) унлиларни бир, икки, уч, тўрт ва хакозо
секунд паузалар билан талаффуз қилиш. Пауза -
лар вақтида болага тилини танглай бурмаларига
тираб туриш таклиф этилади : а-,a--,a---,a---,….;
в) унлиларни қўшиб ва чўзиб талаффуз қилиш:
аввал иккита, кейин, учта, кейин тўртта ва ҳакозо.
ао__, аоэ_.
Унли товушларни шу йўл билан қўйиш орқали
биз бир вақтда овоз ва нафасни оғиз орқали
чиқарилишини ўргатамиз, эшитув диққати ва
танглай бурмаларини фаоллаштирамиз.
Барча машқлар албатта ойна олдида ўтка зилиб,
бунда болалар ўз артикуляцияларни тўғ рилигини
назорат қила олишлари керак.
Шунингдек, нафасни бурун бўшлиғидан чиқаёт-
ганлиги текшириш учун бурунга кичик ойна ёки
металл шпател тутилади
Ундош товушларни нутқга қуйиш қуйидаги
тартибда амалга оширилади:
ф, в, л, п, б, т, д, м, н,
к, г, с, з, х, ш, ж, ч, р, т.
Ундош товушлар аввалига ёпиқ бўғинларда
(аф), кейин очиқ бўғинларда ва кейин икки
томонли унлилардан иборат очиқ бўғинларда (афа)
мустаҳкамланади. Товушларни мустаҳ камалаш
учун сўзлар танлашда аввалига ёпиқ бўғинли
сўзларни танлаш мақсадга мувофиқ, чунки, юмшоқ
танглай очиқ бўғинларга қара ганда ёпиқ бўғинларда
1,5–3 марта кам кў та рилади.
Товуш бўғинларда мустаҳкамлангандан ке-
йин, сўзлар, иборалар, гапллар, шеърлар ва ки чик
ҳикояларда мустаҳкамланади, шунингдек, жуфт
ундошларни фарқлаш учун (в-ф, б-п, д-т) нутқий
материлаллар ҳам таклиф этилади.
Товушларни автоматлаштириш учун бундай
материаллар кетма кетлиги барча товушлар учун
берилади.
Бу материаллар билан ўқувчилар билан ишла-
ганда нафақат оғзаки, балки ёзма нутқ учун ҳам
машқ қилиш лозим (эшитув диктантлари, кўчириб
ёзиш, расмлар асосида гаплар тузиш ва ёзиш, ёд
олинган топишмоқ, мақол, шеърларини ёддан
ёзиш).
Юқорида келтирилган коррекцион – логопедик
иш йўналишларидан турли нутқ кам чи лигига эга
бўлган болалар билан олиб бори ладиган машғу-
лотларда ҳам қўллаш мумкин.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати
1. Аюпова М.Ю. Логопедия. – Т.: Ўзбекистон
файласуфлар миллий жамияти нашриёти, 2007,
2011. – 600 б.
2. Аюпова М.Ю., Арипова Ш.Д. Тўғри талаффуз
қиламиз ва ёзамиз. Методик қўлланма. – Т.:
Ўзбекистон файласуфлар миллий жамияти,
2015. – 236 б.
3. Жукова Н.С. Если Ваш ребенок отстает в
развитии [Текст] / Н.С. Жукова, Е.М. Мастюкова.
– М.: Медицина, 1993. – 112 с.
4. Миронова С.А.Развитие речи дошкольников на
логопедических занятиях. / С.А.Миронова – М.:
Просвещение, 1991. – 208 с.
5. http://www.un.org/esa/socdev/unyin/documents/
children_disability_rights.pdf, 7–24 p.
Аннотация:
Ушбу мақолада ринолалик бо-
лалар нутқи ва овозининг ўзига хос хусусиятлари,
товушлар талаффузидаги камчиликлар ҳамда
уларнинг намоён бўлиши келтирилган. Шу -
нингдек, мақолада юмшоқ танглай ва артикуля цион
аппаратни ривожлантириш учун айрим машқлар
комплекси келтирилган.
Таянч сўзлар ва тушунчалар:
ринолалия,
мактабгача ёш, нутқий нуқсон, овоз, таълим-тарбия,
коррекция, реаблитация, нафас, нутқий нафас,
махсус таълим, органик, функционал, ринофония,
нутқ.
Аннотация:
Данная статья посвящена осо -
бенностям речи и голоса детей с рино ла лией,
недостаткам в произношении речи и их проявления.
В статье также перечислены некоторые упражнения
для разработки мягкого неба и артикуляционного
аппарата.
Ключевые слова и понятия:
ринолалия,
до -
школьной возраст, речевые нарушения, го лос,
образование и воспитание, коррекция, реабили-
тация, дыхание, речевое дыхание, специальное
образование, органическое, функцио нальное, рино-
фония, речь.
Resume:
This article is devoted to the features
of speech and voice of rhinolalia children, the
shortcomings in the pronunciation of speech and their
103
manifestations. The article also lists some exercises for
developing soft palate and articulating apparatus.
Key words and concepts:
rhinolalia, preschool
age, speech disorders, voice, education and upbringing,
correction, rehabilitation, breathing, speech breathing,
special education, organic, functional, rhinophony,
speech.
УДК: 616.316-006-073.75
ОБЪЕМНЫЕ ОБРАЗОВАНИЯ СЛЮННЫХ ЖЕЛЕЗ: ТАКТИКА ЛУЧЕВОГО ОБСЛЕДОВАНИЯ
Сатторов Ш.Ш.
1
, Ходжибекова Ю.М.
2
, Акрамова Н.А.
2
1
Ташкентская медицинская академия,
2
Ташкентский государственный стоматологический институт
Рис. 1.
Пациент С., 42 года. МСКТ-исследование
в аксиальной проекции. Плеоморфная аденома
левой околоушной железы с распространением в
окологлоточное пространство.
Опухоли слюнных желез встречаются отно си -
тельно редко, составляя до 1% среди онко логи -
чес ких заболеваний. В 80% случаев они бывают
доброкачественными. Подавляющее большинство
доброкачественных образований – плеоморфные
аденомы. Среди злокачественных образований
преобладает аденокистозный рак, рак из плеомор -
фной аденомы, реже встречают ся ацинарнокле-
точный рак и миоэпителиальная карцинома. При
этом каждый вид опухоли отличается своеобразной
клинико-радиоло ги ческой семиотикой.
Подострое течение и скудность клинической
симптоматики при развитии опухолей слюнных
желез приводят к тому, что большинство па -
циентов обращаются в клинику с уже выра-
женным опухолевым процессом. По данным ряда
авторов, частота ошибок в диагностике опухолей
околоушной слюнной железы данной локализации
достигает 35%. Как показывает практика, эти
ошибки связаны с объективными трудностями
распознавания таких опухолей. Поэтому изучение
диагностических особен ностей опухолей слюнных
желез является актуальной проблемой.
Цель исследования
Оценка возможности компьютерной и маг нитно-
резонансной томографии в выявлении образований
слюнных желез.
Материал и методы
За период с 2017 года по настоящее вре мя
были проанализированы результаты обследования
с использованием КТ и МРТ 27 боль ных с опухо-
лями слюнных желез. Возраст пациентов – 20–77
лет. Опухоли слюнных желез чаще встречались
у женщин (66%). КТ- и МРТ-исследования
проводились в рентгенорадиологическом отделе-
нии филиала многопрофильной клиники ТМА
(рис. 1, 2). КТ-исследование выполнялось на
аппаратах Somatom Emotion 6 Slice (Siemens),
МРТ – на аппарате Magnetom Open Viva – 0.2T
(Siemens). Все исследования осуществлялись
в стандартных и дополнительных проекциях.
20 пациентам потребовалось выполнение КТ-
исследования с контрастным усилением (препарат
омни пако») для уточнения радиологической кар -
тины опухолевого процесса. С целью диффе-
ренциальной диагностики опухолей при МРТ в
9 случаях применялось контрастное усиление
с препаратами гадолиния. Метод МРТ-ис сле-
дования проводится в трех проекциях: аксиа-
льной, фронтальной и сагиттальной. Параметры
опухоли оцениваются по сигналам интенсивности:
протонная плотность, взвешен ные Т1- и Т2-изо-
бражения, время возбуждения и время релаксации.
Используя неоднородность тканевых характеристик
в разных режимах, при МРТ можно выявить
различия между мышцами, опухолевой тканью и
жировой клетчаткой.
СМЕЖНЫЕ ДИСЦИПЛИНЫ