Договор обязательного страхования гражданской ответственности перевозчика и его важные условия

CC BY f
60-63
17
2
Поделиться
Дадаходжаев O. (2017). Договор обязательного страхования гражданской ответственности перевозчика и его важные условия. Обзор законодательства Узбекистана, (4), 60–63. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/uzbek_law_review/article/view/13427
O Дадаходжаев, Ташкентский государственный юридический университет

независимый исследователь

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье автор говорит о договоре перевозчика об обязательном страховании гражданской отвественности перевозчика и ее важных условиях при осуществлении перевозок. Также в статье рассмотрены виды обязательного страхования. По проведенному исследованию автор предлогает несколько выводов

Похожие статьи


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2017

4

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

60

мувофиқ

бўлар

эди

.

Албатта

,

бу

турдаги

микромолиявий

хизматлар

узоқ

вақтлар

давомида

микрокредит

ташкилотлари

хизматларидан

фойдаланиб

келаётган

ишончли

мижозларга

тақдим

этилиши

назарда

тутилади

.

Адабиётлар

рўйхати

:

1.

Халқ

сўзи

. 2017

йил

16

январь

11(6705)

2.

Ананьев

П

.

М

.

Полный

латинский

словарь

. –

М

.:

1962. –

С

. 893.

3.

Кейнс

Дж

.

Общая

теория

занятости

,

процент

и

денег

. /

Пер

.

с

англ

.

Н

.

Н

.

Любимова

;

Под

ред

.

Л

.

П

.

Куракова

. –

М

.: 2000. –

С

. 54.

4.

Гитман

Л

.

Дж

.,

Джон

М

.

Д

.

Основы

инвестирова

-

ния

. –

М

.: 1997. –

С

. 10.

5.

Инвестиции

. /

Сост

.

У

.

Ф

.

Шарп

,

Г

.

Дж

.

Алексан

-

дер

,

Дж

.

Бейли

.

М

., 1997.

С

. 1.

6.

Ўзбекистон

республикасини

2016

йилнинг

биринчи

ярмида

ижтимоий

-

иқтисодий

ривожлантириш

якунлари

тўғрисида

//

Халқ

сўзи

2016

йил

27

июль

.

7.

Омаров

М

.,

Иминахунова

Д

.

Халқаро

молия

ин

-

ститутлари

фаолияти

таҳлили

:

Осиё

тараққиёт

банки

мисолида

// "

БИРЖА

". 14.07.2012 |

Номер

:

82 (1493).

О

.

Дадаходжаев

,

ТДЮУ

мустақил

изланувчиси

ТАШУВЧИНИНГ

ФУҚАРОЛИК

ЖАВОБГАРЛИГИНИ

МАЖБУРИЙ

СУҒУРТА

ҚИЛИШ

ШАРТНОМАСИ

ВА

УНИНГ

МУҲИМ

ШАРТЛАРИ

Аннотация

:

ушбу

мақолада

муаллиф

ташиш

муносабатларида

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

килиш

шартномаси

ва

унинг

муҳим

шартларини

очиб

беришга

харакат

қилган

.

Шунингдек

,

мақолада

ташувчининг

қандай

турдаги

мажбуриятларини

суғурта

қилишга

оид

масалалар

кўриб

чиқилган

.

Олиб

борилган

тадқиқот

натижасида

муаллиф

бир

қатор

хулосаларни

келтириб

ўтган

.

Калит

сўзлар

:

ташиш

,

ташувчи

,

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлиги

,

суғурта

,

мажбурий

суғурта

,

суғурта

харажатлари

,

суғурта

ходисаси

.

Аннотация

:

в

данной

статье

автор

говорит

о

договоре

перевозчика

об

обязательном

страховании

гражданской

отвественности

перевозчика

и

ее

важных

условиях

при

осуществлении

перевозок

.

Также

в

статье

рассмотрены

виды

обязательного

страхования

.

По

проведенному

исследованию

автор

предлогает

несколько

выводов

.

Ключевые

слова

:

перевозка

,

перевозчик

,

гражданская

ответственность

перевозчика

,

страхование

,

обязательное

страхование

,

страховые

расходы

,

страховой

случай

.

Annotation:

in this article the author has tried to

disclose the contract of the carrier on compulsory
insurance of civil liability of the carrier and its important
conditions for the carriage. Also in the article types of
compulsory insurance are considered. According to the
research, the author made several conclusions.

Key words:

transportation, carrier, civil liability of the

carrier, insurance, compulsory insurance, insurance costs,
insurance event.

Жамиятда

юзага

келадиган

ижтимоий

муносабатларни

ҳуқуқий

тартибга

солишда

қонун

нормалари

ва

шартнома

қоидалари

асосий

восита

ҳисобланади

.

Агар

қонун

нормалар

ижтимоий

муносабатларни

ҳуқуқий

тартибга

солишда

умумий

ва

ижтимоий

муносабатларнинг

тегишли

тури

учун

хос

бўлган

барча

вазиятлар

учун

тавсиявий

тусга

эга

бўлган

қоидаларни

назарда

тутса

,

шартномалар

аниқ

олинган

ҳар

бир

вазиятни

бевосита

тартибга

солишга

оид

бўлган

шартларни

ифодалайди

.

Шу

сабабли

ҳам

ижтимоий

муносабатларни

шартномалар

воситасида

ҳуқуқий

тартибга

солиш

ўзининг

самарали

ва

мақсадлилик

хусусияти

билан

ажралиб

туради

.

Шартнома

ҳуқуқий

тартибга

солишнинг

шакли

сифатида

шартнома

қатнашчиларининг

хоҳиш

-

иродаси

ва

ҳаракатларини

намоён

этиш

ҳамда

расмийлаштиришнинг

воситаси

сифатида

хизмат

қилади

[1].

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномаси

ҳам

йўловчи

,

багаж

ва

юк

ташиш

муносабатларида

ташувчининг

ўз

мажбуриятларини

бажармаган

ёки

лозим

даражада

бажармаганда

ташувчига

нисбатан

юзага

келадиган

мулкий

жавобгарликни

суғурталашни

назарда

тутади

.

Мутахассисларнинг

фикрича

,

ташиш

муносабатларини

ҳуқуқий

тартибга

солиш

ислоҳотлари

мазкур

соҳада

суғурта

хизматларини

ривожлантиришни

тақозо

этади

.


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2017

4

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

61

Бу

ҳолат

ташиш

хизматлари

бозорида

хусусий

ташувчиларнинг

фаолият

кўрсата

бошлаганлиги

ва

уларнинг

жавобгарлиги

юзага

келганда

жабрланувчиларнинг

манфаатларини

таъминлаш

билан

бевосита

боғлиқдир

[2].

Ташувчиларнинг

фуқаролик

жавобгарлигини

суғурталаш

йўловчи

ва

юк

жўнатувчиларнинг

манфаатларини

таъминлаш

мақсадини

кўзлайди

ва

шу

орқали

ташиш

муносабатларида

юзага

келадиган

ҳуқуқбузарликларни

бартараф

этишга

қаратилади

.

Ўзбекистон

Республикасининг

2015

йил

26

майдаги

ЎРҚ

386-

сон

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

тўғрисида

ги

Қонунининг

6-

моддаси

иккинчи

қисмига

мувофиқ

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномасига

кўра

,

суғурталовчи

суғурта

ҳодисаси

содир

бўлганда

жабрланувчига

ёки

наф

олувчига

ёхуд

ташувчига

йўловчиларнинг

ҳаёти

,

соғлиғи

ва

(

ёки

)

мол

-

мулкига

етказилган

зарарнинг

ўрнини

мазкур

шартнома

бўйича

шартлашилган

ҳақ

(

суғурта

мукофоти

)

эвазига

суғурта

пули

доирасида

қоплаш

мажбуриятини

олади

.

Хорижий

адабиётларда

етказилган

зарарни

қоплаш

жавобгарликни

суғурталаш

қуйидагилар

билан

бирга

юз

беради

:

-

суғурта

қилдирувчининг

ҳаракатлари

билан

ҳуқуқи

бузилган

шахсга

тўлов

тўлаш

;

-

суд

харажатлари

билан

;

-

суғурта

ҳодисаси

рўй

бериши

билан

суғурта

қилдирувчига

нохўш

обрў

билан

боғлиқ

етказилган

зарар

билан

[3].

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномаси

ўзининг

табиатига

кўра

,

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномаси

оммавий

шартномадир

.

Ушбу

шартноманинг

оммавийлиги

шундаки

,

ушбу

шартномани

ташиш

хизматларни

кўрсатувчи

барча

субъектлар

тузишга

мажбурдирлар

ва

уни

тузиш

истаги

билан

суғурта

компанияларига

қилинган

мурожаат

рад

этилиши

мумкин

эмас

.

Ҳар

қандай

оммавий

шартномага

хос

бўлган

қуйидаги

асосий

ҳолатлар

ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномасига

ҳам

хосдир

:

ўзига

мурожаат

қиладиган

ҳар

бир

шахсга

нисбатан

амалга

ошириши

шарт

бўлган

хизматлар

кўрсатиш

соҳасидаги

вазифаларини

белгилаб

қўйиши

;

шартнома

тузишда

бир

шахсни

бошқа

шахсга

нисбатан

афзал

кўришга

ҳақли

эмаслиги

;

хизматларнинг

баҳоси

,

шунингдек

оммавий

шартноманинг

бошқа

шартлари

ҳамма

истеъмолчилар

учун

бир

хил

қилиб

белгиланиши

;

хизматлар

кўрсатиш

,

унинг

учун

тегишли

ишларни

бажариш

имконияти

бўла

туриб

оммавий

шартнома

тузишдан

бош

тортишига

йўл

қўйилмаслиги

;

Ўзбекистон

Республикаси

Ҳукумати

оммавий

шартномаларни

тузиш

ва

бажаришда

тарафлар

учун

мажбурий

бўлган

қоидалар

(

намунавий

шартномалар

,

қоидалар

ва

ҳ

.

к

.)

чиқариши

.

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномаси

моҳиятан

мажбурий

тузиладиган

шартномалар

тоифасига

мансубдир

.

Бу

ҳолатда

ташиш

фаолияти

билан

шуғулланаётган

ҳар

қандай

субъект

ушбу

фаолиятни

бошлашдан

олдин

,

албатта

,

мажбурий

суғурта

шартномасини

тузиши

лозим

бўлади

.

Акс

ҳолда

ташувчига

нисбатан

маъмурий

жавобгарлик

чораси

қўлланилади

.

Ўзбекистон

Республикаси

Маъмурий

жавобгарлик

тўғрисидаги

кодекснинг

146

1

-

моддасига

кўра

,

ташувчининг

йўловчилар

ҳаёти

,

соғлиғи

ва

(

ёки

)

мол

-

мулкига

зарар

етказганлик

учун

қонунда

белгиланган

ўз

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

бўйича

мажбуриятини

бажармаслиги

мансабдор

шахсларга

энг

кам

иш

ҳақининг

етти

бараваридан

ўн

бараваригача

миқдорда

жарима

солишга

сабаб

бўлади

.

Фикримизча

,

қонун

чиқарувчининг

бундай

йўл

танлаши

қуйидаги

мақсадларни

кўзлайди

:

Биринчидан

,

ташиш

хизмати

истеъмолчиларининг

мулкий

манфаатларини

таъминлаш

;

Иккинчи

йўловчиларнинг

ҳаёти

ва

соғлиғига

етказилган

зарарлар

ўрнини

қоплаш

механизмларни

аниқлаштириш

ва

соғлиқни

тиклаш

билан

боғлиқ

кечиктириб

бўлмас

харажатлар

қилинишини

тезлаштиришга

ёрдам

бериш

;

Учинчидан

ташувчиларнинг

мулкий

жавобгарлигини

муайян

маънода

енгиллаштириш

ва

улар

томонидан

тўланадиган

сумманинг

муайян

қисмини

суғурталовчилар

томонидан

қопланишини

йўлга

қўйиш

.

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурия

суғурта

қилиш

шартномасини

тавсифлашда

суғурта

шартномаларининг

барча

турига

мансуб

бўлган

жиҳатларни

кўрсатиб

ўтиш

лозим

.

Биринчи

навбатда

,

бу

турдаги

шартномалар

ҳақ

эвазига

тузилади

,

чунки

суғурта

қилдирувчи

суғурталовчидан

суғурта

хизматларини

ҳақ

эвазига

олади

[4].

Суғурта

шартномасининг

ҳақ

эвазига

тузилиши

суғурталовчининг

суғурта

ҳодисаси

юз

берганда

суғурта

тўловини

тўлашини

,

ўз

навбатида

,

ушбу

ҳуқуқий

муносабат

вужудга

келиши

учун

шартномани

тузишда

суғурта

қилдирувчи

суғурта

мукофотини

тўланишини

назарда

тутади

.

Бунда

суғурта

мукофоти

ҳисобидан

суғурта

пули

тўланадиган

суғурта

фонди

шаклланишининг

асосий

манбаси

ҳисобланади

[5].

Қайд

этиш

ўринлики

,

суғурта

мукофотини

тўлаш

тартибига

оид

масала

ҳам

баҳсли

ҳисобланади

,

чунки

мулкий

суғурта

шартномасида

суғурта

мукофоти

муҳим

шарт

бўлмасада

,

унинг

тўланганлик

факти

ёки

дастлабки

бадалнинг

ўтказилганлиги

муҳим

аҳамият

касб

этади

.

Чунки

ФКнинг

947-

моддаси

биринчи

қисмидан

англашилишича

,

суғурта

шартномаси

,

агар

унда

бошқача

тартиб

назарда

тутилмаган

бўлса

,

суғурта

мукофоти

ёки

биринчи

бадал

тўланган

пайтда

кучга

киради

.

Бироқ

бунда

қуйидаги

баҳсли

ҳолат

юзага

келади

:

ФКнинг

942-

моддаси

биринчи

қисмига

биноан

,

суғурта

мукофоти

деганда

суғурта

қилдирувчи

(

наф

олувчи

)

суғурта

шартномасида

белгиланган

тартибда

ва

муддатларда

суғурталовчига

тўлаши

шарт

бўлган

суғурта

ҳақи

тушунилади

.

Суғурта

мукофотини

тўлаш

муддатини

ўтказиб

юборганлик

учун

суғурталовчи

ёки

наф

олувчи

ФКнинг

327-

моддасида

белгиланган

жавобгарликка

тортилади

.

Бунда

суғурта

шартномаси

юқоридан

англашилишича

,

суғурта

пули

ёки

биринчи

тўлов

амалга

оширилган

пайтдан

кучга

киради

.

Ушбу

вазиятда

ҳуқуқни

қўллаш

амалиётида

шаклланган

қоидага

кўра

,

агар

суғурта

мукофоти

тўлаш

пайтида

суғурта

шартнома

кучга

кирган

бўлмаса

,

суғурталовчи

суғурта

қилдирувчидан

суғурта

мукофоти

тўлашни

кечиктирганлик

учун

фоиз

талаб

қилишга

ҳақли

эмас

.

Ушбу

ҳолат

бир

қатор

ҳуқуқшунослар

томонидан

эътирозларга

сабаб

бўлмоқда

.

Масалан

,

Е

.

Н

.

Абрамовой

,

Н

.

Н

.

Аверченко

,

К

.

М

.

Арслановаларнинг

фикрича

,

бу

ҳолат

суғурта

ҳимояси


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

2017

4

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

62

бошланиш

пайтини

суғурта

шартномасини

тузилиш

пайти

билан

аралашишига

сабаб

бўлади

[6].

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномаси

мулкий

суғурта

шартномаси

каби

муқобил

ижрога

асосланган

икки

томонлама

битимлар

жумласига

киради

.

С

.

В

.

Дедиковнинг

фикрича

,

суғурта

қилдирувчи

суғурта

мукофотини

тўлаши

,

суғурта

хавфининг

ошиши

ёки

юз

берган

суғурта

ҳодисаси

тўғрисида

ўз

вақтида

суғурталовчини

хабардор

қилиши

,

айни

пайтда

у

шартномада

кўрсатилган

суғурта

ҳодисаси

рўй

берганда

суғурта

ҳақини

тўлашни

талаб

қилишга

ҳақли

бўлади

.

Суғурталовчи

ўзига

суғурта

мукофоти

тўланиши

талаб

қилиш

ва

суғурта

ҳодисаси

рўй

берганда

суғурта

ҳақини

тўлашга

мажбурдир

[7].

П

.

В

.

Сокол

фуқаролик

жавобгарлигини

суғурталаш

шартномасини

тавсифлашда

иккиёқлама

мажбурият

юкловчи

битим

тушунчасини

қўллайди

ва

тарафларнинг

ҳар

бири

қарама

-

қарши

тусдаги

ҳуқуқ

ва

мажбуриятлар

бўлишини

[8]

таъкидлайди

.

Ташувчининг

фуқаролик

жавобгарлигини

мажбурий

суғурта

шартномаси

реал

ёки

консенсуал

ҳисобланиши

муҳим

баҳсли

масала

ҳисобланади

.

М

.

И

.

Брагинский

,

В

.

В

.

Витрянский

[9],

С

.

В

.

Дедикларнинг

[10]

умумий

қоидага

кўра

суғурта

шартномасини

реал

сифати

тан

олишни

таклиф

этишади

,

чунки

амалдаги

қонунчиликка

мувофиқ

суғурта

шартномаси

,

агар

унда

бошқача

тартиб

назарда

тутилмаган

бўлса

,

суғурта

мукофоти

ёки

биринчи

бадал

тўланган

пайтда

кучга

киради

”.

Шу

билан

бирга

қайд

этилишича

,

битим

тарафлари

тузилиши

билан

кучга

кирадиган

консенсуал

шартнома

кўринишида

шакллантиришлари

мумкин

[11].

Е

.

П

.

Долгополова

шартномаларнинг

реаллиги

тўғрисидаги

умумий

қоидаларни

суғурта

шартномасига

нисбатан

қўллаш

мумкин

эмаслигини

[12]

билдиради

.

П

.

В

.

Соколнинг

фикрича

,

суғурта

шартномасини

қуйидаги

сабабларга

кўра

консенсуал

ҳисоблаш

мумкин

.

Биринчидан

,

ушбу

шартноманинг

конструкцияси

консенсуал

шартнома

модели

:

бир

томон

(

суғурталовчи

)

ўз

зиммасига

мажбурият

олади

бўйича

шакллантирилган

,

иккинчи

томонга

беради

кўринишидаги

реал

шартнома

модели

бўйича

эмас

[13].

Иккинчидан

,

суғурта

мукофоти

ва

суғурта

бадали

ўзининг

табиатига

кўра

шартнома

предмети

ҳисобланади

ва

реал

шартнома

бўйича

берилиши

лозим

,

бинобарин

,

бу

қоида

ФКнинг

365-

моддаси

иккинчи

қисмида

белгиланган

агар

қонунга

мувофиқ

шартнома

тузиш

учун

мол

-

мулкни

топшириш

ҳам

зарур

бўлса

,

шартнома

тегишли

мол

-

мулк

топширилган

пайтдан

бошлаб

тузилган

ҳисобланиши

(

ушбу

Кодекснинг

185-

моддаси

)”

дан

англашилади

.

Таққослаш

учун

айнан

шу

шаклда

қарз

шартномасининг

конструкцияси

(

ФКнинг

732-

моддаси

)

шакллантирилганки

,

унга

кўра

,

қарз

шартномаси

бўйича

бир

тараф

(

қарз

берувчи

)

иккинчи

тарафга

(

қарз

олувчига

)

пул

ёки

турга

хос

аломатлари

билан

белгиланган

бошқа

ашёларни

мулк

қилиб

беради

,

қарз

олувчи

эса

қарз

берувчига

бир

йўла

ёки

бўлиб

-

бўлиб

,

ўшанча

суммадаги

пулни

ёки

қарзга

олинган

ашёларнинг

хили

,

сифати

ва

миқдорига

баравар

ашёларни

(

қарз

суммасини

)

қайтариб

бериш

мажбуриятини

олади

.

Реал

тус

касб

этадиган

ҳадя

шартномасининг

конструкцияси

(

ФКнинг

502-

моддаси

)

да

бир

тараф

(

ҳадя

қилувчи

)

бошқа

тараф

(

ҳадя

олувчи

)

га

ашёни

текинга

мулк

қилиб

беради

ёхуд

унга

ўзига

ёки

учинчи

шахсга

нисбатан

мулк

ҳуқуқи

(

талаби

)

ни

беради

ёхуд

уни

ўзи

ёки

учинчи

шахс

олдидаги

мулкий

мажбуриятдан

озод

қилади

.

Бу

ҳолатда

суғурта

шартномасининг

предмети

бу

суғурта

қилдирувчининг

шартномада

назарда

тутилган

воқеа

(

суғурта

ҳодисаси

)

юз

берганда

суғурта

ҳақини

тўлаш

бўйича

фаолиятини

ифодаловчи

ўзига

хос

хизмат

ҳисобланади

.

Учинчидан

,

шартноманинг

тузилиши

(

ФКнинг

365-

моддаси

)

ва

шартноманинг

кучга

кириши

(

ФКнинг

357-

моддаси

)

бир

нарса

ҳисобланмайди

.

ФКнинг

357-

моддаси

биринчи

қисмига

мувофиқ

шартнома

тузилган

пайтидан

бошлаб

кучга

киради

ва

тарафлар

учун

мажбурий

бўлиб

қолишига

қарамасдан

,

шартнома

тузилган

деб

ҳисобланиши

мумкин

,

бироқ

у

кучга

кирмайди

(

бироқ

аксинча

эмас

).

Суғурта

шартномаси

бўйича

суғурта

мукофотини

тўлаш

билан

боғлиқ

вазият

ҳам

айнан

шу

ҳолатга

оиддир

.

Тўртинчидан

,

ФКнинг

947-

моддаси

биринчи

қисмига

кўра

,

суғурта

шартномаси

,

агар

унда

бошқача

тартиб

назарда

тутилмаган

бўлса

,

суғурта

мукофоти

ёки

биринчи

бадал

тўлаш

муддати

кейинроқ

,

яъни

суғурта

шартномаси

кучга

кириганидан

кейин

ҳам

амалга

оширилиши

мумкин

.

Е

.

И

.

Четыруснинг

фикрига

кўра

,

мулкий

суғурта

шартномасини

реал

шартномалар

категориясига

киритишнинг

муҳим

асослари

бўлиши

билан

бирга

ушбу

шартномани

консенсуал

шартномалар

жумласига

киритиш

мезонлари

нисбатан

асослидир

.

Чунки

,

ушбу

шартнома

бўйича

тузилиш

пайти

тарафлар

имзолаган

пайт

ҳисобланади

ва

шартноманинг

муҳим

шартлари

бўйича

келишувга

эришилган

пайт

унинг

тузилган

вақти

сифатида

эътироф

этилади

ва

бунда

шартнома

бўйича

муайян

ҳаракатни

амалга

оширилиши

талаб

этилмайди

.

Шунингдек

суғурта

мукофоти

тўғрисидаги

шарт

шартноманинг

муҳим

шарти

ҳисобланмайди

[14].

Фикримизча

,

бу

ўринда

амалиётда

қўлланилаётган

қоида

ўринлидир

.

Чунки

суғурта

шартномаси

кучга

кириши

суғурта

бадалини

тўлаши

билан

боғлиқ

ҳисобланади

ва

бир

томонидан

қараганда

суғурта

шартномаси

реал

шартномадай

таассурот

уйғотади

.

Бироқ

қоида

тариқасида

суғурта

шартномаси

ёзма

тузилиб

тегишли

тартибда

расмийлаштирилганидан

сўнг

кучга

киради

ва

унга

нисбатан

реал

шартнома

қоидаларини

қўллаш

тўғри

бўлмайди

.

Чунки

шартноманинг

расмийлаштирилиши

суғурта

мукофоти

ёки

унинг

муайян

қисми

тўланганидан

кейин

якунланган

ҳисобланади

ва

шу

пайт

суғурта

шартномасининг

кучга

кириши

вақти

сифатида

эътироф

этилади

.

С

.

В

.

Дедиков

мулкий

суғурта

шартномасини

фидуциар

,

яъни

ишончга

асосланган

шартномалар

категориясига

киритади

ва

суғурта

қилдирувчининг

суғурталовчига

нисбатан

ишончи

бўлмаганда

мулкий

суғурта

шартномаси

вужудга

келмаслигини

таъкидлайди

,

ва

аксинча

,

суғурталовчи

суғурта

қилдирувчига

ишонмаса

,

у

билан

битим

тузимаслигини

эътироф

этади

[15].

Албатта

,

мазкур

фикр

билан

келишиш

мумкин

эди

,

агар

етказилган

зарар

учун

фуқаролик

-

ҳуқуқий

жавобгарликни

суғурталаш

бўйича

муносабатларга

нисбатан

реал

амалиёт

мавжуд

бўлмаганида

ҳамда

мажбурий

суғурта

шартномаларида

суғурта

қилдирувчи

суғурталовчига

ишонмаган

ҳолда

ҳам

шартнома

тузишга

мажбур

бўлмаганида

.

Муайян

суғурталовчи

ўзининг

мажбуриятларини

лозим

даражада

бажармаганлиги


background image

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА


2017

4

ЎЗБЕКИСТОН

ҚОНУНЧИЛИГИ

ТАҲЛИЛИ

UZBEK LAW REVIEW

ОБЗОР

ЗАКОНОДАТЕЛЬСТВА

УЗБЕКИСТАНА

63

тўғрисида

ахборотга

эга

бўлгани

ҳолда

мижоз

у

билан

шартнома

тузишга

мажбур

бўлади

ва

бунинг

сабабларидан

бири

сифатида

суғурта

бозорининг

яхши

ривожланмаганлиги

ҳамда

аниқ

реал

рақобатнинг

мавжуд

эмаслиги

ҳисобланади

.

Бунда

шахсда

кўп

сонли

суғурта

ташкилотлари

орасидан

танлаш

имконияти

бўлганида

ҳам

у

турли

суғурталовчиларнинг

бир

хилдаги

салбий

ишлари

оқибатида

етарли

суғурта

ҳимоясини

топа

олмаслиги

мумкин

.

Ҳозирда

суғурта

пуллари

тўлмаслик

,

уларнинг

миқдори

камайтириш

ҳолатлари

кўпайиб

бораётган

ва

суғурта

ташкилотлари

томонидан

бошқа

кўплаб

ҳуқуқ

бузарликларга

йўл

қўйилаётган

шароитда

суғурта

қилдирувчиларнинг

ишончи

хусусида

сўз

юритиш

бирмунча

қийин

.

Шунингдек

,

суғурта

қилдирувчилар

фуқаролик

-

ҳуқуқий

жавобгарликни

мажбурий

суғурта

қилиш

шартномаси

тузар

экан

,

суғурталовчилар

билан

уларнинг

сони

кўплиги

сабабли

муайян

ишонч

масаласини

эътиборга

олиш

имкониятига

эга

бўлмайди

.

Фуқаролик

жавобгарлигини

суғурта

қилиш

мулкий

суғурта

шартномасининг

бир

тури

сифатида

ёзма

тузилиши

лозим

ва

унинг

ёзма

тузилмаслиги

шартноманинг

ҳақиқий

эмаслигига

олиб

келади

.

Адабиётлар

рўйхати

:

1.

Раҳмонқулов

Ҳ

.

Р

.

Мажбурият

ҳуқуқи

. –

Тошкент

:

ТДЮИ

, 2005. –

Б

. 222.

2.

Гарбар

А

.

В

.

Правовое

регулирование

страхова

-

ния

при

осуществлении

перевозок

железнодорожным

транспортом

в

России

:

автореф

.

дис

. ...

канд

.

юрид

.

наук

. –

Владивосток

, 2012. –

С

. 4.

3. Risk Management and Insurance / Scott E. Har-

rington, Gregory R. Nichaus. McGraw-Hill, 2003. – P.
501–516.

4.

Комментарий

к

страховому

законодательству

(

постатейный

):

Закон

РФ

«

Об

организации

страхового

дела

в

Российской

Федерации

»,

Глава

48

Гражданско

-

го

кодекса

РФ

/

В

.

Ю

.

Абрамов

. –

М

:, –

Волтерс

Клувер

,

2008. –

С

. 242.

5.

Савкин

,

Д

.

В

.

Страховое

правоотношение

по

российскому

гражданскому

праву

:

дис

. …

канд

.

юрид

.

наук

: –

М

:, 2003. –

С

. 87.

6.

Комментарий

к

Гражданскому

кодексу

Россий

-

ской

Федерации

.

Часть

вторая

/

Е

.

Н

.

Абрамова

,

Н

.

Н

.

Аверченко

,

К

.

М

.

Арсланов

и

др

.;

под

ред

.

А

.

П

.

Сергее

-

ва

. –

Учеб

.

изд

. –

М

.:

Проспект

, 2010. –

С

. 40.

7.

Дедиков

С

.

В

.

Договоры

имущественного

и

мор

-

ского

страхования

:

сравнительное

исследование

/

С

.

В

.

Дедиков

//

Хозяйство

и

право

. – 2006. –

4. –

С

. 28.

8.

Обязательное

страхование

гражданской

ответ

-

ственности

владельцев

транспортных

средств

:

Науч

-

но

-

практическое

пособие

/

Сокол

П

.

В

. //

Деловой

двор

.

– 2013. [

Электронный

ресурс

]

Консультант

Плюс

:

справ

.-

правовая

система

. -

Версия

Проф

. –

Электрон

.

дан

. –

М

., 2013.

9.

Брагинский

М

.

И

.,

Витрянский

В

.

В

.

Договорное

право

.

Договоры

о

выполнении

работ

и

оказании

услуг

.

Книга

3 (

издание

дополненное

,

исправленное

) /

Бра

-

гинский

М

.

И

.,

Витрянский

В

.

В

. –

Статут

, 2002. –

С

. 315.

10.

Дедиков

С

.

В

.

Договоры

имущественного

и

морского

страхования

:

сравнительное

исследование

/

С

.

В

.

Дедиков

. –

С

. 28.

11.

Дедиков

С

.

В

.

Договоры

имущественного

и

морского

страхования

:

сравнительное

исследование

/

С

.

В

.

Дедиков

. –

С

. 28.

12.

Долгополова

,

Е

.

П

.

Правовое

регулирование

добровольного

страхования

гражданской

ответствен

-

ности

в

Российской

Федерации

:

дис

. …

канд

.

юрид

.

наук

: 12:00:03 /

Долгополова

Елена

Павловна

;

Россий

-

ский

государственный

торгово

-

экономический

универ

-

ситет

. –

М

., 2008. –

С

. 36.

13.

Обязательное

страхование

гражданской

от

-

ветственности

владельцев

транспортных

средств

:

Научно

-

практическое

пособие

/

Сокол

П

.

В

.

14.

Четырус

Е

.

И

.

Страхование

гражданско

-

правовой

ответственности

за

причинение

вреда

:

дис

.

...

канд

.

юрид

.

наук

. –

М

.: 2015. –

С

. 30.

15.

Дедиков

С

.

В

.

Договоры

имущественного

и

морского

страхования

:

сравнительное

исследование

/

С

.

В

.

Дедиков

. –

С

. 30.

Библиографические ссылки

Рахмонкулов Р- Мажбурият хукуки. - Тошкент: ТДЮИ, 2005. - Б. 222.

Гарбар А.В. Правовое регулирование страхования при осуществлении перевозок железнодорожным транспортом в России: автореф. дис. ... канд. юрид. наук. - Владивосток, 2012. - С. 4.

Risk Management and Insurance / Scott E. Harrington, Gregory R. Niehaus. McGraw-Hill, 2003. - P. 501-516.

Комментарий к страховому законодательству (постатейный): Закон РФ «Об организации страхового дела в Российской Федерации», Глава 48 Гражданского кодекса РФ / В.Ю. Абрамов. - М:, - Волтере Клувер, 2008. - С. 242.

Савкин, Д.В. Страховое правоотношение по российскому гражданскому праву: дис. ... канд. юрид. наук: - М:, 2003. - С. 87.

Комментарий к Гражданскому кодексу Российской Федерации. Часть вторая / Е.Н. Абрамова, Н.Н. Аверченко, К.М. Арсланов и др.; под ред. А.П. Сергеева. - Учеб. изд. - М.: Проспект, 2010. - С. 40.

Дедиков С.В. Договоры имущественного и морского страхования: сравнительное исследование / С.В. Дедиков // Хозяйство и право. - 2006. - №4. - С. 28.

Обязательное страхование гражданской ответственности владельцев транспортных средств: Научно-практическое пособие / Сокол П.В. // Деловой двор. - 2013. [Электронный ресурс] Консультант Плюс: справ.-правовая система. - Версия Проф. - Электрон, дан. - М., 2013.

Брагинский М.И., Витрянский В.В. Договорное право. Договоры о выполнении работ и оказании услуг. Книга 3 (издание дополненное, исправленное) / Брагинский М.И., Витрянский В.В. - Статут, 2002. - С. 315.

Дедиков С.В. Договоры имущественного и морского страхования: сравнительное исследование / С.В. Дедиков. - С. 28.

Дедиков С.В. Договоры имущественного и морского страхования: сравнительное исследование / С.В. Дедиков. - С. 28.

Долгополова, Е.П. Правовое регулирование добровольного страхования гражданской ответственности в Российской Федерации: дис. ... канд. юрид. наук: 12:00:03 / Долгополова Елена Павловна; Российский государственный торгово-экономический университет. - М., 2008. - С. 36.

Обязательное страхование гражданской ответственности владельцев транспортных средств: Научно-практическое пособие / Сокол П.В.

Четырус Е.И. Страхование гражданско-правовой ответственности за причинение вреда: дис. ... канд. юрид. наук. - М.: 2015. - С. 30.

Дедиков С.В. Договоры имущественного и морского страхования: сравнительное исследование / С.В. Дедиков. - С. 30.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов