История и систематическое состояние изучения эмероза кроликов (обзор литературы)

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
CC BY f
16-19
4
1
Поделиться
Хушназаров, А. (2024). История и систематическое состояние изучения эмероза кроликов (обзор литературы). in Library, 1(2), 16–19. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/30520
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье проанализирована история изучения эймерий кроликов и научно-исследовательские работы ученых, активно пропагандирующих это заболевание, с акцентом на некоторых ооцистах, вызывающих заболевание, с предоставлением подробной информации о них.

Похожие статьи


background image

VETERINARIYA

MEDITSINASI

16

Maxsus son 2. 2023

УДК:619:636.92:616-084

А.Х.Хушназаров,

Самарканд давлат ветеринария медицинаси, чорвачилик ва

биотехнологиялар университета, таянч докторанты

ҚУЁН ЭЙМЕРОЗИНИНГ ЎРГАНИЛИШ ТАРИХИ ВА СИСТЕМАТИК

ҲОЛАТИ (АДАБИЁТЛАР ШАРҲИ)

Annotatsiya:

Ushbu maqolada quyonlarda eymeriyani o‘rganish tarixi va ushbu kasallikni targ'ib qilishdafaol ishtirok etgan

olimlarning ilmiy-tadqiqot ishlari tahlil qilinib, kasallikni keltirib chiqaruvchi ba’zi ookistlarga urg‘u berilgan, ular haqida batafsil
ma ’lumotlar berilgan.

Аннотация:

В данной статье проанализирована история изучения эймерий у кроликов и научно-исследовательские

работы ученых, активно занимавшихся пропагандой этого заболевания, с акцентом на некоторых ооцистах, вызывающих
заболевание, с предоставлением подробной информации о них.

Abstract:

This article analyzes the history of the study of eimeria in rabbits and the research work of scientists who have been

actively involved in the promotion of this disease, with an emphasis on some of the oocysts that cause the disease, providing detailed
information about them.

Калит сўзлар:

Эймериоз, қуён, Protozoa, Apicomplexa, Sporozoa, Coccidiida, Eimeriidae, Eimerinae, Eimeria, oosista,

E.stiedae, E.perforans, E. media, E. magna, E.irresidua.

Ключевые слова:

Эймериоз, кролик, Protozoa, Apicomplexa, Sporozoa, Coccidiida, Eimeriidae, Eimerinae, Eimeria, oosista,

E.stiedae, E.perforans, E.media, E. magna, E.irresidua.

Key words:

Eimeriosis, kuyon, Protozoa, Apicomplexa, Sporozoa, Coccidiida, Eimeriidae, Eimerinae, Eimeria, oosista,

E.stiedae, E.perforans, E.media, E. magna, E.irresidua.

Кириш.

Эймериозлар - от, қорамол, қўй - эчки, қуён,

чўчка, ёввойи сут эмизувчи ҳайвонлар, кушлар, парранда,
балиқ ва бошқа хайвонларда учрайдиган инвазион касал-
ликдир. Бу касалликни қўзғатувчилари

Protozoa

ҳайвоиот

олами,

Apicomplexa

типига,

Sporozoa

синфига,

Coccidiida

туркумига,

Eimeriidae

оиласига,

Eimerinae

кичик оиласи- га

ва

Eimeria

авлодига мансуб споралилардир. Ҳар тур- ли

ҳайвоннинг ўзига хос махсус (специфик) эймерияси бўлиб,
улар асосан эймсрий оиласининг вакилларидир. Эймериялар
эпителиал хужайраларнинг паразитларидир. Улар ичак,
жигар ва буйракларнинг ички шиллиқ парда- сида
паразитлик қилади. Эймериоз ҳамма мамлакатларда
тарқалган ва касаллик чорвачиликка, айниқса парранда-
чилик хамда қуёнчиликка ихтисослашган хўжаликларга
катта иктисодий зарар етказади, касалланган хайвонлар-
нинг 85-90 фойизи побуд бўлади.

Эймериялар асосан оралик хўжайин иштирокисиз

ривожланади. Факатгина айрим турлари хўжайин ал-
маштириб, шизогония бир хўжайинда ва гаметогония эса
иккинчи

хўжайинда

кўпаяди.

Эймериялар

аввало

хайвонларнинг эпителиал хужайраларига кириб жинс- сиз
йўл билан, яъни шизоганиал усулда кўпаяди. Сўнгра жинсий
хужайра хосил қилиб, гаметогония йўли билан кўпаяди.
Ташқи муҳитга эймериоз билан зарарланган ҳайвопнинг
тезаги орқали ооцистлар тушади ва қулай шароит мавжуд
бўлса ўз ривожланишини давом эггириб, спорогония йўли
билан спора хосил қилади. Ҳайвонлар алиментар йўл билан,
яъни оғиз орқали сув ва озуқага аралаштириб спорозоитлари
бўлган ооцистларни ютиб, эймериознинг қўзғатувчилари
билан зарарланади.

Адабиётлар таҳлили ва методология.

Кирпичи марта

1839 йилда эймерияларни қуёнларнинг ўт йўлларида Т.Наке
топган, аммо буни йиринг донаси деб тахмин қилган. Ундан

сўнг1845 йилда R.Remak қуёнлар ичакларининг шиллиқ
каватида ооцисталарни топган ва содда хайвонлар туркумига
қўшиб, уларга

Psorospermium oviforme

деб ном берган.

К.Lindemann 1965 йилда куёнлар жигар эймерияларига

Eimeria (Monocystis) stiedae

номини бсришни тавсия этган.

R.Leucart эса 1879 йили куёнларда ичак эймерияларини
топган ва

Eimeria (Coccidium) perforans

деб номлаган. 1925

йилда эса E.Perard куёнларда йирик ичак эймерияларини топ-
ган, улар морфологик жихатдан

E.perforans

дан фарқ

килишини аниклаб уларга

Е.magna

деб ном берган. Аме-

рикада эса I.F.Kessel 1929 йили куёнларда учрайдиган овал
ўлчамдаги 26-36x15-22 мк ўлчамдаги ооцисталарни топган
ва

Е.media

деб номлаган. Шундан сўнг I.F.Kessel ва

MJankiewicz лар 1931 йили куёнларда йирик тухум- симон
эймерияларни топишади ва уларга

E.irresidua

деб ном

беришади. 1934 йили Вснгрияда A.Kotlan ва L.Pospesch лар
куёнларда ноксимон 26-32x17-21 мк ўлчамдаги ооцистларпи
топди ва уларга

Е.piriformis

деб номлайди. Уша йилнинг

ўзида МДҲда В.Л.Якимов шар- симон ва тухумсимон 10-
18x9-16 мк ўлчамдаги ооцисталарни топади ва

E.exigua

деб

номлади, аммо Е.М.Хейсии 1967 - йили бу турни

E.perforans

нинг синоними деб карайди ва В.Л.Якимовнинг фикрини
инобатга олмайди.

Америкада 1942 йили J.С.М.Carvalho ёввойи қуёнлардан

Sylvilagus floridanus mearnsi

зотига мансуб цилиндр

ўлчамдаги 32.8-44.3x16.7-22.8 мк ўлчамдаги микропил ал
арии ажратиб олади ва уларни

E.neoleporis

деб номлади.

1944-йил шу тур билан уй куёнини зарар- лайди. Е.М.Хейсин
1948 йили куёнларда касалликнинг эндоген босқичини узок
вақт давомида кузатиб борган тадқикотлари натижасида 2 та
янги тур -

E.coecicola

ва

E.intestinalis

бўйича маълумот ёзади.

1952-йил K.Tsunoda Японияда қуёнларда тадкиқот олиб

бориши натижасида 24.8x18.2 мк ўлчамдаги кснг овал


background image

VETERINARIYA

MEDITSINASI

Maxsus son 2. 2023

17

ўлчамдаги ооцисталарни ва микропилаларни то- пади ва
уларни

E.matsubayashii

деб номлайди. B.S.Gill ва H.N.Ray

лар 1960 йилда янги

E.nagpurensis

тури тўғрисида баён

қилган. 1965 йилда эса H.N.Ray ва

D.

C.Bank лар Ҳиндистонда 28-46x14-23 мк ўлчамдаги овал

ўлчамдаги ооциста микропиласи билан биргалик- да
аниқлайди ва уни

E.oryctolagi

деб номлайди. Бугунги кунда

асосан куёнларнинг ичакларида 8 турдаги эймери- ялар
паразитлик қилса жигарнинг ўт йўлларида эса фақат 1 турга
мансуб эймериялар яшайди.

Тадқиқот усуллари ва натижалари.

Бугунги кунда

Республикамизнинг куёнчилик хўжаликлари ва ахоли
қарамоғидаги қуёнларда мазкур эймерияларнинг асосан 5
тури тез-тез учраб туради:

E.stiedae, E.perforans,

E.

media, Е. magna, E.irresidua.

Эймерияларнинг ушбу турларига оид илмий ман- балар

ва тарихий маълумотларни ўрганиб, ўз даврида мухум илмий
тадкикотлар ўтказган ва сохага тегишли тарихий
янгиликларни яратган олимларнинг айрим иш- ларини
натижалари хозирги давр фани учун хам зарурий (классик)
маълумот хисобланади.

Eimeria stiedae (Lindemann, 1865 & Kisskalt et Hartmann,

1907) -

Ооцисталари овал ўлчамда, сариқ- кулранг рангда.

Қобиғи 2 контурли, силлиқ, калинлиги 0,75 мк ооцистанинг
қисилган (торайган) қисмида микропила мавжуд бўлиб,
кенглиги 6-10 мкм. Ооцисталари- нинг ўлчами 30-40х 16-25,
ўртача 37,5-21,5 мк. Янги ажра- тилган ооцистада
цитоплазма ооциста деворидан қолади ва шар ўлчамини
хосил қилади. Споруляция жараёни 3-4 кун давом этади.
Ооцисталар тўлиқ етилиб бўлгандан сўнг 4 та узунчоқ овал
ёки ноксимон ўлчамдаги 14-18x10 мк ўлчамдаги ооцисталар
хосил бўлади. Споралар ораси- да майда рангдаги гранула
холатидаги колдик тана жой- лашади. Спорада 2 та
ноксимон, 8 мк узунликдаги ва 6 мк кснгликдаги колдик тана
хосил бўлади.

Эндоген ривожланиши.

1936 йилда C.Kotlan ва

L.Oellerdy ларнинг маълумотларига кўра эндоген ри-
вожланиш даври жигар ўт суюқлиги йўллари эпителий
тўқималарида рўй беради. Зарарланишдан 5-6 кун ўтгач 10-
15 мк ўлчамдаги етилган шизонтларни учратиш мум- кин,
қайсики улар йўғон мерозоитларни саклайди. Бундан
ташқари олимлар бошка турдаги шизонтларни хам топи-
шади, бунда энсиз 5-18x1-2 мм ўлчамдаги кўп микдорда
мерозоитлар хосил бўлади. Кўп микдордаги гамоний
хужайралари зарарланишдан сўнг 16-кунда аниқланди. 20-25
мк ўлчамдаги микрогаметоцидлар кўп микдордаги қолдик
тана билан мавжуд. Прспатент давомийлиги 16- 17 кунни
ташкил этади.

Eimeria perforans (Leuckart, 1879 & Sluiter et

Swellengrebel, 1912) -

Ооцисталари эллипссимон ёки думалок

ўлчамда. Қобиғи 2 контурли, силлик. Капа оо- цистларда
ташқи қобиғининг бир томони калинлашган, аник
кўринадиган микропилалари мавжуд. Кичик ооци- сталарда
айрим холларда микропилалар билинмайди. Ооцисталари
рангсиз, 13,3-30,6x10,3-17,3, ўртача 15,3 мк ўлчамда. Янги
ажратилган ооцистада цитоплазма ооциста деворидан колади

ва шар ўлчамини хосил килади. Споруляция жараёни 1-3
кунни ташкил этади. Ооцисталар споруляция жараёнидан
сўнг узунчок-овал ўлчамдаги 8-9x4,5 мк ва қолдиқ тана 1,3-
5,3 диаметрли, ўртача 2,4- 4,3 мк ўлчамдаги 4 дона споралар
хосил бўлади. Спорада 2 та вергулсимон споразоит мавжуд
ва қолдиқ тана 1-1,5 мк ўлчамда бўлади.

Эндоген ривожланиши.

Е.М.Хейсининг 1967 йилги

изланишлари натижасига кўра ривожланишнинг барча
боскичлари эпителий тўқимаси сўрғичларида кечади ва
ингичка бўлим ичаклари ўрта қисмида ўрнашади. За-
рарланишнинг 3-4 кунлари шизонтларнинг биринчи ге-
нерацияси 13-14 мк ҳажмда ривожланади. Булар 50-120
мерозоитни сақлайди, уларнинг ўлчами узунлиги 7-9 мк,
кенглиги 0,5-0,7 мк ни ташкил этади. Бундан ташкари
5-

10 мк ўлчамдаги катта бўлмаган 4-5x1 мк ўлчамдаги

мерозоит саклайдиган холатлар кузатилади. Микрога-
метоцидлари 12-14 мк ўлчамда. Препатент жараёни 5-6
кунни ташкил килади.

Eimeria media (Kessel, 1929) -

Ооцисталари овал ва

эллипс ўлчамда. Ооцистанинг бир учи кисман калинлашган.
Микропилалари яхши билинади ва камрок шишган.
Ооцистанинг ташқи қобиғи микропила атрофи- да
калинлашган. Аммо кўриниши

Е.magna

каби. Ооцистанинг

ташқи кобиғи оч-саргиш ёки оч-кулранг рангда. Ооцисталар
18,6-33,3x13,3-21,3 мк хажмда. Споруляция даври 2-3 кун.
Споруляция бўлган ооцисталар думалок ўлчамда 2,7-7,9 мк
ҳажмда. Споралари овал кўринишда ўткир учли. Споранинг
хажми 6,6-14,6x5-7 мк. Спораци- стада колдик тана мавжуд.

Эндоген ривожланиши.

Ривожланиш 12 бармок ичак

эпителий тўқимасидаги сўрғичларда ва оч ичак юкори
қисмида кечади. (Хейсин, 1967). Зарарланишнинг 2-3
кунлари биринчи генсрациядаги етилган 12-14 мк
6-

11 мсрозоитлар билан шизонтлар пайдо бўлади. 4-кун- га

келиб иккинчи генерациядаги 9-12 мк ўлчамдаги 7-10 мк
узунликдаги 2-18 мерозоитлар хосил бўлади. 4-6 кунлари
учинчи генерациядаги 18-25 мк хажмдаги 6-7 мк
узунликдаги ва 1-1,5 мк кснгликдаги мерозоитлар пайдо
бўлади. 4-5 кунга келиб гаметогония жараёни бошлана- ди.
Микрогаметалари биртарафлама 15-25x9-17 мк. Препатент
даври 5 кун, патент даври 6-8 кун.

Eimeria magna (Perard, 1925) -

Ооцисталари овал

ўлчамда. Микропиласи валик кўринишда бўлиб, уч тара- фи
кисилган. Ооциста қобиғи сариқ-қизғиш ёки малла- ранг.
Ооциста ҳажми 26,6-41,3x17,3-29,3 мк, ўртача 32,9-
37,2x21,5-25,5 мк. Цитоплазматик холати ооцистанинг спора
хосил килмагандаги шаклси-шарсимон. Ооцисталар тўлиқ
ҳосил бўлгандан кейин 4 та овал ўлчамдаги спора ҳосил
килади. 15-7,8 мк ўлчамдаги ва катта колдик тана 3,9-12 мк
га тенг. Споранинг кисилган ва ўтмас бурчакли танаси кўзга
яхши ташланади. Спорада 2 та- дан ноксимон спорозоитлар
хосил бўлади. Спорозоит- лар ўртасида қолдиқ тана мавжуд,
овал ёки шарсимон ўлчамда бўлиб, 3,9-4,9 мк хажмда бўлади.

Эндоген ривожланиши.

Е.М.Хейсин (1947) маъ-

лумотларига кўра, эндоген жараён ҳаво халтаси, айрим
ҳолатларда оч ичакларнинг эпителиал хужайрасида кеча- ди.
Х.Е.Кочеганов (1954) маълумотларига кўра, эндоген
ривожланиш жараёни хаво халтаси, кўр ичакка, айрим


background image

VETERINARIYA

MEDITSINASI

18

Maxsus son 2. 2023

холларда кўр ичакнинг чувалчангсимон ўсимтасида ке- чади.
Зарарлаиишнинг 4-кунидаи бошлаб биринчи гене- рациядаги
11-17 мк хажмдаги етилган шизонтлар пайдо бўлади, улар 3-
24 мерозоит сақлаб, узунлиги 7-11 мк га тенг. 5-кун охирига
келиб, препатент даврида шизонтни 2-генерацияси 14-36 мк
ўлчамда ва 40-50 тагача 5-12 мк ўлчамли мерозоит пайдо
бўлганлиги аниқланди. Вояга етган шизонт учинчи
генерацияда 25-40 мк ўлчамдаги 5-10 мк узунликдаги 25-80
тагача мерозоитлар зарарла- нишдан 6-7-кунлари пайдо
бўлганлиги намоён бўлди.
7-

8 кун 25-48 мк ўлчамдаги яна битта шизонт

генераци- яси пайдо бўлди. Кўп ядролик мерозоитлар
зарарланиш- нинг 4-куни пайдо бўлади. 7-8 кунлари вояга
етган кўп марказли 14-40 мк ўлчамдаги микрогаметоцидлар
пайдо бўлади. Микрогаметоцидлар макрогаметоцидларга
Караганда 2 маротаба кичкина. Препатент давомийлиги 7-8
кун, патент даври 15-19 кунга тенг.

Eimeria irresidua Kessel et Jankiewiez, 1931 - Oo-

цистлари

эллипссимон ёки овалсимон ўлчамда, микропил ал ари
мавжуд қисми

кенгайган. Ооцисталар ранги тўқ

маллараигда- йирикрок ооцисталари, кичикрок ооцисталар
эса очрок маллараигда. Ооцисталар хажми 25,3- 47,8x15,9-
27,9 мк, ўртача 35,1-40,8x20,2-23,8 мк га тенг (Хейсин, 1967).
Споруляция 3-4 кун давом этади. Ооци- сталарда қолдиқ тана
йўқ. Ооцисталарнинг тўлиқ етилиб бўлгандан сўнг 4 та
тухумсимон 13,3-19,1x6,2-9,3 мк ҳажмдаги споралар хосил
бўлади. Споранинг учки тара- фида штидовский танаси яхши
кўриниб туради. Спорада 2 та узунчоқ нок ўлчамидаги
спорозоитлар мавжуд. Улар орасида думалоқ, овал ёки
нотўғри шаклдаги 4-9,3 мк хажмдаги колдик тана мавжуд.

Эндоген ривожланиши.

Е.М.Хейсин (1967) маъ-

лумотларига кўра хамма босқич асосаи ингичка бўлим
ичакларининг ўрта кисмида кечади. Шизонтлар сўрғичи
эпителиал ҳужайрасининг апикал кисмида ривожла- нади.
Гамонтларнинг бошланғич босқичи эпителий тўқимасида
бўлади, сўнгра зарарланган хужайра бирик- тирувчи
тўқимага ўтади, ооцисталар ўлчамлапади. Муал- лиф
фикрича бу турдаги эймериялар шизонтларининг 4 босқичли
генерация

жараёнида

пайдо

бўлади.

Прспатснт

ривожланишидаги 3 кунда шизонтни биринчи генера-
циясида 10-13 мк ўлчамда 12-20 мерозоитлар узунлиги 5,8-
10 мк, кенглиги 1,5-3 мк, 4 кунда зарарланишдан сўнг
иккинчи генерацияда 6-10 мк ўлчамда 5-15 мерозоитлар 5-
8x1,2-2,5 мк, 5 кунда учинчи генерацияни шизоитлари 2-4
мерозоит ўлчамда 5-7 мк узунликда, 7 кунда тўртинчи
генерация холати 7-12 мк ўлчамда 12-25 мерозоит 5-8 мк
узунликда юзага келади. Бошлангич гамонтлар зарарлан-
тирилгандан сўнг пайдо бўлади. Микрогаметоцидлари кўп
марказли бўлиб, 30-60 мк хажмга эга. Препатент даври 7
кунни ташкил этади, патент даври эса 10-13 кун.

МУҲОКАМА.

Ҳозирги даврда эймериоз куёнлар

орасида энг кўп таркалган касалликлар жумласига киради.
МДХда куёнлар эймериози билан Р.А.Цион, С.Т.Щенников
(1923) лар тадқиқотлар олиб борганлар: 45 бош қуённи
текширганда 34 (75%) бош қуён эймериоз билан
зарарланганлигини аниклаганлар. В.Л.Якимов (1931)

Ленинградца куёнларни текширганда эймериялар билан
100% зарарланганлигини аниқлади. 1930-йил Н.П.Орлов
Омск вилоятида куёнчиликка ихтисослашган хўжаликни
текширганда 100% куёнлар шу паразитлар билан
зарарланганлигини кайд этган.

Қўшни Қозоғистонда куёнлар эймериози биринчи марта

П.С.Иванова-Гобзем (1935) томонидан рўйхатга олинган
бўлиб, Шимолий Қозоғистонда 53 бош текши- рилган
хайвондан 40 боши (75,5%) эймсриознинг 3 тури:

E.stiedae,

E.perforans

ва

E.magna

билан зарарланганлигини қайд этган.

В.Г.Несмашной (1969) маълумотларига кўра Жанасемейск ва
Бород ул ихинск туманлари ва Семипалатинск шаҳрида
эймериозни чакирувчи

E.stiedae, E.perforans, E.magna

ва

Е.media

турлари мавжудлиги кайд этилди. Эймериоз билан

барча ёшдаги куёнлар зарарланган. Кучли зарарлангани 3-4
ойликкача бўлган ёшдаги қуёнчалар ҳисобланади, камроқ
холатларда 1 ёшга- ча ва катта ёшли куёнлар касалланди.
Айниқса 20-60 кун- лик куёнчалар жуда огир касалланишди.
Эймериоз билан биринчи навбатда орик, кучеиз куёнлар
зарараниши кузатилади. Сўнгра касаллик бошқа ёшдаги
куёнларда ҳам пайдо бўлди. 6 ойдаи юкори ёшдаги ва катта
ёшдаги куёнларда касаллик енгил кўринишда кчади ва улар
ка- салликни таркатувчи бўлиб колади.

ХУЛОСА.

Қуёнчилик фермаларида эймериознинг

эпизоотик тарқалиши йилнинг иссиқ ва намгарчилик
мавсумига тўғри келади, ооцисталар ташки муҳитда
етарлича шарт-шароитга тушганда касалликнинг тарқалиши
авж олади. Куёнлар касаллик билан зарар- ланишнинг сабаби
асосан касалланган ёки касаллик билан касалланиб ўтган
куёнчалар ҳисобланади ва катта ёшдаги касаллик ташувчи
куёнлар саналади, касаллик тарқалишида куёнлар ўзининг
ахлатлари билан, сувни, озукани, тупроқни, тўшамани, турли
хил асбоб-ускуна- ларини, атроф-муҳитни зарарлайдилар.

Ташки мухитда ооцисталар етарли намлик ва хароратда

3-5 кунда инвазияланган боскичга етади. Қуёнлар хаётининг
биринчи куиидан, бошлаб антисанитар шароитда един ва
сўрғичлари ифлосланган ўз онасини эмиш натижасида
зарарланишади. Касалликни тарқалишида зарарланган
катакалар, тўшама, озикалар, сув, хизмат кўрсатиш
асбоблари саналади.

Касалликнинг (қўзғатувчиларнинг) тарқалишида асосий

ташувчи ва тарқатувчилари сичқон ва каламуш- лар
хисобланади. Бу кемирувчилар куёнлар эймериозида махсус
хўжайин бўлиб саналмайди, аммо улар ахлатхо- наларда,
куёнлар

ўликлари

билан

озиқланиши,

эймерия

ооцисталарини ютиши натижасида ва сўнгра уз ахлатлари
билан бутун ҳудудда тарқалишига сабабчи бўлишади.

Касаллик тарқалишининг навбатдаги асосий са-

бабларидан бири-бу ёш қуёнчаларнинг катта ёшдаги қуёнлар
билан бирга сақланиши, озиклантиришнинг бузилиши, хона
ҳароратининг ўзгариши ҳисоблапади. Бундан ташқари
касалликнинг

тарқалишида

ва

ўлим

даражасининг

кўпайишида

куёнларнинг

тўлик

рацион

асосида

озиқланмаслиги, озуқада кам микдорда вита- минлар,
минерал моддаларнинг бўлиши ва бошкалар хисобланади.


background image

VETERINARIYA

MEDITSINASI

Maxsus son 2. 2023

19

Фойдаланилган адабиётлар.

1.

Давлатов, Р. Б., & Хушназаров, А. X. (2022). ҚУЁН ЭЙ-

МЕРИОЗИ ЭПИЗООТОЛОГИЯСИ ДАВОЛАШ ВА ПРОФИ-
ЛАКТИКА ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ.

AGROBIOTEXNOLOGIYA VA

VETERINARIYA TIBBIYOTIILMIY JURNALI,

181-184.

2.

Khushnazarov, А. К., & Davlatov, R. В. (2023).

DIAGNOSTICS OF RABBIT EMERIOSIS.

Journal of new century

innovations,

22(3), 72-77.

3.

Мухаммадиев, У. И., Хушназаров, А. X., & Давлатов, Р. Б.

(2023).

BIOLOGICAL

CHARACTERISTICS

OF

RABBITS,

KEEPING AND FEEDING TECHNOLOGY.

4.

Урокова, M., Акрамова, M., & Хушназаров, A. X. (2021).

Эффективные методы лечения эмериозоза у кроликов,

in Library,

2

7(2), 115-117.

5.

Хушназаров, А. X. (2022). ОБЗОР ЛИТЕРАТУРНЫХ

ДАННЫХ ПО ХИМИОТЕРАПИИ И ХИМИОПРОФИЛАКТИКИ
ЭЙМЕРИОЗА КРОЛИКОВ.

PEDAGOGS jurnali, 23(2),

83-86.

6.

Худойбердиевич, X. А., Хушназарова, М. И., & Иеокулова,

3. X. (2022). ҚУЁН ЭЙМЕРИОЗИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, ДИА-
ГНОЗИ, ДАВОЛАШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ.

RESEARCH AND

EDUCATION,

7(9), 245-249.

7.

Хушназаров, А. X., Хушназарова, М. И., & Иеокулова, 3.

X. (2023). ЭЙМЕРИОЦИД ПРЕПАРАТЛАРНИ ҚУЁН ЭЙМЕ-
РИОЗИДА ҚЎЛЛАШ.

Innovative Development in Educational

Activities,

2(1), 138-143.

8.

Хушназаров, A., & Давлатов, P. (2022). Паетдарғом ва ургут

туманларида куён эймериозининг эпизоотик холати.

in Library,

22(1), 31-32.

9.

O‘G‘LI, X. А. X. (2023). QUYONLARNI ASRASH,

OZIQLANTIRISH, KASALLIKLARINI DAVOLASH VAOLDINI
OLISH.

inlibrary, uz.

10.

O‘G‘LI, X. A. X. (2023). EYMERIOSID PREPARATLAR-

N1 QUYON EYMERIOZIDA QO‘LLASH.

Innovative Development in

Educational Activities.

11.

O‘G‘LI, X. A. X. (2023). QUYON EYMERIOZINING

TARQALISHI VA PATOLOGOANATOMIK TASHHISI.

Veterinariya

meditsinasi.

' 12. O‘G‘LI, X. A. X. (2022). QUYONCHILIK XO‘JALIKLA-

RINI

EYMERIOZDAN

ASRASH.

VETERINARIYA,

CHOR-

VACHILIK, BIOTEXNOLOGIYA, IQTISODIYOT VA AGROIQTI-
SODIYOT SOHALARIDAGI DOLZARB MASALALAR YECHIMI- GA
INNOVATSION YONDOSHUV.

13.

O‘G‘LI, X. A. X. (2021). PASTDARG’OM VA URGUT

TUMANLARIDA QUYON EYMERIOZINING EPIZOOTIK HO-
LATI.

Veterinariya meditsinasi.

14.

O‘G‘LI,

X. A. X.

(2021). QUYON EYMERIOZINI DAVO-

LASHDA YANGI EYMERIOSTATIKNING SAMARADORLI- GL

Veterinariya meditsinasi.

15.

Xushnazarov, A. (2023). SAMARQAND VILOYATINING

AYRIM TUMANLARIDA QUYON EYMERIOZINING DIAG-
NOSTIKASI VA EPIZOOTIK HOLATI. OZIQ-OVQAT MAH-
SULOTLARI XAVFSIZLIGINI TA’MINLASHNING DOLZARB
VAZIFALARI.

16.

Хушназаров, A. X., Урокова, M., & Курбонова, M. И.

(2021). Эмериоз кроликов и его профилактика,

in Library,

27(2), 126-

129.


Р.М.Урақова,

кичик илмий ходим,

Т.Қ.Газнақулов,

кат.и.х.,

в.ф.н., Ветеринария илмий-тадкщкрт институты

БАЛИҚЛАР БОТРИОЦЕФАЛЁЗИНИНГ КЛИНИК БЕЛГИЛАРИ

ДАВОЛАШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ ЧОРАЛАРИ

Аннотация.

Мақолада балиқлар ботриоцефалёзининг эпизоотик холати ўрганилиб, ушбу касалликка қарши курашишда,

балиқларнинг нобуд бўлишининг олдини олишда, ветеринария-санитария цоидаларига асосан профилактик чора-тадбир натижалари
ёритилган.

Аннотация.

В статье рассмотрен эпизоотический случай ботриоцефалеза рыб, а также освещены результаты профилактических

мероприятий по борьбе с этим заболеванием, предотвращение гибели рыб, основанных на ветеринарно- сан итарн ых правилах.

Annotation,

he article considers an epizootic case offish botryocephalosis, as well as highlights the results of preventive measures to combat

this disease, preventing the death offish based on veterinary and sanitary rules.

Калит сўзлар:

Фюллеборп балиқ, сув хавза, Bothriocephalus opsariichthydis кўзгатувчи, ботриоцефалёз, ихтиопатология, касаллик,

цеспюда.

Ключевые слова:

фюллерборн, водоем, возбудитель Bothriocephalus opsariichthydis, ботриоцефалез, ихтиопатология, болезнь,

цеспюда.

Key words:

fullerborn, reservoir, pathogen Bothriocephalus opsariichthydis, bothriocephalosis, ichthyopathology, disease, cestode.

Мавзунинг долзарблиги:

Мамлакатимиз мустақил-

ликка эришгач, қишлок хўжалигининг барча соҳаларида,
хусусан баликчилик соҳасида ҳам кенг кўламдаги
ислоҳотлар амалга оширилди.

Шу

жумладан,

республикамизда

овланадиган

балиқларни кўпайтириш, янги турларини интродукция
қилиш ва аквакультурада балиқ етиштириш борасида муайян
ютуқларга эришилди. Узбекистан Республи-

УДК: 619.616.99:639.2

Библиографические ссылки

Давлатов, Р. Б., & Хушназаров, А. X. (2022). ҚУЁН ЭЙ- МЕРИОЗИ ЭПИЗООТОЛОГИЯСИ ДАВОЛАШ ВА ПРОФИ ЛАКТИКА ЧОРА-ТАДБИРЛАРИ. AGROBIOTEXNOLOGIYA VA VETERINARIYA TIBBIYOTIILMIY JURNALI, 181-184.

Khushnazarov, А. К., & Davlatov, R. В. (2023). DIAGNOSTICS OF RABBIT EMERIOSIS. Journal of new century innovations, 22(3), 72-77.

Мухаммадиев, У. И., Хушназаров, А. X., & Давлатов, Р. Б. (2023). BIOLOGICAL CHARACTERISTICS OF RABBITS, KEEPING AND FEEDING TECHNOLOGY.

Урокова, M., Акрамова, M., & Хушназаров, A. X. (2021). Эффективные методы лечения эмериозоза у кроликов, in Library, 27(2), 115-117.

Хушназаров, А. X. (2022). ОБЗОР ЛИТЕРАТУРНЫХ ДАННЫХ ПО ХИМИОТЕРАПИИ И ХИМИОПРОФИЛАКТИКИ ЭЙМЕРИОЗА КРОЛИКОВ. PEDAGOGS jurnali, 23(2), 83-86.

Худойбердиевич, X. А., Хушназарова, М. И., & Иеокулова, 3. X. (2022). ҚУЁН ЭЙМЕРИОЗИНИНГ ТАРҚАЛИШИ, ДИАГНОЗИ, ДАВОЛАШ ВА ОЛДИНИ ОЛИШ. RESEARCH AND EDUCATION, 7(9), 245-249.

Хушназаров, А. X., Хушназарова, М. И., & Иеокулова, 3. X. (2023). ЭЙМЕРИОЦИД ПРЕПАРАТЛАРНИ ҚУЁН ЭЙМЕ- РИОЗИДА ҚЎЛЛАШ. Innovative Development in Educational Activities, 2(1), 138-143.

Хушназаров, A., & Давлатов, P. (2022). Паетдарғом ва ургут туманларида куён эймериозининг эпизоотик холати. in Library, 22(1), 31-32.

O‘G‘LI, X. А. X. (2023). QUYONLARNI ASRASH, OZIQLANTIRISH, KASALLIKLARINI DAVOLASH VAOLDINI OLISH. inlibrary, uz.

O‘G‘LI, X. A. X. (2023). EYMERIOSID PREPARATLAR- N1 QUYON EYMERIOZIDA QO‘LLASH. Innovative Development in Educational Activities.

O‘G‘LI, X. A. X. (2023). QUYON EYMERIOZINING TARQALISHI VA PATOLOGOANATOMIK TASHHISI. Veterinariya meditsinasi.

O‘G‘LI, X. A. X. (2022). QUYONCHILIK XO‘JALIKLA- RINI EYMERIOZDAN ASRASH. VETERINARIYA, CHOR- VACHILIK, BIOTEXNOLOGIYA, IQTISODIYOT VA AGROIQTI- SODIYOT SOHALARIDAGI DOLZARB MASALALAR YECHIMI- GA INNOVATSION YONDOSHUV.

O‘G‘LI, X. A. X. (2021). PASTDARG’OM VA URGUT TUMANLARIDA QUYON EYMERIOZINING EPIZOOTIK HO LATI. Veterinariya meditsinasi.

O‘G‘LI, X. A. X. (2021). QUYON EYMERIOZINI DAVOLASHDA YANGI EYMERIOSTATIKNING SAMARADORLI- GL Veterinariya meditsinasi.

Xushnazarov, A. (2023). SAMARQAND VILOYATINING AYRIM TUMANLARIDA QUYON EYMERIOZINING DIAG NOSTIKASI VA EPIZOOTIK HOLATI. OZIQ-OVQAT MAHSULOTLARI XAVFSIZLIGINI TA’MINLASHNING DOLZARB VAZIFALARI.

Хушназаров, A. X., Урокова, M., & Курбонова, M. И. (2021). Эмериоз кроликов и его профилактика, in Library, 27(2), 126-129.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов