Концепция управления цепочками поставок

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
91-94
55
6
Поделиться
Мухамеджанова, К. (2020). Концепция управления цепочками поставок. Экономика И Образование, 1(3), 91–94. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economy_education/article/view/4399
Камола Мухамеджанова, Ташкентский государственный экономический университет

базовый докторант

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Управление цепочками поставок - это бизнес-стратегия, нацеленная на надежное управление товарами, а также сопровождающие их информационные и финансовые потоки от основных поставщиков и производителей к оптимальным покупателям в течение определенного периода. Управление цепочкой поставок получило широкое практическое и научное признание как относительно молодая концепция, которая привела к радикальным изменениям в ряде областей и привела к изменению характера конкуренции. В этой статье рассматриваются различные подходы к цепочке поставок. В нем также кратко анализируются ключевые вопросы современного развития концепции управления цепями поставок. Также анализируются основные проблемы современной

Похожие статьи


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 № 3

91

за выполнением стратегических решений.
Этот этап необходим не только для оценки

успешности выполнения предприятием пос-
тавленных целей, но также и для внесения

изменений в первоначальную стратегию в
случае изменения каких-либо внешних или

внутренних факторов. Контроль должен осу-
ществляться на нескольких уровнях: на уров-

не акционеров предприятия, его высшего ру-
ководства и руководителей отдельных биз-

нес-единиц и подразделений.

Основными элементами контроля явля-

ются контроль количественных и качествен-
ных показателей деятельности. Количествен-

ный контроль связан с оценкой таких показа-
телей, как прибыльность, рентабельность,

уровень издержек и т.д. При количественном
контроле

устанавливаются

допустимые

отклонения от заданных параметров, что

позволяет создание более гибкой системы
контроля и адаптирования стратегических

заданий.

К основным качественным показа-

телям оценки стратегической деятельности
промышленного предприятия относятся ка-

чество продукции, удовлетворенность потре-
бителей и клиентов, квалификация персона-

ла, успех в использовании научно-техничес-
ких разработок и эффективность процесса

корпоративного развития. Основной пробле-
мой, связанной с работой с качественными

показателями - их субъективность и отсутст-
вие четких методик по их расчету и анализу.

Каждое из предприятий должно выбрать для
себя тот необходимый набор показателей

контроля, который оно считает оптималь-
ным для своей стратегической деятельности.

Список использованной литературы:

1. Ш.Н.Зайнутдинов «Менеджмент» Ташкент, 2011,стр.201

2. А.А. Томпсон, А.Дж. Стрикленд III Стратегический менеджмент: концепции и ситуации: учебник

для вузов /; 12 издание - Москва: Вильямс, 2007. - 33 с.

3. Steven W. Floyd, Bill Wooldridge The Strategic Middle Manager San Francisco: Jossey-Bass, 1996, ch 2-3

ТАЪМИНОТ ЗАНЖИРИНИ БОШҚАРИШ КОНЦЕПЦИЯСИ

Мухамеджанова Камола Акрамовна –

ТДИУ таянч докторанти

Аннотация:

Таъминот занжирини бошқариш, товарларни, шунингдек уларга ҳамроҳ ахборот ва молиявий

оқимларни ишончли бошқаришга қаратилган, уларни дастлабки етказиб берувчилар, ишлаб чиқарувчилардан

маълум бир давр ичида якуний истеъмолчиларгача оптимал тарзда етказиб бериш бизнес стратегияси сифатида
қаралади. Таъминот занжирини бошқариш нисбатан ёш тушунча сифатида кенг амалий ва илмий эътирофга эга
бўлиб, бу бир қатор соҳаларда туб ўзгаришларни келтириб чиқарди ва рақобат табиатини ўзгаришига сабаб бўлди.
Ушбу мақолада таъминот занжирига бўлган турли қарашлар ва ёндашувлар муҳокама қилинган. Шунингдек,

таъминот занжири бошқаруви концепсиясининг замонавий ривожланишидаги асосий муаммолар қисқача таҳлил
қилинган.

Калит сўзлар

:

бошқарув, таъминот занжири, концепсия, ахборот, оқим.

Аннотация:

Управление цепочками поставок - это бизнес-стратегия, нацеленная на надежное управление

товарами, а также сопровождающие их информационные и финансовые потоки от основных поставщиков и
производителей к оптимальным покупателям в течение определенного периода. Управление цепочкой поставок
получило широкое практическое и научное признание как относительно молодая концепция, которая привела к

радикальным изменениям в ряде областей и привела к изменению характера конкуренции. В этой статье
рассматриваются различные подходы к цепочке поставок. В нем также кратко анализируются ключевые вопросы
современного развития концепции управления цепями поставок. Также анализируются основные проблемы
современной

Ключевые слова:

управление, цепь поставок, концепция, информация, поток.

Abstract.

Supply chain management is a business strategy aimed at the reliable management of goods, as well as the

accompanying information and financial flows from major suppliers and manufacturers to optimal customers during a certain
period. Supply chain management has gained widespread practical and scientific recognition as a relatively young concept that

has led to radical changes in a number of areas and has led to a change in the nature of competition. This article discusses
various approaches to the supply chain. It also briefly analyzes the key issues of modern development of the concept of supply
chain management.

Keywords:

management, supply chain, concept, information, flow.

МЕНЕЖМЕНТ ВА МАРКЕТИНГ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 № 3

92

Aмалиёт ва назарияда таъминот занжи-

рини бошқариш турли хил усуллар билан

амалга оширилади, яъни - бир нечта компа-
ниялар томонидан сотувлар ва етказиб бе-

риш режаларини оддий мувофиқлаштириш-
дан тортиб, бизнесни бошқаришнинг кенг

қамровли концепсиясига қадар. Бу соҳанинг
муаммоси, биринчидан, таъминот занжирини

бошқаришнинг назарий ва услубий асослари-
ни етарли даражада илмий ишлаб чиқилма-

ганлиги, таснифларнинг йўқлиги, иккинчи-
дан, ўрнатилган расмий усулларнинг етарли

емаслиги сабабли мавжуд натижаларнинг
ҳаддан ташқари мавҳумлиги билан изоҳлана-

ди. Таъминот занжирини бошқаришнинг кўп-
лаб асосий тушунчалари ҳали аниқланмаган

ва кўпгина муаллифлар томонидан турли хил
шарҳланган, улар одатда турли атамаларни

интуитив тушуниш билан чекланган. Бу таъ-
минот занжирини бошқаришнинг турли ман-

тиқий хатоларини, иш натижаларини ва так-

лиф қилинган усулларни қўллаш кўламини
тушунишда ноаниқликни ҳал қилишда те-

гишли семантик бирликнинг йўқлигига олиб
келади. Шу муносабат билан таъминот зан-

жирини бошқаришнинг мураккаб фанлараро
муаммоларини назарий жиҳатдан тушунишга

еҳтиёж туғдиради.

Таъминот занжирини бошқариш - бу

кенг амалий ва илмий эътирофга ега бўлган
нисбатан янги бошқарув тушунчаси. Кўпгина

тадқиқотчилар ушбу концепция нафақат бир
қатор соҳаларда туб ўзгаришларнинг катали-

затори бўлибгина қолмай, балки рақобат та-
биати концепциясини ҳам ўзгартирди деган

фикрга қўшилмоқдалар[1].

Таъминот занжирини бошқаришнинг

академик тан олинишининг кўрсаткичи,
сўнгги 15-17 йил ичида юқори ўсишни намо-

ён қилган (1994 йилда 49 та мақоладан 2008
йилда 1015 та мақолагача) [2]. Нашрларнинг

кўплиги тадқиқотчиларга етказиб бериш
занжирини бошқариш концепциясини ишлаб

чиқиш тенденциялари ва йўналишларини
аниқлаш устида ишлашга имкон беради.

Таъминот занжирини бошқариш кон-

цепсиясига тадқиқотчиларнинг фаол қизиқи-
ши, бизнинг фикримизча, иккита асосий са-

баб билан изоҳланади. Биринчидан, етказиб
бериш занжирини бошқариш концепцияси

баъзи бир инновацион бизнес моделлари-
нинг (масалан, Зара, Делл, Вал-Март ва бош-

қалар) муваффақиятларининг асосини таш-
кил этиши. Иккинчидан, таъминот занжири-

ни бошқариш концепцияси маълум маънода

мавжуд стереотипик ечимлардан ҳоли бўлиб,
у фақатгина биргина тизимнинг ўзинигина

эмас, жараёндаги барча ўзаро боғланган ти-
зимларнинг самарали ишлашига олиб келув-

чи концепция эканлигидир. Ўзининг "ёшли-
ги" ва глобал хусусиятига кўра таъминот зан-

жирини бошқариш, етказиб берувчилар ва
мижозлар ўртасидаги муносабатларнинг му-

раккаб тизимларини бошқариш назарияси ва
амалиёти ўртасидаги мавжуд тафовутни се-

зиларли даражада камайтирди.

Таъминот занжири менежменти кон-

цепцияси “турли хил фанлар аралашмасидир”
[6]. У логистика (таъминот занжирида хара-

жатларни минималлаштириш), операцион
бошқарув (заҳирани ва ишлаб чиқаришни

самарали бошқариш), маркетинг (мижоз учун
қиймат яратишга қаратиш) ва муносабатлар

маркетингини (таъминот занжиридаги ше-
риклар билан ўзаро муносабатлар) ва бошқа

фанларни бирлаштиради. Шу ўринда, биз бу

ёндашув орқали муносабатлар тизимини
қандай бошқариш кераклигини тушунтири-

шимиз ва тармоқлараро ёндошишга асослан-
ган охирги фойдаланувчилар учун хизмат

кўрсатишнинг маълум бир даражаси учун
таъминот занжирида харажатларни умумий

пасайишига эришишимиз мумкин. Таъминот
занжири менежменти нега бундай мукаммал,

аммо қийин вазифани қўйишини чуқурроқ
тушуниш учун таъминот занжири менежмен-

ти эволюциясини таҳлил қилиш зарур (ба-
тафсил таҳлил қилиш учун, масалан ушбу

адабиётларга мурожаат қилишингиз мумкин:
[11, 12]).

Таъминот занжир бошқариш амалиёти

(ва кейин унинг назарияси ҳам) 70-йиллар-

нинг охири - 1980-йилларнинг бошларида
янги иқтисодий қарорлар ва концепциялар-

ни ишлаб чиқиш учун катта куч талаб қилган
жаҳон иқтисодиётининг макроиқтисодий ху-

сусиятлари ва янги иқтисодий муаммоларга
жавобан пайдо бўлди[13]. Ўша пайтда компа-

нияларнинг омон қолишининг шартларидан
бири логистика харажатларини минимал-

лаштириш эди. Шу билан бирга, тезкор ра-

вишда логистика харажатларининг ошишига
сабаб транспорт компонентининг ўсиши

эмас, балки суғурта захираларини яратиш,
товарларин сақлаш, эскирган акцияларни

ҳисобдан чиқариш ёки аксинча йўқотилган
фойда учун зарур бўлган заҳиралар даража-

сининг етишмаслиги сабаблари аниқланган-
ди. Ушбу муаммолар етказиб бериш занжири-

даги "қамчи эффекти" (bullwhip effect) га

МЕНЕЖМЕНТ ВА МАРКЕТИНГ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 № 3

93

олиб кеган, унинг моҳияти шундаки, шерик-
лар реал талаб тўғрисида ишончли маълу-

мотга эга бўлмайдилар ва материаллар ва
(ёки) тайёр маҳсулотни суғурталашни яра-

тишга мажбур бўлишларидан иборат бўлган.
Натижада, аксарият ҳолларда етказиб берув-

чилар фаолияти устидан назоратни камай-
тирган ҳолда таъминот занжиридаги ула-

нишлар сонининг кўпайиши кузатилди.
Ишончли муносабатлар доирасида шериклар

ўртасида ишончли маълумот алмашиш орқа-
ли материаллар ва тайёр маҳсулотлар оқими-

ни оддий мувофиқлаштиришни ташкил этиш
табиий ва мантиқий ечим эди. Бу етказиб

бериш занжири бошқаруви номини олди ва
кейинчалик асосий бизнес жараёнларини му-

вофиқлаштириш ва бирлаштириш учун яна-
да мураккаб тизимларни яратиш йўналиши

бўйича ривожланди[11].

Замонавий таъминот занжири ХХ аср

бошларига келиб вертикал равишда бирлаш-

тирилган корпорациялардан фарқ қилади. Бу
алоҳида, расмий равишда мустақил (аслида,

бизнес жараёнид ўзаро чамбарчас боғлиқ),
етказиб бериш занжиридаги умумий хара-

жатларни минималлаштиришга ва охирги
фойдаланувчи учун қийматни оширишга йў-

налтирилган бизнес концепция. Aмалий ва
назарий изланишларда таъминот занжири

бошқаруви тушунчасининг фанлараро хусу-
сиятидан фойдаланиш тақдим этилаётган

имтиёзлар билан бир қаторда қўшимча қи-
йинчиликлар туғдиради. Шундай қилиб,

"таъминот занжири бошқаруви" атамасининг
бир хил таърифи мавжуд эмас. Муаллифлар

баъзида қарама-қарши бўлган турли ҳил
таърифлардан фойдаланадилар[16]. Илмий

мақолалардаги таърифлар кўп жиҳатдан
бошланғич позицияга - логистика, операция-

ларни бошқариш, маркетинг ёки муаллиф
риоя қиладиган бошқа интизомга боғлиқ.

Шундай қилиб, логистика ва операцион ме-
нежмент соҳасидаги мутахассислар бизнес

жараёнларини оптималлаштиришга йўнал-
тирилган [18], маркетинг мутахассислари эса

хизмат кўрсатиш даражаси ва мижоз учун

аҳамиятлиликка эътибор қаратадилар[10;
17]. Масалан,[2] мақолада муаллифлар ўзла-

рининг таърифларини мавжуд таҳлил асоси-
да умумлаштиришга ҳаракат қилдилар: мате-

риаллар, хизматлар, молия ва маълумотлар-
нинг ишлаб чиқарувчидан то оҳирги истеъ-

молчигача қўшилган қиймат билан самара-

дорлигини ошириш орқали юқори рентабел-
ликка эришиш дея таъриф беришган[2]. Шун-

дай қилиб, ҳозирги вақтда етказиб бериш
занжири бошқаруви тушунчасининг илмий

интизом сифатида шаклланиши босқичида
турли хил тадқиқот парадигмаларининг мав-

жудлиги, ўрганилаётган объектларнинг энг
кенг доираси, шунингдек бизнеснинг амалий

эҳтиёжларига йўналтирилган ишларнинг се-
зиларли устунлиги билан ажралиб туради.

Aниқ асосий таърифнинг йўқлиги таъминот
занжири бошқаруви концепсиясининг наза-

рий ва амалий ривожланишига тўсқинлик
қилади, чунки асосий таърифларнинг кон-

сенсусисиз изчил назарияни яратиш мумкин
емас. Ушбу[6] мақолада замонавий тадқиқот-

ларнинг олтита камчиликлари қайд этилган,
уларнинг энг асосийси, бизнинг фикримизча,

тадқиқотнинг бир босқичлилиги, танланма
тўпламнинг ҳажми кичиклиги ва чекланган

услубий таҳлилдир. Қолган муаммолар эса

юқоридагилардан келиб чиқади. Дарҳақиқат,
"уч ёки ундан ортиқ ташкилот"дан иборат

таъминот занжирини ўрганиш катта вақт ва
молиявий харажатларни талаб қилади[5].

Шунинг учун, асосан, бир босқичли тадқиқот-
лар ўтказилади, энг яхши ҳолатда, икки то-

монлама муносабатлар ўрганилади[6]. Бироқ,
уларни тўлақонли таъминот занжирлари си-

фатида ўрганиш иложиси йўқ. Aксарият ҳол-
ларда, улар таъминот занжирининг алоҳида

қисмларини таҳлил қилишади ва натижалар
бутун занжирга экстраполяция қилинади,

бизнинг фикримизча, бу усул ҳар доим ҳам
аниқ натижа бера олмайди.

Юқоридаги “таъминот занжирини бош-

қариш” нинг бир қанча тадқиқотлар кесими-

да кўриб чиқилганлиги, бу концепциянинг
турлича ёндашувлари мавжудлигидан дало-

лат беради. Дархақиқат, таъминот занжири
жараёнлари, унинг шундай номланиши ёки

номланмаслигидан қатъий назар хар бир со-
ҳада мавжуд бўлиб, унинг бошқарилиши ўз-

ўзидан талаб этиладиган ҳолатдир. Қанчалик
самарали бошқарилиши, унинг моҳиятини

чуқур англашдан келиб чиқади. Келгусидаги

тадқиқотларимизда, “таъминот занжирини
бошқариш”нинг мамлакатимизда бизнес-

концепция, ёндашув, тизим ёки бизнесни
юритиш фалсафаси, қолаверса фан йўналиши

сифатида мавжудлиги ва қай даражада ри-
вожланганлиги кўриб чиқилиши режалашти-

рилган.


МЕНЕЖМЕНТ ВА МАРКЕТИНГ


background image

Иқтисодиёт ва таълим / 2020 № 3

94

Манба ва адабиётлар рўйхати:

1.

Иванов Д.А. Управление цепями поставок-СПб:. Изд-во Политехн. ун-та, 2009, - 660 стр.

2.

Charu Chandra, Sameer Kumar, (2000),"Supply chain management in theory and practice: a passing fad or a

fundamental change?", Industrial Management & Data Systems, Vol. 100 Iss: 3 pp. 100 – 114.

3.

Miocevic, D. Organizational buying effectiveness in supply chain environment: A conceptual framework. J Bus Market

Manage 2,

171–185 (2008)

4.

Lisa M. Ellram

,

Martha C. Cooper

- Journal of supply chain management, 2014 - Wiley Online Library.

5.

Gibson, B. J., Mentzer, J. T., & Cook, R. L. (2005). Supply chain management: The pursuit of a consensus definition.

Journal of Business Logistics, 26.

6.

R.E. Miles, C.C. Snow / Journal of Operations Management 25 (2007) 459–463.

7.

Halldorsson, A., Kotzab, H., Mikkola, J. and Skjøtt

Larsen, T. (2007), "Complementary theories to supply chain

management", Supply Chain Management, Vol. 12 No. 4, pp. 284-296.

8.

Keely L. Croxton Sebastián J. García-Dastugue Douglas M. Lambert Dale S. Rogers, (2001),"The Supply Chain

Management Processes", The International Journal of Logistics Management, Vol. 12 Iss 2 pp. 13 – 36.

9.

Li, S., Rao, S. S., Ragu-Nathan, T. S., & Ragu-Nathan, B. (2005). Development and validation of a measurement

instrument for studying supply chain management practices. Journal of Operations Management, 23, 618–641.

10.

Soonhong Min, Zach G. Zacharia, and Carlo D. Smith. (2019) Defining Supply Chain Management: In the Past,

Present, and Future. Journal of Business Logistics, 2019, 1–12.

11.

Izwan Azmi et al./ Journal of Emerging Economies and Islamic Research (2017) Vol. 5, No. 4.

12.

Halldorsson, A., Kotzab, H., Mikkola, J. and Skjøtt

Larsen, T. (2007), "Complementary theories to supply chain

management", Supply Chain Management, Vol. 12 No. 4, pp. 284-296.

13.

Flynn, B. B., Huo, B., & Zhao, X. (2010). The impact of supply chain integration on performance: A contingency and

configuration approach. Journal of Operations Management, 28, 58–71.

14.

Schorsch, T., Wallenburg, C. and Wieland, A. (2017), "The human factor in SCM: Introducing a meta-theory of

behavioral supply chain management", International Journal of Physical Distribution & Logistics Management, Vol. 47 No. 4, pp.
238-262.

15.

Oliver, R. K., & Weber, M. D. (1982). Supply-chain management: Logistics catches up with a strategy. In M. L.

Christopher (Ed.), Logistics: The strategic issues (pp. 63–75). London: Chapman & Hall.

16.

Ellram, L. and Cooper, M. (1990), "Supply Chain Management, Partnership, and the Shipper

Third Party

Relationship", International Journal of Logistics Management, Vol. 1 No. 2, pp. 1-10.

17.

Charu Chandra, Sameer Kumar, (2000),"Supply chain management in theory and practice: a passing fad or a

fundamental change?", Industrial Management & Data Systems, Vol. 100 Iss: 3 pp. 100 – 114.

18.

Gibson, B. J., Mentzer, J. T., & Cook, R. L. (2005). Supply chain management: The pursuit of a consensus definition.

Journal of Business

Logistics, 26.

ИСТЕЪМОЛЧИЛАРНИ СУТ ВА СУТ МАҲСУЛОТЛАРИ БРЕНДИГА

СОДИҚЛИГИНИ БАҲОЛАШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ

Эшматов Санжар Азимкулович -

Тошкент давлат иқтисодиёт университети

Аннотация.

Мақолада истеъмолчиларнинг брендига содиқлиги ва уни бахолашнинг илмий назарий асосилари

ўрганилган. Мижозларнинг бренддан қониқишини ўлчашда қониқиш индексидан фойдаланиш усули тавсия этилган.

Тошкент шахри сут ва сут маҳсулотлари бозоридаги етакчи брендларга истеъмолчиларнинг содиқлик индекси
аниқланган. Сут ва сут махсулотлари бозорида брендга содиқлик дастурини шакллантириш бўйича илмий таклиф
ва амалий тавсиялар ишлаб чиқилган.

Калит сўзлар:

бозор, маркетинг, истеъмолчи, сут ва сут махсулотлари, бренд, содиқлик, мижозлар

қониқиши, брендга содиқликни бахолаш, бренддан қониқиш.

Аннотация.

В статье изучены научно-теоретические основы лояльности потребителей к бренду и его

оценка. Рекомендован метод использования индекса удовлетворенности для оценки удовлетворенности клиентов

брендом. Определен индекс лояльности потребителей к ведущим брендам на рынке молока и молочных продуктов в
Ташкенте. Разработаны научные предложения и практические рекомендации по формированию программы
лояльности к бренду на рынке молока и молочных продуктов.

Ключевые слова:

рынок, маркетинг, потребитель, молоко и молочные продукты, бренд, лояльность,

удовлетворенность потребителя, оценка лояльности к бренду, удовлетворенность бренда.

Abstract.

In the article have been studied the scientific and theoretical foundations of consumer loyalty to the brand

and its assessment. Was recommended the method of using the satisfaction index to assess customer satisfaction with the

brand. An index of consumer loyalty to leading brands in the market of milk and dairy products in Tashkent was determined. By
author have been developed scientific proposals and practical recommendations on the formation of a brand loyalty program
in the milk and dairy products market.

Keywords:

market, marketing, consumer, milk and dairy products, brand, loyalty, customer satisfaction, assessment of

brand loyalty, brand satisfaction.

МЕНЕЖМЕНТ ВА МАРКЕТИНГ

Библиографические ссылки

Иванов Д.А. Управление цепями поставок-СПб:. Изд-во Политехн. ун-та, 2009, - 660 стр.

Charu Chandra, Sameer Kumar, (2000),"Supply chain management in theory and practice: a passing fad or a fundamental change?", Industrial Management & Data Systems, Vol. 100 Iss: 3 pp. 100 – 114.

Miocevic, D. Organizational buying effectiveness in supply chain environment: A conceptual framework. J Bus Market Manage 2, 171–185 (2008)

Lisa M. Ellram, Martha C. Cooper - Journal of supply chain management, 2014 - Wiley Online Library.

Gibson, B. J., Mentzer, J. T., & Cook, R. L. (2005). Supply chain management: The pursuit of a consensus definition. Journal of Business Logistics, 26.

R.E. Miles, C.C. Snow / Journal of Operations Management 25 (2007) 459–463.

Halldorsson, A., Kotzab, H., Mikkola, J. and Skjøtt‐Larsen, T. (2007), "Complementary theories to supply chain management", Supply Chain Management, Vol. 12 No. 4, pp. 284-296.

Keely L. Croxton Sebastián J. García-Dastugue Douglas M. Lambert Dale S. Rogers, (2001),"The Supply Chain Management Processes", The International Journal of Logistics Management, Vol. 12 Iss 2 pp. 13 – 36.

Li, S., Rao, S. S., Ragu-Nathan, T. S., & Ragu-Nathan, B. (2005). Development and validation of a measurement instrument for studying supply chain management practices. Journal of Operations Management, 23, 618–641.

Soonhong Min, Zach G. Zacharia, and Carlo D. Smith. (2019) Defining Supply Chain Management: In the Past, Present, and Future. Journal of Business Logistics, 2019, 1–12.

Izwan Azmi et al./ Journal of Emerging Economies and Islamic Research (2017) Vol. 5, No. 4.

Halldorsson, A., Kotzab, H., Mikkola, J. and Skjøtt‐Larsen, T. (2007), "Complementary theories to supply chain management", Supply Chain Management, Vol. 12 No. 4, pp. 284-296.

Flynn, B. B., Huo, B., & Zhao, X. (2010). The impact of supply chain integration on performance: A contingency and configuration approach. Journal of Operations Management, 28, 58–71.

Schorsch, T., Wallenburg, C. and Wieland, A. (2017), "The human factor in SCM: Introducing a meta-theory of behavioral supply chain management", International Journal of Physical Distribution & Logistics Management, Vol. 47 No. 4, pp.

-262.

Oliver, R. K., & Weber, M. D. (1982). Supply-chain management: Logistics catches up with a strategy. In M. L. Christopher (Ed.), Logistics: The strategic issues (pp. 63–75). London: Chapman & Hall.

Ellram, L. and Cooper, M. (1990), "Supply Chain Management, Partnership, and the Shipper ‐ Third Party Relationship", International Journal of Logistics Management, Vol. 1 No. 2, pp. 1-10.

Charu Chandra, Sameer Kumar, (2000),"Supply chain management in theory and practice: a passing fad or a fundamental change?", Industrial Management & Data Systems, Vol. 100 Iss: 3 pp. 100 – 114.

Gibson, B. J., Mentzer, J. T., & Cook, R. L. (2005). Supply chain management: The pursuit of a consensus definition. Journal of Business Logistics, 26.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов