Интерпретация лингвистического образа в отношении языка и речи (на материале синсемантичной актуализации денотатов homme)

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
92-95
17
5
Поделиться
Мустаева, Г. (2017). Интерпретация лингвистического образа в отношении языка и речи (на материале синсемантичной актуализации денотатов homme). Иностранная филология: язык, литература, образование, 2(4 (65), 92–95. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/foreign_philology/article/view/662
Г Мустаева, Самаркандский государственный институт иностранных языков

 

независимый искатель

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье анализируются точки зрения ученых по поводу определения понятия лингвистического образа, его формирования и лексикографической кодификации. Дифференцируется формирование компаративного образа на уровне языка и речи как устойчивое и спонтанное. Систематизируются семантические факторы,способствующие формированию и выбору образов в спонтанных сравнениях, на материале синсемантичной актуализации денотатов homme.

Похожие статьи


background image

Хорижий филология. 

№4, 2017 йил 

 

 

92

 

ЛИНГВИСТИК ОБРАЗ ТИЛ ВА НУТҚ  МУНОСАБАТИ  ТАЛҚИНИДА 

(homme образларининг синсемантик воқеланиши мисолида) 

 

Мустаева Г.С.  

СамДЧТИ мустақил изланувчиси 

 

Калит  сўзлар:

  спонтан  ўхшатиш,  компаратив  образ,  компаратив  образнинг 

синсемантик  воқеланиши,  пре-/постпозитив  кенгайтириш,  синтетик  синтагма,    аналитик  
синтагма, денотатнинг асосий белгиси, денотатнинг ҳолат белгиси. 

 

Лингвистик 

образ 

тушунчаси 

тилшунослик  фанида  турлича  талқин 
қилиниб келинади ва бу аксарият ҳолларда 
образли тил бирликларининг қайси нуқтаи 
назардан ўрганилаѐтганига боғлиқ бўлади. 
Масалан,  Шарл  Балли  фикрича,  «образлар 
фақат  экспрессив  маънога  эга  бўлганлиги 
туфайли  биз  учун  мавжуд  бўлади»  [Балли 
1961: 

224]. 

Стилистик 

аспектда  

образларнинг 

уч 

тури 

бир-биридан 

фарқланади:  конкрет,  эмоционал    ва  ўлик 
образлар [Балли 1961: 228]

 

.

 

 Лексикологик 

ва фразеологик аспектларда образ кўпинча 
кўчма маънога тенглаштирилади ва  «икки 
суратнинг  қўшма  ҳис  этилиши,  яъни  ҳам 
асосий 

тушунчанинг 

ва 

ҳам 

янги 

тушунчанинг бир вақтнинг ўзида тасаввур 
этилиши»  тарзида  изоҳланади  [Гак  1966: 
93, 

101].

 

Яна  бир  гуруҳ  олимлар 

образларнинг 

турғун 

ҳолатга 

эга 

бўлишини, 

уларнинг 

тарихан 

шаклланганлигини, 

лексикографик 

манбаларда  қайд  қилиниб,  авлоддан 
авлодга 

тайѐр 

ҳолда 

етказилиб 

берилишини 

ва 

нутқ 

муҳитида 

шаклланмаслигини 

қайд 

қиладилар 

[Чернышева  1970].  Айрим  тадқиқотчилар, 
аксинча,  тил  бирликлари  семантикасида 
образларнинг  йўқолишини  таъминловчи 
омилларга  эътиборларини  қаратадилар.  Бу 
омиллар  қаторига  ѐ  фразеологизмларнинг 
кўп  қўлланишини  [Гвоздев  1965],  ѐ 
уларнинг  ички  шакли  ва  ҳозирги  маъноси 
ўртасида  асосли  алоқанинг  йўқлигини 
[Коралова 

1972], 

ѐ 

компаратив 

фразеологизмларда  бир  хил  семантик 
мавзуга 

хос 

предметларнинг 

қиѐсланишини [Кунин 1969]  киритадилар.  

 Мазкур  мақолада  биз  спонтан 

образли 

ўхшатишларда 

образларнинг 

шаклланиши  ва  танлаб  олинишига  таъсир 

этувчи 

семантик 

омиллар 

хусусида 

тўхталмоқчимиз. 

Маълумки, 

мавжуд 

кўпгина  тадқиқотларда  қиѐслаш  бир 
предметни  бошқасига  ўхшатишдан  иборат 
стилистик  восита,  деган  фикр  қарор 
топган.  Аммо  бу  тадқиқотларда  бундай 
ўхшатишлар қайси мақсадда қилинаѐтгани 
кўрсатилмайди.  Фикримизча,  ўхшатиш, 
энг  аввало,  қандайдир  белгини  ҳодисага 
нисбатлашнинг  муҳим  воситасидир.  Бир 
предмет ѐки ҳодисани бошқасига ўхшатиш 
бирдан-бир 

мақсад 

бўлмасдан, 

шу 

белгини,  яъни  образни  тақдим  этиш 
воситасидир.  

Таъкидлаш  жоизки,  компаратив 

образни  шакллантиришда  иштирок  этувчи 
семантик  ва  лингвистик  омилларнинг  
иштирокига  кўра, 

comme 

  сўзи  асосида 

ҳосил  бўлувчи  образли  ўхшатишлар  
турғун  ва  спонтан  структураларга  эга 
бўлиши 

мумкин. 

Турғун 

образли 

ўхшатишлар 

асосан 

тил 

сатҳига 

тегишлидир. 

Уларнинг 

компаратив 

маънолари француз тили луғат фондининг 
зарурий қисмига айланган ва тегишли нутқ 
вазиятларида тайѐр ҳолда танлаб олинади, 
реаллашади.  Спонтан  ўхшатишлардаги 
компаратив  образнинг  шаклланишида  эса 
ўхшатиш компонентларининг  ҳар бири ўз 
ўрнига  эга  бўлади.  Кузатишларимиз 
homme

 

сўзи

 

асосида  кенгайтирилган 

образли  ўхшатишлар  доирасида  олиб 
борилади. 

Образли 

мулоқот 

жараѐнида 

ўхшатиш  ядроси  (S

2

)  ўрнида  қўлланган 

homme  отининг  сифатлар,  предлогли 
қурилмалар,  қўшма  гаплар  воситасида 
кенгайтирилиши,  айни  пайтда,  homme  оти 
умумлашган 

денотатининг 

мазмунан 

торайишига,  яъни  сифат  ўзгаришига  олиб 
келади.  Бундай  ўхшатиш  вазиятларининг 


background image

Хорижий филология. 

№4, 2017 йил 

 

 

93

 

барчасида  қиѐслаш  бир  хил  йўналишда 
содир  бўлади:  эркак  киши  маълум  бир 
фазилатга  эга,  ўзига  хос  руҳий  ҳолатда 
бўлган 

ѐки 

бирон-бир 

ҳаракатни 

бажараѐтган  эркак  кишига  қиѐсланади. 
Семантик 

нуқтаи 

назардан 

бундай 

ўхшатиш  вазиятларини  изоҳлаб  бериш 
унчалик  қийинчилик  туғдирмайди,  чунки 
одатдаги  шароитларда  индивидуал  эркак 
шахси  одам  билан  қиѐсланмайди:  эркак 
шахсининг 

ўзи 

биологик 

мавжудот 

сифатида 

ҳам, 

ижтимоий 

мавжудот 

сифатида  ҳам  барча  семантик  белгилари 
бўйича  одам  жинсига  мансубдир.  Демак, 
ўхшатиш  ядроси  кенгайтирилган  образли 
ўхшатишларда  образнинг  шаклланиши 
учун  ўхшатиш  компонентлари  ўртасида 
мавжуд  бўлган  семантик  муносабатлар 
етарли  бўла  олмайди.  Компаратив  образ 
доимо  қўшимча  контекст  доирасида 
воқелана олиши мумкинлиги сабабли,  уни 
шакллантирувчи  механизмлар  ҳам  homme 
семантикасидан 

ташқарида 

мавжуд 

бўлади.  Шу  боисдан  мазкур  мақолада 
ўхшатиш  ядроси  сифатида  homme  оти 
референтларини  юзага  чиқарувчи  нутқ 
воситаларидан  фақат  биттасигагина,  яъни  

~  comme  un  homme+adjectif

  синтагмасига 

эътибор қаратмоқчимиз. 

1. 

Le 

commandant

 

respirair 

lourdement  en  dormant, 

comme  un  vieil 

homme

  (Lanoux,  Wardin,  153).  2.  Et 

le 

commandeur

  regagna  l‘embrasure  de  sa 

fenêtre en courant 

comme un jeune homme

en  répétant  à  demi  haut…(Stendhal,  Lamiel, 
219).3.  Il  (

Ratier

)  se  leva  et  s‘étira 

longuement  en  respirant 

comme  un  homme

 

heureux 

(Gréville,  Marier,  265).  4.  Lui,  il 

(

Carle Vernaille

) jouissait secrètement d‘être 

un  objet  d‘attention;  il  observait,  avec  une 
apparence de rêverie; il riait d‘être signalé par 
des  bourgeois 

comme  un  homme

 

dangereux

et  il  continuait  de  discourir  sur  le  siècle 
nouveau,…(Bazin 

R., 

Plaine., 

166). 

Ўхшатиш  ядроси  (S

2

)  ўрнида  қўлланган 

homme 

гиперонимининг 

сифатлар 

воситасида аниқлаштирилиши асосан икки 
йўналишда 

амалга 

ошириляпти: 

препозитив ва постпозитив. Homme оти ва 
сифатлар 

томонидан 

ифодаланаѐтган 

семалар  ўртасидаги  нисбат  пре-  ѐки 

постпозицияда 

турлича 

оппозиция 

кўринишига  эга.  Масалан,  биринчи  ва 
иккинчи  мисолларда  (

comme  un  vieil 

homme; 

comme  un  jeune  homme

 

) vieil  ва 

jeune 

сифатлари 

отлашиш 

жараѐни 

ҳудудига  тушиб  қолган  ва  лексик 
маъноларига хос бўлган  семалардан фақат 
биттагина 

(қари 

ва 

ѐш) 

семасини 

воқелантиряпти. 

Бундай 

ўхшатиш 

структураларида 

un  vieil  homme   

ва

    un 

jeune  homme 

бирикмалари  ягона  образлар 

сифатида идрок этилади ва бутун бирикма 
ягона  урғуга  эга  бўлади  (Grévisse,  1980: 
432).  Синтагма  маъноси  сифат  ва  от 
маъноларини  қўшишдан  ҳосил  бўлмайди, 
бунда  маъноларнинг  бирикиб  кетиши 
содир бўлади. Демак, препозицияда келган 
сифатлар  ўз  семалари  билан 

homme

  

гиперонимини  торайтиради    ва    синтетик 
синтагма  сифатида  ўхшатиш  ядроси 
ўрнида    танлаб  олинган  ягона  (чол, 
мўйсафид ва йигит) референтни кўрсатади. 
Образ  шаклланиши  учун  зарур  бўлган 
барча  асосий  сифат  белгилар  айнан  шу 
референт  билан  боғлиқ  ҳолда  юзага 
чиқади. Бироқ 

un vieil homme  

ва

    un jeune 

homme 

бирикмаларида    vieil  ва  jeune  

сифатлари  референтнинг  асосий  сифат 
белгисини  кўрсатибгина  қолмасдан,  кўп 
ҳолатларда  ўхшатиш  ядроси  ўрнида 
қўлланган референтнинг ўзини кўрсатувчи 
асосий  восита  сифатида  ҳам  кенг  миқѐсда 
ўхшатиш  структураларини  ҳосил  қила  
олади.  Масалан: 1. 

Mon  ami

 qui n‘est plus 

jeune, mais qui se bat 

comme  un  jeune

, m‘a 

raconté  ceci:…(Bazin  R.,  Guerre.,  81).  2. 
Tout  le  jour,  il  (Christophe)  resta  sur  une 
chaise, au coin du feu, muet, fiévreux, le dos 
courbé 

comme  un  vieux

,  et,  quand  il  était 

seul,  il  pleurait  en  silence  (Rolland,  Christ. 
(2), 137). 

Учинчи  ва  тўртинчи  мисолларда  (

comme  un  homme

 

heureux;  ~ 

comme  un 

homme

 

dangereux

heureux

  ва 

dangereux

 

сифатлари  отдан  кейинги  ўринга  тушиб 
қолган  ва  лексик  маъноларига  хос  барча 
семаларни 

воқелантиряпти. 

Бундай 

ўхшатиш  структураларида 

~

un  homme

 

heureux 

un 

homme 

dangereux

 

бирикмалари  ягона  образлар  сифатида 
идрок  этилмайди,  от  ва  сифат  бундай 


background image

Хорижий филология. 

№4, 2017 йил 

 

 

94

 

ҳолатда  алоҳида-алоҳида    урғуга  эга 
бўлади. Постпозицияда келган сифатлар ўз 
семалари  билан 

homme

    гиперонимининг 

ҳолат  белгиларини  кўрсатиб,  аналитик 
синтагмаларни  ҳосил  қилади.  Аналитик 
синтагма  таркибида  бу  сифатлар 

homme 

оти  томонидан  ифодаланган  маънога 
тавсифловчи,  фарқловчи  детални  -  руҳий 
ҳолат,  ташқи  кўриниш,  характер  белгиси 
ва 

шу 

кабиларни 

қўшади. 

Образ 

шаклланиши  учун  зарур  бўлган  барча 
ҳолат-  белгилар  семантикадан  ташқарида, 
тил  соҳиблари  онгида  мавжуд  бўлган 
умумий тасаввурлар асосида юзага чиқади.   

Умуман, 

homme 

оти  денотатининг 

ҳолат  белгиси  бўйича  ўхшатиш  ядроси 
ўрнида  эркак  образи  шаклида  воқеланиш 
имконияти 

чексиздек 

туюлади. 

Мисолларимиз 

таҳлили 

бундай 

―чексизликни‖  тизимлаштириш  имкони 
мавжудлигидан  далолат  бермоқда.    Ҳар 
сафар образ маркази эркакларнинг у ѐки бу 
тоифасига 

хос 

бўлган 

хислатларга 

кўчирилади.  Бундай  хислатларни  спонтан 
образли 

ўхшатиш 

структураларида 

воқелантиришда  сифатларнинг  қуйидаги 
семантик гуруҳлари иштирок этади: 

1) 

ғазабланиш, 

нафратланиш, 

норозилик,  жаҳли  чиқиш,  қони  қайнаш: 
irrité,  exaspéré,  excite,furieux,  nerveux, 
enragé,  impatienté,  impatient,  scandaliste, 
forcené, furibond;  

2)  хижолат  бўлиш,  уялиб  қолиш, 

саросимага тушиш, довдираш, ажабланиш, 
ҳайрон  бўлиш,  маҳлиѐ  бўлиш:  honteux, 
confus,  gêné,  penaud,  déconfit,  décontenacé, 
surpris,  étonné,  atterré,  consterné,  stupéfait, 
stupéfié, saisi, abasourdi, désorienté;  

3) 

изтироб, 

ҳаяжон, 

ташвиш, 

бесаранжомлик, безавталик: ému, trouble; 

4)  қўрқув,  ваҳима,  даҳшат,  жаҳл, 

хафагарчилик, 

нотинчлик, 

безовталик,ташвиш: 

effrayé, 

effaré, 

épouvanté,  effarouché,  épeuré,  anxieux, 
angoisé,  horririé,  craintif,  inquiet,  alarmé, 
intimidé, affolé, dangereux;  

5) 

хурсандлик, 

шодлик, 

хушвақтлик, 

шод-хуррамлик, 

севинч, 

қувонч,  катта  завқ-шавқ:  heureux,  ravi, 
riant,  souriant,  joyeux,  triumphant,  radieux, 

content,  rayonnant,  épanoui,  exultant,  amuse, 
extasié, gai, émervaillé; 

6) 

ҳақорат, 

таҳқир, 

сўкиш, 

камситиш,  хўрлаш:  humilié,  vexé,  mortifié, 
blessé, froissé, piqué, dépité, offense, meurtri, 
ulcéré, souffleté;  

7) 

умидсизлик, 

маъюслик, 

ғамгинлик,  руҳий  тушкунлик,  чорасизлик, 
қайғу,  ҳасрат,  ғам-ғусса:  découragé,  déçu, 
déssespéré,  prostré,  accablé,  oppressé,  triste, 
attristé,  navré,  morne,  maussade,  somber, 
assombri,  résigné,  maincu,  assommé,  abattu, 
écrasé, brisé, épuisé, harassé;  

8) ғурур, ифтихор, иззат-нафс, кибр-

ҳаво, 

мағрурланиш, 

фахрланиш, 

калондимоғлик,  такаббурлик,  манманлик, 
димоғдорлик:  orguilleux,  glorieux,  hautain, 
dédaigneux, vaniteux, altier, fier; 

9)  нафрат,  жирканиш:  écoeuré, 

dégoûté, monstrueux, répugné; 

10)  нафратланиш,  жирканиш,  ҳазар 

қилиш,  бировдан  кулиш,  масхара  қилиш: 
narquoi,  ironique,  goguenard,  malicieux, 
railleur, moquer, gouailleur; 

11) 

уятчанлик, 

тортинчоқлик: 

timide, timoré, pudique, discret, silencieux; 

12)  хотиржамлик,    вазминлик,   

босиқлик:  serein,  quiet,  calme,  tranquille, 
immobile, placid, silencieux;  

13)  диққат-эътиборли:    recueilli, 

attentif, absorbé, pensif; 

14) 

сидқидилдан 

яхшилик 

қиладиган, 

самимий, 

меҳрибон, 

очиқкўнгил, 

раҳмдил, 

илтифотли, 

марҳаматли, 

хушмуомалали: 

aimable, 

tendre, 

câlin, 

magnanime, 

cordial, 

bienveillant,  doux,  doucereux,  moelleux, 
courtois;  

15) 

иккиланувчи, 

журъатсиз, 

қатъиятсиз, 

ланж: 

hesitant, 

indécis, 

incertain; 

16)  паришонхотир,  [аѐли  қочган, 

фикри тарқоқ, бепарво, эътиборсиз: distrait, 
haggard, inattentif; 

17)  бепарво,  лоқайд,  эътиборсиз  : 

impassible, 

imperturbable, 

indifférent, 

insensible,  impenetrable,  dur,  sec,  inflexible, 
intransigeant, 

inexorable,impitoyable, 

implacable, glace, raide, froid. 

Мисоллар:  1.  Est-ce  donc  difficile 

pour  toi  de  vivre 

comme  un  homme 

sérieux


background image

Хорижий филология. 

№4, 2017 йил 

 

 

95

 

comme  un  père?  (Gréville).  2.  Il  (David) 
pleurait  et  riait  à  la  fois,  tournant  sur  lui-
même 

comme un homme 

ivre

 …(Richard).  3. 

Il  chancela 

comme  un  homme 

terrassé

 

(Brète). 4. Il (David) se contenta de hocher la 
tête  lourdement, 

comme  un  homme

 

accablé

 

(Richard) 5. Il (M.Leroy) soupira 

comme une 

homme

 

ennuyé

  (Gréville).  6.  Fergan,  pris  au 

dépourvu, tournoya 

comme  un  homme

 

blessé

 

et  se  retint  contre  la  muraille…(Farrère).  7.- 
Ah!  Certes,  oui!  Fit  le  caissier  en  soupirant 

comme un homme

 

désespéré

 (Gréville). 8. … 

et  il  (oncle  Jules)  frottait  vigoureusement  ses 
mains l‘une contre l‘autre, 

comme  un  homme

 

très satisfait

 (Pagnol). 9. Il (Roger) indiquait 

le  promeneur  qui,  les  mains  dans  ses  poches, 
le front en avant, s‘en allait 

comme un homme

 

pressé

 (Gréville). 10. Richelieu, qui venait de 

se  glisser  dans  la  chambre 

comme  un  homme

 

attendu

, saisit ces dernières paroles (Dumas), 

etc. 

Демак,  S

2

  ўрнида  танлаб  олинган 

adj+homme

  ва 

homme+  adj

  синтагмаларда 

образнинг  пре-  ѐки  постпозициядаги 
сифатларга  боғлиқ  ҳолда  шаклланиши 
учун  турлича  семантик  оппозицияларнинг 
мавжуд  бўлишлиги  тақозо  этилади:  а) 
образ  бирлигининг  мавжуд  бўлиши/  образ 
бирлигининг  мавжуд  бўлмаслиги;  б) 
сифатнинг  фонетик  ва  семантик  вазнини 
йўқотиши/ сифатнинг фонетик урғуни ҳам, 
семантик автономияни ҳам сақлаб қолиши; 
в)  асосий  сифат  белгиси/ҳолат  сифат 
белгиси; 

г) 

homme

 

гиперонимини 

торайтириш/ 

homme

 

гиперонимига 

қўшимча 

деталь 

киритиш. 

Умуман 

олганда,  мисолларимизнинг  95  %  идан 
кўпроғида 

S

2

 

ўрнида 

сифатларнинг 

постпозитив  шакли  танлаб  олиниши 
кузатилади.  Модомики  постпозиция-даги 
сифат  ўзининг  барча  лексик  белгиларини 
сақлаб қоларкан, образни шакллантиришда 
у муҳимроқ роль ўйнайди. 
 

Адабиѐтлар: 

 

1. Балли Шарл. Французская стилистика М., 1961. – С. 224. 
2. Балли Шарл. Французская стилистика. М., 1961. - 228. 
3. Гак В.Г. Беседы о французском слове. М., 1966. – С. 93,101. 
4. Чернышева И.И. Фразеология современного немецкого языка. М., 1970. 
5. Гвоздев А.Н. Очерки по стилистике русского языка. М.,1965. -  С. 88. 
6. Коралова А.Л. К вопросу о лингвистической образности // Сборник научных трудов 

МГПИИЯ им. Мориса Тореза. М., 1972, вып. 70. 

7.  Кунин  А.В.  Устойчивые  адъективные  сравнения  в  русском  и  английском  языках 

(опыт сопоставительного анализа) // Русский язык за рубежом,1969. № 3. – С. 80-86. 

8. Grevisse M. Le Bon usage, 11

e

 edition, Gembloux, Duculot, 1980. – P. 432. 

 

Мустаева Г. Интерпретация лингвистического образа в отношении языка и речи 

(на  материале  синсемантичной  актуализации  денотатов  homme)

.  В  данной  статье  

анализируются  точки  зрения  ученых  по  поводу  определения  понятия  лингвистического 
образа,  его  формирования  и  лексикографической  кодификации.  Дифференцируется  
формирование компаративного образа на уровне языка и речи как устойчивое и спонтанное.  
Систематизируются  семантические  факторы,  способствующие  формированию  и  выбору 
образов в спонтанных сравнениях, на материале синсемантичной актуализации денотатов 
homme.  

Mustayeva  G.  Interpretation  of  the  linguistic  image  in  relation  to  language  and 

speech     (on  the  material  of  the  synsemantic  actualization  of  denotats  of  «homme»)

.  In  this 

article, the views of scientists on the definition of the concept of linguistic image, its formation and 
lexicographic  codification  are  analyzed.  The  formation  of  a  comparative  image  at  the  level  of 
language and speech is differentiated as stable and spontaneous. Semantic factors  that contribute 
to  the  formation  and  choice  of  images  in  spontaneous  comparisons  are  systematized,  on  the 
material of the synsemantic actualization of denotats of the noun homme. 

Библиографические ссылки

Балли Шарл. Французская стилистика М., 1961. - С. 224.

Балли Шарл. Французская стилистика. М„ 1961. - 228.

Гак В.Г. Беседы о французском слове. М., 1966. - С. 93,101.

Чернышева И.И. Фразеология современного немецкого языка. М., 1970.

Гвоздев А.Н. Очерки по стилистике русского языка. М.,1965. - С. 88.

Коралова А.Л. К вопросу о лингвистической образности //Сборник научных трудов МГПИИЯ им. Мориса Тореза. М.,1972, вып. 70.

Кунин А.В. Устойчивые адъективные сравнения в русском и английском языках (опыт сопоставительного анализа) // Русский язык за рубежом, 1969. № 3. - С. 80-86.

Grevisse М. Le Bon usage, 1 Г’ edition, Gembloux, Duculot, 1980. - P. 432.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов