Хорижий филология.
№4, 2017 йил
92
ЛИНГВИСТИК ОБРАЗ ТИЛ ВА НУТҚ МУНОСАБАТИ ТАЛҚИНИДА
(homme образларининг синсемантик воқеланиши мисолида)
Мустаева Г.С.
СамДЧТИ мустақил изланувчиси
Калит сўзлар:
спонтан ўхшатиш, компаратив образ, компаратив образнинг
синсемантик воқеланиши, пре-/постпозитив кенгайтириш, синтетик синтагма, аналитик
синтагма, денотатнинг асосий белгиси, денотатнинг ҳолат белгиси.
Лингвистик
образ
тушунчаси
тилшунослик фанида турлича талқин
қилиниб келинади ва бу аксарият ҳолларда
образли тил бирликларининг қайси нуқтаи
назардан ўрганилаѐтганига боғлиқ бўлади.
Масалан, Шарл Балли фикрича, «образлар
фақат экспрессив маънога эга бўлганлиги
туфайли биз учун мавжуд бўлади» [Балли
1961:
224].
Стилистик
аспектда
образларнинг
уч
тури
бир-биридан
фарқланади: конкрет, эмоционал ва ўлик
образлар [Балли 1961: 228]
.
Лексикологик
ва фразеологик аспектларда образ кўпинча
кўчма маънога тенглаштирилади ва «икки
суратнинг қўшма ҳис этилиши, яъни ҳам
асосий
тушунчанинг
ва
ҳам
янги
тушунчанинг бир вақтнинг ўзида тасаввур
этилиши» тарзида изоҳланади [Гак 1966:
93,
101].
Яна бир гуруҳ олимлар
образларнинг
турғун
ҳолатга
эга
бўлишини,
уларнинг
тарихан
шаклланганлигини,
лексикографик
манбаларда қайд қилиниб, авлоддан
авлодга
тайѐр
ҳолда
етказилиб
берилишини
ва
нутқ
муҳитида
шаклланмаслигини
қайд
қиладилар
[Чернышева 1970]. Айрим тадқиқотчилар,
аксинча, тил бирликлари семантикасида
образларнинг йўқолишини таъминловчи
омилларга эътиборларини қаратадилар. Бу
омиллар қаторига ѐ фразеологизмларнинг
кўп қўлланишини [Гвоздев 1965], ѐ
уларнинг ички шакли ва ҳозирги маъноси
ўртасида асосли алоқанинг йўқлигини
[Коралова
1972],
ѐ
компаратив
фразеологизмларда бир хил семантик
мавзуга
хос
предметларнинг
қиѐсланишини [Кунин 1969] киритадилар.
Мазкур мақолада биз спонтан
образли
ўхшатишларда
образларнинг
шаклланиши ва танлаб олинишига таъсир
этувчи
семантик
омиллар
хусусида
тўхталмоқчимиз.
Маълумки,
мавжуд
кўпгина тадқиқотларда қиѐслаш бир
предметни бошқасига ўхшатишдан иборат
стилистик восита, деган фикр қарор
топган. Аммо бу тадқиқотларда бундай
ўхшатишлар қайси мақсадда қилинаѐтгани
кўрсатилмайди. Фикримизча, ўхшатиш,
энг аввало, қандайдир белгини ҳодисага
нисбатлашнинг муҳим воситасидир. Бир
предмет ѐки ҳодисани бошқасига ўхшатиш
бирдан-бир
мақсад
бўлмасдан,
шу
белгини, яъни образни тақдим этиш
воситасидир.
Таъкидлаш жоизки, компаратив
образни шакллантиришда иштирок этувчи
семантик ва лингвистик омилларнинг
иштирокига кўра,
comme
сўзи асосида
ҳосил бўлувчи образли ўхшатишлар
турғун ва спонтан структураларга эга
бўлиши
мумкин.
Турғун
образли
ўхшатишлар
асосан
тил
сатҳига
тегишлидир.
Уларнинг
компаратив
маънолари француз тили луғат фондининг
зарурий қисмига айланган ва тегишли нутқ
вазиятларида тайѐр ҳолда танлаб олинади,
реаллашади. Спонтан ўхшатишлардаги
компаратив образнинг шаклланишида эса
ўхшатиш компонентларининг ҳар бири ўз
ўрнига эга бўлади. Кузатишларимиз
homme
сўзи
асосида кенгайтирилган
образли ўхшатишлар доирасида олиб
борилади.
Образли
мулоқот
жараѐнида
ўхшатиш ядроси (S
2
) ўрнида қўлланган
homme отининг сифатлар, предлогли
қурилмалар, қўшма гаплар воситасида
кенгайтирилиши, айни пайтда, homme оти
умумлашган
денотатининг
мазмунан
торайишига, яъни сифат ўзгаришига олиб
келади. Бундай ўхшатиш вазиятларининг
Хорижий филология.
№4, 2017 йил
93
барчасида қиѐслаш бир хил йўналишда
содир бўлади: эркак киши маълум бир
фазилатга эга, ўзига хос руҳий ҳолатда
бўлган
ѐки
бирон-бир
ҳаракатни
бажараѐтган эркак кишига қиѐсланади.
Семантик
нуқтаи
назардан
бундай
ўхшатиш вазиятларини изоҳлаб бериш
унчалик қийинчилик туғдирмайди, чунки
одатдаги шароитларда индивидуал эркак
шахси одам билан қиѐсланмайди: эркак
шахсининг
ўзи
биологик
мавжудот
сифатида
ҳам,
ижтимоий
мавжудот
сифатида ҳам барча семантик белгилари
бўйича одам жинсига мансубдир. Демак,
ўхшатиш ядроси кенгайтирилган образли
ўхшатишларда образнинг шаклланиши
учун ўхшатиш компонентлари ўртасида
мавжуд бўлган семантик муносабатлар
етарли бўла олмайди. Компаратив образ
доимо қўшимча контекст доирасида
воқелана олиши мумкинлиги сабабли, уни
шакллантирувчи механизмлар ҳам homme
семантикасидан
ташқарида
мавжуд
бўлади. Шу боисдан мазкур мақолада
ўхшатиш ядроси сифатида homme оти
референтларини юзага чиқарувчи нутқ
воситаларидан фақат биттасигагина, яъни
~ comme un homme+adjectif
синтагмасига
эътибор қаратмоқчимиз.
1.
Le
commandant
respirair
lourdement en dormant,
comme un vieil
homme
(Lanoux, Wardin, 153). 2. Et
le
commandeur
regagna l‘embrasure de sa
fenêtre en courant
comme un jeune homme
,
en répétant à demi haut…(Stendhal, Lamiel,
219).3. Il (
Ratier
) se leva et s‘étira
longuement en respirant
comme un homme
heureux
(Gréville, Marier, 265). 4. Lui, il
(
Carle Vernaille
) jouissait secrètement d‘être
un objet d‘attention; il observait, avec une
apparence de rêverie; il riait d‘être signalé par
des bourgeois
comme un homme
dangereux
,
et il continuait de discourir sur le siècle
nouveau,…(Bazin
R.,
Plaine.,
166).
Ўхшатиш ядроси (S
2
) ўрнида қўлланган
homme
гиперонимининг
сифатлар
воситасида аниқлаштирилиши асосан икки
йўналишда
амалга
ошириляпти:
препозитив ва постпозитив. Homme оти ва
сифатлар
томонидан
ифодаланаѐтган
семалар ўртасидаги нисбат пре- ѐки
постпозицияда
турлича
оппозиция
кўринишига эга. Масалан, биринчи ва
иккинчи мисолларда (
~
comme un vieil
homme;
~
comme un jeune homme
) vieil ва
jeune
сифатлари
отлашиш
жараѐни
ҳудудига тушиб қолган ва лексик
маъноларига хос бўлган семалардан фақат
биттагина
(қари
ва
ѐш)
семасини
воқелантиряпти.
Бундай
ўхшатиш
структураларида
un vieil homme
ва
un
jeune homme
бирикмалари ягона образлар
сифатида идрок этилади ва бутун бирикма
ягона урғуга эга бўлади (Grévisse, 1980:
432). Синтагма маъноси сифат ва от
маъноларини қўшишдан ҳосил бўлмайди,
бунда маъноларнинг бирикиб кетиши
содир бўлади. Демак, препозицияда келган
сифатлар ўз семалари билан
homme
гиперонимини торайтиради ва синтетик
синтагма сифатида ўхшатиш ядроси
ўрнида танлаб олинган ягона (чол,
мўйсафид ва йигит) референтни кўрсатади.
Образ шаклланиши учун зарур бўлган
барча асосий сифат белгилар айнан шу
референт билан боғлиқ ҳолда юзага
чиқади. Бироқ
un vieil homme
ва
un jeune
homme
бирикмаларида vieil ва jeune
сифатлари референтнинг асосий сифат
белгисини кўрсатибгина қолмасдан, кўп
ҳолатларда ўхшатиш ядроси ўрнида
қўлланган референтнинг ўзини кўрсатувчи
асосий восита сифатида ҳам кенг миқѐсда
ўхшатиш структураларини ҳосил қила
олади. Масалан: 1.
Mon ami
qui n‘est plus
jeune, mais qui se bat
comme un jeune
, m‘a
raconté ceci:…(Bazin R., Guerre., 81). 2.
Tout le jour, il (Christophe) resta sur une
chaise, au coin du feu, muet, fiévreux, le dos
courbé
comme un vieux
, et, quand il était
seul, il pleurait en silence (Rolland, Christ.
(2), 137).
Учинчи ва тўртинчи мисолларда (
~
comme un homme
heureux; ~
comme un
homme
dangereux
)
heureux
ва
dangereux
сифатлари отдан кейинги ўринга тушиб
қолган ва лексик маъноларига хос барча
семаларни
воқелантиряпти.
Бундай
ўхшатиш структураларида
~
un homme
heureux
~
un
homme
dangereux
бирикмалари ягона образлар сифатида
идрок этилмайди, от ва сифат бундай
Хорижий филология.
№4, 2017 йил
94
ҳолатда алоҳида-алоҳида урғуга эга
бўлади. Постпозицияда келган сифатлар ўз
семалари билан
homme
гиперонимининг
ҳолат белгиларини кўрсатиб, аналитик
синтагмаларни ҳосил қилади. Аналитик
синтагма таркибида бу сифатлар
homme
оти томонидан ифодаланган маънога
тавсифловчи, фарқловчи детални - руҳий
ҳолат, ташқи кўриниш, характер белгиси
ва
шу
кабиларни
қўшади.
Образ
шаклланиши учун зарур бўлган барча
ҳолат- белгилар семантикадан ташқарида,
тил соҳиблари онгида мавжуд бўлган
умумий тасаввурлар асосида юзага чиқади.
Умуман,
homme
оти денотатининг
ҳолат белгиси бўйича ўхшатиш ядроси
ўрнида эркак образи шаклида воқеланиш
имконияти
чексиздек
туюлади.
Мисолларимиз
таҳлили
бундай
―чексизликни‖ тизимлаштириш имкони
мавжудлигидан далолат бермоқда. Ҳар
сафар образ маркази эркакларнинг у ѐки бу
тоифасига
хос
бўлган
хислатларга
кўчирилади. Бундай хислатларни спонтан
образли
ўхшатиш
структураларида
воқелантиришда сифатларнинг қуйидаги
семантик гуруҳлари иштирок этади:
1)
ғазабланиш,
нафратланиш,
норозилик, жаҳли чиқиш, қони қайнаш:
irrité, exaspéré, excite,furieux, nerveux,
enragé, impatienté, impatient, scandaliste,
forcené, furibond;
2) хижолат бўлиш, уялиб қолиш,
саросимага тушиш, довдираш, ажабланиш,
ҳайрон бўлиш, маҳлиѐ бўлиш: honteux,
confus, gêné, penaud, déconfit, décontenacé,
surpris, étonné, atterré, consterné, stupéfait,
stupéfié, saisi, abasourdi, désorienté;
3)
изтироб,
ҳаяжон,
ташвиш,
бесаранжомлик, безавталик: ému, trouble;
4) қўрқув, ваҳима, даҳшат, жаҳл,
хафагарчилик,
нотинчлик,
безовталик,ташвиш:
effrayé,
effaré,
épouvanté, effarouché, épeuré, anxieux,
angoisé, horririé, craintif, inquiet, alarmé,
intimidé, affolé, dangereux;
5)
хурсандлик,
шодлик,
хушвақтлик,
шод-хуррамлик,
севинч,
қувонч, катта завқ-шавқ: heureux, ravi,
riant, souriant, joyeux, triumphant, radieux,
content, rayonnant, épanoui, exultant, amuse,
extasié, gai, émervaillé;
6)
ҳақорат,
таҳқир,
сўкиш,
камситиш, хўрлаш: humilié, vexé, mortifié,
blessé, froissé, piqué, dépité, offense, meurtri,
ulcéré, souffleté;
7)
умидсизлик,
маъюслик,
ғамгинлик, руҳий тушкунлик, чорасизлик,
қайғу, ҳасрат, ғам-ғусса: découragé, déçu,
déssespéré, prostré, accablé, oppressé, triste,
attristé, navré, morne, maussade, somber,
assombri, résigné, maincu, assommé, abattu,
écrasé, brisé, épuisé, harassé;
8) ғурур, ифтихор, иззат-нафс, кибр-
ҳаво,
мағрурланиш,
фахрланиш,
калондимоғлик, такаббурлик, манманлик,
димоғдорлик: orguilleux, glorieux, hautain,
dédaigneux, vaniteux, altier, fier;
9) нафрат, жирканиш: écoeuré,
dégoûté, monstrueux, répugné;
10) нафратланиш, жирканиш, ҳазар
қилиш, бировдан кулиш, масхара қилиш:
narquoi, ironique, goguenard, malicieux,
railleur, moquer, gouailleur;
11)
уятчанлик,
тортинчоқлик:
timide, timoré, pudique, discret, silencieux;
12) хотиржамлик, вазминлик,
босиқлик: serein, quiet, calme, tranquille,
immobile, placid, silencieux;
13) диққат-эътиборли: recueilli,
attentif, absorbé, pensif;
14)
сидқидилдан
яхшилик
қиладиган,
самимий,
меҳрибон,
очиқкўнгил,
раҳмдил,
илтифотли,
марҳаматли,
хушмуомалали:
aimable,
tendre,
câlin,
magnanime,
cordial,
bienveillant, doux, doucereux, moelleux,
courtois;
15)
иккиланувчи,
журъатсиз,
қатъиятсиз,
ланж:
hesitant,
indécis,
incertain;
16) паришонхотир, [аѐли қочган,
фикри тарқоқ, бепарво, эътиборсиз: distrait,
haggard, inattentif;
17) бепарво, лоқайд, эътиборсиз :
impassible,
imperturbable,
indifférent,
insensible, impenetrable, dur, sec, inflexible,
intransigeant,
inexorable,impitoyable,
implacable, glace, raide, froid.
Мисоллар: 1. Est-ce donc difficile
pour toi de vivre
comme un homme
sérieux
,
Хорижий филология.
№4, 2017 йил
95
comme un père? (Gréville). 2. Il (David)
pleurait et riait à la fois, tournant sur lui-
même
comme un homme
ivre
…(Richard). 3.
Il chancela
comme un homme
terrassé
(Brète). 4. Il (David) se contenta de hocher la
tête lourdement,
comme un homme
accablé
(Richard) 5. Il (M.Leroy) soupira
comme une
homme
ennuyé
(Gréville). 6. Fergan, pris au
dépourvu, tournoya
comme un homme
blessé
et se retint contre la muraille…(Farrère). 7.-
Ah! Certes, oui! Fit le caissier en soupirant
comme un homme
désespéré
(Gréville). 8. …
et il (oncle Jules) frottait vigoureusement ses
mains l‘une contre l‘autre,
comme un homme
très satisfait
(Pagnol). 9. Il (Roger) indiquait
le promeneur qui, les mains dans ses poches,
le front en avant, s‘en allait
comme un homme
pressé
(Gréville). 10. Richelieu, qui venait de
se glisser dans la chambre
comme un homme
attendu
, saisit ces dernières paroles (Dumas),
etc.
Демак, S
2
ўрнида танлаб олинган
adj+homme
ва
homme+ adj
синтагмаларда
образнинг пре- ѐки постпозициядаги
сифатларга боғлиқ ҳолда шаклланиши
учун турлича семантик оппозицияларнинг
мавжуд бўлишлиги тақозо этилади: а)
образ бирлигининг мавжуд бўлиши/ образ
бирлигининг мавжуд бўлмаслиги; б)
сифатнинг фонетик ва семантик вазнини
йўқотиши/ сифатнинг фонетик урғуни ҳам,
семантик автономияни ҳам сақлаб қолиши;
в) асосий сифат белгиси/ҳолат сифат
белгиси;
г)
homme
гиперонимини
торайтириш/
homme
гиперонимига
қўшимча
деталь
киритиш.
Умуман
олганда, мисолларимизнинг 95 % идан
кўпроғида
S
2
ўрнида
сифатларнинг
постпозитив шакли танлаб олиниши
кузатилади. Модомики постпозиция-даги
сифат ўзининг барча лексик белгиларини
сақлаб қоларкан, образни шакллантиришда
у муҳимроқ роль ўйнайди.
Адабиѐтлар:
1. Балли Шарл. Французская стилистика М., 1961. – С. 224.
2. Балли Шарл. Французская стилистика. М., 1961. - 228.
3. Гак В.Г. Беседы о французском слове. М., 1966. – С. 93,101.
4. Чернышева И.И. Фразеология современного немецкого языка. М., 1970.
5. Гвоздев А.Н. Очерки по стилистике русского языка. М.,1965. - С. 88.
6. Коралова А.Л. К вопросу о лингвистической образности // Сборник научных трудов
МГПИИЯ им. Мориса Тореза. М., 1972, вып. 70.
7. Кунин А.В. Устойчивые адъективные сравнения в русском и английском языках
(опыт сопоставительного анализа) // Русский язык за рубежом,1969. № 3. – С. 80-86.
8. Grevisse M. Le Bon usage, 11
e
edition, Gembloux, Duculot, 1980. – P. 432.
Мустаева Г. Интерпретация лингвистического образа в отношении языка и речи
(на материале синсемантичной актуализации денотатов homme)
. В данной статье
анализируются точки зрения ученых по поводу определения понятия лингвистического
образа, его формирования и лексикографической кодификации. Дифференцируется
формирование компаративного образа на уровне языка и речи как устойчивое и спонтанное.
Систематизируются семантические факторы, способствующие формированию и выбору
образов в спонтанных сравнениях, на материале синсемантичной актуализации денотатов
homme.
Mustayeva G. Interpretation of the linguistic image in relation to language and
speech (on the material of the synsemantic actualization of denotats of «homme»)
. In this
article, the views of scientists on the definition of the concept of linguistic image, its formation and
lexicographic codification are analyzed. The formation of a comparative image at the level of
language and speech is differentiated as stable and spontaneous. Semantic factors that contribute
to the formation and choice of images in spontaneous comparisons are systematized, on the
material of the synsemantic actualization of denotats of the noun homme.