Цель: сравнительная оценка клинической эффективности дентальной имплантации (EMS, Швейцария) в комплексном лечении пациентов с периимплантитом и периимплантатным мукозитом и традиционных методов. Материал и методы: изучены результаты лечения параимплантационных воспалительных заболеваний у 17 больных в возрасте 24-56 лет, из них 9 мужчин и 8 женщин (основная группа), со сроками пользования имплантатами от 1-го года до 7 лет. Результаты: сравнительный анализ двух методов по показателям редукции глубины ПИК выявил статистически достоверно большую эффективность исследовательского метода по сравнению с контролем (p<0,01). Через 3 и 6 месяцев от начала лечения исследовательский метод привел к более значительному уменьшению глубины ПИК по сравнению с методом, используемым в контрольной группе, что мы объясняем лучшим восстановлением биосовместимости тканей периимплантатного кармана во время аквакинетической обработки за счет разрушения биопленки по сравнению с традиционным способом. Выводы: график динамического наблюдения пациентов с дентальными имплантатами: через месяц после имплантации, далее каждые 3-4 месяца, при стойкой ремиссии – 2-3 раза в год. При необ-ходимости проводится легкое зондирование, для оценки уровня – рентгенография.
The article provides information about the widely used sprinkler irrigation method for watering vegetables. Micro sprinklers which are used in this method, irrigate vegetables by receiving energy from solar panels. In this method, the experience of India was studied, the data was analyzed and a proposal was made for its use in the lands of Uzbekistan. The method of charging micro-sprinklers through solar panels and obtaining energy from them is an economical method, which not only saves energy, but also saves water through sprinkler irrigation and ensures that water reaches the roots of vegetables. This, in turn, has an effective result on the productivity of the obtained crop.
Тадқиқот объектлари: инглиз ва узбек тилларидаги эркалаш функционал-семантик майдонига кирувчи сўзлар, сўз бирикмалари ҳамда фразеологии бирликлар.
Ишнинг мақсади: инглиз ва узбек тилларида ЭФСМ билан боғлиқ лингвистик воситаларнинг семантик, лингвокогнитив, социолингвистик, гендер ва лингвокультурологии хусусиятларини тахлил килиш хамда уларнинг ўхшаш ва фаркли тарафларини илмий асослаб бсриш.
Тадқиқот методлари: компонент тахдил мстоди, прагматик тахлил мстоди, киссий-типологик метод, статистик метод хамда тажриба (экспсриментал) мстоди.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги қуйидагилардан иборат: тадкикотда инглиз ва ўзбек тилларидаги эркалаш функционал-семантик майдони мустакил монографии аспсктда тадкик этилди; эркалаш термини ва унинг бошка тил ҳодисаларига муносабати ўртаеидаги фаркдарга аниқлик киритилди; инглиз ва узбек тилларида эркалаш функционал-семантик майдонига кирувчи сўзларнинг архисема, интеграл сема ва дифференциал ссмалари аниқланди; мазкур тилларда эркалашнинг тилнинг фонстик, морфологик, лсксик, синтактик сатхдарида хамда стилистик ва фразеологии воситаларда ифода этилиши тадқиқ этилди; эркалаш маъносини ифода этишда кучайтирувчи воситаларнинг ахамияти тахлил килинди; киссланастган тилларда эркалаш функционал-семантик майдонининг социолингвистик хусусиятларга кўра таснифи ўтказилди; эркалашнинг йўналтирилган объектга кура тахдили амалга оширилди; инглиз ва узбек тилларида эркалаш маъносини ифода этувчи лсксик бирликларнинг этимологии кслиб чикиши борасида маълумотлар бсрилди; эркалаш функционал-семантик майдонининг гендер хусусиятлари бўйича тадқикот олиб борилди; киссланастган тилларда эркалаш маъносини ифода этувчи бирликларнинг миллий-маданий семантик компонентининг аниқланиши уларнинг умумий ва миллий-маданий хусусиятларини очно бсриш имкониятини яратди.
Амалий ахамияти: диссертацияда урганилган материаллардан лексикология, стилистика, лингвокультурология, таржима назарияси ва амалиёти фанларини ўқитиш, магистрлик диссертацияларига манба сифатида хамда ўкув ва изохли лутатлар тузишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадор.тиги: тадқиқот натижалари ЎзДЖТУ таржимонлик факультета таржима назарияси ва амалиёти кафсдрасида амалий таржима, стилистика, лингвокультурология фанлари амалистида кўлланилмокда.
Қўлланиш сохаси: умумий тилшунослик. инглиз ва ўзбек тиллари киёсий типологияси, таржима назарияси ва амалиёти, лингвокультурология, стилистика, фонетика, грамматика.
Тадкикот объскти: олий таълим муассасаларида рус гили ва адабиёти ўқитувчиларини гайсрлаш жараёни.
Ишнинг мақсади: бадиий матнларни ўргатиш натижасида илмий асослаш ва талаба-филологларнинг касбий рус нутқига ўқитиш методикасини ишлаб ч и киш дир.
Тадкикот усуллари: умумфалсафий, ижтимоий-педагогик, киёсий, тажриба-синов, математик-статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: рус тили ва адабиётини ўкитиш методикасида фанлараро алокаларини кўллаш эҳтиёжи назарий асосланиб бсрилган; тўпланган материалларнинг функционал-стилистик ва фанлараро йўналиши асосида касбий нуткка боскичма-боскич ўкитиш тизими ишлаб чикилди; бадиий матнлар билан ишлашда билингв-талабалар рус нуткида пайдо бўлаётган нутк интерфсренцияси сабаблари аниқланди; оғзаки ва ёзма фикрни билдиришда билим ва кўникмаларни шакллаштириш бўйича ўкув-тил вазифаларнинг янги типологияси яратилди; бадиий матнлар материали асосида рус касбий нуткка ўкитиш методикаси ишлаб чикилди ва илмий-назарий асослаб берилди; касбий нуткнинг билим ва кўникмаларини шакллантириш, жумлаларни тузиш ва кўллашни ташкил этиш тамойиллари бўйича педагогик технологиялар кашф этилди; ишлаб чикилган методикани амалга ошириш максадида ўкув-мстодик мажмуа яратилди.
Амалий ахамияти: назарий ва амалий материал дастурлар, дарсликлар, ўкув кўлланмалар ёзишда хамда рус тили ва адабиёти, ўзбск ва чет тиллар назарий ва амалий фанларини ўқитиш жараёнида кўлланилиши мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олий таълим муассасалари ўкув жараёнига муаллифнинг яратилган 2 та дарслиги ва 3 та ўқув қўлланмасини тарғиб этиш орқали ижобий натижаларга эришилди.
Қўлланиш соҳаси: олий таълим тизими, педагогик кадрлар малакасини ошириш институтлари.
Тадқиқот объектлари: носпецифик ярали колит билан касаллар.
Ишнинг мақсади: носпецифик ярали колит (НЯК) билан касалларни даволаш натижаларини ташхисот усулларини такомиллаштириш ва оператив муолажа ҳажмини танлаш йўли билан яхшилаш.
Тадқиқот усуллари: клиник, клиник-лаборатор, асбобли, жаррохдик, статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: Носпецифик ярали колит билан касалларни ташхис килиш ва даволаш усулини танлаш алгоритми ишлаб чиқилди. Илк маротаба носпецифик ярали колитнининг мураккаблашган шакли билан касалларда операция усули ва хажмини танлаш учун интраоперацион колонофиброскопияни қўллашга кўрсатмалар ифода қилиниб, унинг самарадорлиги исботланди. Интраоперацион колонофиброскопия ярали яллиғланиш жараёни чегарасини тўғри аниклашга имкон беради, постоперацион асоратлар сонини уч баравар камайтиради ва холларнинг 88.5% да ижобий натижаларга эришишга имкон беради. Анча холисроқ таърифлашга имкон берадиган носпецифик ярали колитнинг турли шакллари кечиши оғирлигини баҳолаш учун микдорли жадвал тавсия килинди.
Амалий ахамияти: Ишлаб чиқилган интраоперацион
колонофиброскопияни ўзига олган ташхисот адгоритми постоперацион асоратлар сонини камайтириб ва кўпроқ ҳолларда яхши натижага олиб келиб, жаррохлик даволаш натижаларини анча яхшилайди. Носпецифик ярали колит кечишини баҳолаш учун микдорли жадвалнинг қўлланилиши бемор ҳолатини адекват биҳолашни таъминлайди.
Тадбиқ этиш даражаси: Ишлаб чиқилган алгоритм тусидаги ташхисот жадвали ва тавсия қилинган операция хажмини танлаш усули - носпецифик ярали колитда интраоперацион колонофиброскопияни кўллаш усули ЎзР ССВнинг Колопроктология Илмий Маркази амалиётига тадбиқ этилган. Тадқикот натижалари Тошкент Тиббиёт Академиясининг умумий амалиёт врачлари учун жаррохдик кафедраси ўқув жараёнида қўлланиладиган лекциялар курсига киритилди.
Қўлланиш сохаси: колопроктология ва гастроэнтерология.