Even though researchers cannot agree on basic definitions, materiality in one way or another frequently serves as the foundation for many theorists' analytical process of separating language from media. The materiality of the medium itself—aspects like participant structure, remediation, and entextualization—is the main topic of this chapter. By focusing on materiality, one can start to examine some facets of entextualization as a process where a text's ability to be both integrated into and removed from its surroundings depends on its capacity as a material form. The primary analytical contradiction in this chapter is between co-presence and mediated communication. It covers the analyses that arise when one views mediated communication as the antithesis of immediacy. It also emphasizes how materiality has the power to change the definition of a mediator and how humans and non-humans could be framed in novel ways when it comes to mediating communication.
Ushbu maqolada mahalliy budjetlarning daromadlar qismi barqaror o‘sishini va mintaqalarning ijtimoiy rivojlanishini ta’minlaydigan nomarkazlashtirish mexanizmini ishlab chiqish masalalariga bag‘ishlangan ilmiy grant doirasida o‘tkazilgan ikkita tahliliy ma’lumotnomalar kelti rilgan. Ushbu tahliliy ma’lumotnomalarda keltirilgan xulosa va takliflardan budjet siyosatini ishlab chiqishda va amalga oshirishda foydalanish mumkin.
Ушбу мақолада тавталогия ва плеоназмнинг ўрганилиш тарихи ҳақидаги илмий қарашлар баѐн этилган. Тавталогия ва плеоназмнинг ўргалиш тарихи илдизи антик даврдан бошланган бўлиб, кейинчалик жаҳон тилшунослигада чуқурроқ ўрганилганлиги маълум. Тавталогия ва плеоназм информатив шаклда маълумот етказвр экан,матнда аналитик ва синтетик тарзда бўлиб ўрганилади. Аналитик ифода Кант томонидан фанга киритилгани ва унинг мазмун-моҳияти ҳақида фикр билдирилган. Мақолада тавталогия ва плеоназмнинг бир неча луғавий маънолари ҳақида маълумотлар келтирилган.Ушбу атамаларнинг ўрганилиш йўналишлари хусусида йўналиш кесимлари кўрсатиб берилган.
Maqolada vaqt bo'yicha o'zgaruvchi parametrlarga ega noravshan nochiziqli dinamik ob'ektlar uchun diskret vaqti norashan sinergetik rostlagichni sinter qilish usuli taklif etiladi. Sintezlangan rostlagich ob'ektning nochiziqli xususiyatini hubiga oladi, uning parametrlarini atrof-muhitdagi o'zgarishlarga moslashishga imkon beradi. Rostlagich sintest weining asimptonk turg'unligi va ob'ekt parametrlarining o'zgarishiga moslashish qobiliyatiga ega bo'lgan Boshqarish tizimining zarur dinamikusyatlarini sinergetik boshqarish nazariyasi va noravshan tizimlar usullarini gibrid lash orgell amalga oshiriladi. Taklif etilgan sinergetik boshqarish usuli boshqarish tizimining ishonchliligi va asimptotik tunginig kafolatlaydi va standart ve nostandart boshqarish qonunlaridan foydalanishga imkon beradi. Ob'ekt holatlari Funksiyasidagi noaniqliklar bilan bog'liq qiyinchillalami bartaraf etish uchun Mamdani tipidagi neyron to'r modelidan foydalanish taklif etiladi. Sigmasimon funkslys taaluqlilik funksiyasi sifatida qo'llaniladi, u amalga oshirish qulayligi va krilgan o'zgaruvchilarni farqlash qobiliyati bilan tavsiflanadi. Olingan boshqarish qonuni analitik bog'liqlikga ega bo'lib, sni mikrokontrollerda amalga oshirish imkoniyatlarini sezilarli darajada kengaytiradi. Misal yordamida olingan tajriba natijalari tavsiya etilgan usulning ma'lum bo'lganlarga nisbatan samarali ekanligini ko'rsatdi.
Сўнгги ўн йилликда болалар ва катталар орасида тиш-жағ тизими аномалиялари ва деформациялари кескин ошди. Бугунги кунда 84% ҳолларда ортодонтик даволаш одатдаги ёш кўрсаткичларини, тактикаси ва ортодонтик патологияни даволаш услубиятини қайта кўриб чиқиш мақсадида амалга оширилади. Замонавий диагностика ва аналитик усуллар комплексидан фойдаланиш клиник ташхисни объектив равишда тўғри аниқлашга ва ортодонтик комплекс даволаш натижаларини башорат қилишга имкон беради
В статье рассказывается о компетентности и результатах эффективности использования культуры умственного труда при преподавании предмета информатика. Написано, что умственным трудом могут пользоваться все, от школьников до студентов, аспирантов, учителей, инженеров, врачей, художников, поэтов, композиторов, ученых, политиков и многих других. По мере того, как наука развивается по мере роста техники, по мере роста общественного прогресса значение, тип умственного труда будет увеличиваться. Можно с уверенностью сказать, что будущее-это время умственного труда. Поскольку предмет информатики сосредоточен на компьютерных технологиях, ум означает, что культура труда и современные технологии дополняют друг друга. В эпоху цифровизации образования мы говорим о влиянии культуры интеллектуального труда на использование цифровых технологий во всех сферах жизни.
Араб дунёси ёки минтақаси ғоясини ривожлантириб, мисрлик тадқиқотчилар Р. Ал-Бустани ва Ф. Фаргус замонавий давлатларнинг шаклланишидан бошланган минтақавий жараёнларни таҳлил қилиб, Яқин Шарқ атамасини ишлатмай, араб дунёси ҳақида шундай ёзадилар, Араб давлатлари, Шимолий Африка, Шарқий Африка, Ироқ, Сурия, Ливан, Исроил, Фаластин, Арабистон ярим оролининг "Фертил Ярим Ойи". Яна бир мисрлик олим М.Муаллим Яқин Шарқ - шарқда Эрондан ғарбда Ливияга, шимолда Туркиядан Арабистон ярим оролининг жанубий чегараларига ва Африкада Суданнинг жанубий чегараларига қадар бўлган ҳудуд эканлигини таъкидлайди. Бундай Яқин Шарқ-бу сиёсий контсептсия ва унинг фикрича, Европа, Осиёнинг чорраҳасидаги географик жойлашувидан тортиб, ҳудудларнинг барча ўзига хос хусусиятларини ўз ичига олган "Осиё-Африка минтақаси" атамасини ишлатган маъқул. Африка ва энергия манбалари билан тугайди. Баъзи олимлар "араб баҳори" нинг ҳаддан ташқари ошиши ва унинг оқибатларини Усмонли империясининг қулаши ва Биринчи жаҳон урушидан кейин миллий араб тузилмаларининг пайдо бўлиши каби кучли тарихий катаклизмлар билан солиштиришади. Ҳозирги вазиятда Ўзбекистон дипломатияси низоларни ҳал қилишда ва Яқин Шарқнинг ижобий сиёсий ва иқтисодий ўзгаришига ёрдам бериши ва мустаҳкам таҳлилий асосга эга бўлиши керак. Мақолада режимнинг ўзгариши ва минтақанинг геосиёсий конфигуратсиясининг ўзгариши нуқтаи назаридан Яқин Шарқдаги вазиятни ўрганиш кўзда тутилган. Мақолада Яқин Шарқда (Ироқ, Туркия, Сурия-Ливан-Фаластин зонаси, Миср, Форс кўрфази мамлакатлари, Яман) Эрон Ислом Республикаси (ИРИ) ташқи сиёсатини шакллантириш ва амалга ошириш хусусиятлари таҳлил қилинган. Вашингтоннинг ИРИ "тизимли қамров" стратегиясини амалга ошириш шакллари ва усулларини ўзгартириш контексти. Эроннинг Яқин Шарқ минтақаси этакчиларидан бири сифатида салоҳиятини аниқлашга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Шундай қилиб, мақолада Яқин Шарқ, мамлакатларининг ташқи сиёсатининг асосий йўналишлари кенг қамраб олинган бўлиб Яқин Шарқдаги вазиятга баҳо берилган.
Тижорат банкларининг инвестицион кредитлари саноат корхоналарини модернизациялаш, техник ва технологик қайта қуроллантириш харажатларини молиялаштиришнинг муҳим манбаи ҳисобланади. Лекин, саноат корхоналарининг тижорат банкларининг инвестицион кредитларидан фойдаланиш даражасини ошириш учун банклар етарли даражада ресурсларга эга бўлиши, саноат корхоналари эса, инвестицион кредитларни ўз вақтида ва тўлиқ қайтариш имкониятига эга бўлишлари керак. Мақолада Ўзбекистон Республикаси
тижорат банкларининг саноат корхоналарини кредитлаш амалиётини такомиллаштириш билан боғлиқ бўлган долзарб муаммолар аниқланган, уларни ҳал қилишга қаратилган илмий таклифлар ишлаб чиқилган.