Мақолада Сурия ва Мисрдаги демократиянинг ўзига хос жиҳатлари кўриб чиқилган, мазкур давлатлардаги сиёсий тенденциялар демократик жамият қадриятлари нуқтаи назаридан таҳлил этилган. Сурия ҳамда Миср жамиятларининг эволюцияси ва трансформацияси, сиёсий бошқарувининг ўзига хосликлари, шунингдек, сиёсий қарорлар қабул қилиш жараёнида ҳокимият марказлашувининг айрим хусусиятлари очиб берилган. Демократик ўзгаришларга нисбатан мухолиф кучларнинг ёндашувлари тадқиқ этилган. Президент Б.Асаднинг Сурияда жамиятни либераллашуви ва модернизацияси ҳамда инқироз ҳолатининг олдини олишга оид ташаббуслари, хусусан, давлат аппаратига ёш раҳбар ходимларни тайинлаш сиёсати, сиёсий жараёнларни назорат қилиш мақсадида иқтисодий, маъмурий ва мафкуравий сиёсат юритиш каби интилишларида “Баъс” партиясига суяниши кабилар баён этилган. Тадқиқотда, Сурияда сиёсий зиддиятларнинг қуролли тўқнашувларга айланиши, дастлабки сиёсий мақсадларининг ўзгариб шариат меъёрларига асосланган давлат тизимини ўрнатишга интилишнинг кучайиб бориш ҳақида сўз юритилган. Сурия раҳбариятининг етакчи ислом ташкилотлари билан муносабат ўрнатиш сиёсатининг оқибатлари, ҳукуматнинг парламент сайловларини мамлакатда демократик жараёнларнинг бошланиши сифатида тақдим этишга уринишининг бесамар кетганлиги каби ҳолатлар ҳам таҳлил қилинган. Мақолада, шунингдек, Мисрдаги ички сиёсий омиллар, хусусан, жамият эволюцияси тенденциялари, унинг демократик бошқарув асосларига яқинлашув жараёнлари, мамлакатда содир бўлаётган воқеаларнинг манбалари ва сабаблари таҳлил қилинган. 2001-2008 йилларда айрим етакчи ғарб мамлакатларининг ташқи сиёсатида Сурия ва Мисрга нисбатан демократлаштириш масаласи муҳим унсурлардан бири бўлганлиги қайд этилади. Тадқиқотда келтирилишича, Дамашқ ва Қоҳира ғарб ҳамжамиятига демократик жамиятни ички вазиятдан келиб чиқиб қуриш позициясини намойиш этди, унга кўра давлат ички сиёсий ҳаётининг демократлашуви ҳамда либераллашуви мезонларининг устувор жиҳатлари мамлакатнинг миллий ҳамда тарихий-маданий анъаналаридан келиб чиқиб белгиланиши кера
The turning of language into language of internet and computer technologies is depend on developing, and forming degree of computer linguistics that is continue of its. Especially, for artificial intellect modeling of natural language is considered the main task of computer linguistics. In this article is discussed about importance of corps linguistics and the role of setting in its modeling. It is clarified that setting is linguistic and extra linguistic selection of special tags into texts and its component parts. For setting of each part of speech will be produced forms of special linguistic model.
In the objectives of the Development Strategy of new Uzbekistan for 2022-2026, it is noted that the volume of construction and chemical materials production should be doubled, the raw material base should be expanded by involving non-traditional non-metallic raw materials and secondary resources, non-waste technology within the "green economy" should be developed and introduced. Proceeding from the task set in the work methods of regeneration of composite sorption materials (CSM) after use in wastewater treatment, synthesized based on rotor slag of Djizakh battery plant are investigated. The recovery of CWM by thermal regeneration, which is the treatment of the sorbent by steam or gas at 110°-400℃, is shown. High temperature thermal regeneration is considered to be the most intensive method of sorbate desorption.
Ушбу мақолада мамлакатимизда сўнгги йилларда суд-ҳуқуқ тизимида амалга оширилган ислоҳотлар, бу борадаги замонавий тенденциялар ҳамда улар тизимида жиноят процессининг муҳим вазифаси сифатида жиноятларни тез очиш вазифасини таъминлашда жиноят суд ишлари юритувини интенсификациялаш, шу жумладан, одил судловнинг тезкорлигини таъминлашнинг айрим масалалари илмий-ҳуқуқий жиҳатдан таҳлил қилинган.
Ушбу мақола Мунажжимбоши Дарвеш Аҳмаднинг инсоният ибтидосидан тортиб, ўрта асрлар мусулмон ва туркий сулолаларнинг мухтасар тарихи бўйича баён қилинган “Саҳойиф ул-ахбор” асарининг илмий таҳлилига бағишланган. Тадқиқотда асар борасидаги ўша ва ҳозирги давр адабиёт ва манбааларнинг таҳлили ҳамда асарнинг илмий-амалий аҳамиятини кўрсатиш асосий мақсад қилиб олинган. Шунингдек, ўрта асрлар тарихини ёритишда асарнинг қай даражада ўрин эгаллаши ва асарда келтирилган воқеа-ҳодисаларнинг муфассаллиги ва тадри-жийлигини баҳолаш асосий вазифа қилиб белгиланди. Асарни ўрганишда тарихий-қиёсий таҳлил, тарихий-хронологик нуқтаиназардан тадқиқ қилиш усулларидан фойдаланилди. Инсоният тарихининг илк давридан ўрта асрлар даврига қадар бўлган тарихни ёритиш орқали Яқин ва Ўрта Шарқ, Марказий Осиё минтақасида ҳукм сурган араб ва туркий сулолаларнинг давлатчилик тарихини қамраб олиши, асар қадрини ва баҳосини оширади. Асарнинг қийматидан келиб чиқадиган бўлсак, унинг юртимиз сарҳадларида ҳукм сурган сулолаларнинг давлатчилик тарихига оид қисми ўрганилмаганлиги ва фақатгина Муҳаммад Юсуф Баёний таржима қилган Хоразм тарихига оид қисмларининг мавжудлиги, шунга доир бошқа фикр-мулоҳазаларни умумлаштирувчи тадқиқот иши олиб борилмаганлигини кўрсатмоқда. Асарнинг ўрганилганлик даражасига қараганда, аксар таҳлилий ишлар Туркияда амалга оширилганлигини кўрсатмоқда. Шу каби омилларни ҳисобга олиб, юртимизда ҳам ушбу асар юзасидан тадқиқот ишларини олиб борилишига рағбат кўрсатиш керак деб ҳисоблаймиз. Хулоса қилиб айтадиган бўлсак, ушбу асар нафақат Одам Атодан бошлаб Усмонли турклар сулоласининг вакили Маҳмуд IV давригача бўлган воқеаларни баён этиши, балки юртимиз ҳудуди тарихига оид тарихий манбаа сифатида хизмат қилиши мумкин.
Maqolada S.Ayniy asarlarining tojik tilidan ingliz va rus tillariga tarjimasining lingvistik va adabiy xususiyatlari haqida so‘z boradi. Badiiy tarjima - bir tilda yozilgan asar boshqa tilga tarjima qilinadigan adabiy ijod turi hisoblanadi. Sadriddin Ayniyning “Yoddoshtho” – “Xotiralar” asari 1998-yilda amerikalik professorlar Jon Perri va Reychel Lehr tomonidan tojik tilidan ingliz tiliga bevosita tarjima qilingan. Asosiy
muammo, birinchi navbatda, badiiy asar matnining o'ziga xosligi, uning boshqa matn turlaridan farqlari.
Badiiy adabiyotda yozuvchi tomonidan turli til vositalaridan foydalangan holda yaratilgan obrazlar qo‘llaniladi va bu maqsadni amalga oshirish uchun u tilning barcha boyligini o‘z ichiga oladi, tarjimonning vazifasi esa bularning barchasini boshqa tilga etkazishdir
Ушбу мақолада талабаларни илмий – тадқиқот ишларига йўналтиришнинг методик усуллари ва илмий – ижодий фаолиятни ташкил этишнинг илмий, қонцептуал асосларни шакллантириш орқали илмий – тадқиқот ишлари сифатини ошириш, ижодий ишлар самарадорлигини ошириш масалалари таҳлил қилинган. Илмий тадқиқот ишини ташкил этишда илмий конференцияларнинг ўрни алоҳида кўрсатиб ўтилган. Олий таълим тизимида тайёрланадиган мутахассисларни жаҳон стандартлари даражасига етказиш, илмий-педагогик кадрларни тайёрлашга алоҳида эътибор бериш, талабаларни илмий тадқиқот ишига йўналтириш профессор-ўқитувчиларнинг асосий ва муҳим вазифаси ҳисобланиши таъкидлаб ўтилган.
В данной статье освещены основные задачи землеустройства при развитии и отвода земель лесов в Республики Узбекистан.
The relevance of doctors’ knowledge of a foreign language is primarily due to the need for their professional self-improvement through the development of a huge amount of new, rapidly outdated information and the expansion of not only scientific, business, but also cultural ties with specialists from various countries. In this regard, university pedagogy faces the task of optimizing the educational process and improving the methodology of teaching a foreign language for future doctors.