В последние годы использование новых технологий в педагогической практике изменило ландшафт образования во всем мире, поскольку цифровые камеры, ноутбуки и планшеты, сканеры и простое в использовании программное обеспечение стали доступны для преподавателей чтобы освоить цифровой мир. Влияние цифровых технологий на образовательный контекст было в основном положительным, поскольку новые технологии дали преподавателям возможность улучшить свои знания, навыки и, следовательно, повысить уровень образования
This article examines the role of multimodality in internet news media, highlighting the integration of text, images, audio, and video in news storytelling. It explores the evolution of news media from traditional print to digital platforms, emphasizing the impact of digital technology on journalistic practices. Through case studies of leading news websites, the article illustrates how multimodal elements enhance audience engagement and interaction. It discusses the challenges and opportunities presented by multimodality, including technical complexities and the potential for future advancements. The findings suggest that multimodality has fundamentally transformed news media, offering a more dynamic, interactive, and engaging experience for audiences. This shift underscores the importance of understanding and adapting to multimodal communication strategies in the digital age.
This article examines the role of multimodality in internet news media, highlighting the integration of text, images, audio, and video in news storytelling. It explores the evolution of news media from traditional print to digital platforms, emphasizing the impact of digital technology on journalistic practices. Through case studies of leading news websites, the article illustrates how multimodal elements enhance audience engagement and interaction. It discusses the challenges and opportunities presented by multimodality, including technical complexities and the potential for future advancements. The findings suggest that multimodality has fundamentally transformed news media, offering a more dynamic, interactive, and engaging experience for audiences. This shift underscores the importance of understanding and adapting to multimodal communication strategies in the digital age.
Мазкур мақолада кундалик адабиётининг энг долзарб жиҳатларидан бири – аёллар кундалиги орқали вақт кечинмаларини етказишга оид масалалар келтирилган. Мақола муаллифи аёллар кундалигининг ўзига хос жиҳати бўлмиш кундалик муаллифининг ҳаётий воқеаларни муҳрлаш ҳамда бутун бадиий ижод маҳсулининг асосини белгилаб берган вақт кечинмаларини қай тарзда қабул қилганлиги тўғрисида фикр юритади.
Ushbu maqolada odam va odamning paydo bo‘lishi haqidagi diniy qarashlar evolutsiyasi, olam va odamning vujudga kelishi haqida olimlarning fekrlari, mifologik dunyoqarashga asoslangan dinlarning dastlabki unsurlari, olam va odamning vujudga kelishi haqida Qur’oni Karimda keltirilgan bir qator ma'lumotlar keltirilganligi to’g’risida ma’lumotlar berilgan.
Мазкур мақолада адабиётшуносликда долзарб бўлган баҳсли масалалардан бири – бадиий психологизм тушунчаси ҳамда ушбу масаланинг тарихи борасида фикр юритилган. Бадиий психологизмнинг адабиётшунослик илмига кириб келиши, бу соҳада амалга оширилган илк тадқиқотлар, рус ва ўзбек адабиётшунос олимларининг назарий қарашларига алоҳида тўхтаб ўтилган ҳамда бадиий психологизм ва психологик таҳлил терминларига муносабат билдирилган. Шунингдек, бадиий психологизмнинг аналитик, динамик ва типологик принсиплари ва уларнинг адабий турлар ҳамда жанрлар кесимидаги ўрни, хусусан замонавий араб ва ўзбек адабиётида психологик ҳикоя жанрининг хусусиятлари ва ривожи таҳлил этилган. Ҳар бир миллат адабиёти ўзининг тараққиёт босқичига эга. Шунингдек, ҳар бир мамлакат адабиётини тараққиёти босқичларини ўрганар эканмиз, унда бошқа қардош ва нисбатан узоқ мамлакатлар адабиёти таъсирини ҳар бир босқичларда муайян даражада кузатишимиз мумкин. Ўзбек адабиётининг араб адабиёти билан алоқалари, ўзаро таъсири узоқ ўтмишга бориб тақалади ва бу адабий алоқалар бугунги кунга қадар давом этиб келмоқда. Араб адабиётининг дунёга машҳур “Минг бир кеча” асари билан аждодлармиз қадим замонлардан таниш бўлса, илк ўрта асрлар ва ўрта асрларда яшаб, илмий ва адабий ижодининг асосий қисмини араб тилида насрий ва назмий жанрларда ёзган буюк ўзбек мутафаккирлари ва қомусий олимларнинг ижод маҳсуллари араб адабиётининг ва адабий жанрларинг ривожига ўзининг салмоқли ҳиссасини қўшган. Шунингдек, иккала миллат адабиётига ўз таъсирини ўтказган Ислом маданияти, диний урф-одатлар, Шарқ фалсафаси, ҳаёт тарзи ва анъаналари, Европа модернистларининг асарлари ва ғоялари – адабий асарлар муштараклигида намоён бўлади. Мазкур муштаракликлар икки миллат адабиётининг ўхшаш жиҳатлари, адабий жанрлар тадрижини, мавзу ва ғояда умумийликлар уларни қиёсий тадқиқ этишда муҳим аҳамиятга эга. Замонавий араб ва ўзбек адабиётидаги муштарак мавзулар, ўхшаш сюжет ва образлар, адабий услубдаги яқинлик, Шарқ адабиёти анъаналари ва адабий жараёнларни қиёсий-типологик ҳамда қиёсий-тарихий ўрганишни тақозо қилади. ХХ аср охири XXI аср бошида араб ва ўзбек ҳикоянавислигида бадиий психологизм ва психологик ҳикоя ўз ривожланиш жараёнида бошқа жанрларга нисбатан етакчилик қилди. Авваламбор, бундай психологик ҳикояларда бугунги кун жамиятининг муаммолари ва унда инсон тақдирининг мураккаб кўринишларини ўта таъсирчан тарзда тасвирланган бўлса, иккинчидан, мазкур ҳикоялар орқали ҳозирги кундаги жамиятимиз муаммолари, иллатлари инсон руҳиятига, руҳияти орқали эса унинг тақдирига қандай салбий таъсир кўрсатаётганлиги психологик тасвир воситалари ҳамда психологик таҳлил орқали очиб берилганлиги таҳлил этилган.
Тадкикот объскти: олий таълим муассасаларида рус гили ва адабиёти ўқитувчиларини гайсрлаш жараёни.
Ишнинг мақсади: бадиий матнларни ўргатиш натижасида илмий асослаш ва талаба-филологларнинг касбий рус нутқига ўқитиш методикасини ишлаб ч и киш дир.
Тадкикот усуллари: умумфалсафий, ижтимоий-педагогик, киёсий, тажриба-синов, математик-статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: рус тили ва адабиётини ўкитиш методикасида фанлараро алокаларини кўллаш эҳтиёжи назарий асосланиб бсрилган; тўпланган материалларнинг функционал-стилистик ва фанлараро йўналиши асосида касбий нуткка боскичма-боскич ўкитиш тизими ишлаб чикилди; бадиий матнлар билан ишлашда билингв-талабалар рус нуткида пайдо бўлаётган нутк интерфсренцияси сабаблари аниқланди; оғзаки ва ёзма фикрни билдиришда билим ва кўникмаларни шакллаштириш бўйича ўкув-тил вазифаларнинг янги типологияси яратилди; бадиий матнлар материали асосида рус касбий нуткка ўкитиш методикаси ишлаб чикилди ва илмий-назарий асослаб берилди; касбий нуткнинг билим ва кўникмаларини шакллантириш, жумлаларни тузиш ва кўллашни ташкил этиш тамойиллари бўйича педагогик технологиялар кашф этилди; ишлаб чикилган методикани амалга ошириш максадида ўкув-мстодик мажмуа яратилди.
Амалий ахамияти: назарий ва амалий материал дастурлар, дарсликлар, ўкув кўлланмалар ёзишда хамда рус тили ва адабиёти, ўзбск ва чет тиллар назарий ва амалий фанларини ўқитиш жараёнида кўлланилиши мумкин.
Татбиқ этиш даражаси ва иқтисодий самарадорлиги: олий таълим муассасалари ўкув жараёнига муаллифнинг яратилган 2 та дарслиги ва 3 та ўқув қўлланмасини тарғиб этиш орқали ижобий натижаларга эришилди.
Қўлланиш соҳаси: олий таълим тизими, педагогик кадрлар малакасини ошириш институтлари.
Мазкур мақолада афғон ҳикоячилигининг забардаст ёзувчиси Раҳнавард Зарёб ижоди, хусусан унинг “Сураткаш муаллим” ҳикояси таҳлил қилинди. Адибни анъанавий афғон носирларидан фарқли ўлароқ кўпроқ инсон кўнглида кечаётган жараёнлар тасвири қизиқтиради. Воқеани эмас, воқеликка нисбатан ички психологик муносабатни ифодалаш устувор ўринда туради. Ёзувчининг бир қатор ҳикояларида инсон руҳиятининг ана шундай жиҳатларини очишга йўналтирилгани билан ажралиб туради. Шу билан бирга ёзувчи қаҳрамон руҳиятида кечаётган жараёнлар ифодасини турли лавҳалар тасвири билан бойитади. Ҳикояни кенгроқ тадқиқ этиш мақсадида ўзбек ёзувчиси Назар Эшонқулнинг “Маймун етаклаган одам” ҳикояси билан қиёсий ўрганилди.
Мазкур мақолада 40-50-йилларда ижодини бошлаган адиблар қаторига 60-йилларга келиб ўнлаб ёш ва истеъдодли ёзувчиларнинг қўшилиши натижасида, Афғон адабиётининг мазмунмоҳияти ижтимоий, ҳатто сиёсий мавзулар, қарашлар ҳисобига сезиларли даражада кенгайиб, ривож топиб бориши очиб берилади.