Ushbu maqolada biz dunyoqarash va uning boshlang'ich maktab o'quvchilarida shakllanishini ko'rib chiqamiz. Vizual tasvirlarga asoslangan dunyoqarashda dunyo bizga o'zining realligida taqdim etiladi, uning tasvirlari odamlarning hissiy, psixologik va kognitiv qobiliyatlari kombinatsiyasi orqali amalga oshiriladi. Ilmiy adabiyotlarni tahlil qilib, muallif dunyoqarashni - bu mafkuraviy faoliyatni amalga oshirishga tayyorlikni belgilaydigan va dunyo va o'zi, ijtimoiy me'yorlar va qadriyatlar haqidagi g'oyalar asosida tashqi muhit bilan o'zaro aloqada ifodalanadigan shaxsiy holat. Dunyoqarash modeli motivatsion, mazmunli va operativ komponentlardan iborat. Dunyoqarash munosabat va dunyoqarash asosida quriladi. Fanning rivojlanishi bilan dunyoqarashning o‘ziga xosligi uning egallagan bilimlari orqali tobora ko‘proq namoyon bo‘lmoqda. Dunyoqarashning ma'nosi insonning ehtiyojlari va ufqlarini rivojlantirish uchun asos bo'lishi, uning me'yor va qadriyatlar to'g'risidagi mulohazalari va, tabiiyki, faoliyat uchun dalillardir. Dunyoqarash, dunyoqarash va dunyoqarashning shakllanishi va takomillashishi dunyoqarash mohiyatining samaradorligining oshishiga va uning faol hayotga ta'sir kuchining oshishiga olib keladi.
Совуқ уруш халқаро муносабатларда нафақат анъанавий ҳукмронлик учун курашнинг кейинги босқичи, балки қарама-қарши кучларга маълум қадриятлар тизимини, ижтимоий тузилмани, сиёсий режимни ва бошқаларни ўрнатишга қаратилган мафкуравий уруш эди. қарама-қарши кучларнинг мафкуравий тўқнашуви Совуқ урушнинг муҳим таркибий қисмига айланди. Совуқ уруш тугаши билан Ғарбда "тарихнинг охири" ва "мафкураларнинг охири" муаммолари долзарб бўлиб қолди. Дунё сиёсати ғоявий ўлчамларини йўқотганлиги аксиомага айланди. Аммо, аслида, мафкуравий таркибий қисм янги пайдо бўлаётган "янги" дунё тартибига чуқур сингиб кетган. Ҳатто Ғарб давлатларининг пайдо бўлаётган халқаро муносабатлар тизимидаги устунлиги нео-либерализмнинг постулатлари билан қонунийлаштирилди. АҚШ президенти Д. Трампнинг ҳокимият тепасига келиши ва Америка ташқи сиёсатидаги ўзгаришлар замонавий халқаро муносабатлар тизимидаги чуқур ўзгаришларни таъкидламоқда. Либерал парадигманинг глобал миқёсда сўзсиз устунлиги астасекин ўз ниҳоясига етмоқда. Ушбу жараён жаҳон сиёсатидаги "бир қутбли дунё" тугаши ва кўп марказли дунё тартибини босқичма-босқич шакллантириш жараёни туфайли тезлашади. Дунё нотинч даврга кирмоқда ва унинг асосий хусусиятларидан бири, эҳтимол, мафкура таъсирининг пасайиши ва сиёсий ва ноаниқ халқаро муҳитда қарор қабул қилишда интеллектуал доминант сифатида сиёсий реализмнинг кучайиши бўлиши мумкин.
Мазкур илмий мақолада ХХI асрнинг дастлабки ўн йилликларига келиб инсоният хавфсизлигига дахлдор бўлган глобал муаммолар ҳажмини янада ортиб кетганлиги ҳамда унинг сабаблари, шунингдек янги дунёвий тартиботнинг шаклланиб улгурмаганлиги, халқаро муносабатларнинг демократлашуви ҳам ниҳоятда мураккаб ва қийин кечаётганлиги ҳамда унга сунъий тўсиқ бўлаётган омиллар тўғрисида таҳлилий фикрлар баён қилинган. Мақолада асосий эътибор Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 75-юбилей сессияси ва унда Ўзбекистон Республикаси Президенти Ш.М. Мирзиёев томонидан сўзланган тарихий аҳамиятга молик нутқда илгари сурилган янги конструктив ғоялар ва ташаббусларнинг адолатли халқаро тизимни яратиш ва бунда БМТ фаолиятининг институционал имкониятлари ҳамда самарадорлигини оширишдаги улкан аҳамияти билан боғлиқ фикрлар ва хулосалар баён қилинган. Мақолада, Ўзбекистон Республикаси Президентининг БМТ сессиясидаги нутқида ифодаланган янги концептуал хулосалар ва тавсияларнинг БМТ шафелигида амалга оширилиши билан инсоният олдида турган глобал муаммоларнинг катта қисми ўзининг ижобий ечимини топиши ва бунинг натижасида янги адолатли, инсонпарвар ва демократик дунёвий тартиботни шаклланиши жадал равишда рўй бериши учун кенг кўламли имкониятлар очилиши хусусидаги хулослар билдирилган. Мақолада, давлатимиз раҳбарининг нутқида илгари сурилган муҳим ташаббуслар моҳиятига кўра, ҳозирги дунёни ижобий янгилаш ва бунинг учун халқаро ҳамжамиятнинг масалага ёндашувларини демократик тарзда янгилаш, дунё муаммолари бўйича масъулияти оширишдек ўта муҳим глобал вазифаларни ҳал этишга қаратилганлиги билан дунё халқлари учун ҳам алоҳида улкан аҳамиятига эга эканлиги таъкидланган. Мақолада Давлатимиз раҳбарининг халқаро тизимни янгиланишида миллий парламентларнинг ўрни беқиёс эканлиги ва шу боис ҳам БМТ нинг парламентлар ролини оширишга доир махсус Қарорини қабул қилиниши лозимлиги тўғрисидаги таклифининг ниҳоятда муҳим аҳамияти, шу муносабат билан парламент дипломатиясининг замонавий асосларини вужудга келтирилишида мазкур ғоянинг ҳал қилувчи роль ўйнаши тўғрисидаги хулосалар баён этилган. Шу билан бир қаторда мақолада, Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан Афғон муаммосини замонавий талаблар даражасида ҳал қилиш бўйича принципиал жиҳатдан янги, том маънодаги самарали прагматик ғояларни илгари сурилганлиги ва уларни Афғонистондаги барча муаммоларни ҳал этилишида муҳим аҳамиятга эга бўлиши ҳақидаги фикрлар баён қилинган.
Бугунги кунда, турли давлатлар ўз имижини шакллантиришда маданий дипломатиясига алоҳида эътибор қаратмоқда ва ундан самарали фойдаланишга интилмоқда. Маданий дипломатиянинг мақсади – хорижий давлатлар билан халқаро алоқаларни мустаҳкамлаш ва халқаро муносабатлар тизимига таъсир кўрсатишдир. Шунингдек, у жаҳон ҳамжамиятида ўз имижини шакллантиришда ва мавқеини оширишида муҳим аҳамият касб этади. Маданият омили халқаро сиёсатдаги "юмшоқ куч" сифатида жаҳондаги ижтимоий-иқтисодий жараёнларга ва халқаро муносабатларга жиддий таъсир кўрсатади. "Юмшоқ куч" концепцияси остида муайян давлат томонидан олиб бориладиган маданий дипломатияси тушунилади. Дунёда ривожланган мамлакатлар қаторидан ўрин олган Япониянинг ташқи сиёсатида ҳам "юмшоқ куч" омилига катта эътибор қаратилмоқда. Маълумки, Япония ўз тараққиёти давомида Ғарб цивилизацияси ютуқларидан баҳраманд бўлиш билан бирга, миллий маданияти қадриятларини ҳам сақлаб қолишга муваффақ бўлган. Замонавий япон маданияти унда анъана ва замонавийликнинг ўзаро уйғунлашиб кетганлиги билан характерланади. Айнан шу миллий хусусият ҳозирги ахборотлашган жамиятни яратиш шароитида Япониянинг ахборот инқилоби ва компьютор ахборот тизимининг жаҳондаги етакчисига айланишига сабаб бўлди. Маданий дипломатия Японияга сиёсий ва иқтисодий характердаги кўплаб масалаларни ҳал этишга хизмат қилибгина қолмай, уни халқаро ҳамжамиятга янада чуқурроқ интегратциялашувига ва халқаро майдонда ўз имижини оширишига ёрдам бермоқда. Шундай қилиб, Япония глобаллашув жараёнларидан унумли фойдаланган ҳолда, "юмшоқ куч" воситасидан маданий дипломатиясини ривожлантириш орқали ўз маданиятини жаҳонда тан олинишига эришди. Шунинг учун ҳам, Япониянинг ушбу соҳадаги илғор тажрибасини ўрганиш биз учун муҳим аҳамиятга эга.
In Uzbek poetry of the independence period, which is a legitimate part of world literature, special attention is paid to the generalization of scientific theoretical views on the creative worldview and creative philosophy of the socio historical period, the artistic perception of reality in poetry and the study of artistic realization. The intensification of the desire for the deep artistic development of the human spiritual world in the poetry of the independence period is associated with the renewal of the period, the historical environment and the artistic thinking of the creators themselves. The harmony of poetry and literary-aesthetic views is a direct result of the synthesis of the principles of creative phenomenon, personality, perception of the world, which is reflected in the author's "I". Image poetics plays an important role in revealing the creative concept and uniting it into a common denominator. The perfection of the product of artistic thinking as a synthesized system is determined by the level of creative thinking and talent. The work of Amir Khudoiberdi is one of such events in the history of national artistic thought, and in the works of the poet created in different genres, he expresses the life, dreams and will of the people in different socio-historical periods. The poet's tendency to create a holistic artistic history of the Uzbek people in the twentieth century is explained by the vast opportunities provided by independence, the end of ideological monopoly, the restoration of national values, the renewal of literary and aesthetic views, the translation of world literature into Uzbek. The transition from the depiction of things to the depiction of ideas has changed the content of artistic creation, while enriching the formal, semantic scale of artistic research.
Close acquaintance with world poetry has long served as one of the important factors in the renewal of our national literature, separated from its spiritual sources- religious and mystical literature, classical and modern literature. The content of the themes of emotional literature is characterized by a focus on the person, not directly on reality. The synthesis of world literary traditions can be seen in the works of Fakhriyor, Ulugbek Hamdam, Bahrom Ruzimuhammad, Farida Afroz, Nodira Afokova, Zebo Mirzaeva, Khosiyat Rustamova, Gozal Begim. Amir Khudoiberdi is also one of the poets of this literary generation who has his own creative credo and works in various genres. Any national literature manifests itself as a systematic, evolving stable phenomenon only in the harmony of different ideologies, styles, views, approaches, ideas, and even contradictions. Only then can it be a true metaphorical representation of being. Amir Khudoiberdi is one of the new generation of artists who lived in a complex and controversial period and saw and understood the subjective approaches to the literature of the Soviet era. A comprehensive scientific study of the creative style, individuality and mastery in the poetry of the independence period on the example of the work of a poet, the generalization of scientific and theoretical views on the poetry of this period gives important conclusions, this scientific research is the product of such a necessary need. In Uzbek literature, the works of Amir Khudoiberdi have not yet been comprehensively studied. The study of the poet’s work is also important in determining the influence, position, and place of local artists in literature. Also, the issue of art and literature, which is one of the means of spiritual and educational environment, education and their formation in our country, has always been in the forefront. Therefore, as the President of Uzbekistan Sh.M.Mirziyoev said: “...attention to literature and art, culture is first of all attention to our people, attention to our future, as our great poet Cholpon said, we have no right to forget that literature, culture and nation can live ”. This fact also determines the relevance of the topic.
Accordingly, this study is based on the Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated February 7, 2017 No. PF-4947 "On the Strategy for further development of the Republic of Uzbekistan", dated September 13, 2017 No. PQ- 3271 "Development of the system of publishing and distribution of books. to a certain extent in the implementation of the tasks set out in the Resolution "On a comprehensive program of measures to improve and promote the culture of reading and reading" and other regulations related to this activity.
Совуқ уруш халқаро муносабатларда нафақат анъанавий ҳукмронлик учун курашнинг кейинги босқичи, балки қарама-қарши кучларга маълум қадриятлар тизимини, ижтимоий тузилмани, сиёсий режимни ва бошқаларни ўрнатишга қаратилган мафкуравий уруш эди. қарама-қарши кучларнинг мафкуравий тўқнашуви Совуқ урушнинг муҳим таркибий қисмига айланди. Совуқ уруш тугаши билан Ғарбда "тарихнинг охири" ва "мафкураларнинг охири" муаммолари долзарб бўлиб қолди. Дунё сиёсати ғоявий ўлчамларини йўқотганлиги аксиомага айланди. Аммо, аслида, мафкуравий таркибий қисм янги пайдо бўлаётган "янги" дунё тартибига чуқур сингиб кетган. Ҳатто Ғарб давлатларининг пайдо бўлаётган халқаро муносабатлар тизимидаги устунлиги неолиберализмнинг постулатлари билан қонунийлаштирилди. АҚШ президенти Д. Трампнинг ҳокимият тепасига келиши ва Америка ташқи сиёсатидаги ўзгаришлар замонавий халқаро муносабатлар тизимидаги чуқур ўзгаришларни таъкидламоқда. Либерал парадигманинг глобал миқёсда сўзсиз устунлиги аста-секин ўз ниҳоясига етмоқда. Ушбу жараён жаҳон сиёсатидаги "бир қутбли дунё" тугаши ва кўп марказли дунё тартибини босқичма-босқич шакллантириш жараёни туфайли тезлашади. Дунё нотинч даврга кирмоқда ва унинг асосий хусусиятларидан бири, эҳтимол, мафкура таъсирининг пасайиши ва сиёсий ва ноаниқ халқаро муҳитда қарор қабул қилишда интеллектуал доминант сифатида сиёсий реализмнинг кучайиши бўлиши мумкин.
Мазкур мақолада дунё тасвирининг тил воситалари ёрдамида акс эттирилиши ҳақида сўз юритилади. Ушбу масала кўп фанларнинг диққат марказидадир.
Мазкур мақолада таржимашуносликда тарихий романларни таржима қилиш тажрибаси хусусида сўз боради. Шунингдек, ушбу мақола бугунги кунда таржимашуносликда тарихий романларни таржима қилиш тажрибасининг назарияси ва амалиётининг долзарб ҳамда муҳим муаммоларига бағишланган. Таржимашуносликда тарихий романларни таржима қилиш жараёни тарбиявий, сиёсий, ғоявий ва эстетик аҳамиятга эгалиги мисоллар асосида тушунтирилади. Унда тарихий романларнинг хорижий тилларга таржимасини амалга ошириш халқнинг миллий қадриятларини дунёга танитишда муҳим аҳамиятга эга эканлиги ҳақида гапирилади. Мақолада яна, таржимашуносликда тарихий романларни таржима қилишда жаҳон таржима мактаблари тажрибаси ҳам муҳим ўрин тутиши ҳақида гапирилиши билан бирга, ўзбек миллий
таржимашунослик мактаби ва жаҳон таржима мактабларининг ўзига хос усуллари қиёсий таҳлил қилинган. Тарихий романлар таржимаси бошқа жанрдаги асарлардан
фарқли ўлароқ, халқнинг тарихи, қадриятлари, маънавий дунёси ва миллий руҳияти яққол
намоён этган бадиий жиҳатдан юксак асарлар сифатида муҳим аҳамиятга касб этишига алоҳида тўхталиб ўтилади. Тарихий романлар таржимасида адекватликка эришишнинг асосий шарти асл нусханинг бадиий ўзига хослиги, унинг миллий хусусиятлари ҳамда муаллифнинг индивидуал ижодий услубини тўла-тўкис акс эттира олишдан иборатлиги ифода этилади. Унда яна бир тилдан иккинчи бир тилга бевосита ёки билвосита таржима қилишда эришиладиган ютуқ ва камчиликлар ҳақида ҳам гапирилади. Албатта, тарихий романларнинг бевосита таржималарида асарнинг бадиийлигини қайта тиклашда таржимон маҳоратининг бирламчи вазифа саналишига алоҳида эътибор қаратилади. Шунингдек, ўзбек тарихий романларининг таржима генезиси, таржима услублари, айниқса инглиз тилига таржима қилишдаги услуб муаммоси ва тарихий асар таржимаси устида ишлашнинг ўзига хос хусусиятлари илмий асосда тадқиқ этилган. Бу борада бугунги кунда тарихий романларни таржима қилиш тажрибасини касбий компетенциясини шакллантиришнинг фаолият механизмларини
такомиллаштириш бўйича жаҳон таржимашунослиги мактаблари тажриба тенденцияларини ҳисобга олган ҳолда илмий-амалий тавсиялар берилган.
Мақолада ХХI аср сиёсий тизимларнинг ва жараёнларнинг ўзгаришида замонавий сиёсий стратегияларни белгиловчи ва доктринал хусусиятга эга "бошқариладиган хаос" назариясининг ўрни ва аҳамияти таҳлил этилади. Биринчи навбатда қатор муаллифлар стратегик режалаштириш ва бошқарув амалиёти жорий халқаро жараёнларнинг ночизиқлилиги ва нобарқарорлигини ҳисобга олган ҳолда ихтисослашган мониторингини киритишни таклиф қиладилар. Бу каби мониторингни универсал халқаро ташкилотлар (БМТ), минтақавий иттифоқлар (ЕИ), халқаро иқтисодий молия институтлари (ХВФ), мақсадларига нисбатан қўллаш мумкин. Бундай жараёнларнинг хусусиятларини ҳисобга олиш халқаро ўзаро ҳамкорликнинг кўрсатилган нормаларидан келиб чиққан холда танқидий амалга оширилиши лозим. Масалан, жаҳон бозорлари ўзўзини аниқ "мўлжал" билан ташкиллаштириши ёки халқаро куч ишлатиш билан боғлиқ жазоларни (интервенцияларни) пухта ўйлаб қўллаш. Ҳозирча яқин келажакда халқаро бошқарувнинг тўлиқ марказлаштирилган ва самарали тизими яратилиши эҳтимоли ҳақиқатдан анча йироқ. Бундан ташқари, глобаллашув синергетика адабиётларида мураккаб динамик тизимлар ичида энг қудратлиси сифатида намоён бўлади. Юзага келган "кўп векторли тенгсизлик" "совуқ уруш" давридаги тенглик динамикаси ўрнини эгаллади. Ягона асосий конфликт (Шарқ-Ғарб, Шимол-Жануб) ўрнини кўплаб маҳаллий можаролар, улар глобал фалокатга олиб келишлари мумкин (масалан, Яқин Шарқ, Сурия, Ливия, Украина). Дахшат мувозанат ўрнини мувозанатсизлик дахшати эгаллайди. Қатор муаллифлар фикрига кўра, глобаллашув шароитларида бирор-бир алоҳида "бутун жаҳонни бошқарувчи давлат" мавқеига интилиш ўта ҳавфли: биронта ҳам давла тпланетар глобаллашув каби мураккаб динамик тизимда мувофиқлаштириш функцияларини якка ўзи бошқара олмайди. Ниҳоят, баъзи муаллифлар замонавий оламнинг глобал нобарқарорлигини АҚШнинг етакчилигидаги кучлар маркази феномени билан боғлайдилар. Тадқиқотчилар "хаос кучлари", "бошқарилагидан кризислар" стратегияси ва “бошқарувчилик хаоси” тўғрисида ёзадилар. Балки ночизиқлилик динамикаси ва хаос назариясининг концепцияларини "буюртмачининг бошқариладиган хаос"га бўлган буюртмаси манфаатларида ишлатиш, яъни ягона ўта қудратли давлатнинг устувор ҳолатини кучайтириш мумкин бўлар. Глобаллашувнинг энг жиддий хавф-хатарларидан бири – молия бозорларининг ўз-ўзини ташкиллаштириш жараёнидаги беқарорлиги. Глобал молиявий кризис минтақалар бозорида кетмакет синишлар, хонавайрон бўлишларни келтириб чиқариши мумкин. Шу сабабли иқтисодиёт соҳасидаги "бошқариладиган кризислар" стратегияси (масалан, АҚШ ёки Россия каби қудратли давлатлар учун) бутун жаҳон иқтисодиёти учун хавф туғдирмаган ҳолда энг хавфли потенциал рақобатчиларни кучсизлантиришдан иборат.
Мақолада ХХI аср сиёсий тизимларининг ва жараёнларининг ўзгаришида замонавий сиёсий стратегияларни белгиловчи ва доктринал хусусиятга эга “бошқариладиган хаос” назариясининг ўрни ва аҳамияти таҳлил этилади. Биринчи навбатда, қатор муаллифлар стратегик режалаштириш ва бошқарув амалиёти жорий халқаро жараёнларнинг ночизиқлилиги ва нобарқарорлигини ҳисобга олган ҳолда, ихтисослашган мониторингни киритишни таклиф қиладилар. Бу каби мониторингни универсал халқаро ташкилотлар (БМТ), минтақавий иттифоқлар (ЕИ), халқаро иқтисодий молия институтлари (ХВФ) мақсадларига нисбатан қўллаш мумкин. Бундай жараёнларнинг хусусиятларини ҳисобга олиш халқаро ўзаро ҳамкорликнинг кўрсатилган нормаларидан келиб чиққан холда танқидий амалга оширилиши лозим. Масалан, жаҳон бозорлари ўз-ўзини аниқ “мўлжал” билан ташкиллаштириши ёки халқаро куч ишлатиш билан боғлиқ жазоларни (интервенцияларни) пухта ўйлаб қўллаши керак. Ҳозирча яқин келажакда халқаро бошқарувнинг тўлиқ марказлаштирилган ва самарали тизими яратилиши эҳтимоли ҳақиқатдан анча йироқ. Бундан ташқари, глобаллашув синергетика адабиётларида мураккаб динамик тизимлар ичида энг қудратлиси сифатида намоён бўлади. Юзага келган “кўп векторли тенгсизлик” “совуқ уруш” давридаги тенглик динамикаси ўрнини эгаллади. Ягона асосий конфликт (Шарқ-Ғарб, Шимол-Жануб) ўрнини кўплаб маҳаллий можаролар, улар эса глобал фалокатга олиб келиши мумкин (масалан, Яқин Шарқ, Сурия, Ливия, Украина). Дахшат мувозанат ўрнини мувозанатсизлик дахшати эгаллайди. Қатор муаллифлар фикрига кўра, глобаллашув шароитларида бирор-бир алоҳида “бутун жаҳонни бошқарувчи давлат” мавқеига интилиш ўта ҳавфли: биронта ҳам давлат планетар глобаллашув каби мураккаб динамик тизимда мувофиқлаштириш функцияларини якка ўзи бошқара олмайди. Ниҳоят, баъзи муаллифлар замонавий оламнинг глобал нобарқарорлигини АҚШнинг етакчилигидаги кучлар маркази феномени билан боғлайдилар. Тадқиқотчилар “хаос кучлари”, “бошқариладиган кризислар” стратегияси ва “бошқарувчилик хаоси” тўғрисида ёзадилар. Балки ночизиқлилик динамикаси ва хаос назариясининг концепцияларини “буюртмачининг бошқариладиган хаос”га бўлган буюртмаси манфаатларида ишлатиш, яъни ягона ўта қудратли давлатнинг устувор ҳолатини кучайтириш мумкин бўлар. Глобаллашувнинг энг жиддий хавфхатарларидан бири – молия бозорларининг ўз-ўзини ташкиллаштириш жараёнидаги беқарорлиги. Глобал молиявий кризис минтақалар бозорида кетма-кет синишлар, хонавайрон бўлишларни келтириб чиқариши мумкин. Шу сабабли иқтисодиёт соҳасидаги “бошқариладиган кризислар” стратегияси (масалан, АҚШ ёки Россия каби қудратли давлатлар учун) бутун жаҳон иқтисодиёти учун хавф туғдирмаган ҳолда энг хавфли потенциал рақобатчиларни кучсизлантиришдан иборат.
Monografiyada jahon tartibini o‘zgartirish masalalari Markaziy Osiyodagi zamonaviy mintaqaviy qurilish jarayonlari kontekstida har tomonlama ko‘rib chiqilgan. "Dunyo tartibi" toifasini o'rganishga nazariy va uslubiy yondashuvlar tahlil qilinadi, muallifning globallashuv sharoitida Vestfal modeli tamoyillari evolyutsiyasiga oid qarashlari va nazariy nuqtai nazardan dunyo tartibining transformatsion modeli. plyuralizm taklif etiladi. Markaziy Osiyodagi mintaqaviy jarayonlar prizmasida zamonaviy dunyo tartibini o‘zgartirish xususiyatlari, shartlari va omillari o‘rganiladi. Muallifning zamonaviy xalqaro siyosiy tizim transformatsiyasi sharoitida Markaziy Osiyoda mintaqaviylik va mintaqaviy tartib muammolariga kontseptual yondashuvlari bayon etilgan. Mintaqa davlatlarining tashqi siyosati ularning milliy rivojlanish strategiyalari va mintaqadan tashqari subyektlarning Markaziy Osiyo mintaqaviyligiga nisbatan pozitsiyasi kontekstida batafsil tahlil qilinadi. O‘zbekiston Respublikasining o‘zining yangi tashqi siyosiy doktrinasini amalga oshirish nuqtai nazaridan Markaziy Osiyoda tizim yaratuvchi roliga alohida e’tibor qaratilmoqda. Monografiya “Xalqaro munosabatlar va siyosatshunoslik” yo‘nalishidagi magistrantlar, doktorantlar, o‘qituvchi va tadqiqotchilar hamda bakalavriat talabalari uchun mo‘ljallangan. Shuningdek, u xalqaro munosabatlar va tashqi siyosatga qiziqqan kitobxonlar uchun foydali bo'ladi.
This article analyzes the linguistic and pragmatic features of a journalistic text. It is known that in the mass process of modern communicative society, publicistic communication takes an increasingly important place. A single center of knowledge and periphery comes to replace a multifaceted world with diverse knowledge and culture. This center has its own industries, which it provides with the necessary knowledge. The characterization of the modern communication society by such a clash will radically change our life. These changes will manifest themselves through the formation of public opinion. Scientific research carried out in the fields of linguistics and journalism in recent years is devoted to the problems of society, culture and other issues. It is generally accepted that factors such as economics, politics, cultural and national customs and traditions have a direct impact on the language. It is impossible to deny the fact that this list of sociocultural criteria needs to be clarified and supplemented. Therefore, the consideration of the specific communicative speech activity of journalism in a pragmatic aspect requires a modern approach.