Ushbu maqolada Oʻzbekistonda yuz berayotgan oʻzgarishlar. Yangi Oʻzbekiston, Uchinchi Renessans haqida fikr yuritiladi. Shuningdek, Islom sivilizatsiyasi haqida va unga tayangan holda tashkil qilinayotgan Islom sivilizatsiyasi markazi, unimg maqsadvazifalari, uning tarkibiy tuzilishi haqida ma’lumotlar beriladi
Мақолада Ўзбекистон Республикаси Президенти томонидан БМТ Бош Ассамблеясининг 72-сессиясидаги маърузаси ва Олий Мажлисга йўллаган Мурожаатномасидан келиб чиққан ҳолда, таълим ва диний бағрикенглик тушунчаси ва мазмуни баён этилган. Диннинг инсон маънавий ривожланишига кўмак берувчи вазифалари, ислом динининг инсонпарварлик мазмунига алоҳида эътибор қаратилади. Мақолада диний бағрикенглик жамиятнинг ички барқарорлиги ва интеграиясини таъминлаш, уларни ғалаёнлардан сақлаб қолиш, халқлар ва давлатлар бўлинишининг олдини олиш учун асос бўлиб хизмат қилиши ёритилган. Мақолада Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 31-моддасига мувоиқ, “Ҳамма учун виждон эркинлиги кафолатланади. Ҳар бир инсон хоҳлаган динга эътиқод қилиш ёки ҳеч қайси динга эътиқод қилмаслик ҳуқуқига эга. Диний қарашларни мажбуран сингдиришга йўл қўйилмайди”. Конституциянинг 61-моддасида қайд этилганидек, диний ташкилотлар ва бирлашмалар давлатдан ажратиб олиниши ва қонун олдида тенглиги очиб берилган. Мақолада чет эл фуқаролари ва фуқаролиги бўлмаган шахслар Ўзбекистон Республикаси фуқаролари билан тенг равишда виждон эркинлиги ва диний эътиқод эркинлиги ҳуқуқидан фойдаланадилар ҳамда виждон эркинлиги ва диний таш-илотлар тўғрисидаги қонун ҳужжатларини бузганлик учун қонунда белгиланган тарзда жавобгар бўлишлари айтиб ўтилган.
XX асрнинг кейинги ўн йилликларида жамиятнинг ижтимоий, маънавий ва ахлокий сиёсий ривожланиш тенденциялари ҳозирги даврда илмий техника инқилобининг оқибатлари “табиат ва жамият, инсоният мажмуаси муносабатлари йўналишларини белгилаб боришида экологик тафаккур билан ижтимоий экологик борлиқ ўртасидаги диалектик бирликни, экологик фаолликни ва маъсулиятнинг янги сифат даражаларини вужудга келтирмоқда. Тарихий тараққиётнинг объектив ривожланиш қонуниятларидан келиб чиққан глобал муаммолар, инсонинг ахлокий муносабатининг омили сифатида кўзга ташланмоқда. “Экологик силсилалар (тарихий ходисалар) инсонинг маркакзида бўлганлиги учуй эмас. Балки инсон тарихий ходиса сифатида марказий ўрини эгалаганлигидан келиб чиқади”. [Отв. ред. Н.И.Лапин. С.324.]
Ushbu maqolada O‘zbekiston va Birlashgan Millatlar Tashkiloti hamkorligining muhim yo‘nalishi bo‘lgan ta’lim sohasi o‘zgarishlar, maktabgacha ta’limga qamrab olishdagi ishlar va uning taraqqiyoti, BMT bilan hamkorlikdagi Butunjahon 2- konferensiyasi amaliy haqida so‘z yuritiladi
Мазкур мақолада Туркистон АССРдаги очарчилик мавсумининг манбашунослик масаласи таҳлил қилинган. Муаллиф архив ҳужжатлари, даврий матбуот материаллари, статистик маълумотлар, хотиралар ва эсдаликлар каби тарихий манбаларни ўзаро солиштирган ҳолатда ўрганиб, муаммони бугунги кун талаблари асосида ёритишга ҳаракат қилган.