В статье рассказывается о компетентности и результатах эффективности использования культуры умственного труда при преподавании предмета информатика. Написано, что умственным трудом могут пользоваться все, от школьников до студентов, аспирантов, учителей, инженеров, врачей, художников, поэтов, композиторов, ученых, политиков и многих других. По мере того, как наука развивается по мере роста техники, по мере роста общественного прогресса значение, тип умственного труда будет увеличиваться. Можно с уверенностью сказать, что будущее-это время умственного труда. Поскольку предмет информатики сосредоточен на компьютерных технологиях, ум означает, что культура труда и современные технологии дополняют друг друга. В эпоху цифровизации образования мы говорим о влиянии культуры интеллектуального труда на использование цифровых технологий во всех сферах жизни.
Hozirgi vaqtda yirik shaharlarda qurilish shartlari shundan iboratki, aholi punktlarining Markaziy qismida eng intensiv qurilish ishlari olib borilmoqda. Zamonaviy shahar qurilishining o'ziga xos xususiyati yer osti makonini o'zlashtirishdir. Bu, bir tomondan, investorlar uchun muhandislik infratuzilmasi rivojlangan va
aholining keng kontsentratsiyasi bo‘lgan tumanlarda ob’ektlarni joylashtirishga jalb qilish, ikkinchidan, shaharlarning markaziy tumanlaridagi ko‘chmas mulk ob’ektlarining “nufuzli ” tarixiy psixologiyasi bilan bog‘liq. Shu munosabat bilan, shaharlarning yuqoriga o'sishiavvalgi ikki asr – XIX va XX -asrlarning o'zigaxos xususiyati edi. Ammo XXI -asrda zamonaviy shahar qurilishining asosiy xususiyati er osti makonini o’zlashtirishdir.
Ammiakli selitra suyuqlanmasi va kukunsimon tabiiy gips (TG) hamda ammoniy sulfati ((NH4)2SO4) bilan aralashtirish yo‘li orqali olingan NS-o`g`itlar donalarining mustahkamligi, gigroskopik nuqtasi, suv bug‘larini yutish kinetikasi va namlikni yutish sig‘imlarini aniqlash natijalari keltirilgan.
Халқ ижодиётининг турли шаклларига бағишланган кўп сонли илмий ишларда адабий ёдгорликлардаги “халқ қизиқчилиги” – юмори ва сатирасига жуда кам эътибор берилган. “Қизиқчлик маданияти”дан далолат берувчи материаллар фақат қисман – этнографик нуқтаи назардан ёки театрнинг вужудга келиш тарихи билан боғлиқ равишда ўрганилган. Ислом дини тарқалгандан сўнг узоқ вақтгача мусулмон дунёсида театр томошалари деб аташ мумкин бўлган бирон – бир нарса йўқ эди. Исломнинг дастлабки асрларида ҳукм сурган қатъий тартиб ва йўсинлар ҳамда аскетизм бунга қулай шароит яратмас эди. Бироқ, аббосийлар халифалиги ташкил топган даврда халифалар саройида ал-каллас – масхарабозлар пайдо бўлди. Масхарабозлар фақат ҳукмдорларни кулдириш билан чекланмаганлар, балки саройдаги тартиблар ёки ҳукмдорга ёқмай қолган сарой аъёнлари устидан ҳам кулганлар, уларни масхара қилганлар. Масхарабозлар ҳукмдорларга улар орқали халқнинг кайфиятини билиб туриш учун керак эди. Халқ оммаси мазкур масхарабозлар воситасида баъзан ўз қаҳр-ғазабини изҳор қилиши, ўз норозилигини, ҳеч бўлмаганда ҳазил шаклида айта олиш имконига эга бўлган. Кенг миқёсли ўрта асрлар араб халқ – шаҳар адабиёти ҳам халқ қизиқчилиги шакллари билан уйғун ва ҳамоҳангдир. Ўз-ўзидан аёнки, кулгили ҳодисанинг моҳияти барча асрларда ҳам бир хил бўлиб қолаверади, лекин “қизиқчилик маданияти”да у ёки бу қирраларнинг устунлик қилиши унда миллий ва даврга хос хусусиятларни фарқлаш имконини беради. Халқ – шаҳар адабиётидаги кулги ўзининг типига кўра ўрта асрлар кулгисига мансубдир. Ўрта асрлар кулгиси инсон борлиғининг энг нозик жиҳатларига йўналтирилганлиги билан ажралиб туради Ушбу мақолада шу кунга қадар тадқиқотларда иккинчи даражали деб қараб келинган юмор ва сатиранинг аҳамияти, араб халқининг “кулги маданияти” ҳақида сўз юритилади. Юқоридаги фикрларни мустаҳкамлаш мақсадида мақолада ўрта аср араб адиби Бади аз-Замон ал-Ҳамадоний (969-1008 йй.) асарларидан мисоллар келтирилади.
Замонавий тадқиқотларда тарихий-маданий масалаларга катта эътибор қаратилаётган бўлса-да, адабиётшунослик масалаларига етарлича эътибор берилмайди. Бироқ, шуни таъкидлаш керакки, шу вақтга қадар халқ севган қаҳрамонлардан бири – айёр образи умуман ўрганилмаган, шу билан бирга арабларнинг ўрта асрлардаги кулги дунёси ҳам тўлиқ тадқиқ этилмаган. Унинг миллий ва даврий хусусиятларини аниқлашга ҳаракат қилинмаган. Сиралардаги кулгунинг ўзига хос хусусиятларидан бири бу – унинг кулаётган одамнинг ўзига қаратилганлигидир. Уларда қаҳрамон кўпинча ўзининг бахтсизликлари ва камчиликлари устидан кулади. Сираларнинг қаҳрамонлари – бош қаҳрамон эпигонлари – ҳайратланарли даражада гўзал бўлмаган, оддий, ўқимаган инсоннинг хусусиятларини, идеал, қаҳрамонона хусусиятларни ажойиб тарзда ўзларида мужассам этадилар. Улар кучли ва жасур, дўстларига содиқ, душманларига сахий, топқир, ақлли, чарчоқ билмас ва олийжанобдир. Ўрта асрлардаги бошқа асарлар, хусусан, фирибгарлик романлари ёки фирибгарлик қиссаларининг характерли хусусиятлари – ўша даврдаги шаҳар аҳолиси турли қатламлари ҳаётининг ёрқин тасвири, кўп бўлмаган фантастик унсурлар, тасвирланаётганларга истеҳзоли муносабат эди. Фирибгарлик романида юмшоқлик ва сабр-тоқатга ўрин йўқ, жўшқинлик, шу билан бирга айёрлик, қатъийлик ва куч-қудрат асосий фазилатлардан ҳисобланади. Бу ерда ҳақиқий қаҳрамон рақиби билан энг зўр ҳазил қилган, уни алдаб, енгиб чиққан кишидир. Араб адабиётидаги фирибгарлик ҳақидаги эртак ва ҳикоялар мавзу доираси ва бадиий тасвир чегараларининг кенгайиши орқали янги имкониятларга эга бўлган араб насрининг ривожланишида катта роль ўйнайди. Юмор, илмий фантастика ва карикатура элементларининг уйғунлиги, тақлидий-сатирик ва фантастикхаёлий тенденциялар айёрлар ҳақидаги ривоятларни умумжаҳон маданиятининг анъаналари билан муносабатда бўлиш имконини яратди.