Purpose of the study. Estimate the functional status of patients using the PCFS (Post-COVID-19 Functional Status) scale.
Material and research methods. There were 281 patients under observation, with the presence of clinical manifestations of post covid-19 syndrome. As a control group (CG), 20 patients who had undergone COVID-19 and whose disease ended in full recovery were examined. The assessment of the functional status of patients after suffering COVID-19 was carried out using the PCFS method - Post-COVID-19 Functional Status (https://osf.io/qgpdv/).
Research results. In the main group of patients, the average score of the questionnaire was 13.34 ± 0.83 points. Patients who have identified a violation of their functional status at 1 point were 13 patients (4.63%), at 2 points - 90 people (32.03%), at 3 points - 117 people (41.64%), at 4 points - 61 people. (21.71%). In the control group, the patients assessed violations of their functional status at 0 points. The number of patients with extremely severe, severe and moderately severe COVID-19 was significantly higher in the main group than in the control group (30.61% versus 20%, 35.94% versus 30%, 33.45 versus 30%, respectively) In the main group of patients, the average number of background diseases was significantly higher than in the control group (p <0.05).
Conclusion. Patients with post covid syndrome have a higher score on the functional status scale (PCFS). Among the patients who scored 3 and 4 points on the PCFS test (significant limitation of daily activity due to symptoms associated with the previous infection and the need for help in self-care), there were more patients with a severe course of COVID-19 and background cardiovascular pathology and obesity.
Purpose of the study: assessment of the study cardiovascular status in patients with postcovid syndrome and to determine their relationship with the functional status of patients.
Material and research methods. There were 281 patients under observation, with the presence of clinical manifestations of postcovid syndrome. The comparison group (CG) consisted of 20 patients who had undergone COVID-19 and whose disease ended in full recovery. All patients underwent electrocardiographic (ECG) and echocardiographic (EchoCG) studies. The assessment of the functional status of patients after suffering COVID-19 was carried out using the PCFS method - Post-COVID-19 Functional Status (https://osf.io/qgpdv/).
Research results. The study revealed signs of cardiovascular pathology according to ECG and EchoCG data in 255 (90.75%) patients with postcovid syndrome. According to the ECG results, cardiac arrhythmias were recorded significantly more often in patients in the main group than in the comparison group (p <0.001). The results of the echocardiography of the study showed that in the patients of the main group, compared with the comparison group, there was a significant increase in the size of the LV and RV of the heart (p <0.05), a decrease in LVEF (p <0.01) and a higher value of the mean pressure in the PA (p <0.05). Patients with a higher PCFS score are characterized by large sizes of both ventricles (p <0.05 for LV and p <0.01 for RV) and low LV ejection fraction (p <0.001).
Conclusion. The present study showed that 255 (90.75%) patients who underwent COVID-19 in the early rehabilitation period have signs of cardiovascular pathology according to ECG and EchoCG data. Patients with a higher PCFS score (significant restriction of daily activity due to symptoms associated with the previous infection and the need for assistance in self-care) had more enlarged sizes of both ventricles and a lower LVEF.
Ishemik qon tomir - bu chuqur va uzoq muddatli nogironlik, shuningdek, bemorlarning ijtimoiy moslashuvchanligi sababli jiddiy tibbiy va ijtimoiy muammo. Shu munosabat bilan, tadqiqotning maqsadi ishemik insultning patogenetik subtiplarining reabilitatsiya imkoniyatlariga ta'sirini o'rganish edi.
Мақолада мия қон айланишининг ўткир бузилишлари ва улар билан когнитив бузилишларнинг пайдо бўлиши, уларнинг диагностикаси, даволаш усуллари ҳақида сўз боради. Сўнгги йилларда сереброваскуляр касалликлар сонининг кўпайиши кузатилмоқда. Барча беморлар ниҳсс шкаласи бўйича инсултнинг оғирлиги ва Бартел шкаласи бўйича кундалик фаоллик даражаси (Бартелнинг АДЛ индекси) учун баҳоланди. Депрессив касалликларга чалинган беморларни тадқиқотдан чиқариб ташлаш учун Hamilton депрессиясини баҳолаш шкаласи (Hamilton депрессиясини баҳолаш шкаласи, ҲДРС-17) ишлатилган. Трикортин ноотропик дори сифатида тадқиқотда иштирок етган беморларда когнитив бузилишларни яхшилаш учун ишлатилган ва унинг таъсири баҳоланган.
The measurably critical factors chose for expectation of difficulties were age, sexual orientation, smoking, season of finding, hazard characterization in the wellbeing administration, utilization of prescriptions and wretchedness. In the proposition of the scale after the multivariate investigation and chances proportion, set itself esteems 0-100, and the seriousness of hazard was characterized self-assertively. There were proposed care the board activities as indicated by the correspondence between the quantity of focuses and the danger surveyed on the scale. Consequently, the danger factors were distinguished and a prescient scale with activities for the board of care dependent on Brazilian rules was proposed.
Бугунги кунда COVID-19 билан боғлиқ когнитив бузилиш (КБ) патогенезида кўплаб ўрганилмаган жиҳатлар мавжуд. COVID-19 билан касалланган беморларда КБнинг ривожланиши ёки ёмонлашишига кўплаб омиллар таъсир қилади деб тахмин қилинади. Бундай омилларга вирусли инфекциянинг асаб тизимига бевосита таъсири, инсон танасининг вирусга ти- зимли яллиғланиш реакцияси, эндотелиал дисфункция ёки аниқ коагулопатия туфайли сереброваскуляр ишемия, оғир CОВИД-19да ЎРДС, сунъий ўпка вентиляцияси, ЎРДСда дори седацияси, ички аъзоларнинг дисфункцияси киради.
Статистик корреляциянинг йўқлиги шуни кўрсатадики, КБ COVID-19дан кейин касалликнинг неврологик асоратлари сифатида ривожланади. Бир қатор тадқиқотлар диққат ва ижро этувчи фаолиятнинг бузилиши, бефарқлик ҳақида хабар берди. Ушбу мақолада муаллифлар коронавирус инфекцияси бўлган сурункали мия ярим ишемияси бўлган беморларда когнитив бузилишларни ўрганишга алоҳида эътибор беришди.
Ушбу мақолада каротид ва вертебрал артерияларнинг (1 гуруҳ, 50 бемор) ва стенозсиз (2гуруҳ, 50 бемор) оғир стенозли беморларда оғриқ синдромини ўрганиш натижалари бахолаш мезонлари ва сўровномалар ёрдамида келтирилган. Мак-Гилла сўровномасининг сенсор, ҳиссий ва баҳоловчи компонентларини баҳолашда биринчи гуруҳдаги оғриқ синдроми иккинчи гуруҳга нисбатан кўпроқ намоён бўлганлиги аниқланди. Бек депрессия шкаласи ва ВАШ бўйича натижалар ўртасида сезиларли боғлиқлик бор эди, бу еса стеноз билан катта ёшдаги беморлар кўпроқ оғриқни бошдан кечиришини кўрсатади
Тадқиқот объектлари: носпецифик ярали колит билан касаллар.
Ишнинг мақсади: носпецифик ярали колит (НЯК) билан касалларни даволаш натижаларини ташхисот усулларини такомиллаштириш ва оператив муолажа ҳажмини танлаш йўли билан яхшилаш.
Тадқиқот усуллари: клиник, клиник-лаборатор, асбобли, жаррохдик, статистик.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: Носпецифик ярали колит билан касалларни ташхис килиш ва даволаш усулини танлаш алгоритми ишлаб чиқилди. Илк маротаба носпецифик ярали колитнининг мураккаблашган шакли билан касалларда операция усули ва хажмини танлаш учун интраоперацион колонофиброскопияни қўллашга кўрсатмалар ифода қилиниб, унинг самарадорлиги исботланди. Интраоперацион колонофиброскопия ярали яллиғланиш жараёни чегарасини тўғри аниклашга имкон беради, постоперацион асоратлар сонини уч баравар камайтиради ва холларнинг 88.5% да ижобий натижаларга эришишга имкон беради. Анча холисроқ таърифлашга имкон берадиган носпецифик ярали колитнинг турли шакллари кечиши оғирлигини баҳолаш учун микдорли жадвал тавсия килинди.
Амалий ахамияти: Ишлаб чиқилган интраоперацион
колонофиброскопияни ўзига олган ташхисот адгоритми постоперацион асоратлар сонини камайтириб ва кўпроқ ҳолларда яхши натижага олиб келиб, жаррохлик даволаш натижаларини анча яхшилайди. Носпецифик ярали колит кечишини баҳолаш учун микдорли жадвалнинг қўлланилиши бемор ҳолатини адекват биҳолашни таъминлайди.
Тадбиқ этиш даражаси: Ишлаб чиқилган алгоритм тусидаги ташхисот жадвали ва тавсия қилинган операция хажмини танлаш усули - носпецифик ярали колитда интраоперацион колонофиброскопияни кўллаш усули ЎзР ССВнинг Колопроктология Илмий Маркази амалиётига тадбиқ этилган. Тадқикот натижалари Тошкент Тиббиёт Академиясининг умумий амалиёт врачлари учун жаррохдик кафедраси ўқув жараёнида қўлланиладиган лекциялар курсига киритилди.
Қўлланиш сохаси: колопроктология ва гастроэнтерология.