Iyun, 2025-Yil
612
БАРИАТРИК РЕЗЕКЦИЯ ТУРЛАРИНИ ТАНЛАШДА ОШҚОЗОН ДЕВОРИ
ТУЗИЛИШИ ВА ФУНКЦИЯСИНИНГ ПАТОМОРФОЛОГИК БАҲОСИ
Акбаров Фаррух Сайдалиевич
Андижон давлат тиббиёт институти, PhD
Маҳкамов Носиржон Жўраевич
Андижон давлат тиббиёт институти, т,ф,д,. Доцент
https://doi.org/10.5281/zenodo.15754247
Кириш
Семизлик мураккаб патогенезга эга бўлган ва кўплаб соматик касалликлар (юрак-қон
томир, эндокрин, моддалар алмашинуви бузилиши ва бошқалар) ривожланишида муҳим
омил ҳисобланади. Бугунги кунга келиб, семизликни самарали даволашнинг асосий усули
сифатида бариатрик жарроҳлик амалиётлари кенг қўлланилмоқда. Бироқ, ҳар бир бемор учун
оптимал резекция турини танлаш масаласи ҳалигача охиригача ечимини топмаган. Ана
шундай шароитда ошқозон девори тўқималарининг морфологик ва функционал ҳолатини
баҳолаш операция усулини танлашда муҳим мезон бўлиб хизмат қилиши мумкин.
Муаммонинг долзарблиги
Операциядан сўнг кузатиладиган асоратлар, метаболик ўзгаришлар ва озиш
динамикаси кўп жиҳатдан ошқозон тўқималарининг индивидуал хусусиятларига боғлиқ.
Ҳозирги вақтгача резекция турини танлашда асосан клиник кўрсаткичлар ва тана массаси
индексига асосланилади, лекин морфофункционал кўрсаткичларни ҳисобга олиш амалиёти
етарлича йўлга қўйилмаган. Патоморфологик таҳлиллар резекция учун танланган зонадаги
тўқималардаги ўзгаришлар — яллиғланиш, гиперплазия, атрофия ёки фиброз — резекция
ҳажми ва турини аниқлашда муҳим аҳамиятга эга эканлигини кўрсатмоқда. Шу боисдан
ушбу масалани илмий асосда ўрганиш амалиёт учун долзарбдир.
Материал ва усуллар
Тадқиқот доирасида 30 нафар семизликка чалинган беморлар таҳлил қилинди. Уларда
гастрэктомиянинг турли усуллари (sleeve gastrectomy ва gastric bypass) қўлланилди. Ҳар бир
беморда операциядан олинган ошқозон тўқималарининг патоморфологик таҳлили
ўтказилди.
Тадқиқотда қуйидаги усуллардан фойдаланилди:
Гистологик таҳлил (гематоксилин-эозин бўяш усулида),
Иммуногистохимик таҳлил (грелин, гастрин ва соматостатин ишлаб чиқарувчи
ҳужайралар аниқланди),
Морфометрия (шиллиқ қават қалинлиги, безларнинг ҳолати, яллиғланиш даражаси),
Клиник ва метаболик кўрсаткичлар (ТМИ, глюкоза даражаси, липидлар алмашинуви).
Натижалар ва хулоса
Патоморфологик таҳлиллар натижасида беморларда турли даражадаги шиллиқ қават
гиперплазияси, безларнинг дистрофик ўзгаришлари ва мушак қатламининг қисман
фиброзланиши кузатилди. Айрим ҳолларда грелин ҳужайраларининг сони камайгани,
баъзиларда эса ортиқча активлашгани аниқланди.
Iyun, 2025-Yil
613
Бу ўзгаришлар танланган резекция усулига (Sleeve vs. Bypass) қараб клиник натижаларга
таъсир қилгани кўрсатилди. Масалан, грелин секрецияси юқори бўлган беморларда sleeve
gastrectomy кам самарали бўлган, bypass усули эса яхшироқ метаболик натижалар берган.
Хулоса қилиб айтганда, ошқозон тўқималаридаги патоморфологик ўзгаришларни
операция олди ва пайтида баҳолаш, бариатрик жарроҳлик усулини индивидуал танлаш
имконини беради. Бу эса операция самарадорлигини ошириш ва асоратлар хавфини
камайтиришга хизмат қилади.
REFERENCES
1.
Angrisani L. et al. Bariatric surgery worldwide 2018.
Obes Surg.
2019; 29:782–795.
2.
Buchwald H, Oien DM. Metabolic/bariatric surgery worldwide 2011.
Obes Surg.
2013;
23(4):427–436.
3.
Cummings DE, Shannon MH. Roles for ghrelin in the regulation of appetite and div
weight.
Arch Surg.
2003; 138(4):389–396.
4.
Mion F. et al. Histological evaluation of the gastric wall after sleeve gastrectomy.
Surg Obes
Relat Dis.
2011; 7(6):718–724.
5.
Melissas J. et al. Sleeve gastrectomy: a restrictive procedure?
Obes Surg.
2007; 17(1):57–
62.
6.
Mohamed Ali MR. Pathological changes in the stomach after bariatric surgery.
J
Gastrointest Surg.
2016; 20(2):345–352.
7.
Boza C. et al. Laparoscopic sleeve gastrectomy: histological changes in the gastric mucosa.
Obes Surg.
2012; 22(3):378–383.
8.
Chouillard EK. et al. Histopathologic findings in the resected stomach after sleeve
gastrectomy.
Surg Endosc.
2010; 24(5):1044–1048.
9.
Shaikh S, Coleman KJ. Understanding Obesity Pathophysiology.
Curr Obes Rep.
2020;
9(2):123–131.
10.
Hussain Z. et al. Bariatric surgery and its impact on gut hormones.
Surg Obes Relat Dis.
2019; 15(7):1076–1082.
