Преимущества современных материалов при изготовлении съемных протезов

ВАК
elibrary
inLibrary
Google Scholar
doi
 
Выпуск:
CC BY f
91-97
2
0
Поделиться
Зиядуллаева , Н., & Омонова , Н. (2023). Преимущества современных материалов при изготовлении съемных протезов. Стоматология, 1(4), 91–97. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/stomatologiya/article/view/21712
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Анализ литературы показал, что протезы из термопластичных материалов имеют множество преимуществ перед протезами из других материалов, в том числе из акрила. Их использование является основным элементом качественного ортопедического лечения пациентов с частичным или полным отсутствием зубов


background image

37. Wilcko W.M., Wilcko T., Bouquot J.E.,

Ferguson D.J. Rapid orthodontics with
alveolar reshaping: Two case reports of de-
crowding // Int. J. Periodont. Rest. Denristry. –
2001. – Vol.21. – P. 9-19.

АННОТАЦИЯ.

На основании анализа

научной

литературы

показано,

что

наиболее

частыми

осложнениями

ортогнатических

операций

являются

воспалительные процессы и рецидивы
деформаций челюстей. Для профилактики
и

уменьшения

количества

таких

осложнений

рекомендуется

создание

алгоритма

диагностики

и

лечения

патологических

процессов

челюстно-

лицевой области перед ортогнатическими
операциями с участием орального хирурга,
ортодонта, ортопеда-стоматолога, лор и
других специалистов по показанию.

Ключевые

слова:

ортогнатия,

ортодонтия,ортопедия,

остеотомия,

реабилитация алгоритм.

ANNOTATSIYA.

Ilmiy

adabiyotlarni

tahlil

qilish

asosida

ortognatik

operatsiyalarning

eng

ko'p

uchraydigan

asoratlari yallig'lanish jarayonlari va jag'ning
deformatsiyasining

takrorlanishi

ekanligi

ko'rsatilgan. Bunday asoratlarning oldini olish
va

ularning

sonini

kamaytirish

uchun

ortognatik operatsiyalardan oldin og'iz jarrohi,
ortodontist, protezolog, LOR mutaxassisi va
boshqa ko'rsatilgan mutaxassislar ishtirokida
maxillofacial

mintaqadagi

patologik

jarayonlarni

tashxislash

va

davolash

algoritmini yaratish tavsiya etiladi.

Kalit so'zlar:

ortognatiya, ortodontiya,

ortopediya,

osteotomiya,

reabilitatsiya

algoritmi.

SUMMARY:

Based on the analysis of

scientific literature, it has been shown that the
most common complications of orthognathic
operations are inflammatory processes and
recurrences of jaw deformities. To prevent and
reduce the number of such complications, it is
recommended to create an algorithm for
diagnosing and treating pathological processes
in the maxillofacial region before orthognathic
operations with the participation of an oral
surgeon, orthodontist, prosthodontist, ENT
specialist, and other indicated specialists.

Key words:

orthognathia, orthodontics,

orthopedics,

osteotomy,

rehabilitation

algorithm.

УДК: 616.314-77-024.14-026;661.727.1-06:66.095

ОЛИБ ҚЎЙИЛАДИГАН ПРОТЕЗЛАР ТАЙЁРЛАШДА ЗАМОНАВИЙ

МАТЕРИАЛЛАРНИНГ АФЗАЛЛИКЛАРИ

Зиядуллаева Н.С., Омонова Н.А.

Тошкент давлат стоматология институти


Ортопедиянинг

энг

қийин

йўналишларидан бири оғиз бӯшлиғида
маҳкамлаш учун махсус шартларни талаб
қиладиган олинадиган протезлар билан
протезлашдир.

Қисман

олинадиган

протезлар

қолган

таянч

тишларга

бириктирилиши мумкин, тӯлиқ олинадиган
протезлар эса муқобил усулларни излашни
талаб қилади.

Маълумки,

аҳолининг

ортопедик

даволанишга бӯлган эҳтиёжи камаймайди
ва ҳатто ӯсиш тендентсиясига эга.
Ўзбекистон аҳолисининг 70 фоизида 20-50
ёшда қисман ёки тўлиқ иккиламчи адентия
бор. Қисман ва тӯлиқ олинадиган протезлар
билан протезлаш керак бӯлган одамларнинг

фоизи сезиларли даражада ошди ва ёшариш
тендентсиясига эга. Кӯпгина тадқиқотларни
таҳлил қилиш беморларнинг 30-40 фоизида
протезлаш учун ноқулай шароитларни
аниқлади. Қайта тайёрланган олинадиган
протезлардан фойдаланишнинг мумкин
эмаслиги текширилган беморларнинг 20
фоизида кузатилган, бу ортопедик даволаш
учун сифатсиз дастлабки тайёргарлик
билан боғлиқ [4,6,19].

Стоматологик ва соматик ҳолатнинг

индивидуал хусусиятларини ва бемор оғиз
бӯшлиғининг микроекологиясини ҳисобга
олган ҳолда, олинадиган протез тайёрлаш
учун конструктион материални танлашга
ўзига хос ёндашув зарурлиги э'тироф
этилади [9]. Бу протез материалларнинг


background image

протез майдони шиллиқ қаватига ва
умуман беморнинг танасига салбий та'сир
қилиш хавфи билан боғлиқ [2,21]. Шунинг
учун протез материалини танлаш нафақат
унинг

физик-кимёвий

хусусиятларига,

балки

оғиз

бӯшлиғининг

атрофдаги

тӯқималарига биологик таъсирига қараб
ҳам амалга оширилади [30]. Ортопедик
стоматологияда

энг

кенг

тарқалган

олинадиган протезлар учун материал акрил
пластмассадир. Бироқ, у оғиз бӯшлиғи
шиллиқ қаватининг яллиғланиши сифатида
намоён бӯладиган аллергик реакцияларни
келтириб

чиқариши

мумкин

[23].

Акрилатга аллергия ривожланишининг
асосий этиологик омили пластмассадаги
0,2%

миқдорида

бӯлган

қолдиқ

мономердир [26], агар полимеризatsiя
режими бузилган бӯлса, у 8% гача
кӯтарилади

[8,12].

Стоматологияда

ортопедик даволаш учун ишлатиладиган
пластмассалар юқори полимерли органик
бирикмалардир [1]. Улар оқсил хусусиятига
эга эмас ва шунинг учун ӯз-ӯзидан
аллергия келтириб чиқара олмайди [15].
Мономер, метакрил кислота эфири паст
молекуляр бирикма, я'ни потентсиал гаптен
бӯлиб, тана тӯқималари оқсиллари билан
бирлашганда антигенга айланади [24,25].
Унинг оғиз бӯшлиғи шиллиқ қавати
ҳужайраларига, шу жумладан семиз ва
базофил ҳужайраларига тӯғридан-тӯғри
токсик та'сири гистаминнинг носпетсифик
ажралишига олиб келади, Бу аллергик
реактсияни ӯзгартиришга қодир бӯлган
аллергенларга та'сир қилади ва шу билан
аллергик контакт дерматит феноменини
келтириб

чиқаради

[5,28].

Мономер

сўлакдаги лизотсим титрини камайтириши
аниқланган [3,16]. Протезлардан ювилган
қолдиқ мономер, ҳатто оз миқдорда бӯлса
ҳам, оғиз нейтрофилларининг функционал
ҳолатига та'сир қилади ва уларнинг
активлигини пасайтиради [14]. Бир қатор
муаллифларнинг фикрига кӯра, мономер
протоплазматик заҳар бӯлиб, тӯқималар
билан алоқа қилганда жуда фаол ва бутун
организмга токсик та'сир кӯрсатишга қодир
[18,29]. Акрил пластмасса протезларнинг
муҳим

камчиликлари

полимеризатсия

пайтида

юзага

келадиган

қисқариш

туфайли технологик сабабларга кӯра
муқаррар равишда юзага келадиган протез
асосларининг микропоралилигидир [14].
Учинчи

камчилик

-

бу

акрил

пластмассаларнинг

чайнаш

пайтида

юкламага нисбатан паст мустаҳкамлигидир

[7]. Шунга қарамай, кӯплаб клиникаларда
акрил пластмассалар кӯпинча олинадиган
протезлар учун асосларни ишлаб чиқариш
учун ягона материал бӯлиб қолмоқда,
чунки улар арзон, оддий ишлаб чиқариш
технологиясига эга ва қиммат ускуналарни
талаб қилмайди [17].

Сӯнгги

пайтларда

стоматология

бозорида 20 йилдан ортиқ вақт давомида
жаҳон

стоматологиясида

қӯлланилган

термопластик

материаллардан

(термопластика) олинадиган ортопедик
тузилмаларни ишлаб чиқариш бӯйича янги
технологиялар

пайдо

бӯлди

[20].

Термопластиклар

кӯп

турдаги

пластмассалардан

бири

бӯлиб,

улар

қиздирилганда жуда эластик бӯлади. 1956-
йилдан кейин ушбу материал сун'ий
тузилмалар ва органларни яратиш ва
қӯллаш

имконияти

учун

ӯрганила

бошланди [10,22,27]. Тадқиқот ишлари
натижалари

клиникада

қӯлланила

бошланди. Аста-секин инсон танасига
сун'ий тузилмалар ӯрнатила бошланди.
Нейлон биринчи марта 1983 йилда махсус
мослашувчанлик хусусиятларига эга бӯлган
протез асосларини ишлаб чиқариш учун
пластмасса сифатида тақдим этилган.

Бу олинадиган қисман протезларда

ишлатиладиган акрил бирикмалар ва
металл қотишмаларини ўрнини эгаллаши
керак

эди.

Ӯшандан

бери

кӯплаб

мамлакатлар

ушбу

материалдан

фойдаланишни

бошладилар

[10].

Термопластикларнинг

умумий

характеристикаси "иситилганда пластик
бӯлган

материал"

сӯзлари

билан

белгиланади,

я'ни

материаллар

мономерлардан

фойдаланмасдан

қиздирилган ҳолатда тайёрланади [28].
Кимёвий

тузилиш

нуқтаи

назаридан

термопластикларда акрил пластмассаларга
хос бӯлган асосий салбий хусусиятлар
мавжуд эмас ва мустаҳкамлиги бӯйича улар
бир

неча

баравар

мустаҳкамроқ.

Термопластикларни

тайёрлашда

ӯткир

заҳарли мономер ишлатилмайди. 160 дан
200

°

C

гача

бӯлган

ҳароратда

қиздирилгандан

сӯнг

термопластиклар

ёпишқоқ оқувчан ҳолатга эга бӯлади ва 50
атмгача босим остида қуйиш канали орқали
олдиндан

тайёрланган

ёпиқ

шаклга

киритилади [16].

Шундай

қилиб,

термопластиклар

акрилга нисбатан бир қатор афзалликларга
эга:


background image

- турли қотишмалардан тайёрланган

ортопедик тузилмалар билан даволаниш
пайтида беморларда юзага келадиганидай
оғиз бӯшлиғида ноқулайлик туғдирмайди
[4];

- турли хил рангларга эга бӯлиб, улар

кламмер сифатида ҳам, протезнинг асоси
сифатида ҳам ишлатилиши мумкин [16];

- термопластик протезлар токсик ва

аллергик таъсирга эга эмас [13];

- термопластиклар ёрдамида тайёрланган

протезлар етарлича эластикликка, аниқ
мослашишга, яхши фиксатсиягага эга [8];

- протезлар микропорларни ӯз ичига

олмайди ва амалда оғиз бӯшлиғидаги
микрофлора ҳолатида номутаносибликни
келтириб чиқармайди [8];

- намликни ӯзига тортмаслик;
- оғиз бӯшлиғидаги ӯзгарувчан юкларга

механик мустаҳкамлик нуқтаи назаридан
улар

акрил

пластмасса

протезларга

қараганда бир неча баравар кучлироқдир
[16].

Стоматологияда

5

турдаги

термопластиклар қӯлланилади:

- полиоксиметилен (полиформалдегид);
- нейлон (полиексаметиленлипамид);
- полипропилен;
- этилен-винил асетат;
-

акрил

(полиметил

метакрилат),

мономерсиз.

Ҳозирги вақтда олинадиган протезларни

ишлаб чиқариш учун қайтар эластиклик
хусусиятига эга 3 турдаги материаллар
қӯлланилади. Булар нейлонлар, акрил
полимерлар - полиметил метакрилатлар,
кимёвий синф - полиамидлар ва асеталлар -
полиформалдегидлар. Бу моддаларнинг
барчаси турли хил кимёвий боғланишлар
натижасида ҳосил бӯлади, турли тузилишга
ва ҳар хил хусусиятларга эга [11,12]:

1. Материал 12 атм босими остида иссиқ

ин'ектсия туфайли юқори аниқлик ва бир
хилликка эга.

2. Тиш протезларида қолдиқ мономер

бутунлай мавжуд эмас, шунинг учун улар
аллергик

реактсияларни

келтириб

чиқармайди.

3. Протезлар эластик ва жуда бардошли,

шунинг учун улар кундалик фойдаланишда
бузилмайди.

4. Термопластиклар таркибида узоқ

муддатли фойдаланишдан кейин ҳам
протезга эстетик кӯриниш берадиган
барқарор бӯёқ мавжуд.

5. Протезлар иссиқ ин'ектсия усули

билан ишлаб чиқарилади, шунинг учун
улар аниқ мос ва барқарор фиксатсияга эга.

6. Тиш протезлари жуда енгил.
7.

Термопластиклардан

тайёрланган

протезларни қӯллаш таянч тишларини
қимирлаб қолишига сабаб бўлмайди.

8. Металл кламмерларнинг ё'қлиги ион

алмашинуви (галванизм) билан боғлиқ
ёқимсиз ҳис-туйғуларга олиб келмайди
[13,17,20,22,24].

Шу билан бирга, камчиликлар ҳам

мавжуд:

чайнаш

босими

нотекис

тақсимланади,

тишларни

астарлаш,

та'мирлаш ва пайвандлаш деярли мумкин
эмас,

тузатишлардан

сӯнг

у

ёмон

сайқалланади, нотӯғри парвариш билан
микро тирналишлар ҳосил бӯлади [3,5,23].

Нейлон протезни тузатиш мумкин, аммо

модификatsiядан сӯнг у ёмон сайқалланади
ва вақт ӯтиши билан (тахминан олти ойдан
кейин) силлиқлиги ва асл рангини ё'қотади.
Ма'лумки, доимий равишда оғиз бӯшлиғида
бӯлган олинадиган протезлар доимий
гигиеник парваришга муҳтож. Нейлон ва
полиуретан

протезлари

жуда

сезгир

бӯлганлиги сабабли чӯткалар ва абразив
пасталардан фойдаланиш қат'иян тавсия
этилмайди.

Бундай

тузилмаларни

гигиеник

парваришлаш учун стоматологлар жуда
юмшоқ чӯткалар билан махсус тиш
пасталари ва чӯткалардан фойдаланишни
тавсия этадилар, бу эса ҳар қандай
карашларни ишончли тарзда олиб ташлаши
ва термопластик материалнинг юзасига
зарар келтирмаслиги мумкин.

Протезларнинг хизмат қилиш муддатини

узайтириш учун махсус термопластик
парваришлаш воситаларидан фойдаланиш
керак,

улар

таркибида

оксидловчи

моддалар, кислород эволютсиясига олиб
келадиган бирикмалар, хелатлаштирувчи
моддалар ва ювиш воситалари, шунингдек
бӯёқлар ва хушбӯй моддалар мавжуд.

Барча компонентлар протезни қайта

ишлаш хавфсиз бӯлиши ва протез
тузилмаларининг тузилиши ва рангининг
шикастланишига ёки ӯзгаришига олиб
келмаслиги учун танланган.

Шуни

таъкидлаш

керакки,

дезинфекцияли

эритмалар

билан

биргаликда ултратовушли тозалаш уй
шароитида ортопедик тузилмаларни энг
юқори

сифатли

дезинфекциялашни

та'минлайди,

аммо

стоматология

клиникаларида

амалга

ошириладиган


background image

профессионал

тозалаш

ҳақида

ҳам

унутмаслик керак.

Ҳозирги

вақтда

полиоксиметилен

асосида "Dental D" термопластиклари -
Quattro Ti (Италия) ишлаб чиқарилмоқда;
Dentico-Dentico (Германия) ва T.S.M. Acetal
Dental" (Сан-Марино); Aceplast (Исроил)
[10]. Бу энг барқарор термопластикдир.У
кристалли молекуляр тузилишга эга.
Полиоксиметилен углерод, водород ва
кислород занжирларидан иборат.Тишларни
даволаш ва протезлаш учун ишлатиладиган
акрил материаллар юмалоқ молекулаларга
ёки

молекуляр

рулонларга

эга,

полиоксиметилен эса бир-бирига ёпишган
чӯзинчоқ ипга ӯхшаш молекулаларга эга
[22].

Токсик

тажрибаларда

полимернинг

токсик хоссалари ё'қлиги аниқланди [14].
Полиформалдегид

асосидаги

термопластиклардан фойдаланиш кӯплаб
турдаги ортопедик тузилмаларни ишлаб
чиқариш имконини беради. Протезлар
мустаҳкамлиги бӯйича металл билан
солиштириш мумкин. Эластиклик туфайли
тишларга аниқроқ ва маҳкам ӯрнашиш ва
шунга мос равишда протезнинг янада
ишончли фиксatsiяси та'минланади [20].
Полиоксиметилендан

телескопик

фиксатсия

тизимида

тишларнинг

чегараланмаган

нуқсони

бӯлган

бир

томонлама олинадиган протезларни ишлаб
чиқариш мумкин; бюгел протезининг
металл асосига сезгирликда ва эстетик
мақсадларда

кламмер

ва

каркас

полиоксиметилен

асосидаги

термопластикадан қуйилиши мумкин [28];
пародонтал касалликларни даволашда ва
тиш қаторидаги чегараланган нуқсонлар
мавжуд бӯлганда, тишларни ратсионал
шиналашда ва тиш қаторини асос ва кӯп
бӯғинли

термопластик

кламмерли

олинадиган протез ёрдамида тиклаш ;
имплантологияда ва оперaциядан кейинги
узоқ

муддатли

даволаниш

даврида

полиоксиметилен вақтинчалик ортопедик
тузилмаларни

ишлаб

чиқариш

учун

ишлатилади [6]. Полиамидлар - асосий
занжир

-

амид

гуруҳларида

макромолекулалар бӯлган гетерозанжирли
полимерлар. Шу билан бирга, токсик
капролактам

ва

гексаметилендиамин

материалларидан мигрaция кузатилади.
Полиамидлар улар билан алоқа қилганда
модел

муҳитининг

органолептик

хусусиятларини ӯзгартиради, экстрактларда
мономерлар ва олигомерлар мавжуд.

Тиббиёт ва стоматологияда фақат заҳарли
бӯлмаган алифатик полиамидлар (Полямид
12) қӯлланилади, улардан мустаҳкамлиги,
едирилишга

бардошлилиги,

юқори

эгилувчанлиги ва пластиклиги бӯлган
синтетик толалар ишлаб чиқарилади [8].
Ҳозирги вақтда нейлон протезларни ишлаб
чиқариш

учун

материаллар

АҚШ

(Валпласт, Флехите), Исроил (Флехи-
Нейлон), Сан-Марино (Т.С.М. Аcетал
Дентал), Сингапур (Вертех ТҳермоСенс),
Германия

(Флехипласт)

да

ишлаб

чиқарилади.

Нейлон қуйидагилар учун ишлатилади:

тиш-алвеоляр

кламмерли

қисман

олинадиган протезлар; комбинирланган
протезлар; асосли кӯп бӯғинли кламмерли
олинадиган протезлар; хуррак отишга
қарши қурилма [20].

Полипропилен ӯзига хос ҳид ва та'мга

эга бӯлмаган рангсиз полимер (метил
гуруҳларини ӯз ичига олади), юқори
ҳароратларда юмшайдиган юмшоқ, каучук
материалдир.

Протезлар тана тӯқималарига нисбатан

биологик нейтрал ва оғиз бӯшлиғи
муҳитида

барқарордир.

Биологик

нейтраллик мономерлар, ингибиторлар,
катализаторлар

ва

бошқа

реактив

қӯшимчаларнинг ё'қлиги билан боғлиқ [16].

Асосий

хусусиятларига

кӯра,

полипропилен нейлонга яқин, аммо ба'зи
физик-кимёвий хусусиятларда ундан паст.
Бироқ, акрил пластмассалардан кӯп марта
кучлироқ, у юқори мослик аниқлигига эга.

Ҳозирги вақтда полипропилен, АҚШ

(“ProFlex Clear Wire” Dental Resources),
Украина (“NDlex” New Dental), профессор
Э.Я. Варес "Lipol" (Украина) нейлонга
арзон алтернатива сифатида ортопедик
тузилмаларни

ишлаб

чиқариш

учун

ишлатилади [8].

Этилен винил асетат ҳидсиз, та'мсиз,

аморф, рангсиз, шаффоф полимер бӯлиб,
унинг мономери ва полимери токсик эмас.
У юқори даражадаги эластикликка эга,
сувни жуда кам сингдиради, кислоталарга
мукаммал қаршилик кӯрсатади. Санитария-
кимёвий тадқиқотларда материалдан оз
миқдордаги

оксидловчи

ва

бромли

бирикмаларнинг

кӯчиши

аниқланди.

Этилен винил асетат полимерлари асосида
термопластиклар Италияда (Flexidy), Сан-
Маринода

(Corlex

Orthodontic)

ва

бошқаларда ишлаб чиқарилади.

Стоматологияда этилен винил асетатдан

термопластик материаллар пайдо бӯлиши


background image

билан стоматология лабораторияларида
индивидуал позитсионерлар, спорт учун
стоматологик ҳимоячилар ва дайвинг учун
индивидуал мундштуглар ишлаб чиқариш
мумкин бӯлди [28]. Мономерсиз акрил
пластмассаларга

асосланган

материалларнинг асосий хусусиятлари -
эркин мономернинг ё'қлиги, этарлича
юқори мустаҳкамлик ва эстетика, бу
айниқса нозик олинадиган протезларни
ишлаб чиқариш имконини беради. Улар
рангларнинг кенг доирасига эга.

Мономерсиз акрил пластмассалар тӯлиқ

ва қисман пластинкали протезларни,
шунингдек, кламмерли протез эгарларини
тайёрлаш учун ишлатилади. Ҳозирги
вақтда акрил пластмассалар асосидаги
мономерсиз материаллар АҚШ (Flexite
M.P.), Исроил (Acre-Free), Сан-Марино
(Thermo Free), Италия (Fusicril), Германия
(Polyan)

да

ишлаб

чиқарилади.

Шундай қилиб, протезлашнинг муқобил
усули

сифатида

замонавий

базис

массаларнинг диапазони жуда катта. Шу
билан

бирга,

бугунги

кунда

полимерларнинг организмда узоқ вақт
қолишида

биодеградатсияси

ва

метаболизми механизмларини ӯрганиш,
шунингдек, полимерларнинг "биологик
мувофиқлиги мезонларини" ишлаб чиқиш
масаласи долзарблигича қолмоқда.

Адабий манбаларни таҳлил қилиб,

термопластик материаллардан тайёрланган
протезлар бошқа материаллардан, шу
жумладан

акрилдан

тайёрланган

протезларга

нисбатан

жуда

кӯп

афзалликларга

эга

деган

хулосага

келишимиз мумкин. Улардан фойдаланиш
тишларнинг қисман ва тӯлиқ ё'қлиги бӯлган
беморни

юқори

сифатли

ортопедик

даволашда асосий бӯғин ҳисобланади.

Адабиётлар

1.

Акбаров А.Н. Состояние барьерно-

защитных механизмов полости рта в
зависимости от налета на поверхности
пластиночных съемных зубных протезов:
Дис. ... канд. мед. наук. – Ташкент, 2004. –
114 с.

2.

Акбаров А.Н., Зиядуллаева Н.С.,

Ирисметова

Б.Д.

Хронический

рецидивирующий

афтозный

стоматит:

современные подходы к лечению // Re-
Health J. – 2021. – №2. – С. 196-202.

3.

Булгакова А.И., Азнабаева Л.Ф.,

Галеев Р.М. Клинико-иммунологическая
оценка состояния полости рта у пациентов
с

ортопедическими

конструкциями,

выполненными

из

различных

конструкционных материалов // Мед. вестн.
Башкортостана. – 2017. – №4: – С. 39-72.

4.

Ганиев

У.,

Зиядуллаева

Н.

Преимущества

съемного

протеза

„квадротти // Stomatologiya. – 2016. – №4
(65). – С. 94-99.

5.

Ганиев У., Нигматов Р. Методика

объемного

моделирования

нижнего

полного съемного протеза // Stomatologiya.
– 2016. – №1 (65). – С. 39-42.

6.

Ирсалиев

Х.И.

Особенности

барьерно-защитной функции полости рта
до и в процессе пользования протезами:
Дис. …д-ра мед. наук. – Ташкент, 1993. –
291 с.

7.

Ирсалиев Х.И., Зиядуллаева Н.С.

Гемодинамические показатели протезного
ложа беззубой верхней челюсти и пути их
коррекции // Stomatologiya. – 2006. – №3-4.
– С. 43-45.

8.

Клёмин В., Ирсалиев Х., Кубаренко

В. и др. Условно-съёмные зубные протезы
// Stomatologiya. – 2016. – №1 (63-64). – С.
43-49.

9.

Кретинин П.И., Сущенко А.В.,

Седельников

П.П.

Эффективность

применения

отечественного

дезинфицирующего средства для ухода за
съемными зубными протезами // Вестн.
новых мед. технологий. – 2012. – № 2. – С.
164-165.

10.

Лебедев К.А., Митронин А.В.,

Понякина

И.Д.

Непереносимость

зубопротезных материалов. – М., Ленанд,
2018. – 208 с.

11.

Майборода Ю.Н., Гоман М.В.,

Урясьева

Э.В.

Непереносимость

материалов протезных конструкций // Мед.
вестн. Сев. Кавказа. – 2014. – №9 (3). – С.
286-291.

12.

Нигматов

Р.Н.,

Хабиев

Р.Т.,

Ирсалиев Х.И., Ханазаров Д.А. Состояние
слизистой оболочки полости рта у больных
с хроническими заболеваниями почек и их
чувствительность

к

материалам

используемых при протезировании. /
Среднеазиатский

научно-практический

журнал “Stomatologya”. Ташкент, 1999, № 3
(5). – С. –29-30.

13.

Петрова С.Ю., Хлгатян С.В., Бержец

В.М.,

Радикова

О.В.

Современная

концепция

патогенеза

атопических

заболеваний

//

Иммунопатология,

аллергология, инфектология. – 2019. – №1.
– С. 72-79.


background image

14.

Ризаева

С.,

Ирсалиев

Х.

Гемодинамические изменения слизистой
протезного ложа беззубой нижней челюсти
до и после протезирования // Stomatologiya.
– 2017. – №1 (68). – С. 36-38.

15.

Сарап Л.Р. и др. Профилактика

патологии слизистой оболочки полости рта,
у пациентов со съемными зубными
протезами // Клин. стоматол. – 2007. – №1.
– С. 40-43.

16.

Тиллаходжаева М., Акбаров А.

Преимущества и недостатки съемных и
несъемных конструкций из термопластов //
Stomatologiya. – 2019. – №1 (74). – С. 28-30.

17.

Титов

П.Л.,

Мойсейчик

П.Н.,

Матвеев А.М. Аллергические реакции к
компонентам

стоматологических

материалов.

Диагностика

//

Соврем.

стоматол – 2017. – №2. – С. 28-33.

18.

Туляганов Ж., Миррахимова М.,

Косимов

А.

Оценка

качества

и

эффективности съемных протезов на
уровень жизни больных с полной адентией
// Eurasian J. Med. Nat. Sci. – 2022. – №2 (6).
– С. 477-481.

19.

Хабилов Б., Дадабаева М., Яхёева Г.,

Ходжимуродова Н. Частичные съемные
протезы: клиническая потребность в
инновациях // Медицина и инновации. –
2022. – №1 (4). – С. 385-388.

20.

Шутурминский

В.Г.

Результаты

изучения распространенности протезных
стоматитов

у

лиц,

протезируемых

съемными пластиночными протезами //
Інтегративна антропологія. – 2015. – №1. –
С. 50-54.

21.

Abuzar M.A., Bellur S., Duong N. et

al. Evaluating surface roughness of polyamide
denture base material in comparison with poly
(methyl methacrylate) // J. Oral Sci. – 2010. –
Vol. 52. – Р. 577-581.

22.

Anderson S.E., Long C., Dotson G.S.

Occupational allergy // Europ. Med. J.
(Chelmsf). – 2017. – Vol. 2, №2. – Р. 65-71.

23.

Aрсланов О.У., Ирсалиев Х.И.,

Ирсалиева

Ф.Х.

Иммунологические

показатели

слюны

при

частичной

вторичной

адентии

//

Медицина и

инновации. – 2022. – №1 (4). – С. 368-371.

24.

Campbell S.D., Cooper L., Craddock

H. er al. Removable partial dentures: The
clinical need for innovation // J. Prosthet.
Dent. – 2017. – Vol. 118, №3. – Р. 273-280.

25.

Fueki K., Ohkubo C., Yatabe M et al.

Clinical application of removable partial
dentures using thermoplastic resin (non-metal

clasp dentures) // Ann. Jpn Prosthodont. Soc. –
2013. – Vol. 5. – Р. 387-408.

26.

Rashid H., Sheikh Z., Vohra F.

Allergic effects of the residual monomer used
in denture base acrylic resins // Europ. J. Dent.
– 2015. – Vol. 9, №4. – Р. 614-619.

27.

Rolls S., Chowdhury M.M., Cooper S.

et

al.

Recommendation

to

include

hydroxyethyl (meth)acrylate in the British
baseline patch test series // Brit. J. Dermatol. –
2019.

28.

Spencer A., Gazzani P., Thompson

D.A. Acrylate and methacrylate contact
allergy and allergic contact disease: a 13-year
review // Contact Dermatitis. – 2016. – Vol.
75, №3. – Р. 157-164.

29.

Taguchi Y., Shimamura I., Sakurai K.

Effect of buccal part designs of polyamide
resin partial removable dental prosthesis on
retentive force // J. Prosthodont. Res. – 2011. –
Vol. 55. – Р. 44-47.

30.

Takahashi H., Kawada E., Tamaki Y.

et al. Basic properties of thermoplastic resins
for denture base material referred to non clasp
denture // J. Jpn Dent. Mater. – 2009. – Vol.
28. – Р. 161-167.

АННОТАЦИЯ.

Анализ литературы

показал, что протезы из термопластичных
материалов имеют множество преимуществ
перед протезами из других материалов, в
том числе из акрила. Их использование
является

основным

элементом

качественного ортопедического лечения
пациентов с частичным или полным
отсутствием зубов.

Ключевые слова:

съемный протез,

термопластическое сырье, воздействие на
ткани

области

протеза,

протезный

стоматит, акриловая пластика.

ANNOTATSIYA.

Adabiyotlar tahlili shuni

ko'rsatdiki,

termoplastik

materiallardan

tayyorlangan protezlar boshqa materiallardan,
shu

jumladan

akrildan

tayyorlangan

protezlarga nisbatan juda ko'p afzalliklarga
ega. Ulardan foydalanish tishlarning qisman
yoki to'liq yo'qligi bo'lgan bemorlarni yuqori
sifatli

ortopedik

davolashning

asosiy

elementidir.

Kalit

so'zlar:

olinadigan

protez,

termoplastik xom ashyo, protez zonasi
to'qimalariga ta'siri, protez stomatitlari, akril
plastmassa.

SUMMARY:

An analysis of the literature

has shown that prostheses made from
thermoplastic materials have many advantages
over prostheses made from other materials,
including acrylic. Their use is the main


background image

element of high-quality orthopedic treatment
of patients with partial or complete absence of
teeth.

Key

words:

removable

prosthesis,

thermoplastic raw materials, impact on the
tissues of the prosthesis area, prosthetic
stomatitis, acrylic plastic.

ПРОБЛЕМЫ СМЕЖНЫХ СПЕЦИАЛЬНОСТЕЙ


УДК: 617.713-007.681-073.756.8

BIRLAMCHI OCHIQ BURCHAKLI GLAUKOMA BILAN OG'RIGAN BEMORLARNI

KOMPLEKS DAVOLASH SAMARADORLIGINI BAHOLASH

Tuychiboeva D.M., Dusmuxamedova A.M.

Toshkent davlat stomatologiya instituti

Glaukoma

O'zbekiston

Respublikasida,

hatto

butun

dunyoda

davolanmaydigan

ko'rlikning sabablari orasida yetakchi o‘rinni
egallaydi

[4-8,11,12].

Hozirda

kunda

birlamchi

ochiq

burchakli

glaukomani

(BOBG) progressiv optik neyropatiya bilan
tavsiflangan multifaktorial neyrodegenerativ
kasallik

sifatida

ta’riflashgan

[1,2,3,7].

Ko'plab

ilmiy

tadqiqotlarga

qaramay,

birlamchi ochiq burchakli glaukomaning
etiologiyasi

va

patogenezi

noaniqligicha

qolmoqda [8,9,11,12].

BOBG

rivojlanishining

asosiy

nazariyalaridan biri bu endotelial tomir
disfunktsiyasi (ED) bo’lib, ko’ruv nervi
diskning ishemiyasiga va ko’ruv nervi
aksonlarining siqilishiga olib keladi [4,6,9,10].

Endotelial

disfunktsiyaning

paydo

bo'lishida lipid almashinuvining buzilishi,
xususan, giperxolesterinemiya muhim rol
o'ynaydi [10,12].

Yuqorida aytilganlar shuni ko'rsatadiki,

BOBG uchun samarali davo ko'p yo'nalishli
ta'sir mexanizmlariga ega bo’lgan, shu
jumladan endotelial disfunktsiyani tuzatish
uchun keng imkoniyatlarga ega bo'lgan
dorilarni talab qiladi. Ulardan biri - substrat
antigipoksantlar

guruhiga

kiruvchi

Sitoflavindir. Uning tarkibida suksin kislotasi,
nikotinamid, riboflavin va inozin mavjud.
Preparat

farmakologik

faollikning

keng

doirasiga

ega:

bu

aerob

glikolizning

kompensatsion faollashuvining kuchayishiga
olib keladi va ATF va kreatin fosfat ishemiya
va gipoksiya sharoitida sintezning kamayishi
nerv

hujayralarida

patomorfologik

o'zgarishlarning qo'zg'atadi, ularning miqdori
ko'payishi bilan kechuvchi gipoksik sharoitda
Krebs siklidagi oksidlanish jarayonlarini
darajasini pasayadi. [1-3,8,9,10].

Materiallar va tadqiqot usullari

Tadqiqotga 2021-2022 yillar davomida

Toshkent tibbiyot akademiyasi ko‘p tarmoqli
klinikasi oftalmologiya bo‘limiga davolangan
65 yoshdan 80 yoshgacha bo‘lgan birlamchi
ochiq burchakli glaukoma (BOBG) bilan
og‘rigan 92 nafar bemor ishtirok etdi. Nazorat
guruhiga o'sha yoshdagi, oftalmopatologiyasi
bo'lmagan 30 somatik jihatdan sog'lom odam
kiritilgan. Istisno mezonlari quyidagilardan
iborat edi: yondosh oftalmopatologiyaning
mavjudligi (dastlabki kataraktadan tashqari),
refraksiya anomaliyalari (miyopiya, 6,0 D dan
yuqori gipermetropiya, 3,0 D dan yuqori
astigmatizm);

surunkali

autoimmun

kasalliklar, qandli diabet, tizimli kasalliklar,
anamnezida o'tkir qon aylanishining buzilishi,
onkologik va yuqumli kasalliklar. Tahlil faqat
ilgari ko'zlarida jarrohlik operatsiyalarini
o'tkazmagan, latanoprost ko’z tomchisini bir
marta instilatsiya qiluvchi bemorlarni o'z
ichiga oldi. Tadqiqot paytida barcha bemorlar
trombotsitlar gemostazi va qon bosimiga ta'sir
qiluvchi tizimli dorilarni qabul qilishni
to'xtatdilar. Birlamchi yoki ikkilamchi qon
tomir disregulyatsiyasi belgilari (migren,
Raynaud

kasalligi,

vazospazm,

neyrokirkulyator distoni) bo'lgan shaxslar
nazorat guruhidan chiqarildi. Vizometriya,
tonometriya, biomikroskopiya, gonioskopiya,
paximetriyani o'z ichiga olgan standart
oftalmologik

tekshiruvlarga

qo'shimcha

Библиографические ссылки

Акбаров А.Н. Состояние барьерно-защитных механизмов полости рта в зависимости от налета на поверхности пластиночных съемных зубных протезов: Дис. ... канд. мед. наук. – Ташкент, 2004. – 114 с.

Акбаров А.Н., Зиядуллаева Н.С., Ирисметова Б.Д. Хронический рецидивирующий афтозный стоматит: современные подходы к лечению // Re-Health J. – 2021. – №2. – С. 196-202.

Булгакова А.И., Азнабаева Л.Ф., Галеев Р.М. Клинико-иммунологическая оценка состояния полости рта у пациентов с ортопедическими конструкциями, выполненными из различных конструкционных материалов // Мед. вестн. Башкортостана. – 2017. – №4: – С. 39-72.

Ганиев У., Зиядуллаева Н. Преимущества съемного протеза „квадротти // Stomatologiya. – 2016. – №4 (65). – С. 94-99.

Ганиев У., Нигматов Р. Методика объемного моделирования нижнего полного съемного протеза // Stomatologiya. – 2016. №1 (65). – С. 39-42.

Ирсалиев Х.И. Особенности барьерно-защитной функции полости рта до и в процессе пользования протезами: Дис. д ра мед. наук. – Ташкент, 1993. – 291 с.

Ирсалиев Х.И., Зиядуллаева Н.С. Гемодинамические показатели протезного ложа беззубой верхней челюсти и пути их коррекции // Stomatologiya. – 2006. – №3-4. – С. 43-45.

Клёмин В., Ирсалиев Х., Кубаренко В. и др. Условно-съёмные зубные протезы // Stomatologiya. – 2016. – №1 (63-64). – С. 43 49.

Кретинин П.И., Сущенко А.В., Седельников П.П. Эффективность применения отечественного дезинфицирующего средства для ухода за съемными зубными протезами // Вестн. новых мед. технологий. – 2012. – № 2. – С. 164-165.

Лебедев К.А., Митронин А.В., Понякина И.Д. Непереносимость зубопротезных материалов. – М., Ленанд, 2018. – 208 с.

Майборода Ю.Н., Гоман М.В., Урясьева Э.В. Непереносимость материалов протезных конструкций // Мед. вестн. Сев. Кавказа. – 2014. – №9 (3). – С. 286-291.

Нигматов Р.Н., Хабиев Р.Т., Ирсалиев Х.И., Ханазаров Д.А. Состояние слизистой оболочки полости рта у больных с хроническими заболеваниями почек и их чувствительность к материалам используемых при протезировании. Среднеазиатский научно-практический журнал “Stomatologya”. Ташкент, 1999, № 3 (5). – С. –29-30.

Петрова С.Ю., Хлгатян С.В., Бержец В.М., Радикова О.В. Современная концепция патогенеза атопических заболеваний Иммунопатология, аллергология, инфектология. – 2019. – №1. – С. 72-79.

Ризаева С., Ирсалиев Х. Гемодинамические изменения слизистой протезного ложа беззубой нижней челюсти до и после протезирования // Stomatologiya. – 2017. – №1 (68). – С. 36-38.

Сарап Л.Р. и др. Профилактика патологии слизистой оболочки полости рта, у пациентов со съемными зубными протезами // Клин. стоматол. – 2007. – №1. – С. 40-43.

Тиллаходжаева М., Акбаров А. Преимущества и недостатки съемных и несъемных конструкций из термопластов // Stomatologiya. – 2019. – №1 (74). – С. 28-30.

Титов П.Л., Мойсейчик П.Н., Матвеев А.М. Аллергические реакции к компонентам стоматологических материалов. Диагностика // Соврем. стоматол – 2017. – №2. – С. 28-33.

Туляганов Ж., Миррахимова М., Косимов А. Оценка качества и эффективности съемных протезов на уровень жизни больных с полной адентией // Eurasian J. Med. Nat. Sci. – 2022. – №2 (6). – С. 477-481.

Хабилов Б., Дадабаева М., Яхёева Г., Ходжимуродова Н. Частичные съемные протезы: клиническая потребность в инновациях // Медицина и инновации. – 2022. – №1 (4). – С. 385-388.

Шутурминский В.Г. Результаты изучения распространенности протезных стоматитов у лиц, протезируемых съемными пластиночными протезами // Интегративна антропологія. – 2015. – №1. – С. 50-54.

Abuzar M.A., Bellur S., Duong N. et al. Evaluating surface roughness of polyamide denture base material in comparison with poly (methyl methacrylate) // J. Oral Sci. – 2010. – Vol. 52. – Р. 577-581.

Anderson S.E., Long C., Dotson G.S. Occupational allergy // Europ. Med. J. (Chelmsf). – 2017. – Vol. 2, №2. – Р. 65-71.

Aрсланов О.У., Ирсалиев Х.И., Ирсалиева Ф.Х. Иммунологические показатели слюны при частичной вторичной адентии // Медицина и инновации. – 2022. – №1 (4). – С. 368-371.

Campbell S.D., Cooper L., Craddock H. er al. Removable partial dentures: The clinical need for innovation // J. Prosthet. Dent. – 2017. – Vol. 118, №3. – Р. 273-280.

Fueki K., Ohkubo C., Yatabe M et al. Clinical application of removable partial dentures using thermoplastic resin (non-metal clasp dentures) // Ann. Jpn Prosthodont. Soc. – 2013. – Vol. 5. – Р. 387-408.

Rashid H., Sheikh Z., Vohra F. Allergic effects of the residual monomer used in denture base acrylic resins // Europ. J. Dent. –2015. – Vol. 9, №4. – Р. 614-619.

Rolls S., Chowdhury M.M., Cooper S. et al. Recommendation to include hydroxyethyl (meth)acrylate in the British baseline patch test series // Brit. J. Dermatol. – 2019.

Spencer A., Gazzani P., Thompson D.A. Acrylate and methacrylate contact allergy and allergic contact disease: a 13-year review // Contact Dermatitis. – 2016. – Vol. 75, №3. – Р. 157-164.

Taguchi Y., Shimamura I., Sakurai K. Effect of buccal part designs of polyamide resin partial removable dental prosthesis on retentive force // J. Prosthodont. Res. – 2011. – Vol. 55. – Р. 44-47.

Takahashi H., Kawada E., Tamaki Y. et al. Basic properties of thermoplastic resins for denture base material referred to non clasp denture // J. Jpn Dent. Mater. – 2009. – Vol. 28. – Р. 161-167.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов