72
предотвращении новых язв.
Ключевые
слова:
хронический
рецидивирующий афтозный стоматит, слизистая
оболочка полости рта, клиника, лечение.
Chronic recurrent aphthous stomatitis is one of
the most common diseases of the oral mucosa faced
by dentists, but its etiology remains unclear, and the
treatment of this disease is based on less than reliable
evidence There is an opinion that chronic recurrent
aphthous stomatitis is localized a mucosal disease
that is not secondary to a systemic disease and can
therefore be distinguished from more than 40 other
types of oral ulcers. Many topical anti-inflammatory
agents help ulcers heal, and topical treatments are
still the preferred treatment. Some systemic ones are
effective in preventing new ulcers.
Key words:
chronic recurrent aphthous stomatitis,
oral mucosa, clinic, treatment.
Surunkali takroriy aftöz stomatit – bu tish
shifokorlari duch keladigan og’iz shilliq qavatining
eng keng tarqalgan kasalliklaridan biri, ammo uning
etiologiyasi noaniq bo’lib qolmoqda va ushbu kasallikni
davolash ishonchli dalillarga asoslanmoqda. Surunkali
takroriy aftöz stomatit tizimli kasallikdan ikkilamchi
bo’lmagan shilliq qavat kasalligi lokalize qilingan
va shuning uchun 40 dan ortiq og’iz yaralarining
turlaridan ajralib turishi mumkin. Ko’pgina mahalliy
yallig’lanishga qarshi vositalar oshqozon yarasini
davolashga yordam beradi va mahalliy davolanish
hali ham afzal qilingan davolash usuli hisoblanadi.
Ba’zi tizimli bo’lganlar yangi yaralarni oldini olishda
samarali.
Kalit so’zlar:
surunkali takroriy aftöz stomatit,
og’iz mukozasi, klinikasi, davolash.
https://doi.org/10.34920/2091-5845-2021-54
УДК: 616.314-008.813-089.23
ОРТОПЕДИК СТОМАТОЛОГИЯ КЛИНИКАСИДА ТИШ РАНГИНИ АНИҚЛАШНИНГ
ТЕХНИК ЖИҲАТЛАРИ
Зиядуллаева Н.С., Хожимуродова Н.А., Мухитдинова Ф.Г.
Тошкент давлат стоматология институти
Стоматолог-ортопеднинг даволаш натижаси
муваффақиятли чиқиши кўп факторларга
боғлиқ, шулардан бири тиш рангини танлаш
хисобланади. Тиш рангини тўғри аниқлаш
ортопедик конструкциянинг юқори эстетикасини
таъминлабгина қолмай, қайта протезлаш хавфини
ҳам камайтиради. Тиш рангини тўғри танлаш
билан даволаш жараёнидаги конфлик ҳолатлар
анча камаяди [4,10,11,13].
Табиий тишлар ўзларининг табиий генетик
рангларига эга. Беморларнинг ёши ва индивидуал
хусусиятларини хисобга олган ҳолда табиий
тишларнинг ранг вариантлари чексиз кўпдир.
Эстетик реставрация маълум бир соғлом тишнинг
табиий рангини, тиш бўйнидан кесувчи қисмгача
шаффофлик даражасини хисобга олишни талаб
қилади. Тиш керакли шаффофлик ва минимал
сарғишликни таъминлайдиган қалин эмал
қаватига эга. Дентин қавати тиш бўйнига яқинроқ
жойлашган ва бўйин олди соҳага купрок сарғиш
ранг беради. Дентин тўқималарининг шаффофлиги
кам. Кесувчи қирра максимал шаффофликка эга
[1,4,11].
Тиш тана қисмида пигмент доғлар, мамелонлар,
ва бошқа кўринадиган дефектлар бўлади. Улар
тиш қатори умумий ранг гаммасига таъсир қилади.
Тиш ранги тиш юзаси эгрилиги ва эмал қалинлиги
билан аниқланади [5,8].
Ёритилганлик даражаси тиш рангини аниқлашга
сезиларли даражада таъсир қилади. Кучли еритиш
лампаси сунъий тиш рангининг нотабиий оқ ва
ёруғ бўлишига олиб келади. Ёритишнинг юқори
интенсивлиги кўриш қобилиятини ўзгаришига
олиб келади. Шунинг учун стоматологик қабул
вақтида атрофда турган ёрқин буюмлардан воз
кечиш керак. Бемор нейтрал рангдаги ёпқич билан
ёпилиши керак [4,5,9,25].
Тиш юқори ва етарли бўлмаган ёритишда ҳам
рангсиз кўринади. Юқори ёруғликда одам кўриш
қобилияти ранг нюансларини фарқламайди,
ёритиш 1500-2000 лк дан ошмаслиги керак.
Ёритишнинг юқори даражаси ранг тўйинганлигини
пасайишига олиб келади. Ёритишнинг паст
даражасида ҳам тўйинганлик камаяди. Тиш ранги
кўпроқ кулранг гаммада аниқланади. Бу ранг
рецепторлари активлиги пасайиши ва ахроматик
ранглар (оқ, кулранг, қора) нисезиш активлиги
ортиши билан тушунтирилади. Бундан ташқари,
73
ОБЗОРНЫЕ СТАТЬИ
кам ёритилганликда зарғалдоқ тон ҳаворангга
нисбатан тўқроқ кўринади. Таеқча рецепторлар
ҳаворанг-яшил қисмига сезгирлиги сақланиб,
заргалдок – қизил қисмига сезгирлигини йўқотади.
Тиш рангини визуал аниқлашда фон катта рол
ўйнайди. У рефлекс яъни бўялган сояларни ҳосил
қилади.
Стоматологик креслони орқа фони нейтрал
рангда бўлиши керак. Стоматологик кресло,
деворлар, шифт 40% дан кам бўлмаган табиий
нейтрал гаммада бўлиши керак.
Стандарт ёритиш билан бирга ранг ўтказиш
индекси (
CRI
)га ҳам эътибор берилади. Табиий
ёруғлик 100
CRI
га эга. Стоматологик кабинетда
С
RI
95 бўлиши керак [16,17,20,21].
Ранг сезиш учун оптимал шароит кулранг
фондир, у сезиш контрастига ва рефлексга таъсир
қилмайди. Тиш соҳасига қарамасдан қискача қараш
эмал шаффофлиги каби нотўғри ранг соясини
келтириб чиқаради. Бу визуал анализаторининг
сезгирлик чегараси мавжудлигидан келиб чиқади:
стимул қанча кучсиз бўлса сезги ҳосил қилиш
учун шунча узоқ вақт кетади. Тиш рангини
қабул қилиш сезгирлиги бошқа анализаторлар
фаолияти натижасида ҳам ўзгариши мумкин. Ранг
ва еруғликка боғлиқ шакл ва ўлчам ўзгариши
ёритилган жойлар реставрация вақтида каттароқ
кўринишига олиб келади. Иссиқ тонлар (сариқ-
зарғалдоқ) бўртиб чиққандек кўринади. Ёрқин
тонлар иссиқ тонлардек эффект беради. Тўқ
(совуқ) тонлар ичкарига кириб қолгандек сезилади.
Кўкиш тиш орал жойлашган ва яссидек кўринади
[2,17,26,27].
Тиш марказий соҳаларига сариқ тонларни
проксимал ва кесув қирраларига совуқ кулранг
ва ҳаворангни ишлатиш конструкцияга хажм ва
қавариқлик беради. Ёрқинлик контрасти билан
боғлиқ холда қора танли одамларди тиш оқ ва
каттароқ кўринади [18,19].
Милк шиллиқ қавати, лаб, тил тишларнинг бўйин
қисмида пушти ранг «ярқираш» чақиради. Бу фон
баъзи тонларни уларга қўшимча контраст бўлиб
юзага чиқаради. Қизил ранг лаб бўёғи эмалнинг
яшил-ҳаворанг тонини кучайтиради,зарғалдоқ
ранг ҳаво ранг тонни кучайтиради. Бу бир вақтда
ёнма-ён жойлашган ранг контрастлари ранглар
интенсивлиги қабул қилишини кучайиши билан
тушунтирилади. Кўк рангдаги коффердам
тишнинг сариқ ранги интенсивлигини оширади.
Гиперемияланган милк шиллиқ қавати ҳаворанг-
яшил тонларни кучайтириб беради. Биринчи
ҳолатда тиш ранги хақиқий рангдан сарғишроқ,
иккинчи ҳолатда кўкроқ кўринади. Тиш ранги
тўқ фонда ёрқинроқ, оч фонда тўқроқ кўринади.
Масалан, анестезиядан кейин рангсизланган
шиллиқ қават ранг қабул қилиш учун оптимал
шароит кулранг фон хисобланади. Бу фон қабул
қилиш контрасти ва рефлексига таъсир қилмайди
[1,11]. Тиш ва шиллиқ қават чегарасида эмал
тўқроқ ва ёрқинроқ кўринади. Иккита ҳар хил
ёрқинлик бўйича чегарада ерқинлик сезги
контрасти кучайиши ерқинлик контрасти намоён
бўлиш иллюзиясидир. Тишлар қора тери фонида
оқроқ сезилади.
Инсон кўзи керамика билан реставрацияларда
рангни аниқлаши материал характер ива
хусусиятига ҳам боғлиқ. Керамика билан
реставрацияда рангни аниқлаш ишлатиладиган
материалнинг характер ива хусусиятларига боғлиқ.
Прессланган керамика кўп холларда танланган
рангга мувофиқ бўлади. Металлокерамика ва
керамика протезларда каркас қалинлиги ва керамик
масса қалинлиги тайёр конструкцияни рангига
таъсир қилади. Тиш протезларини белгиланган
стандартлар билан ясаш ва бемор тарафидан ҳам
қониқиш олиш керак. Беморлар кўпроқ ёрқин
рангларни хохлашади. Бундай холларда врач
танланган рангга беморни кўндира олиши керак
[16,22,28].
Металлокерамиканинг кобалт-хром ва никел-
хромдан ясалган каркаси қалинлиги 0,3-0,5
мм бўлади. Керамика қавати суришдан олдин
каркасга кимёвий ишлов бериб, оксидловчи
қавати олиб ташланади. Кенг тарқалганлиги
ва нархи арзонлига қарамай металл каркас
камчиликка эга. Паст еруғлик ўтказиш қобилияти
металлокерамика протезга тиш қатори табиий
рангига тўлиқ мослашишга имкон бермайди.
Тайёрлаш давомида каркас ва керамика қавати
қалинлигига тўлиқ амал қилиш керакли рангни
олишни таъминлайди. Диоксид цирконий асосли
керамика мустаҳкамлиги ва юқори ранг ўтказиш
хусусияти билан устун туради [8,14,29,30].
Ранг танлаш сифатига кўриш аппарати
рецептори холати ҳам таьсир қилади. Кўз
тўрпардасида 1,2,3 ранг рецепторлари бўлмаганида
ҳаворанг ёки зарғалдоқ спектр қисмларм ноадекват
қабул қилинади. Маълумки қисман далтонизм 8%
эркаклар ва 1% аелларда учрайди.
Одам тишларини оқартиришни истаса,
рангларни тўқроқ, сариқ, кулранг деб қабул
қилади. Бинобарин, ушбу ҳолатга танқидий
баҳо берилмаса, тиш рангининг хусусиятлари
тўғрисидаги билимларнинг етарли эмаслиги,
албатта ҳато натижага олиб келади [17,24,27].
Инсон табиий тишларида тишнинг виталлиги,
ёш, пародонт тўқималарининг ҳолати, тиш қаттиқ
тўқималарининг едирилганлик даражасига қараб
ҳар бир қават индивидуал физик-оптик хусусиятга
эга. Тиш эмали коронка қисмини бир хил
қалинликда қопламайди ва остида етган дентин
қавати билан аниқ чегарага эга. Тушган ёруғликнинг
қайтиши ва тарқалиши шу чегарада содир бўлади.
Эмал қанча юпқа бўлса ёруғликнинг қайтиши
кам бўлиб, остидаги дентиннинг ранги аниқроқ
билинади. Энг қалин эмал қавати кесувчи қиррада
74
жойлашган, шунга мувофиқ шаффоф соя кўпроқ
ва дентин акси кучлироқ бўлади. Дентин қавати
иккиламчи дентинга боғлиқ холда ҳар хил тонда
бўлади. Табиий тиш коронка қисми ялтирайди,
лекин шишадай шаффоф эмас. Бунинг сабаби
шундаки, ёруғликни ютиш билан бир қаторда
шаффофлик диффуз тарқалган ва узатиладиган
ёруғликнинг нисбати билан ифодаланади. Ҳар
хил тўлқин узунликдаги нурлардан ташкил топган
еруғлик тиш юзасига тушиб ютилиши, қайтиши ва
синиши мумкин [3,4,7,12].
Ёш беморларда тишлар ёркинроқ, ёркин
ифодаланган рельефга ва ҳаворанг-сутранг кесув
қиррага эга. Ўрта ешдаги ва ёши катта беморларда
едирилиш сабабли иккиламчи дентин, абразия
хисобига силлиқ юза эмалда эса бўялган ва
бўялмаган ериқлар мавжуд.
Кесув қиррада ранги турлича мамелонлар,
шаффоф соҳалар мавжуд. Мамелонлар дентин
рангидан бошқа рангда бўялган ҳар хил узунлик
ва йўналишда бўлади. Шаффоф соҳалар жойи ва
ранггини билиш ҳам муҳим.
Тиш рангини аниқлаш учун тож қисмини
шартли равишда 3 та ўзаро перпендикуляр
горизонтал ва вертикал текисликларга бўлинади.
Горизонтал текислик 3 га бўлинади [23]:
1) бўйин,
2) ўрта (экватор),
3) кесув-окклюзион.
Бўйин қисми пародонт тўқимаси холатига
боғлиқ холда ҳар хил ранг ва сояларга эга. Интакт
пародонтдаё тон устунлик қилади. Ўрта ва
катта ешли беморларда пародонтитнинг ҳар хил
шакллари кузатилади. Бўйин қисмида милк очилиб
қолади. Илдиз дентини тож дентинидан фарқ
қилади ва маълум ялтироқликка эга бўлмайди.
Елка массаси қўлланмаса таянч коронканинг бўйин
қисми эстетик талабга жавоб бермайди [13,14].
Тиш қарашлари ва тошларини ҳам инобатга олиш
керак.
Экватор қисм (ўрта соҳа) кўп вариантларга эга
эмас. Бу ерда мутахасис дентин эмал қаватларининг
тахмин қилинган қалинлигини аниқлаши, экватор
ифодаланганлик даражаси ва проксимал юзаларда
контакт юзаларнинг топографик жойлашувини
аниқлаши керак. Олдинги тишлар орал юзасида
дўмбоқ соҳаси ўрганилади.
Кесув-окклюзион юзани ўрганиш рангни
аниқлаш ва эмал масса қаватларини чуқурлигини
аниқлашга қаратилади. Эмал қавати кўп
рангларга эга (5 тадан 8 тагача), уларнинг ҳар
бири дентин массанинг маълум ранглари билан
бирлаштирилади.
Тиш юзаси вертикал текислик бўйича 3 га
бўлинади – 2та проксимал ва ўрта. Ўрта текислик
ранги илгари ўрганилган горизонтал текислик
ранглари билан бирлаштирилади, бу қийин эмас.
Проксимал соҳалар ностандарт ечимларни талаб
қилади. Сунъий коронкадан енида турган табиий
тишга силлиқ ўтиш учун тегишли проксимал
соҳада зарур рангни ҳосил қилиш керак [1,6].
Рангнинг субъектив идрокига таъсир қилувчи
омиллардан бири бу тишнинг еритилиши. Нурлар
уларга ҳар хаил бурчакдан тушади ва қайтади,
бир хил бўялмаган иллюзияни ҳосил қилади.
Проксимал соҳалар вестибуляр соҳалардан
тўқроқ кўринади. Табиий ранг нур тегиб ўтадиган
жойда кўпроқ сақланади. Тиш макрорельефи
тушган еруғликни нотекис тақсимлайди, соялар
ҳосил қилади. Энг ёрқин соҳа нурни энг кўп
қайтарадиган соҳадир. Қийшиқ ёритилган нур
тегиб ўтадиган соҳада ярим соя ҳосил бўлади.
Энг қоронғу соҳада хусусий соя ҳосил бўлади.
Хусусий соя қўшни объектдан кайтган нур билан
еритилганда рефлекс («рангли соя») ҳосил қилади.
Рефлекс ҳосил бўлиши бир тишнинг еритилган ва
сояли соҳаларининг нафақат еруғлиги балки ранг
тони билан ҳам фарқланишига олиб келади.
Тишнинг тиш қаторидаги ўрни еритилганликка
ва оптик хусусиятларга таъсир қилади. Орал
жойлашган тиш тўқроқ, вестибуляр жойлашган
очроқ кўринади. Соянинг ранги тишларнинг ўзаро
жойлашувига ва атроф тўқимага боғлиқ. Бемор
етган холида нур тушиш бурчаги ўзгаради. Бўйин
қисми тўқроқ, кесув қирра жуда оч кўринади. Тиш
қисқарган кўринади [6,13,15]. Ёритиш рангги
тишга уз ранггини беради: пушти, ҳаворанг,
яшил. Хонадаги умумий ранг фон нафақат табиий
ва сунъий еруғликнинг балки деворлардан ва
бошқа нарсалардан акс этган нурларнинг ҳам
бирикмасидан хосил булганлиги сабабла, уларнинг
рангги тишнинг ранг параметрларини идрок
этишга таъсир қилади. Бундан ташқари бундай
таъсир шунчалик мухим бўлиши мумкинки,
стандартларни танлашда хатолар нафақат
еркинликда балки тонда ҳам намоён бўлади.
Замонавий стоматологияда рангни аниқлаш
мухим вазифа бўлиб, унинг ечими бутун оғиз
бўшлиғининг эстетик кўринишини тиклашга,
беморнинг ташқи кўринишини тиклашга
қаратилган бўлиб, бундан ташқари, у умумий
саломатликни тиклашга хисса қўшиши мумкин.
Ҳозирда турли керамик материаллар брендининг
стандарт ранглар системаси мавжуд эмас. Бу
юқори эстетик реставрация жараёнини янада
қийинлаштиради. Бундан ташқари, тишнинг
мураккаб морфологияси, унинг шакли, сирт
тузилиши реставрвция жараёнида эътиборсиз
қолдириб булмайдиган параметрлар хисобланади.
Шунинг учун клиник амалиётда рангларнинг барча
параметрларини объективлаш муҳим вазифадир.
Адабиётлар
1.
Арачаушева В.А. Способы определения
цвета зубов в стоматологии // Bul. Med. Internet
Conf. – 2015. – Vol. 5, Issue 10. – Р. 1170.
75
ОБЗОРНЫЕ СТАТЬИ
2.
Дусева Д.А. Особенности определения
цвета в клинике ортопедической стоматологии //
Междунар. студ. науч. вестн. – 2016. – №2.
3.
Луцкая И.К. Психология зрительного
ощущения и восприятия в восстановительной
стоматологии / /Клин. имплантол и стоматол. –
1999. – №2-3. – С. 9-10.
4.
Луцкая И.К., Новак Н.В., Терехова Н.В.
Выбор цвета в эстетической стоматологии // Новое
в стоматол. – 2001. – №7. – С. 59.
5.
Макеева И.М., Юмашев А.В., Москалев
Е.Е. Значение освещения при определении цвета
зубов в клинике // Институт стоматологии. – 2006.
– Т. 1, №30. – С. 130-131.
6.
Погосян Н.Г. Современные подходы к
определению и воссозданию цвета зубов в клинике
ортопедической стоматологии // Соврем. науч.
иссл. и инновации. – 2016. – №8.
7.
Ремизова А.А., Юмашев А.В., Кристаль
Е.А. Обоснование выбора высокоточных металлов,
применяемых в стоматологии, на примере хромо-
никелевого сплава // Стоматология для всех. –
2015. – №4. – С. 32-34.
8.
Ряховский А.Н., Желтов С.Ю., Князь В.А.,
Юмашев А.В. Аппаратно-программный комплекс
получения 3D-моделей зубов // Стоматология. –
2000. – Т. 79, №3. – С. 41-45.
9.
Ряховский А.Н., Рассадин М.А., Левицкий
В.В. и др. Объективная методика оценки изменений
топографии объектов полости рта // Панорама
ортопед. стоматол. – 2006. – №1. – С. 8-10.
10.
Севбитов
А.В.,
Адмакин
О.И.,
Платонова В.В. и др. Стоматология: организация
стоматологической помощи и анатомия зубов. –
Ростов н/Д: Феникс, 2015. – 155 с.
11.
Севбитов А.В., Браго А.С., Канукоева Е.Ю.
и др. Стоматология: Введение в ортопедическую
стоматологию. – Ростов н/Д: Феникс, 2015. – 91 с.
12.
Севбитов А.В., Митин Н.Е., Браго А.С. и
др. Основы зубопротезной техники. – Ростов н/Д:
Феникс, 2016. – 332 с.
13.
Севбитов А.В., Митин Н.Е., Браго А.С., и
др. Стоматологические заболевания. – Ростов н/Д:
Феникс, 2016. – 158 с.
14.
Юмашев А.В., Михайлова М.В., Кудерова
И.Г., Кристаль Е.А. Варианты использования 3D
сканирования в ортопедической стоматологии //
Вестн. новых мед. технологий. Электронное
изд.
– 2015. – №1. – С. 2-6.
15.
Chu S.J., Trushkowsky R.D., Paravina R.D.
Dental color matching instruments and systems.
Review of clinical and research aspects // J. Dent. –
2010. – Vol. 38. – Р. e2-e16.
16.
Commission Internationale de l’Eclairage
(CIE) Colorimetry – Technical Report. – 3rd ed.
Bureau Central de la CIE. – Vienna (Austria), 2004.
17.
Da Silva J.D., Park S.E., Weber H.P.,
Ishikawa-Nagai S. Clinical performance of a newly
developed spectrophotometric system on tooth color
reproduction // J. Prosthet. Dent. – 2008. – Vol. 99. –
P. 361-368.
18.
Dagg H., O’Connell B., Claffey N. et al. The
influence of some different factors on the accuracy of
shade selection // J. Oral. Rehabil. – 2004. – Vol. 31.
– P. 900-904.
19.
Đozic A., Kleverlaana C., Aartmanb I., Feilzer
A.J. Relation in color of three regions of vital human
incisors // Dent. Mater. – 2004. – Vol. 20. – Р. 832-838.
20.
Engel J. Polytomous logistic regression //
Stat. Neerl. – 1988. – Vol. 42. – P. 233-252.
21.
Grysimov V.N., Altshuler G.B., Ermolaev
V.S., Vitjaz I.V. Human tooth as an optical device
// Holography, Interferometry and Optical Pattern
Recognition in Biomedicine: Proc/SPIE. – 1991. –
Vol. 1429. – P. 95-104.
22.
Ishikawa-Nagai S., Ishibashi K., Tsuruta O.,
Weber H.P. Reproducibility of tooth color gradation
using a computer color-matching technique applied to
ceramic restorations // J. Prosthet. Dent. – 2005. – Vol.
93. P. 129-137.
23.
O’Brien W.J., Hemmendinger H., Boenke
K.M. et al. Color distribution of three regions of
extracted human teeth // Dent. Mater. – 1997. – Vol.
13. – P. 179-185.
24.
Okubo S.R., Kanawati A., Richards M.W.,
Childress S. Evaluation of visual and instrument shade
matching // J. Prosthet. Dent. – 1998. – Vol. 80. – P.
642-648.
25.
Paravina R.D. Performance assessment of
dental shade guides // J. Dent. – 2009. – Vol. 37. – P.
e15-e20.
26.
Paravina R.D., Westland S., Imai F.H. et al.
Evaluation of Blending effect of composites related to
restoration size // Dent. Mater. – 2006. – Vol. 22. – P.
299-307.
27.
Paul S., Peter A., Pietrobon N., Hammerle
C.H. Visual and spectrophotometric shade analysis of
human teeth // J. Dent. Res. – 2002. – Vol. 81. – P.
578-582.
28.
Paul S.J., Peter A., Rodoni L., Pietrobon N.
Conventional visual vs spectrophotometric shade
taking for porcelain-fused-to-metal crowns: A clinical
comparison // Int. J. Periodontics Restor. Dent. – 2004.
– Vol. 24. – P. 222-231.
29.
Sadowsky S.J. An overview of treatment
considerations for esthetic restorations: A review of
the literature // J. Prosthet. Dent. – 2006. – Vol. 96. –
P. 433-442.
30.
Van der Burgt T.P., Ten Bosch J.J., Borsboom
P.C., Kortsmit W.J. A comparison of new and
conventional methods for quantification of tooth color
// J. Prosthet. Dent. – 1990. – Vol. 63. – P. 155-162.
Тиш протезини тайёрлаш қийин ва кўп вақт
талаб қиладиган жараён бўлиб, у кўп мехнат
талаб қилади. Ортопедик реставрациянинг
76
муваффақиятли чиқишида тиш рангини тўғри
аниқлаш муҳим ўрин тутади. Тиш рангини
аниқлашда стоматолог ва тиш технигининг
субъектив ранг сезишини хисобга олиш керак.
Мақолада тиш рангини аниқлаш, ранг табиатини
тушуниш, еритилганлик ва бошқа факторларнинг
ранг танлашга таъсири, тайёр ортопедик
конструцияни визуал қабул қилиш еритиб
берилган.
Калит сўзлар:
тиш туқималарини ранги, тиш
рангини аниқлаш, реставрацион стоматология.
Одной из составляющих успеха будущей
реставрации является определение цвета зубов,
при котором необходимо учитывать не только
объективные факторы, влияющие на подбор
оттенка зуба, но и субъективное цветоощущение
врача-стоматолога
или
зубного
техника.
Подобные процедуры следует выделить в
отдельный этап, соблюдая все производственные
и психологические тонкости. В статье описаны
механизмы определения и воссоздания цвета
зубов, понимание природы цвета и влияние
освещенности и других факторов на выбор цвета
и визуальное восприятие готовой ортопедической
конструкции.
Ключевые слова:
определение цвета зубов,
эстетическая
реставрация,
цветоощущение,
цветовосприятие.
One of the components of the successful result
of the future restoration is the determination of the
color of the teeth. When determining the color of the
teeth, it is necessary to take into account not only the
objective factors that affect the selection of the tooth
shade, but also the subjective color perception of the
dentist or dental technician. Such procedures should
be separated into a separate stage, observing all the
production and psychological subtleties and nuances.
The article describes the mechanisms for determining
and recreating the color of teeth, understanding the
nature of color, and the influence of light and other
factors on the choice of color and visual perception of
the finished orthopedic structure.
Key words:
determination of tooth color, aesthetic
restoration, color perception.
https://doi.org/10.34920/2091-5845-2021-55
УДК: 615.841+616.98.001.8
РОЛЬ ХЕЛИКОБАКТЕРНОЙ ИНФЕКЦИИ В РАЗВИТИИ ФУНКЦИОНАЛЬНОЙ
ДИСПЕПСИИ И ВОСПАЛИТЕЛЬНЫХ ЗАБОЛЕВАНИЙ ПАРОДОНТА
Абдурахманов М.М., Шадиева Ш.Ш.
Бухарский государственный медицинский институт
Функциональная диспепсия (ФД) является
широко распространенным функциональным
заболеванием
желудочно-кишечного
тракта
(ЖКТ),
характеризующимся
гетерогенным
паттерном
клинических
проявлений
и
существенным негативным влиянием на качество
жизни больных [6,17]. Согласно Римским
критериям 3-го пересмотра (2006), под термином
ФД понимают наличие у пациента одного и
более симптомов: боль или жжение в эпигастрии,
чувство переполнения в эпигастрии или раннее
насыщение в отсутствие данных об органической
патологии, способной объяснить эти симптомы
[1,14,15].
Сегодня этиопатогенез ФД представляется как
сложный многофакторный процесс, причинно-
следственные связи которого продолжают активно
изучаться. Наиболее вероятно, что комбинация
ряда физиологических, генетических, средовых
и психологических факторов у конкретного
пациента ведет к развитию определенных
комбинаций сенсорно-моторных нарушений
ЖКТ и, как следствие, – к проявлению симптомов
диспепсии [5,6,28].
Данные об участии в этиологии ФД инфекции
Helicobacter pylori
(H. рylori) неоднозначны и
противоречивы. Согласно различным источникам,
микроорганизм выявляется у 39
-
87% пациентов с
ФД и, как правило, в два раза чаще, чем в контроле
[3,19]. В 90-х годах прошлого столетия специалисты,
занимающиеся проблемой хеликобактериоза,
попытались упорядочить накопленные знания
об инфекции H. pylori и сформулировать общие
правила и общие направления в диагностике и
лечении хеликобактерной инфекции. Большие
усилия в этом направлении прилагала Европейская