33
ОРТОПЕДИЧЕСКАЯ
СТОМАТОЛОГИЯ
abutment) are separate sections of a one-piece screw
equipped with a removable head screw. Such a dental
post is used for one-stage fixation of artificial crowns
Кey words: tooth, dentition, root, crown, artificial
post, inlay, zirconium dioxide, CAD/CAM/CAE
system.
Резюмеси
Mualliflar 12
ta
bemorga
bitta
ildizli
tishlar
uchun
tsirkonyum
dioksiddan
yasalgan
ip
va
sun’
iy
post
taklif
qildi
va
ishlab
chiqardi. U monolitik holga
keltirilgan, shu bilan birga ildiz ichi qismi (apikal) va
toj uchun qo’shimcha ildiz qismi (tayanch shaklida)
olinadigan bosh vint bilan jihozlangan bir bo’lak
vintning alohida uchastkalari. Bunday stomatologik
post sun’iy kronlarning bir bosqichli fiksatsiyasi
uchun ishlatiladi.
Kalit so’zlar:
tish, tish qatori, ildiz, toj, sun’iy
post, inley, zirkonyum dioksid, CAD / CAM / CAE
tizimi.
https://doi.org/10.34920/2091-5845-2021-44
УДК: 616.314.2-616.8-008.061
ЧАККА-ПАСТКИ ЖАҒ БЎҒИМИНИНГ ДИСФУНКЦИЯСИ ДИАГНОСТИКАСИГА
МУТАХАССИСЛАРНИНГ ФАНЛАРАРО ЁНДАШУВИ АСОСИДА ДАВОЛАШ САМАРАДОРЛИГИНИ
ТАКОМИЛЛАШТИРИШ
Идиев Г.Э.
Бухоро давлат тиббиёт институти
Чакка-пастки жағ бўғимининг (ЧПЖБ)
дисфункцияси диагностикасида шикоятларнинг
батафсил таҳлили, анамнез ва тегишли
беморларнинг стоматологик ҳолатини мазкур
патологияга
йўналтирилган
маълумотлар
базасидан фойдаланиб тузилмали алгоритм
кўринишида тавсифловчи асосий тадқиқот
методларининг маълумотларини тўпланишига
алоҳида эътибор қаратилади (Хатуева А.А.,
Каменева Л.А., 2015; Гаффоров С.А., Нурова
Ш.Н., 2019; DeLeeuw R., 2008; Martinez-Gomis J.,
Lujan-Climent M. et al., 2009).
Чайнаш мушакларининг электромиографияси
ёрдамида ЧПЖБ дисфункциясига эга беморларда
мушак турғунлиги биопотенциалларни рўйхатга
олиш йўли билан самарали баҳоланган ва
табақалаштирилган (Силин А.В., Сатыго Е.Л.,
Семенева В.И., 2013; Гелетин П.Н., Карелина
А.Н., Романов А.С. ва ҳаммуал., 2016; Сидоренко
Р.А., Захаркин И.А., Сидоренко А.Н. ва ҳаммуал.,
2017; Santana-Mora U., López-Ratón M., Mora M.J.
et al., 2014). Шунингдек, ЧПЖБ патологиясига
эга шахсларда компютер нейромиографик
анализатори ёрдамида чайнаш ва чакка
мушакларининг ҳолатини диагностика қилиш
имконияти асосланган (Мишутин Е.А., Романов
А.С., Карелина А.Н., 2015).
Тадқиқотнинг мақсади
Фанлараро муносабатдаги мутахассисларнинг
ёндашувларига
асосланган
диагностика
ва
даволашнинг
ЧПЖБ
патологиясининг
этиопатогенетик
механизмига
нисбатан
самарадорлигини аниқлаш.
Материал ва усуллар
ЧПЖБ касалликларининг учраш частотаси ва
тузилишини аниқлаш учун 1197 нафар беморнинг
ҳар бири текширилди ва карта тўлдирилди;
улардан – 608 бемор ЧПЖБ ОДС га эга ва 589
нафари ЧПЖБ томонидан мутлақо соғлом; умумий
текширилганлардан 478 нафари – аёллар ва 719
нафари – эркаклар, шунингдек ёш бўйича – 20-
29 ёш – Бухоро вилоятида яшовчи 88 киши; 30-39
ёш – 154 киши; 40-49 ёш – 248 киши; 50-59 ёш –
389 киши ва 60-69 ёш – 309 киши. Барча беморлар
Бухоро давлат тиббиёт институти қошидаги
стоматология марказига ихтисослаштирилган
ёрдам сўраб мурожаат қилишган ва институтнинг
ортопед-стоматологлар, психотерапевтлар ва
неврология кафедралари ходимларидан маслаҳат
олишган.
Беморларнинг стоматологик ҳолатини аниқлаш
умумий қабул қилинган клиник методларни
ўз ичига олувчи комплекс текширув асосида
ўтказилди: сўров, кўрик, палпация, перкуссия,
зондлаш. Дисфункциянинг эрта белгиларига: оғиз
очилганида п/ж нинг ўнг ёки чап томонга 5 мм дан
ортиқ девиацияси, оғиз очилганида п/ж нинг зиг-
загсимон ҳаракати, оғиз очилишининг 3 см гача
чекланиши, чайнаш мушакларининг тез толиқиши
киритилди; касаллик анамнези тўпланганида
уларнинг тавсия этилган методика бўйича
детализациясига алоҳида эътибор қаратилди
34
(Терешина, Т.П., 2014; Гаффорова С.А., 2018).
Объектив кўрикнинг барча маълумотлари биз
тавсия қилган “ЧПЖБ ва чайнаш мушакларининг
обектив текшируви стоматологик картаси”га
киритилди. Оғриқ ҳисларини балларда баҳолаш
учун “Оғриқни баҳолашнинг вербал таърифловчи
ўлчови”дан (ВAШ) – Verbal Descriptor Scale
[Similarities in pain descriptions…, 1990]
фойдаланилди; чайнаш мушаклари соҳасида
мушак-тонус бузилишлари ҳамда чайнаш
дисфункциясининг даражасини аниқлаштириш
учун
“ЧПЖБ
дисфункциясининг
клиник
индекси”дан (Helkimo M., 1976) фойдаланилди.
Натижалар
Ўтказилган
тадқиқотда,
асаб-руҳий
бузилишларнинг
этиопатогенези
ҳақидаги
замонавий тасаввурларга кўра, текширилган
беморлар ҳолатининг диагностикасини биз
касаллик ривожланишида ҳам биологик, ҳам
психологик ва ижтимоий омиллар иштироки
нуқтайи назаридан кўриб чиқдик; шунинг учун,
клиник, психологик ва ижтимоий ташхислар
шакллантириш асосида беморнинг неврологик ва
руҳий ҳолатининг параметрлари, унинг психологик
характеристикалари, шунингдек жамиятнинг
муҳим характеристикалари аниқланди. Олинган
клиник-стоматологик тадқиқот материалларининг
натижаси, асосий гуруҳни (AГ) – жами ЧПЖБ
ОДС га эга 608 (100%) нафар бемор ташкил
қилди; шу жумладан ОAС – 245 нафар (40,29%)
(AГ-1), НМС – 154 (25,32%) (AГ-2) ва ВВД – 209
(34,37%) (AГ-3); назорат гуруҳи ЧПЖБ томонидан
деярли муаммога эга бўлмаган 589 нафар киши;
нозологик клиник шакллари бўйича 50-59 ёшли
аёллар ўртасида ОAС 31,25%; НМС – 28,57%
аёлларда ва 30,76% эркакларда; шунингдек ВВД –
60-69 ёшда эркаклар орасида – 40,65%, аёлларда
32,55% ҳолатда кузатилди.
Ташқи кўрикда ЧПЖБ ОДС патологияларига эга
қатор текширилувчиларда чайнаш мушакларининг
гипертрофияси ҳисобига юз ассиметрияси
аниқланган; шу жумладан – 328 (53,94%)
беморларда – асимметрия аниқланмади; 65 нафар
(10,69%) беморда – ўнг томон асимметрияси; 58
нафар (9,53%) беморда – чап томон асимметрияси;
161 нафар (26,48%) беморда – икки томонлама
асимметрия; ёш бўйича энг юқори кўрсаткич ўнг
томон асимметриясига тегишли 40-49 ёшда 25
нафар (19,68%) беморда; чап томон асимметрияси
50-59 ёшли 31 нафар (18,78%) беморда; икки
томонлама асимметрия – 60-69 ёшли 69 нафар
(40,82%) беморда; жинс бўйича – аёлларда ўнг
томон асимметрияси – 30 нафар (11,49%) беморда;
чап томон асимметрияси – 52 нафар (19,92%)
беморда; икки томонлама ассиметрия – 68 нафар
(26,05%) беморда аниқланди; эркакларда эса мос
равишда – 28 (8,06%); 45 (13,25%); 50 (14,40%).
Ч/м соҳасида оғриқ ва дисфункцияни ўрганиш
натижасида “тортилиш” ва ноқулайлик ҳисси
билан кузатиладиган m. masseter, m. pterygoideus
medialis/lateralis соҳасидаги зўриқиш ҳисси
мавжудлиги, беморларнинг асосий қисми шикоят
келтирганлиги аниқланди. Юз соҳасида тортилиш
ва ноқулайлик ҳиссига шикоятлар ўрганилганида
61 нафар (10,03%) беморлар юз мушаклари
соҳасида ноқулайликни келтиришгани аниқланди;
бундан ташқари 111 нафар (18,25%) бемор мимика
мушкларининг “тортилиши” ва зўриқиш ҳиссидан
шикоят қилишди.
ЧПЖБ ОДС га эга барча текширилган
беморларда психопатологик ҳолатни баҳолаш
мақсадида
ярим
тузилган
интервьюдан
фойдаланиб, психоневролог мутахассислари билан
бирга клиник суҳбат ўтказилди ва беморнинг
ҳиссий-ирода соҳасини тавсифловчи ўзгаришлар
ва муаммоларга тегишли қўшимча ахборот,
шунингдек уйқунинг ўзига хосликлари аниқланди.
Соматоформ характерга эга, нафақат кайфиятнинг
умумий фони, беморларнинг ҳиссий ҳолатини,
балки унда мавжуд бўлган оғриқ физиологик
ўзгаришлар – иштаҳа, уйқу бузилиши, юрак
соҳасида ноқулайлик ва нафас олишнинг субектив
бузилиши билан боғлиқ қуйидаги шикоятлар
аниқланди: – 191 нафар (31,41%) беморда хавотир;
124 нафар (20,39%) беморда сержаҳллик; 65 нафар
(10,69) беморда ҳиссий ўзгарувчанлик; 449 нафар
(73,84%) беморда тушкин кайфият; 43 нафар
(7,07%) беморда иштаҳа камайиши; 103 нафар
(16,943%) беморда ғамгинлик; 110 нафар (18,09%)
беморда умумий толиқиш; 125 нафар (20,55%)
беморда зўриқиш ҳисси; 31 нафар (5,09%) беморда
кўкрак қисиши; 96 нафар (15,78%) беморда пресом
бузилишлар; 60 нафар (9,86%) беморда интросом
бузилишлар; 37 нафар (6,08%) беморда протосим
бузилишлар. Натижалардан кўриниб турибдики,
турли нопсихотик психопатологик кўринишлар
текширилган беморларнинг аксарият қисмида
аниқланди; шу билан бирга – психопатологик
белгилар турлича бўлиб чиқди: уларнинг
“жисмоний” кўринишида паст даражадан
(“кўкракда босим”, “иштаҳанинг пасайиши”),
ўртачагача (ўзгарувчанлик, ғамгинлик, зўриқиш,
сержаҳллик ва хавотир кўринишида алоҳида
ҳиссий кўринишларда) ва тоза – юзаки ёки мўтадил
ифодаланган депрессия кечинмалари шаклида
(кайфиятнинг тушши).
Хулосалар
1. Ўтказилган тадқиқот ЧПЖБ ОДС
белгиларининг кенг тарқалганлигидан дарак
беради: 46,1% беморларда оғиз очилганида ва/
ёки ёпилганида ЧПЖБ соҳасида шиқиллашларга
шикоятлар мавжуд бўлди (шу жумладан оғиз
очилганида ўнг томонда шиқиллаш – 45 нафар
(15,84%); чап томонда – 80 нафар (28,57%)
35
ОРТОПЕДИЧЕСКАЯ
СТОМАТОЛОГИЯ
беморларда); ЧПЖБ соҳасида оғриқ ҳислари
49,5%, тишлар бирлаштирилганида ноқулайлик,
окклюзия бузилиши 53,1%, оғиз очилишининг
чекланишини 29,6% текширилувчилар ҳис
қилишди.
2. Натижалар бўйича ЧПЖБ касаллиги
ривожланишининг
асосий
патогенетик
механизмларини ҳисобга олган ҳолда, унинг
олдини олиш ва даволашнинг оптимал воситалари
ва методларини топиш мақсадида чуқур илмий
тадқиқотлар ўтказиш мумкин.
Адабиётлар
1.
Идиев
Г.Э.,
Гаффаров
С.А.
Эпидемиология, этиопатогенез и диагностика
дисфункции височно-нижнечелюстного сустава
//
Тиббиётда янги кун (Бухара). – 2020. – №3. –
P
.
47-51.
2.
Яриева О.О. Клиническое обоснование
ранней диагностики, лечение кариеса зубов у
детей и его профилактика: Дис. ... канд. мед. наук.
– М., 2019.
3.
Daminova Sh.B., Kazakova N.N. The state
of the physicochemical properties of oral fluid in
children with rheumatism // South Asian Acad. Res.
J. – 2020. – №3. – P. 133-137.
4.
Idiyev G.E., Gaffarov S.A. The importance
of neurological methods in diagnosis of disorders
of the activity of the jaw lower jaw
// International
Conference on Social and Humanitarian Research.
–
Germany, 2021. – P. 126-130.
5.
Kazakova N.N., Sobirov A.A. Changes in
saliva in children with comorbidities // J. Innovative
Develop. Pharmac. Tech. Sci. – 2021. – №4 (3). – P.
28-31.
6.
Yariyeva O.O. Importance of medical and
social factors in etiology of carious and non-carious
diseases of children // Int. J. Pharmac. – 2019. – Vol.
11, №11 (3). – Р. 104.1
Цель:
оценка
эффективности
междисциплинарного подхода к диагностике и
лечению патологии височно-нижнечелюстного
сустава.
Материал и методы:
в стоматологический
центр Бухарского государственного медицинского
института за специализированной помощью
и
консультацией
стоматологов-ортопедов,
психотерапевтов и неврологов института
обратились 1197 пациентов с патологией височно-
нижнечелюстного сустава, из них 478 женщин
и 719 мужчин.
Результаты:
46,1% пациентов
жаловались на покалывание в области рта при
его открытии и/или закрытии, в том числе 45
(15,84%) с правой, 80 (28,57%) с левой стороны.
В области височно-нижнечелюстного сустава
49,5% пациентов чувствовали боль, дискомфорт,
нарушение прикуса отмечалось у 53,1%, а
ограниченное открывание рта ощущали 29,6%
испытуемых. Выводы:
диагностика больных
с
дисфункцией
височно-нижнечелюстного
сустава
должна проводиться с учетом участия
в развитии заболевания как биологических, так
психологических и неврологических факторов.
Ключевые слова:
височно-нижнечелюстной
сустав, дисфункция, патогенез, диагностика.
Maqsad:
temporomandibulyar
og’riyotgan
patologiyasini diagnostika qilish va davolashga
disiplinlerarası yondashuv samaradorligini baholash.
Material va usullar:
Institut ortopedik
stomatologlari,
psixoterapevtlari
va
nevropatologlaridan ixtisoslashgan yordam va
maslahat uchun Buxoro davlat tibbiyot institutining
stomatologiya
markaziga
temporomandibulyar
bo’g’im patologiyasi bilan kasallangan 1197 bemor,
ulardan 478 nafari ayollar va 719 erkak.
Natijalar:
Bemorlarning 46,1% ochish va / yoki
yopish paytida og’izda karıncalanmaya shikoyat
qildi, shu jumladan 45 (15,84%) o’ngda, 80 (28,57%)
chapda. Temporomandibulyar og’riyotgan hududda
bemorlarning 49,5% og’riq, noqulaylik, malokluziya
53,1% qayd etilgan va og’izning cheklangan ochilishi
sub’ektlarning 29,6% tomonidan sezilgan.
Xulosa:
temporomandibulyar
og’riyotgan
disfunktsiyali bemorlarning diagnostikasi kasallikning
rivojlanishidagi biologik, psixologik va nevrologik
omillarning ishtirokini hisobga olgan holda amalga
oshirilishi kerak.
Kalit so’zlar:
temporomandibulyar qo’shma,
disfunktsiya, patogenez, diagnostika.
Objective:
To evaluate the effectiveness of an
interdisciplinary approach to the diagnosis and
treatment of pathology of the temporomandibular
joint.
Material and methods:
1197 patients with
pathology of the temporomandibular joint, 478 of them
women and 719 men, turned to the dental center of the
Bukhara State Medical Institute for specialized help
and advice from orthopedic dentists, psychotherapists
and neurologists of the Institute.
Results:
46.1% of patients complained of tingling
in the mouth when opening and / or closing it,
including 45 (15.84%) on the right, 80 (28.57%) on
the left. In the area of the temporomandibular joint,
49.5% of patients felt pain, discomfort, malocclusion
was noted in 53.1%, and limited opening of the mouth
was felt by 29.6% of the subjects.
Conclusions:
The diagnosis of patients with
temporomandibular joint dysfunction should be
carried out taking into account the participation of both
biological, psychological and neurological factors in
the development of the disease.
Key words:
temporomandibular joint, dysfunction,
pathogenesis, diagnosis.