Функции предпринимательского дохода в условиях современной действительности

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
CC BY f
2-7.pdf
3
0
Поделиться
Хайдаров, М., & Муминов, Н. (2023). Функции предпринимательского дохода в условиях современной действительности. in Library, 22(4), 2–7.pdf. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/21972
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье освещены сущность и функции предпринимательского дохода. Утверждается, что пред­принимательский доход неотъемлемый элемент общества. Проанализированы основные особен­ности предпринимательского дохода. Рассмотрены организационно­правовые формы получения и распределения предпринимательского дохода.

Похожие статьи


background image

ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ

2022, 11(159)

Хайдаров Мирёқуб Таджиевич,

Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий 

университети “Иқтисодиёт назарияси” 

кафедраси доценти, и.ф.н.

Муминов Нозим Гаффарович,

ALFRAGANUS UNIVERSITY профессори, и.ф.н.

ЗАМОНАВИЙ ВОҚЕЛИК ШАРОИТИДА

ТАДБИРКОРЛИК ДАРОМАДИ ФУНКЦИЯЛАРИ

УДК: 334.786

DOI: 10.34920/EIF/VOL_2022_ISSUE_11_1

ХАЙДАРОВ М.Т., МУМИНОВ Н.Г. ЗАМОНАВИЙ ВОҚЕЛИК ШАРОИТИДА ТАДБИРКОРЛИК

ДАРОМАДИ ФУНКЦИЯЛАРИ

Мақолада тадбиркорлик даромадининг моҳияти унга хос бўлган функциялар ёритиб берилган. 

Тадбиркорлик даромади жамиятнинг ажралмас элементи ҳисобланиши таъкидланган. Тадбиркор­

лик даромадининг асосий белгилари таҳлил этилган. Тадбиркорлик даромадини амалга ошириш­

нинг ташкилий­ҳуқуқий шакллари кўриб чиқилган.

Калит сўзлар: тадбиркорлик даромади, тадбиркорлик даромади функциялари, инновацион функ­

ция, ташкилий­ҳуқуқий шакллар.

ХАЙДАРОВ М.Т., МУМИНОВ Н.Г. ФУНКЦИИ ПРЕДПРИНИМАТЕЛЬСКОГО ДОХОДА В

УСЛОВИЯХ СОВРЕМЕННОЙ ДЕЙСТВИТЕЛЬНОСТИ

В статье освещены сущность и функции предпринимательского дохода. Утверждается, что пред­

принимательский доход неотъемлемый элемент общества. Проанализированы основные особен­

ности предпринимательского дохода. Рассмотрены организационно­правовые формы получения 

и распределения предпринимательского дохода.

Ключевые слова: предпринимательский доход, функции предпринимательского дохода, иннова­

ционная функция, организационно­правовые формы.

KHAIDAROV M.T., MUMINOV N.G. FUNCTIONS OF ENTREPRENEURIAL INCOME IN CONDITIONS

OF MODERN REALITY

The article highlights the essence and functions of entrepreneurial income. It is argued that entrepreneurial 

income is an integral element of society. The main features of entrepreneurial income are analyzed. The 

organizational and legal forms of obtaining and distributing entrepreneurial income are considered.

Key words: entrepreneurial income, entrepreneurial income functions, innovation function, organizational 

and legal forms.

2

ИҚТИСОДИЁТ НАЗАРИЯСИ ВА МАКРОИҚТИСОДИЁТ / 

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ И МАКРОЭКОНОМИКА


background image

ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ

2022, 11(159)

Кириш.

Ишлаб чиқариш жараёнида иштирок этувчи 

ҳар бир ишлаб чиқариш омили омиллар бўйича 

тақсимот назариясига биноан ўз мукофотларини 

олишади – меҳнат – иш ҳақи, капитал – фоиз, ер – 

рента, тадбиркор – фойда. Назария бўйича даро­

мадни шаклланиши ва тақсимотининг ўта шаффоф 

тизими шакллангандай бўлади, аммо тадбиркор­

лик даромадини амалий жиҳатдан таърифлашда 

муаммолар  мавжуд

1

.  Биринчидан,  тадбиркор 

мустақил равишда фойдага эгалик қила ололмайди, 

у маблағни ўз меҳнати эвазига ҳақ сифатида кор­

хонадан тўғридан­тўғри ўзлаштира ололмайди, шу 

билан бирга тадбиркорнинг иш ҳақи расман бошқа 

ишчиларнинг иш ҳақидан бир неча баробар кўп 

булади. Иккинчидан, фойда турларининг кўп экан­

лиги уларнинг айнан қайси бирлари тадбиркорлик 

даромади эканлиги аниқлаштириш мураккаб жара­

ёндир. Учинчидан, тадбиркорлик даромади дара­

жасини баҳолаш муаммоси вужудга келади, яъни 

даромадни  тақсимланишида  тенглилик  тамойи­

лига амал қилиниши, бир омилни иккинчи омил 

томонидан эксплуатация қилинмаслиги. Тадбир­

корлик даромадини иқтисодий категория сифатида 

талқин қилинишида кўп муаммоларнинг мавжуд­

лиги ушбу тадқиқотни мақсадини белгилаб берди. 

Тадбиркорлик фаолиятининг асосий вазифаси тад­

биркорлик даромади ҳажмига таъсир кўрсатувчи 

омилларни бошқариш орқали максимал натижага 

эришишдир

2

.

Илмий муаммонинг қўйилиши.

Ўзбекистонда  хусусийлаштириш  жараён­

ларини  чуқурлашуви,  кичик  бизнесни  мамла­

кат иқтисодиётидаги аҳамиятини ортиб бориши 

ушбу соҳани кенг қамровда тадқиқ этишни тақозо 

этмоқда.  Соҳадаги  муаммоларни  турли  нуқтаи 

назардан тадқиқ этган олимлар талайгина. Маса­

лан, тадбиркорликнинг моҳияти нимадан иборат­

1

  Комарова Оксана Викторовна. Проблемы опре­

деления сущности «Предпринимательского дохода» 

как экономической категории // Universum: эконо­

мика и юриспруденция. 2015. №7 (18). URL: https://

cyberleninka.ru/article/n/problemy­opredeleniya­

suschnosti­predprinimatelskogo­dohoda­kak­

ekonomicheskoy­kategorii (дата обращения: 

29.12.2022).

2

  Мельников О.Н., Абрамов Е.Г. Предприниматель­

ский доход как функция формирования и исполь­

зования нематериальных активов организации // 

Вестник БГТУ имени В.Г. Шухова. 2007. №1. URL: 

https://cyberleninka.ru/article/n/predprinimatelskiy­

dohod­kak­funktsiya­formirovaniya­i­ispolzovaniya­

nematerialnyh­aktivov­organizatsii (дата обращения: 

29.12.2022).

лигини,  унинг  иқтисодий  моҳиятини  ва  ҳозирги 

замон ривожланиш хусусиятларини Половинкин 

П., Лезина М.

3

, van Praag C.M., Versloot P.H.

4

, Саты­

балдин  А.А.,  Кангалакова  Д.М.

5

  тадқиқотларида 

кузатиш мумкин.

Тадбиркорлик  фаолиятини  бошқаришнинг 

замонавий  хусусиятларини  Абулқосимов  Ҳ.П. 

ва  бошқалар  томонидан  тайёрланган  халқаро 

монографияда

6

,  ҳамда  Қосимова  Д.С.,  Адашев 

А.Ў.

7

ларнинг изланишларида тадқиқ этилгандир.

Тадбиркорлик даромади, унинг моҳияти, шак­

лланишининг хусусиятлари, тадбиркорлик даро­

мадларининг тенгсизлиги масалалари Мельников 

О.Н., Абрамов Е.Г.

8

, Рудакова О.В.

9

, Комарова О.В.

10

, 

3

  Половинкин П., Лезина М. Предприниматель­

ство как стратегический ресурс: экономическая сущ­

ность, процессы хозяйствования. МИР (Модерниза­

ция. Инновации. Развитие). 2012;3(3(11)):96­101.

4

  van Praag, C.M., Versloot, P.H. What is the value of 

entrepreneurship? A review of recent research. Small 

Bus Econ 29, 351–382 (2007). https://doi.org/10.1007/

s11187­007­9074­x

5

  Сатыбалдин А.А., Кангалакова Д.М. Влияние пан­

демии COVID 19 на развитие малого и среднего биз­

неса в Казахстане // Экономика и финансы (Узбеки­

стан), №11, 2021, С.25­30.

6

  Регулирование деятельности субъектов малого 

предпринимательства в начале XXI века: миро­

вой опыт: Абулкосимов Х.П., Бегжанов Э.О., Бого­

мазова И.В., Бондарева Я.Ю., Вдовиченко Л.Ю., Вла­

дыка М.В., Волосюк М.В., Гумилевский А.Б., Ефимова 

А.В., Жанназарова Г.К., Ильина Т.Г., Каз Е.М., Каз М.С., 

Кашпур В.В., Климова Т.Б., Куклина Т.В., Кулик А.М., 

Монакова Е.А., Маковеева В.В., Макушина А.Ю. и 

др.– Томск: Издательский Дом Томского государ­

ственного университета, 2020. – 332 с.

7

  Қосимова Д.С., Адашев А.Ў. Кичик бизнес субъ­

ектларини бошқариш тамойиллари ва уларнинг 

бошқарувдаги аҳамияти // Экономика и финансы 

(Узбекистан), №3, 2022, С.3­7. 

8

  Мельников О.Н., Абрамов Е.Г. Предприниматель­

ский доход как функция формирования и исполь­

зования нематериальных активов организации // 

Вестник БГТУ имени В.Г. Шухова. 2007. №1. URL: 

https://cyberleninka.ru/article/n/predprinimatelskiy­

dohod­kak­funktsiya­formirovaniya­i­ispolzovaniya­

nematerialnyh­aktivov­organizatsii (дата обращения: 

29.12.2022).

9

  Рудакова, О. В. Предприниматели: критерии при­

надлежности и механизм формирования доходов / 

О. В. Рудакова, Н. Г. Федорчук // Вестник ОрелГИЭТ. 

– 2011. – № 2(16). – С. 115­121. – EDN OJTZFR.

10

  Комарова Оксана Викторовна. Проблемы опре­

деления сущности «Предпринимательского дохода» 

как экономической категории // Universum: эконо­

мика и юриспруденция. 2015. №7 (18). URL: https://

cyberleninka.ru/article/n/problemy­opredeleniya­

suschnosti­predprinimatelskogo­dohoda­kak­

ekonomicheskoy­kategorii (дата обращения: 

29.12.2022).

3

ИҚТИСОДИЁТ НАЗАРИЯСИ ВА МАКРОИҚТИСОДИЁТ / 

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ И МАКРОЭКОНОМИКА


background image

ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ

2022, 11(159)

Абрамов  Е.Г.

1

,  Antonio  Lecuna

2

,  Block,  J.

3

ларнинг 

илмий изланишларида тадқиқ этилган.

Келтирилган  тадқиқотлар  моҳиятини  инкор 

қилмаган, балки улар натижаларига суянган ҳолда, 

тадбиркорлик даромадининг функциялари, бел­

гилари ва турларини аниқлаштириш, тадбиркор­

лик даромадини иқтисодий категория сифатида 

эътироф этиш, бу борадаги назарий ва методо­

логик муаммолардандир.

Тадқиқот усуллари

.  Тадқиқот  жараёнида 

илмий абстракция, таҳлил ва синтез, илмий ва 

умумий  таҳлил,  қиёслаш,  ўзаро  солиштирма 

таҳлил усулларидан кенг фойдаланилди.

Асосий таҳлил ва натижалар

Тадбиркорликни мавжудлиги ва келажакдаги 

ривожланиши ва тадбиркорлик даромади ўсиши 

аҳамиятини қайд этиб ўтиш зарур. Тадбиркорлик 

даромадини ривожланиши ва мустаҳкамланиши, 

ва  иқтисодий  ўсиш,  у  билан  боғлиқ  даромад, 

мамлакат иқтисодиётини ривожининг воситаси 

ҳисобланади.

Тадбиркорлик даромадининг моҳияти унга хос 

бўлган функциялар билан қўшилганда тўлиқроқ 

намоён бўлади. Бу функцияларга қуйидагиларни 

киритиш мумкин:

1.  Товар  (хизмат)ларни  ишлаб  чиқаришда, 

уларни  аниқ  истеъмолчига  етказишда  амалга 

ошувчи  умумиқтисодий  функция.  Тадбиркор­

лик даромадини олишга йўналтирилган тадбир­

корликни ривожлантириш иқтисодий ўсишнинг 

муҳим шартларидан бири ҳисобланади.

2.  Тадбиркорлик  даромадининг  иккинчи 

функцияси  тадбиркорларнинг  новаторликка 

йўналтирилган  ижодий  қобилиятини  моби­

лизациялаш  билан  боғлиқдир.  Тадбиркор­

лик қобилияти новаторликни, ишлаб чиқариш 

омиллари  (ер,  капитал  ва  меҳнат)ни  ноанъа­

навий қўшилишини тақозо қилади, ­ бу ҳам ўз 

навбатида  тадбиркорлик  даромадини  олишга 

қаратилгандир.  Унинг  аҳамияти  замонавий 

1

  Абрамов Е.Г. Предпринимательский доход как 

функция экономически обоснованного процесса 

формирования и использования нематериальных 

активов организации // Российское предпринима­

тельство. – 2006. – Том 7. – № 1. – С. 13­17.

2

  Antonio Lecuna (2019): Income inequality and 

entrepreneurship, Economic Research­Ekonomska 

Istraživanja, DOI: 10.1080/1331677X.2019.1663545

3

  Block, J. Corporate income taxes and 

entrepreneurship. IZA World of Labor 2021: 257 doi: 

10.15185/izawol.257.v2

илмий­техника  прогресси  шароитида  янада 

ошади.  Инновациялар  билан  боғлиқ  функ­

циянинг  кучайиб  бориши  натижасида  янги 

иқтисодий  муҳит  ёки  тадбиркорлик  дарома­

дини  сарфлаш  соҳаси  пайдо  бўлади.  Илмий­

техник  ишланмалар,  ёки  техника  ва  техноло­

гия янгиликларни амалиётга жорий этиш билан 

шуғулланаётган венчур тадбиркорлиги бозори 

кенгайиб бормоқда. Тадбиркорликнинг ахборот 

инфратузилмаси ривожланмоқда, керакли ахбо­

ротдан фойдаланиш ҳуқуқи кенгайиб бормоқда, 

патент­лицензия хизмати, банк ахбороти маъ­

лумотлари тармоғи мустаҳкамланиб бормоқда. 

Тадбиркорлик даромади, бир томондан, юқори 

инновацион  технологияларни  келажакдаги 

ривожланишига хизмат қилса, иккинчи томон­

дан, унинг ўзи янгиликларни амалиётга жорий 

этиш маҳсули ҳисобланади.

Инновация функцияси тадбиркорлик учун энг 

катта аҳамиятга эга. Бу функция фақатгина тад­

биркорлик даромадини олиш жараёнида янги 

ғоялардан  фойдаланиш  билан  боғлиқ  бўлмай, 

балки у қўйилган мақсадларга эришиш учун янги 

воситалар  ва  омилларни  ишлаб  чиқиш  билан 

ҳам боғлиқдир.

Ушбу функция қуйидаги йўналишларда амалга 

оширилиши мумкин:

●  янги,  истеъмолчига  маълум  бўлмаган 

неъматни тайёрлаш ёки у ё бу неъматнинг янги 

сифатини яратиш;

●  янги, бу тармоқда ҳали номаълум бўлган 

ишлаб чиқариш технологиясини жорий этиш;

●  янги  бозорни  ўзлаштириш,  яъни  аввал 

ушбу маҳсулот бу бозорда сотилмаган бўлиши 

керак;

●  хом  ашё  ёки  яримфабрикатларнинг 

янги  манбасини  топиш,  бу  манба  аввал  мав­

жуд бўлганми, агар бўлган бўлиб унга эришиш 

имкони бўлмаганми ёки у энди яратиладими – 

бунинг аҳамияти йўқ;

●  бозордаги  ҳолатнинг  ўзгариши,  хусу­

сан,  монопол  ҳолатни  вужудга  келтириш  ёки 

рақобатчилар монополиясига путур етказиш.

3.  Ресурс  функцияси,  такрор  ишлаб 

чиқариладиган,  ҳамда  чекланган  ресурсларни 

самарали,  рационал  ва  тежаб  сарфланишини 

назарда тутади. Ҳар қандай хўжалик фаолияти 

учун ишлаб чиқариш омилларини тўлиқ сафар­

бар қиладиган тадбиркорлик даромади зарур­

дир. Уларга, биринчи навбатда, табиий ресурс­

4

ИҚТИСОДИЁТ НАЗАРИЯСИ ВА МАКРОИҚТИСОДИЁТ / 

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ И МАКРОЭКОНОМИКА


background image

ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ

2022, 11(159)

лар  (ер,  қазилма  бойликлар  ва  сув)  киради. 

Ундан ташқари инвестицион ресурслар (маши­

налар,  ускуналар,  инструментлар,  транспорт, 

товар  ва  хизматларни  ишлаб  чиқарувчи  ва 

уларни  истеъмолчига  етказиб  берувчи  бошқа 

воситалар) муҳимдир. Алоҳида ресурс тури – бу 

инсон ресурсларидир. У ишчи кучининг сифат 

ва  сон  таркиби,  унинг  малакаси,  мутахассис­

лиги, бандлик даражаси, мотивацияланганлиги 

билан аниқланади. Ҳозирги даврда назария ва 

амалиётда урғу кўпроқ икки ресурс аҳамиятига 

қаратилмоқда: молиявий ресурслар ва тадбир­

корлик  қобилияти.  Тадбиркорлик  даромадини 

кўпайтириш  ишлаб  чиқаришни  кенгайтириш 

учун зарур бўлган молиявий ресурсларни таъ­

минлайди.

Ушбу  функция  зиддиятли  ва  икки  ёқлама 

характерга эга. Зиддиятлиликнинг моҳияти шун­

даки тадбиркор ресурс эгаси сифатида улардан 

рационал фойдаланишдан манфаатдордир, шу 

вақтнинг  ўзида  жамоа  ресурсларидан  (хусу­

сан, табиий) самарасиз фойдаланиши мумкин, 

бу борада жаҳон амалиётида кўпгина мисоллар 

мавжуд. 

Шу сабабдан давлатнинг тартибга солиш роли 

муҳим аҳамиятга эга бўлиб боради, ҳамда тад­

биркорнинг ресурс функциясини нотўғри амалга 

оширганлиги учун жавобгарлик шаклларини бел­

гилайди.

4.  Ташкилотчилик  функцияси,  тадбиркор 

томонидан ўз ишини ташкиллаштириш бўйича 

мустақил қарор қабул қилишида, фаолият стра­

тегиясини шакллантиришда, бошқарув услубини 

танлашда намоён бўлади. Бу функция охир нати­

жада товар ва хизматларни ишлаб чиқаришни 

ошишига,  иқтисодиётнинг  самарадорлигини 

ошишига сабабчи бўлади. Шундай қилиб, тадбир­

корлик даромадини олишга қаратилган бу функ­

ция кенгайтирилган такрор ишлаб чиқаришни 

таъминловчи ишлаб чиқариш омилларини сама­

рали бирлашишини амалга оширади. Тадбиркор 

ўз  қобилиятидан  фойдаланиб  ишлаб  чиқариш 

омилларини  шундай  бирлашиши  ва  комбина­

циясини таъминлайдики, бунда юқори даромад 

олиш мақсадига эришилади.

5.  Тадбиркорлик  даромадининг  ижтимоий 

функцияси,  даромад  олишни  максималлаш­

тиришга  қаратилган  жамиятдаги  ижтимоий 

ҳамкорликни  таъминлашда  намоён  бўлади. 

Бу функция янги ижтимоий қатламни (уддабу­

рон,  мустақил  хўжалик­иқтисодий  фаолиятни 

хоҳловчи, таваккалчиликка қодир, ташқи муҳит 

қаршилигини  енгиб  ўта  оладиган,  қўйилган 

мақсадларга эриша оладиган одамлар) шаклла­

нишида намоён бўлади.

Тадбиркорлик даромадининг ижтимоий функ­

цияси ишсизликни қисқариши, ёлланма ишчи­

ларни иш ўринлари сонини кўпайишида намоён 

бўлади, бу эса ўз навбатида иқтисодий ва ижти­

моий жиҳатдан тадбиркорлик фирмалари фао­

лиятининг барқарор ва самаралилиги, тадбир­

корлиги даромадининг юқорилигига боғлиқдир.

Демократик давлатларда тадбиркорлик даро­

мади  доимо  жамиятнинг  ажралмас  элементи 

ҳисобланиб  келган.  Тадбиркорлик  фаолияти 

билан  шуғулланиш  ҳуқуқи  кўпгина  мамлакат­

ларда  асосий  қонун  (Конституция)  билан  бел­

гилаб қўйилган. Ўзбекистон Республикаси Кон­

ституциясида “Давлат истеъмолчиларнинг ҳуқуқи 

устунлигини ҳисобга олиб, иқтисодий фаолият, 

тадбиркорлик  ва  меҳнат  қилиш  эркинлигини, 

барча мулк шаклларининг тенг ҳуқуқлилигини 

ва ҳуқуқий жиҳатдан баб­баравар муҳофаза эти­

лишини кафолатлайди,”

1

 ­ деб  қайд этилган.

Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодек­

сида тадбиркорлик фаолияти тўғрисида қуйидаги 

фикр  билдирилган  –  фуқаро  якка  тадбиркор 

сифатида  давлат  рўйхатидан  ўтказилган  пайт­

дан  бошлаб  тадбиркорлик  фаолияти  билан 

шуғулланишга ҳақлидир

2

.

Тадбиркорлик  даромадининг  асосий  бел­

гиларига  қуйидагилар  киради:  тадбиркор­

лик  даромади  келиб  чиқадиган  фаолиятнинг 

мустақиллиги;  уни  олиш  билан  боғлиқ  тавак­

калчиликнинг  мавжудлиги;  унинг  келиб  туши­

шини мунтазамлиги; мол­мулкдан фойдаланиш, 

товарларни сотиш, ишларни бажариш ёки хиз­

матлар кўрсатишдан тушумларнинг келиб тушиш­

нинг асослилиги; манбаларнинг легаллиги, яъни 

қонунчиликда  белгиланган  тартибда  юридик 

рўйхатдан ўтказиш.

Тадбиркорлик даромади белгиларини юридик 

жиҳатдан белгилаб қўйиш катта аҳамиятга эга­

дир. Афсуски, ҳозирги вақтга қадар у ёки бу тур­

1

  Ўзбекистон Республикаси Конституцияси. 

08.12.1992 й.,. 53­модда.

2

  Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодекси. 

Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлисининг 

29.08.1996 й. 257­I­сон қарорига мувофиқ 1997 йил­

нинг 1 мартидан кучга киритилган. 24­модда

5

ИҚТИСОДИЁТ НАЗАРИЯСИ ВА МАКРОИҚТИСОДИЁТ / 

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ И МАКРОЭКОНОМИКА


background image

ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ

2022, 11(159)

даги тушумларни тадбиркорлик даромади экан­

лигини, яъни тадбиркорлик фаолияти натижаси 

ёки йўқлигини аниқловчи сон ёки сифат мезони 

мавжуд эмас. Натижада амалиётда кўпинча баҳс 

ва мунозаралар вужудга келади. У ёки бу хўжалик 

фаолиятини мунтазамлиги даражасини аниқлаш 

жараёни энг муаммоли ҳисобланади.

Тадбиркорлик даромади турларини тасниф­

лашга  келганда,  у  асосан  назарий  жиҳатга  эга 

эканлигини  қайд  этиш  зарур.  Ундан  ташқари, 

илмий адабиётларда ушбу масала бўйича ягона 

фикр мавжуд эмас. Асосий баҳс тадбиркорлик 

даромади  амал  қилаётган  жараёнда  олинади­

ган пировард маҳсулотнинг моддийлашганлиги 

даражасидан келиб чиқади. Баъзи муаллифлар 

пировард маҳсулот сифатида фақатгина моддий 

предметларни (стол, мебель, маиший техника ва 

бошқ.) назарда тутишса, бошқалари эса пиро­

вард маҳсулот ёки даромад сифатида олинаётган 

хизматларни ҳам, шу жумладан, таълим, меди­

цина, консалтинг хизматлари ва бошқаларни ҳам 

назарда тутишади.

Тадбиркорлик  даромади  турлари  муаммо­

сининг юридик томони унинг баъзи турларини 

давлат томонидан тартибга солиш заруратидан 

келиб чиқади. Қонунчилик белгилаганки, легал 

фаолият  натижасида  тадбиркорлик  даромади­

нинг  ҳар  қандай  турини  олиш  мумкин,  аммо 

қонунчилик билан белгиланган тадбиркорлик­

нинг баъзи турлари билан юридик шахс махсус 

рухсат  (лицензия)  асосида  фаолият  юритиши 

мумкин. Лицензиялар талаб этиладиган фаолият 

турлари рўйхати «Фаолиятнинг айрим турларини 

лицензиялаш тўғрисида”ги Қонун, ҳамда тадбир­

корлик даромадининг алоҳида турларини тар­

тибга  солувчи  бошқа  қонунчилик  ҳужжатлари 

билан белгилангандир.

Фуқаролик қонунчилиги билан белгиланган 

тадбиркорлик  даромадини  амалга  ошириш­

нинг  ташкилий­ҳуқуқий  шаклларини  турли­

туманлигига қарамасдан Ўзбекистон Республика­

сида унинг қуйидаги турлари кенг тарқалгандир: 

масъулияти чекланган жамият, ёпиқ акционерлик 

жамияти, очиқ акционерлик жамияти, юридик 

шахс ташкил этмасдан индивидуал тадбиркорлик, 

ишлаб  чиқариш  кооперативи  ва  деҳқон  (фер­

мер) хўжалиги. Бошқа ташкилий­ҳуқуқий шак­

лларга келганда улар амалиётда жуда кам учра­

шини айтиб ўтиш зарур.

Хулосалар.

Тадбиркорлик  даромади  турлари  бўйича 

амалга  оширилаётган  таснифлашнинг  асосий 

мезони сифатида такрор ишлаб чиқариш жара­

ёнининг таркибини (ишлаб чиқариш, айирбош­

лаш,  тақсимот,  истеъмол)  ажратиб  кўрсатиш 

мақсадга  мувофиқдир  деб  ҳисоблаймиз.  Шу 

сабабдан,  тадбиркорлик  даромади  ишлаб 

чиқариш, тижорат, молиявий фаолият, хизмат­

лар кўрсатиш, илмий тадқиқотлар, ноширчилик 

фаолияти,  патентлаш,  консалтинг  фаолияти  ва 

бошқалар натижаси бўлиши мумкин.

Тадбиркорлик  даромадининг  иқтисодий 

моҳияти  тадбиркорларнинг  асосий  ишлаб 

чиқариш  омиллари  бўйича  хўжалик  юритиш 

монополияси  сифатида  намоён  бўлади,  унинг 

доирасида  дастлаб  авансланган  капиталнинг 

фойдаланиш қиймати қўлланилади.

Ижтимоий  меҳнат  тақсимотининг  ривож­

ланиши ва капиталнинг пайдо бўлиши жараё­

нида тадбиркорлик фаолияти алоҳида фаолият 

ва  ишлаб  чиқариш  омили  сифатида  намоён 

бўлиши  тадбиркорлик  даромадининг  муҳим 

иқтисодий шарт эканлигини кўрсатади. Тадбир­

корлик даромадининг унинг меҳнатига асослан­

ганлиги  ушбу  иқтисодий  категория  ижтимоий 

меҳнат тақсимотининг ривожланиши натижаси 

сифатида қаралиши лозим. Бунда тадбиркорнинг 

меҳнат фаолияти ва ёлланма раҳбар ва ишчи­

ларнинг меҳнати фарқланади.

Тадбиркор томонидан яратилган янги қиймат 

­  тадбиркорлик  даромади  миқдоридан  ошиб 

кетиши  ва  унинг  миқдори  рақобат  асосида 

бошқарув  самараси  натижасида  шаклланган­

лиги, у жалб қилаолган капитал, банк фоизлар 

ўртасидаги ва ер ижараси хусусиятлари билан 

асосланиши мумкин, ва ҳар бир тадбиркорнинг 

ўзига хос уддабуронлиги билан боғлиқ.

Ўзбекистонда тадбиркорлик ривожланишида 

тадбиркорлик  даромадининг  чекланишининг 

асосий сабаби ­ ишлаб чиқариш жараёнининг 

барча омилларининг ўзаро таъсири учун муво­

занатсиз шароитлар, тадбиркорлик субъектлари 

ўртасидаги  етарли  даражада  самарали  муно­

сабатлар  ривожланмаганлиги,  ва  қонунчилик 

ҳар  доим  ҳам  самарали  бажарилмаслиги  деб 

баҳоласа бўлади. 

6

ИҚТИСОДИЁТ НАЗАРИЯСИ ВА МАКРОИҚТИСОДИЁТ / 

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ И МАКРОЭКОНОМИКА


background image

ИҚТИСОД ВА МОЛИЯ / ЭКОНОМИКА И ФИНАНСЫ

2022, 11(159)

Адабиётлар рўйхати:

1. Комарова  Оксана  Викторовна.  Проблемы  определения  сущности  «Предпринима­

тельского дохода» как экономической категории // Universum: экономика и юриспруден­

ция. 2015. №7 (18). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/problemy­opredeleniya­suschnosti­

predprinimatelskogo­dohoda­kak­ekonomicheskoy­kategorii (дата обращения: 29.12.2022).

2. Мельников О.Н., Абрамов Е.Г. Предпринимательский доход как функция формиро­

вания и использования нематериальных активов организации // Вестник БГТУ имени В.Г. 

Шухова. 2007. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/predprinimatelskiy­dohod­kak­funktsiya­

formirovaniya­i­ispolzovaniya­nematerialnyh­aktivov­organizatsii (дата обращения: 29.12.2022).

3. Половинкин П., Лезина М. Предпринимательство как стратегический ресурс: эконо­

мическая сущность, процессы хозяйствования. МИР (Модернизация. Инновации. Разви­

тие). 2012; 3 (3(11)):96­101.

4. van Praag, C.M., Versloot, P.H. What is the value of entrepreneurship? A review of recent 

research. Small Bus Econ 29, 351–382 (2007). https://doi.org/10.1007/s11187­007­9074­x

5. Сатыбалдин А.А., Кангалакова Д.М. Влияние пандемии COVID 19 на развитие малого и 

среднего бизнеса в Казахстане // Экономика и финансы (Узбекистан), №11, 2021, С.25­30.

6. Регулирование  деятельности  субъектов  малого  предпринимательства  в  начале  XXI 

века: мировой опыт: Абулкосимов Х.П., Бегжанов Э.О., Богомазова И.В., Бондарева Я.Ю., 

Вдовиченко Л.Ю., Владыка М.В., Волосюк М.В., Гумилевский А.Б., Ефимова А.В., Жанназа­

рова Г.К., Ильина Т.Г., Каз Е.М., Каз М.С., Кашпур В.В., Климова Т.Б., Куклина Т.В., Кулик А.М., 

Монакова Е.А., Маковеева В.В., Макушина А.Ю. и др.– Томск: Издательский Дом Томского 

государственного университета, 2020. – 332 с.

7. Қосимова Д.С., Адашев А.Ў. Кичик бизнес субъектларини бошқариш тамойиллари ва 

уларнинг бошқарувдаги аҳамияти // Экономика и финансы (Узбекистан), №3, 2022, С.3­7. 

8. Рудакова, О. В. Предприниматели: критерии принадлежности и механизм формиро­

вания доходов / О. В. Рудакова, Н. Г. Федорчук // Вестник ОрелГИЭТ. – 2011. – № 2(16). – С. 

115­121. – EDN OJTZFR.

9. Абрамов Е.Г. Предпринимательский доход как функция экономически обоснованного 

процесса формирования и использования нематериальных активов организации // Рос­

сийское предпринимательство. – 2006. – Том 7. – № 1. – С. 13­17.

10. Antonio  Lecuna  (2019):  Income  inequality  and  entrepreneurship,  Economic  Research­

Ekonomska Istraživanja, DOI: 10.1080/1331677X.2019.1663545

11. Хайдаров М.Т., Муминов Н.Г. Тадбиркорлик фаолиятининг назарий асослари ва вази­

фалари. “Иқтисод ва молия” 2022 № 10

12. Block, J. Corporate income taxes and entrepreneurship. IZA World of Labor 2021: 257 doi: 

10.15185/izawol.257.v2

13. Ўзбекистон Республикаси Конституцияси. 08.12.1992 й.,. 53­модда.

14. Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодекси. Ўзбекистон Республикаси Олий Маж­

лисининг 29.08.1996 й. 257­I­сон қарорига мувофиқ 1997 йилнинг 1 мартидан кучга кири­

тилган. 24­модда

7

ИҚТИСОДИЁТ НАЗАРИЯСИ ВА МАКРОИҚТИСОДИЁТ / 

ЭКОНОМИЧЕСКАЯ ТЕОРИЯ И МАКРОЭКОНОМИКА

Библиографические ссылки

Комарова Оксана Викторовна. Проблемы определения сущности «Предпринима­тельского дохода» как экономической категории // Universum: экономика и юриспруден­ция. 2015. №7 (18). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/problemy­opredeleniya­suschnosti­predprinimatelskogo­dohoda­kak­ekonomicheskoy­kategorii (дата обращения: 29.12.2022).

Мельников О.Н., Абрамов Е.Г. Предпринимательский доход как функция формиро­вания и использования нематериальных активов организации // Вестник БГТУ имени В.Г. Шухова. 2007. №1. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/predprinimatelskiy­dohod­kak­funktsiya­formirovaniya­i­ispolzovaniya nematerialnyh­aktivov­organizatsii (дата обращения: 29.12.2022).

Половинкин П., Лезина М. Предпринимательство как стратегический ресурс: эконо­мическая сущность, процессы хозяйствования. МИР (Модернизация. Инновации. Разви­тие). 2012; 3 (3(11)):96­101.

van Praag, C.M., Versloot, P.H. What is the value of entrepreneurship? A review of recent research. Small Bus Econ 29, 351–382 (2007). https://doi.org/10.1007/s11187­007­9074­x

Сатыбалдин А.А., Кангалакова Д.М. Влияние пандемии COVID 19 на развитие малого и среднего бизнеса в Казахстане // Экономика и финансы (Узбекистан), №11, 2021, С.25­30.

Регулирование деятельности субъектов малого предпринимательства в начале XXI века: мировой опыт: Абулкосимов Х.П., Бегжанов Э.О., Богомазова И.В., Бондарева Я.Ю., Вдовиченко Л.Ю., Владыка М.В., Волосюк М.В., Гумилевский А.Б., Ефимова А.В., Жанназа­рова Г.К., Ильина Т.Г., Каз Е.М., Каз М.С., Кашпур В.В., Климова Т.Б., Куклина Т.В., Кулик А.М., Монакова Е.А., Маковеева В.В., Макушина А.Ю. и др.– Томск: Издательский Дом Томского государственного университета, 2020. – 332 с.

Қосимова Д.С., Адашев А.Ў. Кичик бизнес субъектларини бошқариш тамойиллари ва уларнинг бошқарувдаги аҳамияти // Экономика и финансы (Узбекистан), №3, 2022, С.3­7.

Рудакова, О. В. Предприниматели: критерии принадлежности и механизм формиро­вания доходов / О. В. Рудакова, Н. Г. Федорчук // Вестник ОрелГИЭТ. – 2011. – № 2(16). – С. 115­121. – EDN OJTZFR.

Абрамов Е.Г. Предпринимательский доход как функция экономически обоснованного процесса формирования и использования нематериальных активов организации // Рос­сийское предпринимательство. – 2006. – Том 7. – № 1. – С. 13­17.

Antonio Lecuna (2019): Income inequality and entrepreneurship, Economic Research­Ekonomska Istraživanja, DOI: 10.1080/1331677X.2019.1663545

Хайдаров М.Т., Муминов Н.Г. Тадбиркорлик фаолиятининг назарий асослари ва вази­фалари. “Иқтисод ва молия” 2022 № 10

Block, J. Corporate income taxes and entrepreneurship. IZA World of Labor 2021: 257 doi:

15185/izawol.257.v2

Ўзбекистон Республикаси Конституцияси. 08.12.1992 й.,. 53­модда.

Ўзбекистон Республикаси Фуқаролик Кодекси. Ўзбекистон Республикаси Олий Маж­лисининг 29.08.1996 й. 257­I­сон қарорига мувофиқ 1997 йилнинг 1 мартидан кучга кири­тилган. 24­модда

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов