Применение гранул альбена при лечении стронгилятозов коз

inLibrary
Google Scholar
Журнал:
Выпуск:
CC BY f
179-180
57

Скачивания

Данные скачивания пока недоступны.
Поделиться
Хушназаров, А., & Тайлаков, Т. (2019). Применение гранул альбена при лечении стронгилятозов коз. in Library, 19(2), 179–180. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/archive/article/view/32995
Алишер Хушназаров, Ветеринарный научно-исследовательский институт

Xushnazarov Alisher Xudoyberdi o'g'li 1993 yil Samarqand viloyati Narpay tumanida ziyoli oilada davallud topgan ma'lumoti oliy. 2016 yilda Samarqand qishloq xo'jalik institutinining Veterinariya fakultetini tugatgan. 2018 yilda Samarqand veterinariya meditsinasi institutining Parazitologiya ta'lim yo'nalishi bo'yicha magistraturani tamomlagan. Bir muddat O'zbekiston yoshlar ittifoqining SamVM instituti yetakchisi lavozimida faoliyat yuritgan. 2018-2021 o'quv yillarida Samarqand davlat veterinariya meditsinasi, chorvachilik va biotexnologiyalar universitetining tegishli kafedralarida assistent o'qituvchi lavozimida pedagogik faoliyatini olib borgan.  2021 yilada 03.00.06-zoologiya ixtissosligi bo'yicha Stajyor tadqiqotchilik bo'yicha tahsil olgan. 2021-2023 yillarda esa ushbu oliygohda ushbu ta'lim shefri bo'yicha (PhD) doktoranturani tugatgan.

Bugungi kunda Respublikamizda jadal rivojlanib borayotgan Q/Xning kichik tarmog'i bo'lgan Quyonchilik yo'nalishida ilmiy izlanishlarini olib bormoqda.

Veterinariya ilmiy tadqiqot-instituti Kichik ilmiy xodimi Alisher Xushnazarovning qishloq xo'jalik hayvonlarini asrash, saqlash, parvarishlash, ayrim kasalliklarini diagnostika qilish, davolash va ushbu tarmoqdagi mavjud muammo, kamchiliklarni bartaraf qilishga tegishli 50 dan ortiq O'quv uslubiy qo'lanma, tavsiyanoma, maqola va tezislar muallifi.

0
Цитаты
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В данной статье представлена ​​информация об использовании гранул альбена при лечении стронгилоидоза у коз.


background image

179

Фойдаланилган адабиётлар

1.

Быстрова И.Ю. Биофизические свойства копытцевого рога и формирование копытец

крупного рогатого скота под влиянием генетических и технологических факторов. Автореф.
дисс...с-х наук. Рязань, 2008. 26 с.

2.

Гимранов В.В. Обоснование и разработка комплексных методов диагностики, лечения и

профилактики гнойно-некротических поражений в области пальцев у крупного рогатого скота.
Автореф. дисс.-.докт.вет.наук, Казань, 2006. 24 с.

3.

Идогов В.В. Лечение коров больных гнойным пододерматитом с применением

биологических активных сорбентов. Автореф. дисс...канд.вет.наук. Ульяновск, 2011.19 с.

4.

Кириллов А.А. Комплексный метод лечения коров, больных гнойным пододерматитом.

Автореф. дисс...канд.вет.наук. Санкт Петербург, 2009. 22 с.

УДК: 619:636.3:576.895

ЭЧКИЛАРНИНГ СТРОНГИЛЯТОЗЛАРИНИ ДАВОЛАШДА АЛБЕН

ГРАНУЛАСИНИ ҚЎЛЛАШ

Тайлаков Т.И., Хушназаров А.

Аннотация.

Эчкиларнинг

стронгилятоз

касалликларини

даволашда

янги

антгелъминтикларнинг самарадорлиги ўрганилди.

Калит сузлар:

Гельминт, стронгилятоз, гемонхоз, маршаллагия, трихостронгилус,

немотодирус, хабертия, Фюллеборн, Дарлинг, алъбен

-

грануласи.

Кириш.

Кавшовчи ҳайвонларнинг ҳазм органларида Strongylata кенжа туркумига мансуб

тўртта сила вакиллари паразитлик килиб турли касалликларни содир этади. Бу кенжа туркумга
мансуб нематодларнинг паразитлик килиш жойлари, ривожланиш босқичлари. эпизоотологияси,
патогенези ва ушбу қўзғатувчилар томонидан содир этиладиган касалликларни клиник кечиши,
хамда даволаш ва олдини олиш чора- тадбирларида бир-бирига ўхшашлик мавжуд. Ошқазон-ичак
стронгилятоз қўзғатувчиларининг анатомо-морфологияси худди отларнинг ҳазм орган стронгилятоз
қўзғатувчиларига ўхшаш бўлиб, Strongylata кенжа туркумининг у ёки бу авлодига қараб танаси узун
ёки киска бўлиши мумкин.

Стронгилята кенжа туркумига кирувчи қўзғатувчиларнинг барчаси геогельминт,

ривожланишида оралик ва кўшимча хўжайинлар иштирок этмайди, яъни тўғридан-тўғри
ривожланади. Ошқазон-ичак стронгилятозларидан трихостронгилидозлар (гемонхоз, остертагиоз,
нематодироз. трихостронгилёз, маршаллагиоз, коопериоз ва бошқалари) кўпроқ учрайди.

Стронгилятоз касалликлар Республикамизнинг барча минтақаларида кенг таркалган, кўпроқ

ёш моллар орасида йил давомида учрайди. Стронгилятозлар тарқалишининг мавсумийлиги турли
зоналарда учраши ва ҳайвонларнинг ёшига боғлиқлиги каби кўрсаткичлари муҳим аҳамиятга эга.

Стронгилятоз

касалликларининг

олдини

олиш

максадида

ўтказиладиган

гельминтсизлантириш тадбирлари зона шароитини ҳисобга олган холда амалга оширилади.

Тог ва тог олди зоналарида ёш моллар икки марта

-

октябр ва январ ойларида

гельминтсизлантирилса, катта ёшдаги эчкилар орасида бу тадбир январ ва июи ойларида
ўтказилади. Суториладиган зоналарда ёш моллар январ ойида ёки февралнинг бошларида
гельминтсизлантирилиб, капа ёшдагилари эса куз фаслида - отар яйловдан қайтгандан сўнг
гельминтсизлантирилади. Улар орасида (асосан нимжон эчкиларда) иккиламчи танлаб
ўтказиладиган гельминтсизлантириш тадбирларини қўзилатиш мавсумидан кейинги даврга
режалаштириш лозим. Кейинги йилларда эчкилар орасида стронгилятоз касалликлар сезиларли
даражада ўсганлигини гувоҳи бўлмокдамиз. Стронгилятоз касалликлари Республикамизнинг барча
минтақаларида кенг тарқалган. кўпроқ ёш улоқлар орасида йил давомида учрайди.


background image

180

Тадқиқот хажмя ваусуллари;

Илмий тадқиқот ишлари Нарпай тумани Нўғай м^ҳалла фуқоралар йигини қудудидаги аҳоли

эчкиларида олиб борилди. Тадқиқот ўтказиш учун табиий зарарланган 20 бош эчки ажратиб олиниб,
аналог қоидаларига асосланиб 10 бошдан 2 гурухга бўлинди.

Биринчи гуруҳ тажриба гуруҳи ҳисобланиб бу эчкиларга Албен грануласи (I гр препаратда

200 мг албендазол мавжуд) антгелминтигидан 10 кг тана оғирлигига 0,25 гр миқдорига оғиз орқали
эрталаб оч қоринга ичирилди. Антгелминтик дориси берилгандан сўнг икки соат ўтгач эчкилар
озиқлантирилди.

Иккинчи гуруҳ эчкилар, назорат гуруҳи ҳисобланиб, ҳеч қандай антгельминтик дори

воситалари берилмади. Кунлик рацион асосида озйқлантириб борилди. Антгельминтик дори
воситалари берилгандан сўнг 24-48 соатларда тажрибадаги хайвонлардан тезак намуналари олиниб
гельминта копрология текширув усулларидан Фюллеборн ва Дарлинг усулларида текширилди.

Тадқиқот натижалари:

Тадқиқот натижаларидан кўриниб турибдики тажриба гуруҳидаги эчкилардан тажриба

бошида тезак намуналари олиниб гельминтокопрологик текширув усуллари ёрдамида инвазия
интенсивлиги аниқланганда маршаллагия авлоди вакиллари 32,6 нусхани, гемонхус авлоди
вакиллари 30,8 нусха, трихотронгилус авлоди вакиллари 32,4 нусха, немотодирус авлоди вакиллари
31,9 нусха, хабертия авлоди вакиллари 26,6 нусхани ташкил этган бўлса албен грануласи
берилгандан сўнг 24 соат ўтгач маршаллагия авлоди вакиллари 11,3 нусхани, гемонхус авлоди
вакиллари 9,6 нусха, немотодирус авлоди вакиллари 10,4 нусха, хабертия авлоди вакиллари 8,6
нусхани ташкил этди. 48 соат ўтгандан сўнг текшириш натижаларида маршаллагия, гемонхус,
трихостонгилус, нематодирус ва хабертия тухумлари топилмади.

Назорат гуруҳидаги текшириш натижалари шуни курсатдики инвазия интенсивлиги

ўзгаришсиз қолганлигини гувоҳи бўлдик.

Ҳулоса қилиб айтиш мумкинки Албен грануласи стронгилятозларни даволашда 100%

самара беради.

Фойдаланилган адабиётлар

1.

Иргашев И.Х. Гельминтозы мелкого рогатого скота в условиях Узбекистана.

//Автореф.док.дисс... М. 1963. -24 с.

2.

Тайлоков Т.И. Стронгилятозларга қарши курашиш усулларини таком иллаштириш.

//

Автореф.канд.дисс.,Самарканд, 1998. -21с.

1

3.

Иргашев И. X. Тайлоқов Т.И. Антгелминтикли минерал тузли яламани қўллаш.

Проблемы биологии и медицины. Самарканд 1998.№3. с. 108-111.

4.

Тайлоқов Т.И. Чорвачилйкда антгелминтикли минерал тузли яламани кўллаш.

Сборник науч. Трудов молодых ученных и специалистов СамСХИ. Самарканд. 1998.с. 58-бет

UDK: 614.449.932

KEMIRUVCHILARGA QARSHI KURASH CHORA-TADBIRLARI

D.Saydaliev dotsent, B.B.Yorbekov talaba.

Annotatsiya:

Ko’pchilik chorvachilik binolarida yetarlicha ozuqa bazasi, talab darajasidagi

mikroklimat binolarga kirish osonligi sichqonslmon kemiruvchilar in qurishi va ko'payishi iichun qulay
sharoit

nug’dihfli.

Ozuqa yetarli bo'lsa kemiruvchilar Juda tez ko’payadi, sababi kalamushlar 3-4 oylikda,

sichqonlar esa 1-2 oylikda jinsiy yetiladi. Bo’g’ozlik davri kulrang kalamushlarda 21-25 kun boTib, bir
yilda 4-8 marta nasi qoldiradi va har safar 6-12 boshgacha bola tug’iladi. Sichqonlarda bo’g’ozlik davri 18-
20 kun va har safar 8

j

l 0 tagacha bolalaydi.

sic

ifk
jo’
,
xo
bu:
tor
ele

bo
his
(re

ka
tri
si<

ol
se
df

D
b<
Pi
in
q;
ta

IT
К
k ti

q b

u

X

a

i

:
t

1 1

1

Библиографические ссылки

Иргашев И.Х. Гельминтозы мелкого рогатого скота в условиях Узбекистана. // Автореф.док.дисс... М. 1963. -24 с.

Тайлоков Т.И. Стронгилятозларга қарши курашиш усулларини таком иллаштириш. //Автореф.канд.дисс.,Самарканд, 1998. -21с. 1

Иргашев И. X. Тайлоқов Т.И. Антгелминтикли минерал тузли яламани қўллаш. Проблемы биологии и медицины. Самарканд 1998.№3. с. 108-111.

Тайлоқов Т.И. Чорвачилйкда антгелминтикли минерал тузли яламани кўллаш. Сборник науч. Трудов молодых ученных и специалистов СамСХИ. Самарканд. 1998.с. 58-бет