130
также самой молодёжи, в просвещении которых важную роль играют, как
педагоги учебных заведений, так и молодёжные лидеры по вопросам духовности
и просвещения. При этом, деятельность маслахатчи должна осуществляться
посредством
сотрудничества
с
различными
заинтересованными
и
ответственными организациями, включая органы внутренних дел.
Для расширения знаний по информационной безопасности у ёшлар етакчиси
необходимо проводить для них семинары
-
тренинги, лекции, размещать
информацию в специализированных СМИ о методах работы, последних
тенденциях развития проблематики ИБ, повышать их компетенции по
использованию новых технических и информационных средств связи, таких как
мобильные телефоны, компьютеры, планшеты, плейеры, спутниковое
телевидение, интернет и другие. Особое внимание следует уделить разработке
специализированных сайтов для молодёжных лидеров, где они могли бы найти
информацию: о возрастных особенностях детей; по психолого
-
педагогическим
аспектам воспитания в духе национальных традиций и общечеловеческих
ценностей; о методах работы с родителями и молодёжью по обеспечению
информационной безопасности; о влиянии информации на семью, на сохранение
стабильности мира в стране; об эффективных способах организации досуга и
других.
Использованная литература:
1.
Мирзажонова
Э.
Т.
АКТУАЛЬНОСТЬ
ПРОФЕССИОНАЛЬНО
-
ПСИХОЛОГИЧЕСКОЙ
ДИАГНОСТИКИ
В
УСЛОВИЯХ
ЦИФРОВИЗАЦИИ
ОБРАЗОВАНИЯ //VIII Махмутовские чтения. Интеграция региональной системы
профессионального образования в европейское пространство. –
2021.
–
С. 301
-306.
2.
Abdukadirova, L. Y., & Mirzajonova, E. T. (2021). The importance of reading
competencies in the context of the “industry 4.0” industrial revolution.
Academicia: An
International Multidisciplinary Research Journal
,
11
(1), 205-210.
3.
ET Mirzajonova.
O ‘SMIR YOSHDAGI O ‘QUVCHILARDA AXBOROTDAN
FOYDALANISH MADANIYATINI SHAKLLANTIRISHNING ILMIY NAZARIY ASOSLARI //
Finland
International
Scientific
Journal
of
Education
…,
2023
https://scholar.google.com/scholar?oi=bibs&cluster=18340510467679194562&btnI=1
4. ET Mirzajonova, HI Toshmamat
o‘g‘
li. TALABALARNI VATANPARVARLIK
TARBIYASI JAMIYAT HAYOTIYLIGINING AXLOQIY ASOSI SIFATIDA // IJODKOR
O‘
QITUVCHI 2 (20), 82-85
5. ET Mirzajonova, OR Parpiyeva. Modern special preschool education: problems
and solutions // Journal of Pedagogical Inventions and Practices 9, 100-106
ЗАМОНАВИЙ МАКТАБ ЎҚИТУВЧИСИ БИЛАН ЎҚУВЧИЛАРИ ЎЗАРО
МУНОСАБАТЛАРИНИНГ ПСИХОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ
Ибодуллаева И.Н, Ажиниёз номидаги НДПИ докторанти,
Қорақалпоғистон Республикаси
Аннотация.
Мазкур мақолада замонавий мактаб ўқитувчиси билан
ўқувчилари ўзаро муносабатларининг психологик хусусиятлари ёритилган.
Калит сўзлар:
замонавий мактаб ўқитувчиси, муносабат, психологик
хусусиятлар, ўспиринлик даври, ўқитувчи психологик портрети.
131
Жаҳондаги барча мамлакатларда ижтимоий
-
иқтисодий муносабатлар
ривожланиши
-
нинг замонавий шароитида хизмат коллективларида шахслараро
муносабатларга таъсир кўрсатишнинг норасмий дастакларининг роли сезиларли
даражада ошиб бормоқда. Шу муносабат билан етакчилик ҳодисасини ўрганиш
фуқаролик жамиятининг турли соҳаларида айниқса, долзарблик касб этмоқда.
Бугунги кунда Янги Ўзбекистоннинг умумий ўрта таълим тизимида илғор
халқаро тажриба ва жамиятнинг замонавий талабларига мувофиқ равишда
сифатли таълим олиш имкониятларини яратиш, халқ таълими муассасаларининг
моддий
-
техник базасини мустаҳкамлаш ва бюджетдан маблағ билан
таъминлашнинг самарадорлигини ошириш, ёшлар таълим
-
тарбияси учун
қўшимча шароитлар яратишга қаратилган чора
-
тадбирларни амалга ошириш
юзасидан изчил ислоҳотлар амалга оширилмоқда.
Бунда ўқитувчининг ширинсуханлиги мужассамлашган нотиқлик санъати
ҳамда актёрлик қобилиятини намоён қила олишини алоҳида эътироф этиш керак.
Ўқитувчи актёрдек тайёр
текстни ёд олмайди, бироқ у ҳар гал такрорланмас
вазиятда ижод қилади. Сўз билан оғзаки таъсир ўтказиш ўқитувчидан фикрларни,
педагогик қобилият техникасини, ижодкорликни талаб қилади. Ўқитувчининг
имо
-
ишоралари ва юз ҳаракатлари сўз билан оғзаки таъсир қилишни
кучайтиради. Юз ҳаракатлари ва имо
-
ишоралар нуткда овознинг баланд
-
пастлиги
билан мос келиши керак. Огоҳлантирувчи сўзлар, нотицлик санъати асосида
таъсир этиш, вазифани ижро этишга www.ziyouz.com kutubxonasi ундовчи
буйруқлар, таьҳиқланган ибораларни ишлатмаслт, ҳазил орқали фикрини
англатиги, ўқувчининг эркин мулоҳазаларини маъқуллаш ёки ножўя ҳаракатлари
учун айблаш сўзнинг огзаки таъсир этувчи компонентларидир. Сўз билан имо
-
ишоранинг ва юз ҳаракатларининг бирлиги маълум қилинаётган ахборот
ҳажмдорлиги ва таъсирчанлигини кучайтириши лозим. Ҳозирги даврда ўқитувчи
фаолиятида учрайдиган коммуникатив муносабатларда сўз билан оғзаки таъсир
этиш ниҳоятда хилма хил бўлиб, бевосита педагогик таъсир кўрсатипшинг
нисбатан мустақил кўринишини ўзида мужассамлаштиради. Билиш, англаш,
экспрессив (ҳис
-
туйғуга берилиш ҳолати), ижтимоий анъанавий мулоқот, инсон
ҳолатини сўзсиз тушуниш, дилкашлик ўқитувчининг педагогик фаолиятида
учрайдиган доимий такрорланиб турадиган коммуникатив муносабатларнинг
турларидир.
Сўзлашганда одоб ва эҳтиром ўқитувчининг педагогик маҳоратида
учрайдиган муҳим инсоний фазилати сифатида намоён бўлади. Хушмуомалалик
-
ўқитувчи
-
тарбиячининг синфда индивидуал иш олиб бориш жараёнида ота
-
оналар ҳамда ўкувчилар билан мулоқотни аниқ бир тарбиявий мақсадни кўзлаган
ҳолда ташкил эта олиши ва таълимтарбиявий фаолиятни тўгри бошқара
билишидир.
Ўқитувчи
педагогик
фаолиятига
оид
шахсий
ўз
-
ўзини
тарбиялашнинг ўзаро фикр алмашиш ва алоқадорликка доир қуйидагиларни
тавсия этиш мумкин. Ўқитувчи касбий фаолияти давомида нутқидаги сўз
қудратини такомиллаштириб боради. У ўзбек тилининг бой имкониятларидан
унумли фойдаланиш орқали сўз бойлигини гўзал, равон, ифодали, таъсирчан
бўлишига интилади. Зеро, гўзал ва таъсирчан сўзлай билиш ҳам санъат. Бу
санъатдан бебаҳра бўлган ўқитувчининг касбий маҳорати шаклланмайди. Қайси
фанни ўқитишдан қатьий назар, ўқитувчининг асосий қуроли сўз бойлигидир, у
сўз кудрати асосида коммуникатив қобилиятини намойиш этади. Ўз она тилида
пухта, лўнда ва жарангдор сўзлар туза олиш ва
уни нутқий маҳорат билан
132
ифодалаш таълим муассасаларида ўрганилаётган ҳар бир фан ўқитувчиси учун
энг зарур коммуникатив қобилиятларидан биридир.
Президентимиз Ш.М.Мирзиёев ўзининг сўзлаган нутқларида «Бугунги замон
талаби эртанги мамлакатимизнинг ташвишлари биздан халқ таълими тизимини
ислоҳ қилиш зарурлигини тоқазо этмоқда. Кечаги замон руҳида таълим
-
тарбия
кўрган кишининг онгу
-
шуурини янгиламай, мустақил тараққиётга мос таълим
тизимини йўлга қўймай туриб, янги иморат, хуқуқий демократик давлат
биносини
тиклаб бўлмайди».
Замонавий таълимда бугунги кун талаблари тамоман ўзгача –
деб мамлакат
раҳбари таъкидлаганидек
-
Демократик жамиятда болалар умуман ҳар бир инсон
эркин фикрлайдиган этиб тарбияланади. Бинобарин таълим тизими ҳам шунга
мувофиқ бўлиши зарур. Зеро, хар бир фарзанд, ҳар бир ўғил
-
қизнинг камолоти
мактабда олинадиган билимлари ва соғлом муҳитда яратилган муносабатлар ва
кўникмаларига боғлиқ.
Фойдаланилган адабиётлар рўйхати:
1. Ғозиев Э.Ғ. Психология методологияси. –
Тошкент: Ношир, 2013.
2.
Ғозиев Э.Ғ. Педагогик психология. –
Тошкент: Ношир, 2014.
3. Рухиева Х. Олий таълим психологияси. –
Тошкент: ТДИУ, 2014.
PSIXOLOGIYADA MOTIVATSIYA MUAMMOSIGA YONDASHUVLAR
Miliyeva M.G.
O‘
zDJTU, Pedagogika va psixlogiya
kafedrasi katta
o‘
qituvchisi
, O
‘
zbekiston
Motivatsiya muammosi psixologiyaning asosiy muammolaridan biridir. Shaxsning
motivatsiyasini hisobga olmasdan
o‘
rganish mumkin emas, chunki bu shaxsning xulq-
atvoriga, uning hayotning barcha sohalariga b
o‘lgan munosabatiga, ta’lim, kasbiy va
ta
shkiliy faoliyat jarayonida boshqa odamlar bilan munosabatlariga hal qiluvchi ta’sir
k
o‘rsatadi. Ta’lim va kasbiy faoliyatni rag‘
batlantirish alohida ahamiyatga ega.
Psixologiyada motivning k
o‘plab ta’riflari mavjud va motivlarga ko‘
pincha turli xil
hissiyotlar, qiziqishlar, obyektiv haqiqat obyektlari va boshqalar kiradi. K
o‘
p nuqtayi
nazarlar uchun umumiy narsa motiv va ehtiyoj
o‘
rtasidagi bo
g‘
liqlikni tan olishdir.
A.N.Leontevning fikricha, ehtiyojning
o‘
zi maqsadli faoliyatni keltirib chiqara olmaydi, u
faoliyat ichki shartlarining dastlabki sharti hisoblanadi. Ehtiyoj birinchi qondirishdan
oldin
o‘z predmetini “bilmaydi”, uni hali aniqlashi kerak. Faqat ana shunday aniqlash
natijasida ehtiyoj
o‘
zining predmetliligiga ega b
o‘
ladi, idrok etilayotgan, ifodalangan,
aqliy predmet esa funktsiyaning turtki beruvchi va y
o‘
naltiruvchi faoliyatiga ega b
o‘
ladi,
ya’ni “motiv”ga aylanadi (A.N. Leontiyev, 1983). Hamma mualliflar ham bu fikrga
q
o‘
shilmaydi. Psixologik va pedagogik adabiyotlardagi mavjud nuqtayi nazarlarni tahlil
qilishda, asosan uchta toifaga b
o‘lish imkonini beradi, ba’zi mualliflar motivlarga faqat
ong hodisalarini, boshqalari
–
ob’yektiv voqelik obyektlarini, uchinchilari esa ikkalasini
ham bo
g‘
laydilar.
Shunday qilib, V. I. Selivanov “motivlar bu
ongli motivlardir. Faoliyatning motivlari
istaklar, hissiyotlar, qiziqishlar va ongning boshqa hodisalari b
o‘lishi mumkin”. B. I.
Dodonovning s
o‘
zlariga k
o‘
ra, agar ehtiyoj obyekti shunday deb aniqlansa, yoki bu
maqsadni belgilash harakatiga sabab b
o‘
lsa, motiv haqida gapirish mumkin (B. I.
Dodonov, 1984, bet-
126). L.I. Bojovich bu ta’rifga e’tiroz bildiradi. Ehtiyoj obyektini
motiv sifatida rad etmaydi, lekin bu ta’rifni yagona to‘g‘
ri deb tan olmaydi. L.I. Bojovich