ВАЖНОСТЬ КАРДИОТОКОГРАФИИ ПРИ МАЛОВОДИИ

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
129-135
107
11
Поделиться
Негмаджанов, Б., Раббимова, Г., Жумаева, Д., & Ким, В. (2022). ВАЖНОСТЬ КАРДИОТОКОГРАФИИ ПРИ МАЛОВОДИИ. Журнал вестник врача, 1(4), 129–135. https://doi.org/10.38095/2181-466X-20211014-128-134
Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Маловодие связано с развитием острой гипоксии плода в 26% случаев и у 11,3-44.5% детей с асфиксией при анализе результатов беременности, что приводит к морфофункциональному поражению центральной нервной системы, респираторным нарушениям и аспирационному синдрому. Острая нехватка околоплодных вод встречается в 5 раз чаще, чем метаболический ацидоз. КТГ можно использовать для контроля состояния плода как во время беременности, так и во время родов. В зависимости от наличия или отсутствия факторов риска сегодня применяется прямая или непрямая КТГ.

Похожие статьи


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

128

Амниотик суюқлик таркиби ва миқдори ўзгариши нафақат фетоплацентар комплекс-

нинг органик ва функционал бузилишларини акс эттиради, балки она ва ҳомиладаги патоло-
гик жараѐнларни ҳам билдиради [19].

Кардиотокографик мониторинг ҳозирда ҳомила ҳолатини баҳолаш учун ―олтин стан-

дарт‖ ва ҳомиладор аѐллар ва туғруқларнинг комплекс текширувларининг зарур қисмидир.
Кардиотокография (КТГ) – бу туғруқ пайтида ҳомила ҳолатини, юрак уриш тезлиги ва улар-
нинг тўлғоқ бошланишига қараб ўзгаришини қайд этиш орқали баҳолаш усули. Бироқ, КТГ
нинг ўзи ҳомила ўткир гипоксиясини ташҳислашда ўзига хос хусусиятга эга эмас. Ушбу
усул ҳомила гипоксияси бўлмаган тақдирда ҳомила қонининг кислород билан тўйинганлиги
ҳақида ишончли маълумот беради, аммо эгри чизиғининг патологик хусусияти ҳар доим
ҳам гипоксияни кўрсатмайди. Бу яхши натижалар олиш сонини ошириб, асоссиз жарроҳлик
хавфини камайтириш имконини беради [20]. Патологик ҳомиладорликда, одатда, ҳомила
ичи ҳолатини динамикада КТГ да назорат қилиш зарур, шунингдек баъзи акушерлик ҳо-
латларида, масалан, кам сувлилик, бачадонда чандиғи бор аѐлларда ѐки чин киндик тугуни
бор деб гумон қилинса, узлуксиз КТГ мониторинги талаб қилинади. Кардиотокография
ҳомила юрак фаолиятини узлуксиз кузатиш, бир вақтнинг ўзида бачадон ва ҳомила ҳара-
катларининг фаоллигини қайд этиш имконини беради. Билвосита (ташқи) кардиотокогра-
фия энг кенг тарқалган. Ундан фойдаланишга ҳеч қандай қарши кўрсатмалар йўқ ва асо-
ратлар кузатилмайди. Шу жумладан аппарат техник жиҳозларидан тўғри фойдаланиш учун

DOI: 10.38095/2181-466X-20211014-128-134 УДК 618.2/7-073

ҚОҒОНОҚ СУВИ КАМЛИГИДА КАРДИОТОКОГРАФИЯ АҲАМИЯТИ

Б. Б. Негмаджанов, Г. Т. Раббимова, Д. Х. Жумаева, В. О. Ким

Самарқанд давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон

Таянч сўзлар:

қоғоноқ суви камлиги, ҳомиладорлик, кардиотокография, амнион суюқлиги, ҳомила гипоксия-

си.

Ключевые слова:

маловодие, беременность, кардиотокография, околоплодные воды, гипоксия плода.

Key words:

oligohydramnion, pregnancy, cardiotocography, amniotic fluid, fetal hypoxia.

Сув миқдори кам бўлган туғруқ 26% ҳолларда ўткир ҳомила гипоксиясининг ривожланиши билан кеч-

моқда, 11,3% - 44,5% да ҳомиладорлик натижаларини таҳлил қилганда асфиксия билан болаларнинг туғилиши
кузатилади, бу марказий асаб тизими, нафас олиш бузилиши ва аспирация синдромига морфофунксионал за-
рар етказиши натижасидир. Оғир даражада сув танқислигида метаболик ацидозга нисбатан 5 марта кўп куза-
тилади. КТГдан ҳомиладорлик даврида ҳам, туғруқ пайтида ҳам, ҳомила ҳолатини кузатиш учун фойдаланиш
мумкин. Хавф омилларининг мавжудлиги ѐки йўқлигига қараб, бугунги кунда бевосита ѐки билвосита КТГ
ишлатилади.

ВАЖНОСТЬ КАРДИОТОКОГРАФИИ ПРИ МАЛОВОДИИ

Б. Б. Негмаджанов, Г. Т. Раббимова, Д. Х. Жумаева, В. О. Ким

Самаркандский государственный медицинский институт, Самарканд, Узбекистан

Маловодие связано с развитием острой гипоксии плода в 26% случаев и у 11,3–44,5% детей с асфиксией

при анализе результатов беременности, что приводит к морфофункциональному поражению центральной
нервной системы, респираторным нарушениям и аспирационному синдрому. Острая нехватка околоплодных
вод встречается в 5 раз чаще, чем метаболический ацидоз. КТГ можно использовать для контроля состояния
плода как во время беременности, так и во время родов. В зависимости от наличия или отсутствия факторов
риска сегодня применяется прямая или непрямая КТГ.

THE IMPORTANCE OF CARDIOTOCOGRAPHY IN OLIGOHYDRAMNION

B. B. Negmajanov, G. T. Rabbimova, D. Kh. Dzhumaeva

Самарқанд давлат тиббиѐт институти, Самарқанд, Ўзбекистон

Oligohydramnion is associated with the development of acute fetal hypoxia in 26% of cases and in 11.3–44.5%

of children with asphyxia when analyzing the results of pregnancy, which leads to morphofunctional damage to the
central nervous system, respiratory disorders and aspiration syndrome. Acute water shortages are 5 times more com-
mon than metabolic acidosis. CTG can be used to monitor the condition of the fetus both during pregnancy and during
childbirth. Depending on the presence or absence of risk factors, direct or indirect CTG is used today.

Обзор литературы


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

129

врач ва ҳамшираларнинг тегишли тайѐргарлиги талаб қилинади [19] КТГ кузатуви кам
сувлиликда яъни кам сувлилик оқибатида келиб чиқадиган гипоксия ва асфикцияда монито-
рингни энг кенг қулланилаѐтган усулидир. Кардиотокографиянинг маълумотлар мазмуни ва
олинган натижаларнинг барқарорлиги туфайли клиник амалиѐтдан ҳомила фоно-ва электро-
кардиографиясини деярли тўлиқ алмаштирган.

Амниотик суюқликнинг физиологияси, биологик роли, вазифалари ва ҳажми.

Амнион суюқлиги фетоплацентар мажмуанинг фаолиятини акс эттирувчи ноѐб биоло-

гик муҳитдир. Ҳомиладорлик оҳирида онанинг плазмаси, ҳомила мембраналари, плацента,
альвеоляр таркиби ва ҳомила сийдик тизими унинг шаклланишида иштирок этади. Амнион
суюқлигида оқсиллар, липидлар, углеводлар, азотли компонентлар, гормонлар, ферментлар,
простагландинлар, минераллар, витаминлар, иммуноглобулинлар, лизоцим, қўшимча
ҳужайра элементлари мавжуд ва ҳоказо. Амнион суюқлиги ҳомила гомеостазини таъмин-
лайди, уни физик, кимѐвий ва инфекцион таъсирлардан ҳимоя қилади, оқсиллар, липидлар,
углеводлар, гормонлар алмашинувида иштирок этади, ҳомиланинг эркин ривожланишига
имкон беради [16]. Амниотик суюқлик нафақат ҳомиланинг нормал ўсиши ва ривожланиши
учун шароит яратади, балки мавжуд бактериостатик таъсир туфайли киндик тизимчаси
сиқилишини ва бачадон бўшлиғи инфекциясини олдини олади. Амнион суюқлиги ҳомила
ҳаѐтининг ривожланиши ва сақланишида муҳим ўрин ўйнайди [16]. Амниотик суюқлик
ҳомиладор аѐлнинг танаси, ҳомила ва плацента ўртасидаги алмашинув маҳсулотидир, унинг
миқдори одатда нисбатан тор доирада ўзгариб туради, бу эса ҳомила ва плацента тизимлари
нормал ишлашини таъминлайди. Ҳар қандай бузилиш амниотик суюқлик ҳажмини тартибга
солиш жараѐнида кам ва кўп сувлиликга олиб келиши мумкин [18].

Ҳомиладорлик даврида амниотик суюқлик эмбрионнинг яшаш жойи бўлиб, ҳомилани

салбий микро ва макроэкологик таъсирлардан ҳимоя қилишда алоҳида ўрин ўйнайди. Ам-
ниотик суюқлик бир қатор муҳим вазифаларни бажаради: у ҳомилани механик таъсирлар-
дан ҳимоя қилади, киндик тизимчаси қисилишини олдини олади, ҳомила эшитиш тизими
ривожлантириш учун зарур бўлган товуш ўтказадиган восита ҳамдир ва ҳомила эркин ҳара-
катланишини таъминлайди, нафас олиш ва сийдик, таянч-ҳаракат тизимларини шаклланти-
риш учун зарур компонент бўлиб, метаболизмда иштирок этади ва терморегуляцион, газ
алмашишда иштирок этиб инфекция ривожланишини олдини олади [21]. Амниотик муҳит
функцияларининг хилма-хиллиги ва аҳамиятига асосланиб, П. И. Цапок ҳомила ва она му-
носабатларининг табиатини энг тўлиқ акс эттириш учун «она-амниотик муҳит - плацента —
ҳомила» тизимига ажратди. Амниотик суюқликнинг таркибий қисмлари икки хил организм-
дан-она ва ҳомиладан келиб чиқади ва ҳомила ва онанинг ҳолати билан боғлиқ муҳим ўзга-
ришларга олиб келади. Амнион суюқлиги таркибида 98-99% сув ва 1-2% зич қолдиқ модда-
лар бўлиб, органик ва анорганик бирикмалар тенг нисбатда ифодаланади [21,11]. Ҳомила-
дорликнинг дастлабки босқичларида амнион суюқлиги осмолярлиги ва электролит таркиби
она плазмасига ўхшаш бўлади. Амниотик суюқлик аслида эмбрионнинг ички муҳитидир,
чунки унинг нозик ва структуравий номукаммал тери қоплами амниотик суюқликдан эм-
брион тўқималарига ва орқасига биосубстанцияларнинг кириб боришига жиддий тўсиқ бўла
олмайди. Ҳомила терисининг кератинизацияси ва гипотоник сийдик оқими туфайли осмо-
лярликнинг камайиши ташқи томонга қаратилган сувнинг чиқиши учун катта осмотик им-
коният яратади. Амнион суюқлиги бир оз ишқорий ѐки нейтрал реаксияга яқин бўлади
[17,27].

Амнион суюқлиги таркибидаги оқсиллар унинг осмотик, транспорт ва иммунологик

функсияларини таъминлайди. Ҳомиладорлик даврида глюкоза, пируват консентрацияси,
глюкоза-6 фосфатдегидрогеназанинг фаоллиги пасаяди ва гликолиз коэффициенти ортади.
Бир қатор муаллифлар амниотик суюқликда глюкоза даражасининг 5 мг/100 мл остида па-
сайиши бачадон ичи инфекциясини кўрсатади, деб ҳисоблашади [1]. Амнион суюқлиги тар-
кибидаги липидлар алмашинувининг таркибий қисмлари гормонлар, простагландинлар, ми-
тохондриал мембраналарнинг таркибий қисмлари, липосомалар синтезининг маҳсулотлари

Б. Б. Негмаджанов, Г. Т. Раббимова,...


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

130

бўлиб, она-ҳомила тизимида озиқ моддалар ва газ алмашинувининг ташилишини таъмин-
лайди. Уларнинг умумий таркиби ҳомиладорлик охирига қадар ошиб боради. Леситин/
сфингомиелин нисбатига асосланиб, ҳомила ўпкасининг сурфактант тизимининг етилиш
даражасини билвосита баҳолаш усули таклиф қилинган. Ҳомиланинг етуклик даражасини
баҳолаш учун креатинин консентрациясидан фойдаланиш унинг қийматларининг катта ўз-
гариши туфайли кенг қўлланилмади [3,6,23]. Амнион суюқлигида карбамид, биологик фаол
моддалар, қон ивиш омиллари (тромбопластин, фибринолизин), ҳомила қон гуруҳи анти-
генлари ва ферментлари мавжуд. Ҳомила гипоксия олдидан амниотик суюқликда органга
хос жигар ферментларининг фаоллиги кескин ортади, лактат, карбамид ва

α-

фетопротеин

миқдори ортади ва эстрогенларнинг таркиби камаяди, бу ҳомиланинг функционал ҳолатини
ташҳислашнинг муҳим биокимѐвий мезонидир. Амнион суюқлиги она ва ҳомила ўртаси-
даги гормонал алмашинувида оралиқ боғланиш бўлиб хизмат қилади. Хорионик гонадотро-
пин, плацента лактоген, пролактин ва соматотроп гормон таркибида амнион суюқлиги
миқдори билан корреляция ўрнатилди. Кам сув миқдори ҳомила мембраналари том онидан
пролактин, осморегулятор гормон ишлаб чиқаришнинг камайиши ва натижада амниотик
суюқликни сақлаш муҳитида консентрациясининг пасайиши билан боғлиқ [2,25]. Амнион
суюқлигининг антимикроб таъсири лизозим, 0-лизин, трансферрина, опсонинлар, перокси-
даза, иммуноглобулинлар, СЗ комплементар ва антителалар мавжудлиги билан боғлиқ.
Ҳужайранинг ҳимоя омиллар оқ қон таначалари (лейкоцитлар) ва макрофагларни ўз ичига
олади [28].

Амниотик суюқлик ҳажмини тартибга солиш.

Радиоизотоп усуллари амниотик суюқликнинг интенсив алмашинуви фактини аниқла-

ди: тўлиқ муддатли ҳомиладорликда уларнинг тўлиқ алмаштирилиши 3 соат ичида ва барча
эрувчан моддалар алмашинуви - 5 кун ичида содир бўлади. Амнион суюқлигининг ҳажми
ҳомиладорлик давомийлиги, ҳомила ҳолати ва фетоплацента мажмуаси билан чамбарчас
боғлиқ. 7-8 ҳафтага келиб амнион бўшлиғида 5-10 мл амнион суюқлиги тўпланади, 13-16
ҳафтага келиб амнион суюқлигининг ҳажми 60-80 мл га, 18 ҳафтага келиб-400 мл га етади,
кейинчалик ҳафталарда 50 мл дан ортиб 1-1 га етади. 38 ҳафтада 1-1,5 литрга етади. Ҳомила
муддати вақти бўйича 600-800 мл бўлиб, ҳар ҳафта 145 мл ва 41 ҳафтадан кейин камаяди,
кам ҳолларда 500 мл дан ошади; ҳомиладорлик қолдирилганда ҳажмининг сезиларли пасай-
иши содир бўлади. Амнион суюқлиги ҳажмини сақлаш унинг ҳосил бўлиши ва ютилиши
ўртасидаги мувозанатни акс эттирувчи динамик жараѐндир. Ҳомила пардалари, йўлдош-
нинг ҳомила юзаси, киндик шнури эпителийси, ўпка, ичак ва ҳомиланинг сийдик тизими
амнион суюқлиги алмашинувида фаол иштирок этади. 5 ҳафтагача амниотик суюқлик хори-
он томонидан ишлаб чиқарилади, кейин амниотик мембрана томонидан ишлаб чиқарилган
амниотик суюқликни ўз ичига олади. Иккинчи триместрнинг бошидан ҳомила буйраги ва
ўпкаси амнион суюқлигини ҳосил қилишда иштирок эта бошлайди [8,11,26].

R. A. Brace (1995) ҳомила ва амниотик муҳит ўртасида сув ва туз ташишнинг 6 усулла-

рини аниқлади:
1. Ҳомила томонидан амнион суюқлигининг ютилиши ва унинг сийдик билан ажралиши

(800-1200 мл кунига).

2. Нафас йўллари орқали ўпка суюқлигининг секрецияси 340 мл, шундан 170 мл нафас

йўлларида ва 170 мл амнион суюқлигига чиқарилади, 25 мл га яқин оғиз бўшлиғи эпите-
лийси орқали тарқалади.

3. Трансплацентар йўл-Хорион пластинка орқали ворсинкалараро суюқлик она плазмасидан

амнион бўшлиғига, шунингдек, қон томирлари орқали ҳомила қонига қадар ўтади.

4. Киндик тизимчаси ва вартон желеси юзаси орқали ҳомила қон томирларига ўтади.
5. Ҳомила териси орқали алмашиниш. Brace охирги уч вариантларга 200-250 мл ҳисобига

«мембрана ичи» йўналишини қўшган.

6. Трансмембрана йўли амнион суюқлиги ва она қони орасидаги ҳомила пардалари орқали

бўлади. Ҳомиладорликнинг дастлабки босқичларида трансплацентар ва трансмембрана

Обзор литературы


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

131

йўллари орқали сув ва туз алмашинади. Ҳомиладорлик оҳирида амниотик суюқликни
ютиб, сийдик орқали чиқариб ташлаш орқали ҳомила ичак орқали амниотик суюқлик-
нинг бутун ҳажмини ютади ва буйракларда фильтрлайди (-1200 мл/кун), ҳомила пардала-
ри ва плацента (-250 мл/кун) орқали кичик тўлдириш содир бўлади.

Замонавий тадқиқотлар шуни кўрсатдики, ҳомиладорликнинг иккинчи ярмида амнио-

тик суюқлик оқимининг асосий йўллари нафас олиш тизими томонидан ҳомила сийдик ти-
зими ва суюқликлар секрециясидир. Оқим эмбрионал ютиш туфайли содир бўлади
(инсоннинг ҳомиладан ташқари ҳаѐтига қараганда 6 карра тез-тез учрайди) ва интрамемби-
рана ютилиш- тузларнинг асосий транспорт йўли [5,13].

A.V. Modena (2004) амниотик суюқлик ҳажмини тартибга солиш механизмларининг 3

даражасини аниқлайди: плацента назорати; ҳомила суюқлик балансига оналар таъсири;
ҳомиланинг оқими ва оқимларини тартибга солиш. Доимий тўлдирилган ҳажм динамикаси
простагландинлар, кинин, ренин ва ангиотензинларнинг турли синфлари билан маҳаллий
тарзда тартибга солинади. Амниотик суюқликдаги сув, тузлар ва карбамиднинг оҳирги
ҳажми худди шу вазоконстриктор (простагландин F2, тромбоксан, ангиотензин II) ва вазо-
дилатор (простагландин Е2, простациклин) механизмлари билан белгиланади [8,11,13].
Юқоридаги патогенетик механизмларнинг умумийлиги плацента етишмовчилиги ва кам
сувлилик юзага келишини изоҳлайди.

Амнион ва унинг мураккаб морфологик тузилиши «она-амнион суюқлик-йўлдош-

ҳомила» функсионал тизимининг гомеостазини таъминлашда муҳим ўрин ўйнайди. Амнион
пардаларида амнион эпителийси, базал қавати, зич фибробласт қавати, коллаген толалари
ва Кашченко-Гофбауер ҳужайралари, битта атрофик вилли ва эркин туташган децидуа па-
риеталис орасида оралиқли цитотрофобласт қавати ажралади. Амнион эпителийсининг
юқори синтетик фаолияти ривожланган эндоплазматик ретикулум ва кўпгина везикуллар
билан кўрсатилган; транспорт функсияси ҳужайралараро каналлар тармоғи. Амнионнинг
амнион суюқлиги таркиби ва ҳажмининг доимийлигини сақлашдаги ўрнини ҳисобга олиб,
бир қанча муҳим функсиялар ажратилади:
1. Амниотик эпителий томонидан оқсиллар, липидлар ва гликопротеинлар секрецияси ту-

файли амниотик суюқлик компонентларини ишлаб чиқариш;

2. Гормон ишлаб чиқариш-эпителий кортикотропин чиқарувчи гормон ишлаб чиқарувчи,

эозинофил цитотрофобласт плацента лактоген, децидуал ҳужайралар-пролактин ва ре-
лаксин синтезлайди;

3. Ҳомила пардалари амниоцитлар орасида ҳужайралараро каналлар тармоғини, уларнинг

базал қатламининг ғовак тузилишини, компакт қатламдаги коллаген толаларнинг ретику-
ляр тузилишини, цитотрофобластдаги ҳужайралараро бўшлиқларни, декидуал мембрана-
нинг матрицасини ва ундаги катта ҳажмдаги қон томирларини ўз ичига олган транспорт
тизимидир.

Функсионал тизим бўлмиш амнион ўзининг таркибий элементларининг функсионал

фаоллигини ўзгартириш орқали салбий таъсирларга жавобан реаксияга киришади, бу эса
уларнинг морфологиясига таъсир кўрсатади [8]. Масалан, сув миқдори кам бўлган амнион
эпителийси яссилашган ва эндоплазматик ретикулум анча камайган [8,17,28]. Ҳозирги
босқичда амнион-цитотрофобласт-децидуал тўқиманинг тез таъсир этувчи тизими асосида
мавжуд бўлган она ва ҳомила ўртасида қўшимча параплацентар алмашинув йўли аниқлан-
ган [8,18,22,27,28]. Бу алмашинув йўли селектив диффузияни таъминловчи амнион мембра-
налар тузилишининг мураккаблиги билан таъминланади, она ва ҳомила ўртасида айланувчи
моддаларнинг физик, кимѐвий хоссаларига боғлиқ бўлиб, физик қонуниятларга осмос, диф-
фузия, консентрация градиенти, биоэлектрик фаолликка бўйсунади. Шундай қилиб, ҳоми-
ланинг шаклланиши, ривожланиши ва ўсишида амнион суюқлигининг аҳамияти физиоло-
гик ҳомиладорлик даврида ҳам ўта юқори. Ҳомила ичи ривожланишининг ноқулай шароит-
ларида ҳомиладорлик, туғруқ асоратлари билан боғлиқ. Шу билан бирга, амниотик суюқлик
ҳажмини шакллантириш ва сақлаш механизмлари ҳали тўлиқ ўрганилмаган.

Б. Б. Негмаджанов, Г. Т. Раббимова,...


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

132

Ҳозирги вақтда кам сувлиликни қуйидаги шакллари фарқ қилинади: 1) эрта, ҳомила

мембраналари функционал етишмовчилиги туфайли, 18-20 ҳафтагача аниқланади, кўпинча
ҳомила ривожланиш аномалиялари билан бирга; 2) кеч 20 ҳафтадан кейин аниқланган,
ҳомила мембраналари қисман ѐрилгани учун гидрорея туфайли ривожланади, инфекция са-
баб бўлиши мумкин; 3) Узоқ муддат давомида -амнионда регенератив жараѐнлар ва амнион
суюқлиги оқимининг тугаши туфайли эрта шакл кеч шаклга ўтганда.

Сув танқислиги (олигогидроамнион) - акушерлик патологияси шакли бўлиб, уларнинг

секрецияси ва резорбсия жараѐнларининг бузилиши туфайли амнион суюқлиги миқдори-
нинг камайиши (500 мл дан кам) билан характерланади. Турли муаллифлар фикрига кўра,
кам сувлилик частотаси 0,75-5% [3,17,19,] ичида ўзгаради. Патоанатомик материаллар
бўйича кам сув миқдорининг юзага келиш частотаси барча туғруқларнинг 0,3-0,4% ни таш-
кил этади. V. Richmond Perinatal маркази (Ақш) маълумотларига кўра, ультратовуш текши-
руви ҳомиладор аѐлларнинг 5,5% да кам сувлиликни аниқлаган . Акушерлик патологияси
бўлган ҳомиладор аѐллар орасида сув етишмовчилиги ҳолатлари сезиларли даражада
юқори: ҳомила ривожланиши кечиккан ҳолларда сув етишмовчилиги частотаси 42,3% ни
ташкил этади [9,24 ] ва ҳомила туғма нуқсони билан кечган ҳолларда— 7,4% - 24,9% захм
касаллиги бўлган ҳомиладор аѐлларда-35,2%[11]. Сув миқдори кам бўлган ҳомиладорлик-
нинг кечиши мураккаб: тугаши таҳдиди (48,8-67%), сурункали ѐки бирламчи инфексиянинг
кучайиши (86,8%), гестоз (27%), плацента етишмовчилиги, ҳомила ривожланишдан орқада
қолиши. Туғруқ жараѐни ўткир ҳомила гипоксия, жумладан киндик тизимчаси сиқилиши
[12], туғруқ травмаси ва туғруқдан кейинги қон кетиши натижасида мураккаблашади. Тур-
ли муаллифлар фикрига кўра, туғруқ фаолиятининг кучсизлиги 9,8% - 48% ичида, 77,6%
[12,16] гача ҳам етиб борди. Фетоплацентар етишмовчилик, ҳомила гипоксияси, кам сувли-
лик фонида ривожланади, ҳомиланинг нотўғри ҳолати, ривожланишидан орқада қолиш, ва
кесар кесиш частотасининг ошишига олиб келади 35,5% — 54,8% [12,15]. Акушерлик асо-
ратларининг юқори частотаси ва ѐмон перинатал натижалар билан боғлиқлиги ушбу пато-
логияда ҳомиладорлик ва туғруқни бошқаришнинг аниқ алгоритмини топишни зарур қилиб
қўйди.

КТГ маълумотлари асосида ҳомила ҳолати ҳақида ишончли маълумот олиш шартлари.

Кардиотокографик текширув ҳомиладор аѐлнинг орқа томонида, чап томонида ѐки

қулай ҳолатда ўтирган ҳолатида амалга оширилади. Биз ҳомиладорликнинг 32- ҳафтасидан
бошлаб КТГ дан фойдаланишимиз мумкин. Бу вақтга келиб, ҳомиланинг юрак фаолияти ва
ҳаракат фаолияти ўртасидаги муносабатлар шаклланади, бу унинг бир неча тизимининг
(Марказий асаб, мушак ва юрак-қон томир) функционал имкониятларини акс эттиради.
Ҳомиладорликнинг 32-ҳафтасига келиб ҳомиланинг фаолиятида дам олиш цикли ҳам
бошланади. Шу билан бирга фаол ҳолатнинг ўртача давомийлиги 50-60 минут, тинч ҳолат
эса 20-30 минутни ташкил этади. КТГ дан фойдаланиш ташҳиснинг ишончлилигини таь-
минлайди. Ҳомиланинг ҳолатини баҳолашда ҳомила фаолият даври муҳим аҳамият касб
этади. Бу ҳомила ҳаракатлари билан бирга ҳомила фаолияти даврининг камида бир қисми
КТГ давомида қайд этилиши муҳим аҳамиятга эга. Ҳомиланинг тинч ҳолатини ҳисобга
олган ҳолда, умумий рўйхатга олиш вақти 40-60 дақиқа бўлиши керак, бу эса ҳомиланинг
функционал ҳолатини баҳолашда мумкин бўлган хатони камайтиради. Бир томондан, КТГ
ҳомила касалликларни ташҳислашда етарлича маълумотга эга эмаслиги ҳақида фикр бор,
чунки кардиотокограммада патологик ўзгаришлар бўлган гуруҳда жуда кўп сохта натижа-
лар мавжуд. Бошқа маълумотларга кўра, янги туғилган чақалоқларнинг қониқарли ҳолатини
тахмин қилиш аниқлиги 90% дан ортиқ ҳолатларда КТГ натижаларига тўғри келди, бу эса
ҳомиланинг нормал ҳолатини тасдиқлаш усулининг юқори қобилиятини кўрсатади. Бироқ,
аслида, методнинг информацион қиймати кўп жиҳатдан тадқиқот давомида олинган маълу-
мотларни изоҳлаш усулига боғлиқ.

Кам сувлилик билан ҳомиладорликни бошқариш тактикаси кам сувлиликни ривожла-

ниш вақтига, унинг этиологияси, оғирлик даражаси ва клиник шакли, ҳомила ҳолати, хро-

Обзор литературы


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

133

мосома аномалиялари мавжудлиги, туғма нуқсонлар, ҳомила ривожланиши кечикиш ва
унинг оғирлик даражаси, ҳомиладорлик асоратлари ва даволаш самарадорлигига боғлиқ.

Антенатал ва интранатал даврларда ҳомила гипоксиясини аниқлашнинг замонавий

усуллари жуда хилма-хил: ҳомила юрак фаолиятини кузатиш (КТГ), ҳомиладор аѐлда фетал
гемоглобинини аниқлаш, плацента лактогени, амниоскопия, допплерометрияни камайти-
риш [7,10,14]. Ҳозирги кунда кардиотокография (КТГ) туғруқ давомида ҳомилани ҳар то-
монлама баҳолашнинг ажралмас қисми ҳисобланади





Фойдаланилган адабиѐтлар:

1. Акперова Г. Применение комплексного клинико-лабораторного и молекулярно-генетического подхода в

диагностике генетических патологий среди населения Азербайджанской республики //Клиническая меди-
цина Казахстана. – 2014. – №. 3 (33).

2. Воеводин С. М., Шеманаева Т. В., Серова А. В. Современные аспекты диагностики и патогенеза малово-

дия //Гинекология. – 2017. – Т. 19. – №. 3.

3. Герасимова О. Ю., Семченко Л. Н., Герасимова К. А. Взаимосвязь аддиктивного поведения и эмоциональ-

ной устойчивости у студентов //Вестник Челябинской областной клинической больницы. – 2019. – №. 3
(43). – С. 25.

4. Дубас Л. Г., Гайструк Н. А., Гайструк А. Н. Огляд літератури: «сучасні аспекти патогенезу, діагностики та

профілактики дистресу плода у вагітних з багатоводдям» //BBK 91. – 2019. – С. 127.

5. Зафман К. Б. и др. Антенатальное тестирование женщин С Уже Существующими Заболеваниями С исполь-

зованием только УЗИ-части Биофизического профиля //Акушерство и гинекология. – 2018. – Т. 132. – №.
4. – С. 1033-1039.

6. Мальцева Л. И. Клиническое значение морфофункциональных изменений в оценке степени дисфункции

эндометрия у женщин с хроническим эндометритом и репродуктивными нарушениями.

7. Мельник Е. В., Малолеткина О. Л., Шилкина Е. В. Биохимические параметры околоплодных вод при дис-

трессе плода в родах //Журнал акушерства и женских болезней. – 2016. – Т. 65. – №. 5.

8. Мильчаков Д. Е., Романова А. В., Еликов А. В. Оценка антиоксидантной активности, кислотно-щелочных

свойств и степени кристаллизации околоплодных вод при физиологически протекающих родах //Вятский
медицинский вестник. – 2020. – №. 3 (67).

9. Мочалова М. Н., Мудров В. А., Мудров А. А. Роль состава околоплодных вод в структуре перинатальной

патологии //Журнал акушерства и женских болезней. – 2019. – Т. 68. – №. 2.

10. Мудров В. А., Мочалова М. Н., Мудров А. А. Особенности определения объема околоплодных вод на со-

временном этапе //Журнал акушерства и женских болезней. – 2018. – Т. 67. – №. 5.

11. Острая гипоксия плода во втором периоде родов. Диагностика и ведение родов. Тема диссертации и авто-

реферата по ВАК РФ 14.01.01, кандидат наук Фисенко Анастасия Максимовна 2021.

12. Панченко А. С., Панова М. С. Биохимические маркеры гипоксического поражения головного мозга у доно-

шенных новорожденных //Доктор. Ру. – 2020. – Т. 19. – №. 3. – С. 12-16.

13. Приходько А. М. и др. Современные принципы кардиотокографии в родах //Медицинский совет. – 2020. –

№. 3.

14. Рябова С. А. Прогностическая и диагностическая значимость методов оценки состояния плода при плацен-

тарной недостаточности :дис. – СА Рябова–Самара, 2017.–196 с, 2017.

15. Савельева Г. М., Бабиченко И. И. Клинико-морфологические проявления хронического эндометрита и уро-

генитальной инфекции в патогенезе нарушений репродуктивной функции женщины.

16. Abdou A. M. et al. Diagnostic accuracy of lamellar div count as a predictor of fetal lung maturity: A systematic

review and meta-analysis //European journal of obstetrics & gynecology and reproductive biology: X. – 2020. – Т.
5. – С. 100059.

17. Airway inflammatory cell responses to intra-amniotic lipopolysaccharide in a sheep model of chorioamnionitis / F.

C. Cheah, J. J. Pillow, B. W. Kramer et al. // Am. J. Physiol. LungCell. Mol.Physiol. —

18. Brace R. A., Cheung C. Y., Anderson D. F. Regulation of amniotic fluid volume: insights derived from amniotic

fluid volume function curves //American Journal of Physiology-Regulatory, Integrative and Comparative Physiol-
ogy. – 2018. – Т. 315. – №. 4. – С. R777-R789.

19. Kalva-Borato D. C. et al. Biomarkers in non-complicated pregnancy: insights about serum myeloperoxidase and

ultrasensitive C-reactive protein //Experimental and Clinical Endocrinology & Diabetes. – 2019. – Т. 127. – №.
09. – С. 585-589.

20. Brace RA, Cheung CY, Anderson DF Регулирование объема околоплодных вод: выводы, полученные на ос-

Б. Б. Негмаджанов, Г. Т. Раббимова,...


background image

Доктор ахборотномаси № 4 (101)—2021

134

нове кривых функции объема околоплодных вод // Американский журнал физиологии - регулятивная, ин-
тегративная и сравнительная физиология. - 2018. - Т. 315. - №. 4. - С. R777-R789.

21. Contini C. etal. Обмен липопротеинов и возможное накопление остатков при преэклампсии: выводы из

Фрайбургского исследования HELP-афереза по преэклампсии // Липиды в здоровье и болезни. - 2018. -
Т. 17. - №. 1. - С. 1-11.

22. Mardale T. Ş. и другие. Хориоамниотит - преждевременные роды и развитие новорожденного // Перинато-

логия. - 2018.

23. Mardale T. Ş. и другие. Хориоамниотит - преждевременные роды и развитие новорожденного
24. Mistry HD etal. Референсные интервалы, характерные для беременных, для комплексного точечного анали-

за метаболитов стероидных гормонов в моче при нормальной одноплодной беременности и через 6 недель
после родов // Репродуктивная биология и эндокринология. - 2015. - Т. 13. - №. 1. - С. 1-13.

25. Mochalova M. N., Mudrov V. A., Mudrov A. A. Amniotic fluid composition and its role in perinatal pathology //

Journal of obstetrics and women's diseases. – 2019. – Т. 68. – №. 2. – С. 95-108.

26. Voevodin S. M., Shemanaeva T. V., Serova A. V. Modern aspects of diagnosis and pathogenesis of oligohydram-

nios //Gynecology. – 2017. – Т. 19. – №. 3. – С. 77-80. Voevodin S. M., Shemanaeva T. V., Serova A. V. Modern
aspects of diagnosis and pathogenesis of oligohydramnios //Gynecology. – 2017. – Т. 19. – №. 3. – С. 77-80.

Обзор литературы

Библиографические ссылки

Акперова Г. Применение комплексного клинико-лабораторною и молекулярно-генетического подхода в диагностике генетических патологий среди населения Азербайджанской республики /.‘Клиническая медицина Казахстана. - 2014. - №. 3 (33).

Воеводин С. М.. Шеманаева Т. В.. Серова А. В. Современные аспекты диагностики и патогенеза маловодия //Гинекология. - 2017. - Т. 19. - №. 3.

Герасимова О. 10., Семченко Л. Н., Герасимова К. А. Взаимосвязь аддиктивного поведения и эмоциональной устойчивости у студентов //Вестник Челябинской областной клинической больницы. - 2019. - №. 3 (43).-С. 25.

Дубае Л. Г., Гайструк Н. А., Гайструк А. Н. Огляд лператури: «сучасш аспекта патогенезу, Д1агностаки та профьтакгики дистресу плода у ваптних з багатоводдям» //ВВК 91. - 2019. - С. 127.

Зафман К. Б. и др. Антенатальное тестирование женщин С Уже Существующими Заболеваниями С использованием только УЗИ-части Биофизического профиля //Акушерство и гинекология. - 2018. - Т. 132. - №. 4.-С. 1033-1039.

Мальцева Л. И. Клиническое значение морфофункциональных изменений в оценке степени дисфункции эндометрия у женщин с хроническим эндометритом и репродуктивными нарушениями.

Мельник Е. В.. Малолеткина О. Л.. Шилкина Е. В. Биохимические параметры околоплодных вод при дистрессе плода в родах //Журнал акушерства и женских болезней. - 2016. Т. 65. - №. 5.

Мильчаков Д. Е., Романова А. В., Бликов А. В. Оценка антиоксидантной активности, кислотно-щелочных свойств и степени кристаллизации околоплодных вод при физиологически протекающих родах //Вятский медицинский вестник. 2020. №. 3 (67).

Мочалова М. П., Мудров В. А.. Мудров А. А. Роль состава околоплодных вод в структуре перинатальной патологии //Журнал акушерства и женских болезней. - 2019. - Т. 68. - №. 2.

Мудров В. А., Мочалова М. Н., Мудров А. А. Особенности определения объема околоплодных вод на современном этапе //Журнал акушерства и женских болезней. - 2018. - Т. 67. - №. 5.

Острая гипоксия плода во втором периоде родов. Диагностика и ведение родов. Тема диссертации и автореферата по ВАК РФ 14.01.01, кандидат наук Фисенко Анастасия Максимовна 2021.

Панченко А. С., Панова М. С. Биохимические маркеры гипоксического поражения головного мозга у доношенных новорожденных //Доктор. Ру. - 2020. - Т. 19. - №. 3. - С. 12-16.

Приходько А. М. и др. Современные принципы кардиотокографии в родах //Медицинский совет. 2020. -№. 3.

Рябова С. А. Прогностическая и диагностическая значимость методов оценки состояния плода при плацентарной недостаточности :дис. - СЛ Рябова Самара, 2017. 196 с, 2017.

Савельева Г. М., Бабиченко И. И. Клинико-морфологические проявления хронического эндометрита и урогенитальной инфекции в патогенезе нарушений репродуктивной функции женщины.

Abdou А. М. et al. Diagnostic accuracy of lamellar body count as a predictor of fetal lung maturity: A systematic review and meta-analysis //European journal of obstetrics & gynecology and reproductive biology: X. - 2020. - T. 5.-C. 100059.

Airway inflammatory cell responses to intra-amniotic lipopolysaccharide in a sheep model of chorioamnionitis / F. C. Cheah, J. J. Pillow. B. W. Kramer et al. И Am. J. Physiol. LungCell. Mol.Physiol. —

Brace R. A., Cheung C. Y., Anderson D. F. Regulation of amniotic fluid volume: insights derived from amniotic fluid volume function curves //American Journal of Physiology-Regulatory, Integrative and Comparative Physiology. - 2018. - T. 315. - №. 4. - C. R777-R789.

Kalva-Borato D. C. ct al. Biomarkcrs in non-complicatcd pregnancy: insights about scrum myeloperoxidase and ultrasensitive C-reactive protein /.‘Experimental and Clinical Endocrinology & Diabetes. - 2019. - T. 127. - №. 09. - C. 585-589.

Brace RA, Cheung CY, Anderson DF Регулирование объема околоплодных вод: выводы, полученные на ос-нове кривых функции объема околоплодных вод // Американский журнал физиологии - регулятивная, интегративная и сравнительная физиология. - 2018. - Т. 315. - №. 4. - С. R777-R789.

Contini С. etal. Обмен липопротеинов и возможное накопление остатков при преэклампсии: выводы из Фрайбургского исследования HELP-афереза по преэклампсии И Липиды в здоровье и болезни. - 2018. -Т. 17.-№. 1.-С. 1-11.

Mardale Т. $. и другие. Хориоамниотит - преждевременные роды и развитие новорожденного // Перинатология. - 2018.

Mardale Т. $. и другие. Хориоамниотит - преждевременные роды и развитие новорожденного

Mistry HD etal. Референсные интервалы, характерные для беременных, для комплексного точечного анализа метаболитов стероидных гормонов в моче при нормальной одноплодной беременности и через 6 недель после родов/7 Репродуктивная биология и эндокринология. - 2015. - Т. 13. - №. 1. - С. 1-13.

Mochalova М. N., Mudrov V. A., Mudrov A. A. Amniotic fluid composition and its role in perinatal pathology // Journal of obstetrics and women’s diseases. - 2019. - T. 68. - №. 2. - C. 95-108.

Voevodin S. M., Shcmanaeva T. V., Serova A. V. Modem aspects of diagnosis and pathogenesis of oligohydramnios //Gynecology. 2017. - T. 19. - №. 3. - C. 77-80. Voevodin S. M„ Shemanaeva T. V., Serova A. V. Modem aspects of diagnosis and pathogenesis of oligohydramnios //Gynecology. - 2017. - T. 19. - №. 3. - C. 77-80.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов