Эконометрическое моделирование процессов финансирования инновационно-инвестиционной деятельности предприятий

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
221-231
30
10
Поделиться
Мадаминов, И. (2021). Эконометрическое моделирование процессов финансирования инновационно-инвестиционной деятельности предприятий. Экономика и инновационные технологии, (5), 221–231. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/economics_and_innovative/article/view/12156
Инъомжон Мадаминов, Ургенчский государственный университет

старший преподаватель

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Экономический кризис, с которым столкнулся ряд стран после глобальной пандемии, заставил предприятия обеспечить инновационную и инвестиционную активность в национальной экономике путем ограничения движения денежных потоков при производстве товаров и услуг. Выход любой страны из экономического спада и экономического развития, а также построение современной инновационной экономики зависит, прежде всего, от эффективных инвестиций. В условиях нынешней глобальной пандемии, которая все еще продолжается в мировом сообществе, совершенствование финансового механизма обеспечения инвестиционной и инновационной активности предприятий является одной из наиболее актуальных проблем. Статья посвящена эконометрическому моделированию совершенствования финансового механизма обеспечения инвестиционной и инновационной деятельности предприятий.

Похожие статьи


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

233

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

КОРХОНАЛАРДАГИ ИННОВАЦИОН-ИНВЕСТИЦИОН ФАОЛЛИКНИ

МОЛИЯЛАШТИРИШ ЖАРАЁНЛАРИНИ ЭКОНОМЕТРИК

МОДЕЛЛАШТИРИШ

Мадаминов Инъомжон Озодович

Урганч давлат университети катта ўқитувчиси

E-mail:

iomadaminov@list.ru

Аннотация

.

Глобал пандемиядан сўнг қатор давлатлар учраган иқтисодий инқироз

корхоналар маҳсулот ишлаб чиқариш ва хизматлардаги пул оқимлари ҳаракатининг чеклангани
мамлакат миллий иқтисодиётида инновацион

-

инвестицион фаолликни таъминлаш заруриятини

туғдирди.

Ҳар қандай давлатнинг иқтисодий таназзулдан чиқиши ва иқтисодий тараққиётга

эришишининг ҳамда замонавий инновацион иқтисодиётни барпо этиши аввало самарали
йўналтирилган инвестицияларга бевосита боғлиқ. Ҳозирги жаҳон ҳамжамиятида ҳали ҳануз давом
этаётган глобал пандемия шароитида корхоналар

инвестицион

-

инновацион фаолликни

таъминлашнинг молиявий механизмини такомиллаштириш анча тадқиқ этилиши лозим бўлган
муаммолар сирасига киради. Мақола корхоналарда инвестицион

-

инновацион фаолликни

таъминлашнинг

молиявий

механизмини

такомиллаштиришнинг

эконометрик

моделлаштиришига бағишланган.

Калит

сўзлар

.

Инвестиция

лойиҳалари

,

корхоналар,

молиявий оқимлар, инновацион

фаолият

,

инновацион маҳсулот, модел

,

асосий капитал, корреляция.

Аннотация

.

Экономический кризис, с которым столкнулся ряд стран после глобальной

пандемии, заставил предприятия обеспечить инновационную и инвестиционную активность в
национальной экономике путем ограничения движения денежных потоков при производстве
товаров и услуг.

Выход любой страны из экономического спада и экономического развития, а также

построение современной инновационной экономики зависит, прежде всего, от эффективных
инвестиций.

В условиях нынешней глобальной пандемии, которая все еще продолжается в мировом

сообществе, совершенствование финансового механизма обеспечения инвестиционной и
инновационной активности предприятий является одной из наиболее актуальных проблем.

Статья посвящена эконометрическому моделированию совершенствования финансового
механизма обеспечения инвестиционной и инновационной деятельности предприятий.

Ключевые слова

.

Инвестиционные проекты, предприятия, финансовые потоки,

инновационная деятельность, инновационный продукт, модель, основной капитал, корреляция

.

Abstract.

The economic crisis that a number of countries faced after the global pandemic forced

enterprises to provide innovation and investment activity in the national economy by limiting the flow of cash
flows in the production of goods and services. The way out of any country from the economic recession and
economic development, as well as the construction of a modern innovative economy depends, first of all, on
effective investments. In the context of the current global pandemic, which is still continuing in the world
community, improving the financial mechanism for ensuring investment and innovation activity of enterprises
is one of the most pressing problems. The article is devoted to econometric modeling of improving the
financial mechanism for ensuring investment and innovation activities of enterprises.

Key words.

Investment projects, enterprises, financial flows, innovation, product innovation, model,

fixed capital, correlation.

Кириш

Жаҳон иқтисодиётида тўғридан

-

тўғри инвестициялар салмоғи 2020 йилда

2019

йилга нисбатан 35 фоизга пасайди. Дунё мамлакатларида

Covid-19

пандемия туфайли

қўлланилган карантин ҳолатлари кўплаб бошланган инвестицион лойиҳаларнинг
тўхтаб қолишига, кўп миллатли корхоналар томонидан янги инновацион турдаги


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

234

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

инвестиция лойиҳалари устида ишлашларига мажбур қилди. Таъкидлаш ўринлики,
ривожланган мамлакатларда корпоратив реструктуризациялаш ва ички фирмалар
ўртасидаги молиявий оқимлардаги узилишлар натижасида тўғридан

-

тўғри хорижий

инвестициялар улуши 58 фоизли юқори тенденциядаги пасайиш кузатилди. Тўғридан

-

тўғри хорижий инвестициялардаги бундай кескин суръатдаги пасайиш тенденцияси
ривожланган ва ривожланаётган мамлакатларда янги инвестиция лойиҳаларини
молиялаштириш зарурияти туғилди. Шунингдек, ушбу

мамлакатларда

янги

эълон

қилинган

инвестициялар

сони

42

фоизга,

инфратузилма

учун

муҳим

бўлган

лойиҳаларни

молиялаштириш

бўйича

халқаро

битимлар

сони

14

фоизга

камайиб

кетди

.

Халқаро миқёсда инвестицион фаолликни оширишга қаратилган чора

тадбирлар натижасида ривожланган

мамлакатларда

янги

корхоналарга

жалб этилиши

мўлжалланган инвестициялар

19

фоизга қисқарди ва

халқаро

лойиҳаларни

молиялаштирилиш даражаси эса

8

фоизга

ошди

.

Янги

лойиҳаларни

молиялаштиришга

жалб этилган инвестициялар

инновацион ишлаб

чиқариш

салоҳиятининг ошишига

ва

замонавий бозор инфратузилмасини

шаклланишига замин яратди

[1].

Халқаро амалиётда нуфузли молия муассасалари ҳисобланган Жаҳон банки,

Халқаро Валюта Фонди, БМТнинг Тараққиёт дастурлари каби халқаро ташкилотлар
томонидан компанияларда самарали молиялаштириш механизмларини жорий

этиш

орқали инвестицион фаолликни таъминлаш ва инновацион иқтисодиётни
шакллантириш бўйича услубий тавсияларни такомиллаштиришга йўналтирилган
илмий ишларга алоҳида эътибор қаратилмоқда. Мазкур тадқиқотлар нуфузли
тадқиқот марказлари томонидан ишлаб чиқилган бўлиб, халқаро стандартларда
белгиланган талаблар асосида корхоналарни молиялаштириш манбаларини
шакллантириш механизмларини такомиллаштириш имконини берган. Лекин

,

иқтисодиёт тармоқларида фаолият юритаётган корхоналар инвестиция

ва инновация

фаолиятини молиялаштиришнинг назарий асослари,

инновацион

-

инвестицион

фаолликни корхоналарнинг инвестиция фаолиятини таҳлил қилиш ва баҳолаш
услубиёти,

инновацион

-

инвестицион фаолликни таъминлашга қаратилган иқтисодий

сиёсат

,

корхоналар инвестиция

ва инвестиция фаолиятини молиялаштириш

самарадорлигини таҳлил қилишда қўлланиладиган манбалар ва усуллар,

корхоналарда инвестиция ва инновация фаолияти молиялаштириш механизмини

такомиллаштириш йўллари

билан боғлиқ муҳим масалалар ҳозиргача ўзининг ижобий

ечимини топмаган.

Мавзуга оид адабиётларнинг таҳлили

Мамлакатимизда инвестицион

-

инновацион фаолликни таъминлашнинг молия

-

кредит механизмини такомиллаштириш масаласи анча долзарб вазифалар сирасига
кириб бормоқда. Инвестициялар, инвестицион сиёсат ва инвестицион муҳитнинг
айрим назарий, услубий ва амалий жиҳатлари бир қатор Ўзбекистонлик иқтисодчи
олимлар томонидан ҳам амалга оширилган

[2].

Инновацион иқтисодий

ўсишни таъминлаш, иқтисодиётда инновацион

фаолликни ошириш масаласи кўпгина хориж иқтисодчи олимларидан жумладан,
Д.Белл

ва Й.Шумпетер

муносиб ҳисса қўшишган. Шунингдек, МДҲ иқтисодчи

олимларидан В.Логачева

ва В.М.Гейца ўз илмий тадққотларида ўрганганлар.

Мазкур

иқтисодчи олимлар томонидан инновацион иқтисодий ўсишни асосан инсон капитали
ва омили билан боғлаб тушунтирадилар

[3].


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

235

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

Мамлакатимиз иқтисодчи

-

олимларидан Н.Рахматов

ва А.Мирзаевнинг

тадқиқотларида

инновацион

фаолиятнинг

Ўзбекистонда

иқтисодиётида

ривожлантириш масалалари, йўналишлари ҳамда корхоналар фаолиятини
инновацион бошқариш масалаларига урғу берилган. Лекин айнан инвестицион ва
инновацион фаолликка

эришишда молия

-

кредит механизмлари

масалалари четда

қолиб кетган

[4].

Бизнинг олиб бораётган тадқиқотимизда эса, мамлакатимиз инвестицион ва

инновацион фаоллигини янада оширишга хизмат қиладиган жиҳатларни жаҳон молия
бозоридан ўрганиш ва қўллаш масалалари таҳлил этилган. Бунда ҳозирги шароитда
корхоналардаги инновацион

-

инвестицион фаолликни молиялаштириш жараёнларини

эконометрик моделлаштириш

масаласи алоҳида ўрин тутади.

Тадқиқот методологияси

Ушбу тадқиқот ишимизнинг кириш қисмида дунё мамлакатларида

Covid-19

пандемия туфайли қўлланилган карантин ҳолатлари кўплаб бошланган инвестицион
лойиҳаларнинг тўхтаб қолишига, кўп миллатли корхоналар томонидан янги
инновацион турдаги инвестиция лойиҳалари устида ишлашларига мажбур қилганлиги
шунингдек, бу борада мамлакатимизда амалга оширилаётган

инвестицион ва

инновацион ислоҳотларининг моҳиятини очиб бериш, адабиётлар таҳлили қисмида
Мамлакатимизда инвестицион

-

инновацион фаолликни таъминлашнинг молия

-

кредит

механизмини такомиллаштириш масаласига оид назарий

-

илмий қарашларни баён

этиш назарда тутилган. Таҳлил қисмида статистик маълумотларга асосланиб
корхоналардаги инновацион фаолиятни баҳоловчи моделлар тузилиб улар орасидан
танланма асосида

таҳлиллар амалга оширилиб, муҳокама қисмида мавжуд

муаммолар ва камчиликлар аниқланади ҳамда уларнинг ечими сифатидаги амалий
тавсиялар ишлаб чиқилган. Мамлакатимиздаги инвестиция ва инновация сиёсатини
давом эттириш бўйича фикрлар билдирилган.

Тадқиқотни амалга оширишда тизимли ёндашув, график, индукция ва дедукция,

анализ ва синтез, таққослаш ва гуруҳлаш методлари элементларидан фойдаланилган.
Мамлакатимиз

корхоналаридаги инновацион

-

инвестицион фаолликни молиялаш

-

тириш жараёнларини эконометрик моделлаштиришга

оид статистик маълумотлар

расмий манбаларидан олинганлиги билан ажралиб туради.

Таҳлил ва натижалар

Ҳозирги глобаллашув жараёнида ҳар қандай фаолият юритаётган хўжалик

юритувчи субъектларнинг иқтисодий фаоллиги бевосита инвестиция жараёнига
боғлиқликда кечади. Корхоналарнинг иқтисодий ривожланиши қатор омилларга, энг
аввало,

самарадорликни белгиловчи асосий омил инвестициялар жалб этилишига

боғлиқ бўлади. ХХI асрнинг кейинги ўн йилликларида

Ўзбекистонда

амалга

оширилаётган таркибий ўзгаришлар асосан инвестицион фаолият самарадорлигини
оширишга қаратилганлиги бунинг далилидир.

Юқорида кўрсатилган ҳолатлар мамлакатимизда кенг кўламли инвестицион

фаолликни ошириш, хўжалик юритувчи субъектлар фаолиятида инвестицион фаолият
таҳлилига мақсадли йўналтирилган тадқиқотларни олиб бориш ҳамда бу жараённинг
илмий назарий асосларини

тизимли тадқиқ этиш заруратини юзага келтирди. Бундан

кўзланган мақсад тадбиркорлик фаолиятини эркинлаштириш, хорижий ва
мамлакатимиз инвесторлари учун қулай жозибадор шарт

-

шароитни яратиш


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

236

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

ҳисобланади. Биринчи навбатда, иқтисодий

-

ҳуқуқий ва ташкилий жиҳатдан мукаммал

бўлган узоқ муддатли инвестициялаш механизмини шакллантиришдан иборатдир. Бу
ўз

навбатида корхоналарда инвестицион фаолият таҳлили методологиясини тубдан

қайта кўриб чиқиш ҳамда тизимли тадқиқ этиш лозимлигини англатади. Ҳар қандай
таҳлил мунозарали ва муҳокама талаб жараён саналади. Иқтисодий таҳлил –

бу

маълум бир хўжалик юритувчи субъект иқтисодий алоқаларини тавсифловчи ҳамда
ушбу

фаолият йўналишларини

аниқ белгилаш ва хулосалар чиқариш имкониятини

юзага келтиришга хизмат қиладиган имконият яратувчи методлар, усуллар
мажмуасидир. Иқтисодий таҳлил қатор хўжалик алоқаларида юзага келадиган
муаммоларни аниқлаш ва уларнинг ечимини топиш, бу жараён таҳлилида алоҳида
метод, услуб, йўналишлардан самарали фойдланган ҳолда мақсадли вазифаларни
белгилаш ва аниқланган муаммоларни барҳам топтиришдан иборатдир. Бундай
ёндашув

реал воқеликнинг илмий тадқиқ усуллари анализ ва синтезнинг бирлигигига

асосланади

[5].

Маълумки, сўнгги йилларда кўплаб илмий тадқиқотларда корхоналарда

инновацион бошқариш асосида корхоналар самарадорлигини ошириш бўйича
эконометрик моделлар ишлаб чиқилмоқда

.

Моделлар асосида корхоналардаги

инновацион

-

инвестицион жараёнларга таъсир этувчи омиллар ва уларнинг

натижадорлиги таҳлил қилинган.

Инновацион фаолият натижасида корхоналарда самарадорликни ошириш

мумкинлиги бўйича дастлабки гипотезалар

K.Frimenom

га тегишли бўлиб, унинг

ғояларига асосан корхоналардаги ҳар қандай инновацион фаолият корхонанинг
самарадорлигига тўғридан

-

тўғри таъсир кўрсатар экан.

Корхоналарда инновацион маҳсулот ишлаб чиқаришдан фойда асосий

капиталга ўзлаштирилган инвестицияларга йўналтирилса, ушбу фаолият натижаси
корхоналар даромади ва фойдасига таъсир кўрсатади. Ушбу жараённи қуйидаги
алготирмда ҳам кўришимиз мумкин

.

1-

расм. Корхоналарда

инвестицион фаоллик

ялпи ишлаб чиқариш жараёнлари

алгоритми

[

6

]

.

• . чет эл

инвестициялари
минг сўм.

• давлат бюджетидан

корхоналар учун
ажратилган
маблағлар минг сўм.

корхоналар томонидан жалб

этилган банк кредитлари минг

сўм

•Корхона томонидан инновацион

маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми
минг.сўм.

•Корхоналарга инновацион

маҳсулот ишлаб чиқариш учун
жалб этилган инвестициялар
ҳажми минг сўм

Инновацион маҳсулот ишлаб

чиқаришдан кўрилган фойда

•Асосий капиталга ўзлаштирилган

инвестициялар минг сўм.

Корхона ялпи ишлаб чиқариш

ҳажми млн.сўм


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

237

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

Таклиф қилинаётган алгоритмда инновацион маҳсулот ишлаб чиқаришдан

фойда ошса ҳамда асосий капиталга ўзлаштирилган инвестицияларга йўналтирилса,
ушбу фаолият натижаси корхоналар ишлаб чиқариш ҳажми ортади ва бу ўз навбатида
яна инновацияларга харажатларни рағбатлантиришга олиб келиши ифодаланган.

Бизнинг фикримизча, корхоналарда инновацион фаолиятни эконометик

моделлаштиришда натижавий белги

(y)

сифатида инновацион маҳсулот ишлаб

чиқаришдан фойда ҳажмини

танлаш мумкин.

Омил белгилар сифатида

:

корхона томонидан инновацион маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажми минг.сўм.

(x

1

);

корхоналарга инновацион маҳсулот ишлаб чиқариш учун жалб этилган

инвестициялар ҳажми минг сўм

(x

2

).

Хоразмдон маҳсулотлари корхонаси маълумотлари асосида модел учун 20

05

йилдан 2020 йилгача бўлган маълумотларни тўпладик

.

1-

жадвал

Модел маълумотлари

Йиллар

Инновацион

маҳсулот ишлаб

чиқаришдан

кўрилган фойда

Корхона томонидан

инновацион маҳсулот

ишлаб чиқариш ҳажми

минг.сўм.

Корхоналарга инновацион

маҳсулот ишлаб чиқариш учун

жалб этилган инвестициялар

ҳажми минг сўм

2005 й.

3789,5

4119,7

9,8

2006 й.

1026,3

2567,1

5,2

2007 й.

4329,5

6789,6

13,5

2008 й.

891,2

2974,3

7,6

2009 й.

3417,8

3457,6

7,4

2010 й.

3698,1

4026,8

9,1

2011 й.

4126,9

5874,4

11,3

2012 й.

496,7

478,6

2,8

2013 й.

9683,5

8974,3

19,2

2014 й.

10542,8

96132,2

29,5

2015 й.

14683,5

119561,3

32,8

2016 й.

16789,2

141564,7

64,9

2017 й.

21781,3

185423,2

168,3

2018 й.

23654,7

269432,4

234,3

2019 й.

40511,1

569871,7

364,7

2020 й.

36465,4

486124,2

564,3

Модел натижавий ва омил белгиларни моделда ўзларини қандай тутишларини

текшириш ва улар орасидаги ўзаро боғлиқликни ўрганиш учун мултиколлинеарликка
текширамиз. Бунинг учун уларнинг корреляцион жадвалини тузамиз.

Корреляцион

жадвал модел маълумотлари ўртасидаги мултиколлинеарликни аниқлашда ҳамда
натижавий белгига энг кучли таъсир қилувчи омилларни аниқлашда қўлланилади.


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

238

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

2-

жадвал

Корреляцион матрица

2-

жадвалдан

кўришимиз мумкинки, маълумотлар ўртасида мултиколлинеарлик

мавжуд эмас.

Буни қуйидаги ҳолатда ҳам кўришимиз мумкин

.

2-

расм. Модел маълумотларининг координаталар текислигидаги жойлашуви


2-

расм маълумотлар ўртасида оптимал модел мавжудлигини ифодалайди.

Бизга маълумки мултьиколленарликни аниқлашда

VIF

дан фойдаланилади.

VIF

тести қиймати ўндан кичик бўлса, омил белгилар ҳамда натижавий белгилар

ўртасида ўзаро кучли боғланиш мавжуд бўлмайди.

STATA

ҳамда

EWIES

дастурлари

асосида

VIF

тестини текширамиз.

Y

X1

lX2

0

20000

40000

0

20000

40000

0

200000

400000

600000

0

200000 400000 600000

0

2

4

6

0

2

4

6


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

239

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

3-

расм.

VIF

тести натижалари

Илмий изланишларимиз натижасида Х2 омил белги логорифмланганда

мултиколленарлик ҳамда регрессион тенглама шартлари Гаусс Марков шартларига
тўғри келиши аниқланди.

«Энг кичик квадратлар усули» ёрдамида бир неча кўп омилли эконометрик

моделлар ишлаб чиқиб,

тузиладиган эконометрик моделнинг параметрлари

Гаус

Марков шарлари ва параметр ишонч оралиғларини

t

тест ёрдамида текширамиз.

Чизиқли кўп омилли эконометрик модел қуйидаги кўринишга эга:

𝑌 = 𝑎

0

+ 𝑎

1

𝑥

1

+ 𝑎

2

𝑥

2

+ ⋯ + 𝑎

𝑛

𝑥

𝑛

(2)

Бу ерда:

y

-

натижавий омил;

n

x

x

x

,...,

,

2

1

-

таъсир этувчи омиллар.

(2

) моделда натурал логарифм орқали алмаштириб олсак, у ҳолда қуйидаги

кўринишга эга бўламиз:

)

ln(

...

)

ln(

)

ln(

)

ln(

)

ln(

2

2

1

1

0

n

n

x

a

x

a

x

a

a

y

+

+

+

+

=

.

(3)

(3

)

моделда

=

=

0

0

)

ln(

,

)

ln(

a

a

y

y

,

=

=

=

n

n

x

x

x

x

x

x

)

ln(

,...,

)

ln(

,

)

ln(

2

2

1

1

белгилашларни амалга оширсак, у ҳолда қуйидаги кўринишга эга бўламиз:

+

+

+

+

=

n

n

x

a

x

a

x

a

a

y

...

2

2

1

1

0

.

(4)

(4

) моделдаги номаълум

𝑎

0

,

̀

𝑎

̀

1

, … , 𝑎

𝑛

̀

̀

параметрларни топиш учун қуйидаги

нормал тенгламалар тизими тузилади.

{

𝑛𝑎̀

0

+ 𝑎

1

̀ ∑ 𝑥′

1

+ 𝑎

2

̀ ∑ 𝑥′

2

+ ⋯ 𝑎

𝑛

̀ ∑ 𝑥′

𝑛

= ∑ 𝑦′

𝑎̀

0

∑ 𝑥′

1

+ 𝑎

1

̀ ∑ 𝑥′

1

2

+ 𝑎

2

̀ ∑ 𝑥′

1

𝑥′

2

+ ⋯ 𝑎

𝑛

̀ ∑ 𝑥′

1

𝑥′

𝑛

= ∑ 𝑥′

1

𝑦′

… … … … … … … … … … … … … … … … … … …

𝑎̀

0

∑ 𝑥′

𝑛

+ 𝑎

1

̀ ∑ 𝑥′

𝑛

𝑥′

1

+ 𝑎

2

̀ ∑ 𝑥′

𝑛

𝑥′

2

+ ⋯ 𝑎

𝑛

̀ ∑ 𝑥′

𝑛

2

= ∑ 𝑥′

𝑛

𝑦′

(5)

Ушбу (

5

) нормал тенгламалар тизимини математиканинг бир нечта усули орқали

аналитик ечилса, у ҳолда номаълум

𝑎

0

,

̀

𝑎

̀

1

, … , 𝑎

𝑛

̀

̀

параметрларнинг қийматлари

топилади.

Статистик маълумотларга асосланиб корхоналардаги инновацион фаолиятни

баҳоловчи ўндан ортиқ моделлар тузилиб улар орасидан қуйидаги моделларини
танлаб олдик.

Жараённи таҳлил қилиб, қуйидаги натижага эришдик(

STATA-19

дастурида амалга оширдик)

.


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

240

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

4-

расм. Модел натижалари

Регрессия тенгламаси параметрлари энг кичик квадратлар усули

OLS

методи

бўйича аниқланаётганлиги учун, модел ишончлигини Гаус Марков шартларига
текширамиз.

Модел қолдиғи бошқа омил белгилар билан ўзаро боғлиқ бўлмаслиги

гомоскдастиклик мавжуд бўлиши талаб этилади. Шунинг учун модел қолдиғини
гетероскадастликка текширамиз. Тадқиқотлардан маълумки, гетероскадастлик тўрт
усулда графиклар,

Golden Quandt test, White test, Br

уг

s

с

h Pagan test

лари ёрдамида

аниқланади.

Аввало

STATA

дастури ёрдамида гетероскадастликни графигини ишлаб

чиқамиз.

5-

расм. Гомоскадастлик шарти графиги

5-

расмдан кщринадики моделда гетероскадастлик мавжуд эмас. Ушбу ҳолатни

янада аниқроқ таҳлил қилишимиз учун тестлардан фойдаланамиз.

-2

0

0

0

-1

0

0

0

0

1

0

0

0

2

0

0

0

3

0

0

0

R

e

si

d

u

a

ls

0

10000

20000

30000

40000

Fitted values


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

241

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

6-

расм

Breusch Pagan

тести натижалари

Модел

бўйича натижавий омилнинг қолдиқларида автокорреляцияни

текшириш учун Дарбин

-

Уотсон (DW) мезонидан фойдаланамиз

.

Ҳисобланган DW

жадвалдаги DW билан

қиёсланади.

Агар натижавий омилнинг қолдиқларида автокорреляция мавжуд

бўлмаса, у

ҳолда

ҳисобланган DW мезонининг

қиймат 2 атрофида

бўлади. Баъзи моделларда

ҳисобланган DW мезонининг

қиймати 1,6

4

га тенг. Бу

эса

натижавий

омил

қолдиқларидан автокорреляция мавжуд

эмаслигини

кўрсатади.

Одатда, детерминация коэффициенти [0;1] кесмада қийматларни қабул қилади.

Коэффициент қиймати 1 га қанчалик яқин бўлса, боғлиқлик шунчалик кучли
ҳисобланади. Мазкур ҳолатда детерминация коэффициентининг

0,98

қийматга тенг

бўлиши, моделда мазкур иқтисодий кўрсаткичлар ўртасида етарли даражада кучли
боғлиқлик мавжудлигини билдиради. Моделларни турли миқдордаги омиллар билан
таққослаш имконияти бўлиши ва ушбу миқдордаги омиллар

R

2

статистикага таъсир

этмаслиги

учун,

одатда,

корректлашган

детерминация

коэффициентидан

фойдаланилади

[8]

, яъни:

2

2

2

текис

1

y

s

s

R

=

(6)

Мазкур ҳолатда ушбу текисланган детерминация коэффициенти

0,95

қийматига

тенг бўлиши ва унинг

R

2

га яқинлиги, моделнинг таъсир этувчи омиллар сони ўзгариши

атрофда қийматлар қабул қилинишини билдиради.

Тузилган кўп омилли эконометрик моделнинг статистик аҳамиятлилиги ва

ўрганилаётган жараёнга мос келишини аниқлаш учун Фишернинг F

-

мезонидан

фойдаланамиз. F

-

мезоннинг ҳақиқий қиймати қуйидаги формула ёрдамида

ҳисобланади

[9]:

,

1

1

2

2

хисоб

m

m

n

R

R

F

=

(7)

Бу ерда:

2

R

-

детерминация коэффициенти;

n

-

кузатувлар сони;

m

-

омиллар сони.

F

–мезоннинг ҳақиқий қиймати F

ҳисоб

=525,69

га тенг. Агар ҳақиқий қиймат

жадвалдаги қийматдан ката бўлса, у ҳолда тузилган кўп омилли эконометрик модель
статистик аҳамиятли ёки ўрганилаётган жараёнга адекват дейилади.

F-

мезоннинг

жадвал қиймати F

жадвал

=4,6777

га тенг.

F

ҳисоб

>>

F

жадвал

шартни қаноатлантиради, бу эса,

F

-

мезоннинг ҳисобланган

қиймати жадвалдаги қийматидан катта эканлигидан статистик аҳамиятли бўлиб, ундан
келгуси даврларга прогноз қилишда фойдаланиш мумкин.


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

242

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

Кўп

омилли

эконометрик

модел

параметрлари

ва

корреляция

коэффициентларининг ишончлилигини текширишда Стьюдентнинг

t

-

мезонидан

фойдаланилади. Бунда уларнинг қиймати тасодифий хатолар қийматлари билан
таққосланади

[10].

Танланган модел

F-

тест,

t

-

тест, детерминация коэффициенти, DW мезонининг

қийматлари бўйича ишончли экан.

Қуйидагича эмпирик модел ҳосил қилдик:

𝑦 =

0,04x

1

+ 3391𝑙𝑛x

2

− 3862

Модел натижаларига кўра корхона томонидан инновацион маҳсулот ишлаб чиқариш
ҳажми

(x

1

)

бир бирликка

ортиши корхоналарда инновацион фаолиятни

ҳажмини

0,04

бирликка

ортишига олиб келар экан, корхоналарга инновацион маҳсулот ишлаб

чиқариш учун жалб этилган инвестициялар ҳажми минг сўм

(x

2

)

бир фоизга ортиши

биринчи йил тескари таъсир этиб, корхоналарда инновацион фаолиятни

ҳажмини

33,91

фоизга ортишига олиб келади.

Хулоса ва таклифлар

Хулоса ўрнида таъкидлаш мумкинки, корхоналарда инвестицион ва инновацион

фаолликни таъминлашни молиялаштиришда қуйидаги тадбирларни йўлга қўйиш
мақсадга мувофиқ

:

корхоналарда инновацион маҳсулот ишлаб чиқариш ҳажмини ошириш кўп

жиҳатдан олиб келинаётган ускуналарнинг ўрнатилиш муддатига ва турли сабабларга
кўра сарф

-

харажатларнинг ортиб кетишига

боғлиқ

;

корхонага киритилган янги технологик ускуналар қиймати, ишлаб чиқаришни

модернизация қилиш, техник ва технологик жиҳатдан қайта жиҳозлаш, ахборот
тизимларини яратиш учун инвестиция лойиҳалари доирасида дастурий таъминотини
сотиб олиш харажатларининг 10 фоизи миқдорида инвестициявий чегирма
қўлланилиши мақсадга мувофиқ ва бу чегирма жадаллаштирилган амортизация
сифатида эътироф этилиши лозим

;

корхоналарда инновацион жараёнларни амалга ошириш учун ахборот

-

коммуникация технологиялари соҳаси инновацион фаолият ахборот тизимини яратиш
ва хавфсизлигини таъминлаш;

белгиланган муддатларда корхоналарда мавжуд ишлаб чиқариш қувватлари

ва инфратузилмани янгилаш.

Фойдаланилган

адабиётлар

1.

https://unctad.org/system/files/official-document/wir2021_overview_ru.pdf

.

Доклад о мировых инвестициях 2021 инвестиции в устойчивое восстановление обзор.
© 2021

год, Организация Объединенных Наций

.

2.

Шохазамий Ш.Ш. “Методологические основы и приоритеты стратегического

развития рынка ценных бумаг в Узбекистане”. Автореферат ст. 1

-

42, Т; 2011г

.

3.

Шохазамий Ш.Ш. “Молия бозори ва қимматли қоғозлар” дарслик Т.., ТМИ.

2012, бет

-440.

4.

Бутиков Л.И.“Проблемы формирования и функционирования рынка ценных

бумаг в Узбекистане” Автореферат Т.,

-

2008, ст.1

-41.

5.

Каримов Н.Ғ. “Иқтисодий интеграциялашув шароитида инвестицияларни


background image

“Iqtisodiyot va innovatsion texnologiyalar” ilmiy elektron jurnali. № 5, sentyabr-oktyabr, 2021 yil

243

5/2021

(№

00055)

http://iqtisodiyot.tsue.uz

молиялаштиришнинг бозор механизмларини жорий этиш муаммолари” Автореферат,
Т,

- 2007, 1-40-

бет.

6.

Каримов Н.Ғ. ва Хожиматов. Р.Х. Инвестицияни ташкил этиш ва

молиялаштириш: Дарслик

.

–Т.: ТДИУ, 2011, 771

-787-

бет;

7.

Schumpeter J. Theorie der wirtschaftlichen Entwicklung

Berlin: Duncker &

Humblot, 1912.

8.

Drucker P. Innovation and Entrepreneurship. Practice and Principles.

London:

Heinemann, 1984.

9.

Вернадский, В. И. Биосфера и ноосфера [Текст] / В. И. Вернадский. –

М.: Айрис

-

пресс, 2012. –

576

с.

10.

Шерешева, М.Ю. Соотношение понятий «информационная экономика» и

«экономика знаний» [Текст] / М. Ю. Шерешева // Вестник Московского университета.
Серия 6. Экономика. –

2008.

№ 5. –

С. 24

-31.

11.

Литвинова, В. В. Формування інноваційної інфраструктури в Україні [Текст] /

В. В. Литвинова, В. І. Поліщук, Б. О. Грабовський // Проблеми науково

-

технологічного

інноваційного розвитку. –

2012.

№ 4. –

С. 18

-22.

12.

Шакирова

Ф.Б. Развитие экономики Узбекистана на основе инновационной

деятельности. // Евразийский международный научноаналитический журнал
Проблемы

современной

экономики,

N

3

(55),

2015.

//

http://www.meconomy.ru/art.php.

13.

Рахматова Н., Мирзаев А. Иқтисодиётни инновацион ривожлантириш

йўналишлари// Бозор, пул, кредит. –

Тошкент, 2013.

-

№4(191).–Б.42

-44.

14.

Амонбоев

М. Корпоратив

корхоналар

фаолиятини

инновацион

бошқариш

шароитида

ишлаб

чиқаришни

модернизациялашнинг

асосий

йўналишлари

.-

Т.: ТДИУ,

2011

йил

.-148

б

.

15.

Любушин Н.П. Экономический анализ: учеб. пособие

-

М.: ЮНИТИДАНА,

2012. -

24 б.

16.

Shamil M. Valitova, Almaz Kh. Khakimov// Innovative potential as a framework of

innovative strategy for enterprise development// Procedia Economics and Finance 24 (2015)
716

721.

17.

DimitriosAsteriou and Stephen G. Hall. Applied econometrics. A modern

approach using Eviews and Microfit. Revised edition. Palgrave Macmillan, New York, 2007.

р.397

.

18.

Эконометрика: Учебник. /Подред. И.И.Елисеевой. –

М.: Финансы

и

статистика, 2003. –

51-

53 с.

Библиографические ссылки

https://unctad.org/system/files/official-document/wir2021 overview ru.pdf. Доклад о мировых инвестициях 2021 инвестиции в устойчивое восстановление обзор. © 2021 год, Организация Объединенных Наций.

Шохазамий Ш.Ш. "Методологические основы и приоритеты стратегического развития рынка ценных бумаг в Узбекистане". Автореферат ст. 1-42, Т; 2011г.

Шохазамий Ш.Ш. "Молия бозори ва цимматли цотозлар" дарслик Т.., ТМИ. 2012, бет-440.

Бутиков Л.И."Проблемы формирования и функционирования рынка ценных бумаг в Узбекистане" Автореферат Т.,-2008, ст.1-41.

Каримов H.F. "И^тисодий интеграциялашув шароитида инвестицияларни молиялаштиришнинг бозор механизмларини жорий этиш муаммолари" Автореферат, Т,- 2007,1-40-бет.

Каримов H.F. ва Хожиматов. Р.Х. Инвестициями ташкил этиш ва молиялаштириш: Дарслик. -Т.: ТДИУ, 2011, 771-787-бет;

Schumpeter J. Theorie der wirtschaftlichen Entwicklung - Berlin: Duncker & Humblot, 1912.

Drucker P. Innovation and Entrepreneurship. Practice and Principles. - London: Heinemann, 1984.

Вернадский, В. И. Биосфера и ноосфера [Текст] / В. И. Вернадский. - М.: Айрис-пресс, 2012. - 576 с.

Шерешева, М.Ю. Соотношение понятий «информационная экономика» и «экономика знаний» [Текст] / М. Ю. Шерешева // Вестник Московского университета. Серия 6. Экономика. - 2008. - № 5. - С. 24-31.

Литвинова, В. В. Формування 1нновац1йноТ 1нфраструктури в УкраТж [Текст] / В. В. Литвинова, В. I. Пол1щук, Б. О. Грабовський // Проблеми науково-технолопчного 1нновац1йного розвитку. - 2012. - № 4. - С. 18-22.

Шакирова Ф.Б. Развитие экономики Узбекистана на основе инновационной

деятельности. // Евразийский международный научноаналитический журнал Проблемы современной экономики, N 3 (55), 2015. //

http://www.meconomy.ru/art.php.

Рахматова Н., Мирзаев А. Ицтисодиётни инновацион ривожлантириш йуналишлари// Бозор, пул, кредит. - Тошкент, 2013.-№4(191).-Б.42-44.

Амонбоев М. Корпоратив корхоналар фаолиятини инновацион бошкдриш шароитида ишлаб чи^аришни модернизациялашнинг асосий йуналишлари.-Т.: ТДИУ, 2011 йил.-148 б.

Любушин Н.П. Экономический анализ: учеб, пособие - М.: ЮНИТИДАНА, 2012.-24 6.

Shamil М. Valitova, Almaz Kh. Khakimov// Innovative potential as a framework of innovative strategy for enterprise development// Procedia Economics and Finance 24 (2015) 716-721.

DimitriosAsteriou and Stephen G. Hall. Applied econometrics. A modern approach using Eviews and Microfit. Revised edition. Palgrave Macmillan, New York, 2007. -p.397.

Эконометрика: Учебник. /Подред. И.И.Елисеевой. - М.: Финансы и статистика, 2003. - 51-53 с.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов