Хорижий филология
№3, 2019 йил
36
ИСПАН МУЛОҚОТ МАТНИДА СЎРОҚ ШАКЛИ БИЛАН ИФОДАЛАНГАН
БИЛВОСИТА НУТҚИЙ ТУЗИЛМАЛАР ТАСНИФИ
Шамахмудова Азиза,
СамДЧТИ 3-босқич докторанти
Калит сўзлар:
билвосита нутқий акт, бевосита нутқий акт, иллокуция, пропозиция,
мулоқот матни, мулоқот мақсади, сўроқ нутқий тузилма.
Коммуникатив
мақсад
–
интенцияни ботиний, яширин ҳолда ѐки
билвосита ифода этиш барча миллатларга
хос. Лекин билвосита нутқий актларнинг
таснифий
гуруҳлари
ва
уларни
ифодаловчи лисоний шакллар қатори
турли тилларда бир хил кўринишга эга
бўлмайди.
Инглизлар
мазмунни
билвосита ифодалашда кўпинча сўроқ
шаклларига
мурожаат
қиладилар.
Ўзбеклар нутқида илтимосни ифодалашда
савол шаклларидан кам фойдаланилади
(Сафаров 2008: 241). Испан тилида эса
ҳаракатга
ундаш
фаолияти,
яъни
тингловчини бирон бир ишни бажаришга
чорлаш вазиятга қараб қайсидир даражада
буйруқ
майли
шаклида
(¡Habla!¡Levantate!),
инфинитив
(¡No
entrar mojado! ¡Hacer los ejercicios solo!),
ҳамда перформативлар (¡Ordeno que hagas
todas las tareas!) зиммасига юкланган
бўлади. Нутқий тузилманинг билвосита
ифодаланиши эса кўп ҳолларда сўроқ
тузилмалар орқали амалга оширилади. Бу
ҳолларда сўроқ ўзининг асл вазифаси,
яъни
ахборот
олиш
эҳтиѐжи
функциясидан
чекинган
ҳолда,
тингловчини ҳаракатга ундаш вазифасини
намоѐн этади. Шу тариқа, билвосита
нутқий акт мураккаб, кўп босқичли
табиатга эга: тингловчининг нутқий
тузилмада сўзловчи нимани назарда
тутганлиги ҳақида тўғри хулосага келиши
учун, у муқобил бевосита нутқий актга
нисбаттан бир поғона қийинлаштирилган
бўлади. Билвосита нутқий актларни тўғри
интерпретация
қилинишининг
босқичларини Серль ўзининг ―Билвосита
нутқий актлар‖ деб аталган тадқиқот
ишида ўн иккита бирин-кетинликда
кечадиган ―қадам‖лар орқали тасвирлаб
берган (Searle 1976: 46). Албатта,
кундалик мулоқотда бу жараѐн бу
даражада мураккаблаштирилган тарзда
эмас, балки табиий равишда кечади.
Билвосита
нутқий
актлар
аксарият
ҳолларда
сўроқ
тузилмалар
орқали
ифодаланар
экан,
сўроқ
нутқий
тузилмаларини
уларнинг
иллокутив
вазифасидан
келиб
чиққан
ҳолда
таснифлашни лозим топдик.
Аслида,
сўроқнинг
мантиқий
асосини барча тилларда бир хил деб тан
олиш мумкин (Солнцев 1995: 330). Шуни
алоҳида таъкидлаш керакки, охирги
пайтларда
саволлар
ва
жавоблар
назариясини
яратишга
ҳаракатлар
бошланиб кетиб, бу сўроқнинг аҳамиятли
критерияларини
коммуникатив,
гносеологик, иллокутив ва ижтимоий
тавсифини назарда тутган ҳолда олиб
борилган
тадқиқотлардан
олинган
натижаларга асосланган ҳолда амалга
оширилмоқда.
Сўроқ
лисоний
бирликларига,
авваламбор,
семантик
структур ѐндашувлар нуқтаи назаридан
қараш мақсадга мувофиқдир. Сўзловчи
билим доирасини кенгайтириш сўроқ
сўзларнинг асосий мақсади бўлиб, ушбу
мақсадни амалга ошириш, тингловчини
ахборот беришга ундаш ҳаракатида
намоѐн
бўлади.
Сўроқ
нутқий
бирликларининг мақсади ҳар доим ҳам
бирор бир маълумотни сўраш ѐки ахборот
олиш
бўлиб
қолмасдан,
мулоқот
вазиятидан
келиб
чиққан
ҳолда
тингловчининг ҳис туйғуларига таъсир
этиш, уларни фаолиятга ундаш каби
бўлиши мумкинлигини билвосита нутқий
актлар бўйича олиб борган тадқиқотимиз
доирасида кузатиш имкониятига эга
бўлдик.
Хорижий филология
№3, 2019 йил
37
Сўзловчининг
билим
доирасини
кенгайтириш
-
сўроқ
лисоний
бирликларнинг асосий мақсади бўлиб,
ушбу
мақсадни
амалга
ошириш,
тингловчини ахборот беришга ундаш
ҳаракатида намоѐн бўлади. Аммо бу унинг
ягона мақсади эмаслигини кўрсатиб
берувчи янги нуқтаи назарлар нутқий
актлар назариясининг ривожи заминида
вужудга келди.
Сўроқ нутқий бирликлари, уларнинг
семантик
жиҳатлари,
нутқда
ифода
топишининг ўзига хос хусусиятлари
қадимдан
тадқиқотчи
олимларнинг
эътиборини тортиб келган. Ҳаттоки
Арасту ҳам баҳс мунозараларда саволнинг
ўрни аҳамиятли эканлигини таъкидлаган.
Э.Лосано "Materiales para la historia de la
interrogacion en la gramatica castellana"
тарихий лингвистик очеркида Гонсало
Koppeacни (Gonzalo Correas) саволларга
бутун бир бобни бағишлаб уларни
биринчилардан бўлиб ѐритиб берган
муаллиф деб эътироф этди. Висенте
Сальва (Vicente Salva) "Gramatica de la
lengua castellana segun ahora se habla"
(Paris, 1830) рисоласида эса сўроқларни
турли туманлигига эътибор бериб, уларни
қуйидаги гуруҳларга ажратади:
- Ахборот талаб қилувчи саволлар;
- Инкор сўроқлар;
- Ижобий жавоб талаб этувчи имплицит
инкорлар;
- Эмфатик сўроқлар;
- Ҳайратланишни ифодаловчи саволлар
(Lozano 1978: 65).
Испан тили соҳиблари харакатга
ундовчи воситаларни воқелантиришда
ўзбекларга нисбатан кўпроқ бевосита эмас,
балки билвосита лисоний воситаларга
мурожаат этишади. Бирон бир ҳаракатни
бажаришни илтимос қилиш қўп ҳолларда
оммалашган сўроқ иборалар орқали
favor
сўзи ѐрдамида амалга оширилади. Испан
тилида гаплашувчи халқлар орасида
қуйидаги савол нутқий тузилмаларидан
фойдаланиш одат тусига кириб қолган: :
¿Le (te) puedo pedir que + subj; ¿Puedo +
infinitivo?; ¿Me podría(s) + infinitivo?; ¿Me
deja(s) ...?;¿Me hace/haría (haces/harías) un
(gran) favor?; ¿Puede/podría, pudiera
(puedes, podrías, pudieras) hacerme un
favor?; ¿Me quiere (s) hacer un favor?
Сўроқ
гапларнинг
гносеологик
жараѐнларда ўзига хос когнитивлик ва
долзарбликни
касб
этиши
кўплаб
тадқиқотчи олимлар диққати марказига
тушишига сабаб бўлди. Ҳатто Аристотель
ҳам сўроқни ―билиш ва мантиқий
тушунишнинг муҳим воситаси‖ деб атаган
эди (Аристотель 1978:529). Сўроқ лисоний
бирликлар, хусусан риторик саволлар ҳис-
ҳаяжонни ифодаловчи муҳим восита
ҳисобланади. Испан нутқий этикетини
сўроқ нутқий тузилмаларисиз тасаввур
қилиш қийин, деб таъкидлаган Фирсова
(Фирсова, 2000: 153) ва биз ҳам бу фикрга
шубҳасиз қўшиламиз. Шу сабабдан бу
муааммога тўхталмасдан ўта олмадик ва
сўроқ нутқий бирликларининг мулоқот
матнида бирламчи интенциясидан келиб
чиққан ҳолда уларни тавсифлашга аҳд
қилдик. Албатта, ҳозирги кунда сўроқ
гаплар бўйича бир қатор ишлар олиб
борилган:
испан
сўроқ
гапларининг
дескриптив таҳлили (Fernandez Ramirez,
1959; Ру, 1971), испан тили сўроқ нутқий
тузилмаларининг фонетик жиҳатлари ва
талаффузи борасида (Navarro, 1966), испан
ва француз тили сўроқ тузилмаларининг
қиѐсий ва чоғиштирма тадқиқотлари
(Dabrowska, 1973; Засыпкин 1999), аммо
испан тилидаги сўроқ нутқий актларининг
мулоқот матнида воқеланган бирламчи
интенциясига таяниб таснифланишини
учратмадик.
Тилшуносларнинг
аксарият
қисми
билан биргаликда Серл ҳам сўроқ нутқий
тузилмаларни директив нутқий актлар
қаторига киритади. Унинг таъкидлашича,
―сўроқ нутқий тузилмалари директивлар
синфига мансуб, чунки улар сўзловчини
фаолиятга, яъни жавоб нутқий актини
талаффуз қилиш ҳаракатига ундайди‖
(Searle 1976: 53). Бошқа файласуфнинг
изоҳича ―Бир қатор фаразларга таянган
ҳолда,
шуни
таъкидлаш
лозимки,
саволларнинг мантиқий шакли қуйидагича
бўлиши лозим:
Менга ... ни айтишингни
сўрайман
, аммо
Мен сендан ... ни
бажаришингни сўраяпман
тарзида эмас.
Хорижий филология
№3, 2019 йил
38
Ушбу
назарияга
биноан,
мулоқотнинг асоси алоҳида сўзлар ѐки
лисоний бирликлар эмас, балки маълум
натижага эришиш мақсадида бир қатор
мулоқот вазифаларини амалга оширадиган
нутқий
ҳаракатларнинг
мужассамлигидадир.
Ж.
Остиннинг
тарафдорлари нутқий актларнинг янги
қирраларини очиб бердилар. П. Грайснинг
нутқий тузилмада талаффуз этилган ва
назарда тутилган мантиқий мазмунни
ажратиш тўғрисидаги фикрлари муҳим
аҳамият касб этади. Натижада нутқий
актларни
бевосита
ва
билвосита
гуруҳларга ажратиш имконияти пайдо
бўлди. Пол Грайснинг ғоялари билвосита
нутқий актлар бобида жуда ҳам аҳамиятли
деб топилди. Масалан,
¿Puedes alcanzarme
la sal?
нутқий тузилмасининг туб маъноси
савол тарзида,
Sí
ѐки
No
жавобини талаб
этади. Лекин кундалик мулоқотимизда биз
ушбу нутқий актни илтимос сифатида
қўллаганимиз,
унинг
билвосита
ифодаланганидан дарак беради.
Нутқий
актнинг
билвосита
ифодаланганлигини билиш учун нутқий
мулоқотнинг умумий тамойилларидан
хабардор
бўлиш,
умумий
―фон‖
билимларга эга бўлиш ва оқилона хулоса
чиқариш қобилиятига эга бўлиш лозим.
Директив нутқий актларнинг сўроқ
гаплар билан ифодаланиши фаолиятга
ундашнинг
хушмуомала
тарзда
шакллантирилиш
усулларидан
бири
ҳисобланади. Аммо таҳлил қилинган
мисолларда шуни кузатдикки, баъзан улар
аксинча нутқий тузилмага қўпол тус
беришга ҳам хизмат қилади. Ушбу
ҳолатни асосан сўроқ шакли воситасида
ифодаланган буйруқ иллокутив актларида
кузатиш
мумкин.
Директив нутқий
актларни мулоқот матнида билвосита
воқеланишига
хизмат
қилувчи
энг
оммалашган усуллардан бири сўроқ
гаплар ҳисобланади. Баъзи тадқиқотларга
биноан,
бу
ҳолат
30%
ни
ва
директивларнинг
маълум
турларида
ҳаттоки 80% ни ташкил этади (Беляева
1992). Уларнинг бу қадар кенг миқѐсда
систем семантикасига мос равишда
ишлатилмаслигини инобатга олган ҳолда,
сўроқ гапларни фаолиятга ундовчи нутқий
конвенциялар сифатида қараб чиқиш
таклиф қилинган (Цурикова, 2001:57).
Perdona, Montse, ¿
Por qué no me
cuentas que te pasa?
Por favor, no bromees, estoy muy
harta. (Marsé 103)
Otra cosa que quería decirte: ¿por
qué no haces amistad con esa, la de la
pensión, ahora al salir...? (Marsé 64)
Oye, ¿no nos hemos visto antes?
No.
Juraría que... A ver, ¿te importa
sonreír otra vez? (Marsé 42)
¿Me servís un whisky?
(Rovner 62)
¿Me ayudas a cerrar la maleta?
(Marsé 284)
Шуни алоҳида таъкидлаш керакки,
испан
тилида
фаолиятга
ундаш
мақсадида, сўроқ гаплар ўзбек тилидан
фарқли ўлароқ, кўпинча ижобий шаклда
ифодаланади. (Масалан
¿Me ayudas a
cerrar la maleta? – Чемоданни ѐпишга
ѐрдам бермайсизми?) Ушбу мақсадда,
шунингдек, феълсиз ифодаланган гаплар
ҳам ишлатилади;
¿Algo de tapas?
(Marsé 96).
Шундай бўлса-да,
тингловчини
фаолиятга ундаш мақсадида инкор сўроқ
тузилмалардан фойдаланиш ҳоллари ҳам
тез-тез учраб туради:
No sería mejor que te levantaras? No
sabemos a que hora llegará(Marsé 233)
Таклиф
қилинган
гуруҳлар
ва
классификацияларни
инобатга
олган
ҳолда, биз билвосита ифодаланган сўроқ
нутқий
тузилмаларнинг
сўзловчининг
мулоқот мақсадига асосланган янги
таснифини таклиф этамиз. Ушбу ѐндашув
―мен
сенинг
шуни
бажаришингни
хоҳлайман‖ прагматик маъносининг испан
билвосита мулоқотида ифодаланишининг
ўзига хос жиҳатларини ойдинлаштиришга
хизмат қилади.
Испан
бадиий
адабиѐти
матнларининг таҳлили натижасида, биз
шундай хулосага келдикки, билвосита
нутқий акт вазифасида келган сўроқ
нутқий тузилмаларни еттита гуруҳга
ажратиш мумкин: cўроқ – таъкид; сўроқ –
буйруқ; сўроқ-танбеҳ; сўроқ-маслаҳат;
Хорижий филология
№3, 2019 йил
39
сўроқ-илтимос; сўроқ-таклиф ва риторик
саволлар.
1. Сўроқ - таъкид
(8,5 %).
Таъкидлашни
ифодаловчи
саволларда
шакл ва мазмун бир бирига номутаносиб
бўлади: шакл жиҳатдан савол, аммо
мазмун жиҳатдан ахборотни ифодалайди.
Таъкид сўроқларни қараб чиқиш
жараѐнида биз шунга амин бўлдикки,
уларнинг кўп қисмини махсус олмошли
сўроқлар (65%) ташкил этади.
¿Cuántas veces había visto aquel manto
y cuántas se había preguntado por el
significado de ese misterioso y recurrente
personaje?
(Ulloa 2001: 32)
Шунингдек, махсус сўроқлар ичида
инкор мазмунидаги мисоллар етарлича кўп
учрайди. Эга вазифасида кўп ҳолларда 1-
шахс бирликдаги олмошларга дуч келамиз.
Кесим кўпинча ҳозирги оддий замонда
келади:
¿Y ahora qué hacía? ¿Quién podía
ayudarla?
(Ulloa 2001: 47)
¿No sería mejor que te levantaras?
No sabemos a que hora llegará...
(Marsé 233)
Ушбу турдаги саволларни қараб
чиқиш жараѐнида уларнинг баъзилари ―ўта
билвосита‖ ифодаланганини кўришимиз
мумкин. Масалан:
¿Qué puede ser mejor que tener mucho
dinero?
(Ulloa 2001: 65)
Ушбу нутқий тузилманинг туб
маъноси
Nada es mejor que tener mucho
dinero
ни иллокув акт сифатида талқин
қилиш нотўғри ҳисобланади. Чунқи у
мулоқот вазиятидан келиб чиққан ҳолда
киноя тусини олган бўлиши мумкин.
Жиноятчи Хосенинг барча пулларини
ўғирлаб,
унга
тўппончани
тутаѐтиб
айтилган ушбу нутқий тузилманинг асл
маъносини
–
―жуда
ҳам
бадавлат
бўлишнинг қувонарли жойи йўқ, бир пасда
пулларингдан
ҳам,
жонингдан
ҳам
айриласан‖ – тарзида интерпретация
қилиш ўринлидир. Кўриб турганимиздек,
ушбу мисолда сўроқ ва киноя бирлашиб,
юқорида
таъкидлаганимиздек,
―ўта
билвосита‖ нутқий актни шакллантирган.
2.
Сўроқ-танбеҳ (15 %).
Танбеҳ –
норозилик билдириш, гина қилиш, айблаш
маъноларини назарда тутиб айтилган
нутқий тузилма ҳисобланади. Танбеҳ
маъносидаги сўроқ нутқий бирликларни
қараб
чиқиш
жараѐнида
уларнинг
ифодаланиши билан боғлиқ баъзи бир
қонуниятларни
ажратиш
мумкин
–
саволларнинг кўп қисми умумий ва махсус
сўроқлар
шаклида
ифодаланган.
Дизъюнктив сўроқ гаплар ҳам анча кам
учрайди. Танбеҳ маъносидаги алтернатив
сўроқлар тадқиқот доирасидаги матнларда
учрамади, аммо бу уларнинг умуман
мавжуд эмаслигидан далолат бермайди.
Fanny. (Sentándose en la cama.)
Pero... ¿No podés ser un poco más
considerado con tu madre?... ¡A esta hora
estoy como una zombi!
(Rovner 44).
Ушбу нутқий тузилмада ўғли уни
ҳоли
жонига
қўймай
эрталабдан
уйғотганидан норози бўлган онанинг
танбеҳи ифодаланган. Бу сўроқ тузилма
орқали
она
ўғлини
унга
раҳми
кемаслигидан шикоят қилмоқда.
Шуни ҳам алоҳида таъкидлаш
керакки, танбеҳ сўроқ тузилмаларда
кўпинча инкор воситаларининг иштироки
ҳам кузатилади:
Pero
tía
¿no
se pone usted el
sombrero
?
(Casta 2006: 26)
Pero ¿por qué no
da usted parte á la
policía
?
(Licenciado, 2006-II: 38)
Шунингдек,
ҳис-туйғуларнинг
жўшқин ифодасини билдириш мақсадида
бир нечта сўроқ тузилмаларнинг кетма-кет
шакллантирилган ҳолларини ҳам кузатдик.
Ушбу ҳолда ҳар бир сўроқ гапни алоҳида
эмас, балки барча саволларни бир бутун
тузилма сифатида қараб чиқиш мақсадга
мувофиқ бўлади деб ўйлаймиз.
Tío Rufo…
quiere
usted estarse
quieto? –
Quieres
tú dejarme el pie?
(Vera 2006: 12)
Ушбу мисолда холасининг тинмай
нолишидан норози бўлган қиз, унга танбеҳ
бермоқда.
Умуман олганда, танбеҳнинг бу қадар
кўп ҳолларда билвосита сўроқ тарзида
шакллантирилиши
шундан
далолат
берадики, испан тили соҳибларининг
кўпчилиги
танбеҳни
бевосита
воқелантиришни
афзал
кўришмайди.
Ҳаттоки
баъзи
пайтларда
мулоқот
Хорижий филология
№3, 2019 йил
40
субъектига ҳам имплицит ишора қилинган
ҳолда танбеҳ берилади. Ушбу ҳолда
беихтиѐр ўзбек тилидаги ―Қизим сенга
айтаман, келиним эшит!‖ деган ибора
ѐдимизга тушади. Демак, бундан келиб
чиқадики,
испанларда
ҳам
худди
ўзбеклардаги каби андиша, бировнинг
хатосини юзига солмаслик хусусиятлари
мавжуд экан.
3.
Маслаҳат
маъносини
ифодаловчи саволлар
(22,5%). Ҳаракатни
бажариш сабаблари тинговчининг фойдаси
билан боғлиқ бўлган нутқий тузилмалар
ушбу гуруҳга киради. Маслаҳат нутқий
актлари сўроқ орқали ифодаланганда,
умумий ѐки махсус савол шаклида намоѐн
бўлиб, эга иккинчи ѐки учинчи шахс,
бирликдаги олмош билан, айрим ҳолларда
от билан ифодаланади:
¿Para qué quieres cambiar? – le
dijeron.
(Rosetti 2001: 68)
Ушбу
мисолда
ҳаѐтини
ўзгартиришни истаган маликага эртак
қаҳрамонлари бу фикрни бошидан чиқариб
ташлашни маслаҳат беришган. Нутқий
тузилманинг бирламчи мазмунини фақат
контекст асосида савол эмас, балки
маслаҳат деб тушуниш мумкин.
Испан тилида маслаҳат кўпинча
¿por qué nо + verbo? конструкцияси
орқали берилади ва бу маслаҳатнинг
буйруқ тусини олмаслигига хизмат
қилади:
Otra cosa que quería decirte: ¿por
qué no haces amistad con ésa, la de la
pensión, ahora al salir?
(Marsé 64)
-
Cantas muy bien, hija mía, muy bien.
¿Por
qué no
piensas en ir a un teatro
?
(Castelar, 2006: 71)
¿
Y
por qué
usted, que ya tiene gran
fama en la medicina, no se compra una
berlina, que es lo que más
le conviene?
(Larra, 2006: 24)
Hombre, ¿
por qué no
te vas hacia el
correo á ver si encuentras al cartero en el
camino?
(Escamilla, 2006: 10)
Таҳлил давомида биз шунга амин
бўлдикки, қараб чиқилган маслаҳат нутқий
актларининг анча қисми ўз таркибида
инкор тузилмасига эга бўлиб, бу ҳурмат
тамойилига
таяниш
асосида,
тингловчининг ―образига таҳдид‖га йўл
қўймаслик мақсадида амалга оширилган:
¿No te reñirá tu amo si te entretienes?
Creo que
debes retirarte. (Galdós, 2006-II:
110)
Келтирилган нутқий
тузилмада
маслаҳат нутқий акти аввал билвосита,
яъни сўроқ гап орқали, кейин эса бевосита
шаклда берилган.
4. Сўроқ шаклидаги илтимос нутқий
актлари (24,25%).
Ушбу сўроқ нутқий
тузилмаларнинг бирламчи иллокуцияси
тингловчини
адресантнинг
хоҳиш-
истагини бажаришга ундаш ҳаракати
ҳисобланади. Илтимос ифода топган сўроқ
нутқий
бирликларнинг
бошқалардан
ажратиб турувчи хусусиятларидан бири
шундан иборатки, уларда оддий, тушуниш
осон бўлган лисоний тузилмалардан
фойдаланилади. Бундан мақсад тингловчи
ҳеч қандай ―машаққатсиз‖, илокутив
мақсадни тушуниб, нутқий ҳаракатнинг
кутилган
перлокутив
натижага
эришишидир. Эга кўп ҳолларда олмош
билан ифодаланган бўлади. Қўшимча
компонент
сифатида
ундалмалардан
фойдаланилади:
¿
Podrá
usted decirme, amigo mío,
usted que há tanto tiempo conoce al Sr. D.
Simplicio, de que le ha provenido ese ataque
de locura?(
Licenciado, 2006: 34)
Испан тилида илтимос нутқий
бирлигининг
мулоқот
матнида
воқелантирувчи оммалашган тузилмаси
¿poder+pronombre+infinitivo?
шаклида
гавдаланган бўлиб, унда тингловчининг
фаолият юритиш имконияти билан боғлиқ
бўлган савол мавжуд бўлади:
¿Puedes pasarme la sal?
¿Podrías estar un poco más callado?
¿Tú podrías estar un poco mas
callado?
(Searle 1975: 41)
Шунингдек, ¿estar capaz de +
infinitivo
? шаклидаги конструкциялар ҳам
учрайди:
¿Eres capaz de alcanzar el libro que
está encima del estante?
(Searle 1975: 45)
Ушбу нутқий тузилмада бирламчи
интенция
сифатида
тингловчининг
имконияти ҳақида хабардор бўлиш эмас,
Хорижий филология
№3, 2019 йил
41
балки унинг китобни жавондан олиб
беришга ундаш илтимоси воқеланган.
Билвосита ифодаланган илтимос
нутқий актларининг инкор шакли кенг
тарқалган
бўлиб,
бу
тингловчига
илтимосни қабул қилиш ѐки қилмаслик
имкониятини беради.
¿
No podrías
procurarme los que me
faltan?
(Laverde, 2006: 59)
¿
No podría
usted hacerme el favor de
un cigarrito de papel?
(Pardo Bazán 2006:
198)
¿No hay propina para el camarero? -
dijo Raúl sonriendo
.(Nieves 2006: 43)
Илтимос нутқий актларининг сўроқ
шаклида ифодаланишининг яна бир
жиҳатига эътибор берсак. ХХ асрдан
олдинги ѐзилган бадиий асарларда ¿
hacer
usted el favor de +infinitivo?
ѐки
¿tener usted
la bondad de+infinitivo?
конструкцияларига
тез-тез дуч келамиз, аммо ҳозирги мулоқот
жараѐнида ушбу тузилмалардан жуда кам
ҳолларда фойдаланилади, фақатгина ҳазил
ва киноя тариқасида айтилган нутқий
тузилмаларда уларни учратишга муяссар
бўлдик:
Don Máximo, ¿
me hará usted el favor
de
contestar francamente a varias
preguntas que tengo que hacerle? (
Pardo
Bazán 1998: 110)
¿
Hace usted el favor de
venir á
tenerme la escalera? – En seguida, en
seguida voy.
(Escamilla, 1881: 14)
¿
Tiene usted la bondad de
decirme si
es falso este billete?
(Luceño, 1897: 13)
Señora, ¿
hará usted el favor de
mandar que coloquen mi equipaje en la
habitación que me destine usted?
(Barrera,
1878: 14-15)
4. Таклиф саволлар
(10,75 %).
Сўроқ тузилмалари испан тилида таклиф
нутқий актларни ҳам воқелантирувчи
воситалар ҳисобланади.
Таклиф сифатида
келиш илтимосини, бирон иш ѐки
кўрсатмани бирга бажариш таклифини
тушунамиз. Таклифнинг энг оммалашган
шакли умумий савол тарзида бўлиб, эга
кўпинча tu, usted, nosotros, vosotros, ustedes
олмошлари билан ифодаланади. Таклиф
этиш асосан ҳозирги замон феъли билан
ифодаланади ва ундалмали бирликлар
кўрсатилади:
Ana, ¿No desea conocer a mi familia?
(Ulloa 2001: )
Антонионинг кутилмаганда оиласи
билан таништириш учун Аннани уйига
таклиф этиши уни довдиратиб қўйди. Қиз
таклифни рад этиш ҳуматсизлик бўлади
деб, рози бўлди. Шунинг учун кўп
ҳолларда таклиф этишдан олдин
¿Qué
haces esta noche (el fin de semana, despues
del trabajo...)?
каби тузилмаларининг
ишлатилиши тингловчига таклифни рад
этган тақдирда ҳам, адресантни хафа
қилмаслик мақсадида бирон баҳона ўйлаб
топиш
имкониятини
беради.
Жавоб
тарзида -
Es que, voy a prepararme a
mis pruebas
– таклифни билвосита инкор
этиш сифатида; -
Escucho la música
– эса,
―вақтим бор‖, яъни таклифнинг қабул
қилинишини бидиради.
Юқоридаги
нутқий
тузилмада
кечқурун бирон жойга бирга бориш
таклифи ифодаланаѐтганини тингловчи
тушунмаслиги
ҳам
мумкин.
Аммо
испанларда суҳбатдошларнинг бир бирини
жуда яхши тушунганига мисол бўла
олувчи бир ҳазил бор:
-
¿Qué haces esta noche?
-¡Sí!
-¿Y su amiga Lola?
-¡Eres imbesil!
Қуйидаги матн парчасида аѐл
терговчига
уни
жиноят
бўйича
қизиқтирган саволларини уйга кириб
муҳокама қилишни таклиф этаяпти:
Si en algo lo puedo servir, estoy a su
disposición. ¿Por qué no pasa a la casa y se
toma una tacita de café?
-
De todas formas, si sabes algo de él, me
hace falta que me lo comuniques.
-
Descuide, teniente, vayase tranquilo.
(Vázquez Pérez 47).
6. Риторик саволлар (12%) орқали
нутқий тузилмага бўлган муносабат
билдирилади, сўзловчининг айни бир
муаммога бўлган фикри тасдиқланади,
мулоқот матнида қараб чиқилаѐтган
муаммога
тингловчининг
эътибори
қаратилади. Риторик саволлар муаммоси
бўйича тадқиқотчиларнинг фикри бир
Хорижий филология
№3, 2019 йил
42
бирига мутаносиб эмас. И.В. Арнольд
риторик
саволларни
услубий
транспозициянинг бир шакли, (Арнольд,
1973, 200) деб таъкидласа, В. Бейнхуар
испан тилидаги риторик саволларни сўроқ
шаклини олган инкорни билдирувчи ундов
гапга тенглаштиради (Beinhauer,1968, 177-
178). Эскандел риторик саволлар кетма-
кетлигини ―онг оқими‖ йўналишидаги
асарлар қаҳрамонларининг нутқида ҳис
туйғуларнинг жўш уришини кўрсатиб
беришга, тингловчини фикрлашга ундаш
ниятида ишлатилади, деб таъкидлайди
(Escandel 2000: 274). Қиѐсланг:
El Cuarenton. Pero... como cuarenton
comoyo, empezar ahora, otra vez, con los
libros? Eso es una exageracion. Ademаs,
para que necesita el pais a tanta gente
estudiando?
(Teatro, 272).Муаллифнинг
қўйилган муаммога нисбатан фикри
риторик савол орқали шакллантирилади ва
кейин чиқарилган хулоса баѐн этилади:
¿Qué puede impedirmelo? ¿Acaso a
costa de esfuerzos sobrehumanos у muchas
reincidencias no se logra lo que se quiere?
Mala cosa seria creer lo contrario…
(Noche,
86).
Бундан
ташқари,
риторик
саволлардан
муаллиф
ўзи
ва
уни
тинглаѐтган аудитория учун қизиқ бўлган
мавзуга
эътибор
қаратиш
ниятида
фойдаланади.
Ушбу
вазиятда
тингловчидан жавоб эшитиш мақсади
кўзланмаган, чунки жавоб муаллифга
маълум ва у буни тингловчиларга ҳам
ѐритиб беришга интилади. Масалан:
¿
Qué decisiones? ¿Qué leyes? ¿Qué
estrategias у acciones podemos у debemos
impulsar para superar esta coyuntura
delicada
que
afecta
la
solidez,
la
permanencia у la estabilidad del sistema
democratico en la Region?
(Humberto Cell
1995: 81).
Шуни
таъкидлаш
ўринлики,
риторик саволлар доим ҳис-туйғуларга
тўла бўлади ва тингловчига таъсири бир
хил даражада кучли ҳисобланади:
¿Que se hace con la sinceridad, la
honestidad, la virtud? Muchas cosas, pero no
arte (Ab., 317).
7. Буйруқ сўроқ тузилмалар (7%).
Сўроқ нутқий тузилманинг талаффуз
этилишининг мулоқот мақсади илтимос
қилиш, маслаҳат бериш, танбеҳ билдириш
кабиларни
акс
этганидек,
айрим
вазиятларда айнан буйруқ иллокуциясига
эга бўлади. Ушбу ҳолатни асосан
суҳбатдошларнинг ижтимоий мақоми,
мансаби, ѐши, мулоқот доирасидаги
мавқеи тенг бўлмаган вазиятларда, яъни
вертикал мулоқотда кузатишимиз мумкин.
Масалан, директорнинг ѐш журналистга
йўналтирилган қуйидаги нутқий актини
олсак:
Director
(empujando
al
Joven
Aspirante hacia la calle.)
¿Usted qué hace
aquí?
(Olmo 352).
Ушбу
мисолда
директор
журналистнинг бу ерда нима иш билан
машғуллигига қизиқмаяпти, балки унга бу
ердан ―туѐғини шиқиллатиш‖га буйруқ
бераяпти. Шунга ўхшаш яна бир вазиятни
қараб чиқсак:
Lo que quiero saber, hijo – alzó la voz -,
es ¿qué hace esta señorita en mi casa? – el
viejo quedó mirando al suelo.
(Ulloa 2001: 17)
Юқоридаги нутқий тузилмада ҳам
Антонионинг дадаси археолог хонимни
уйидан ҳайдамоқчи бўлаяпти. Айнан ушбу
нутқий тузилманинг дўстона муҳитда
талаффуз этилиши, унинг иллокутив
маъносини
туб
маънода,
яъни
адресантнинг нима қилиб юришини
билишга қизиқишини билдиради. Демак,
нутқий актнинг иллокутив мақсади ҳақида
матндан ташқарида хулоса чиқариш
ноўрин эканлигига гувоҳ бўлиб турибмиз.
Яна бир мисол:
¿Y yo qué, по tengo boca? (Manuel
duda.) No vas a dejarme sin comer.
(Camps
34).
Ушбу мисолда ҳам билвосита
буйруқ прагматик маъноси (―менга овқат
бер!‖ импликатураси) ифодаланганини
фақат мулоқот матнига таянган ҳолда
тушуниш мумкин.
Қизга
тегажоғлик
қилаѐтган
эркакка куч ишлатиб, қизни қўйиб
юбориш
буйруғини
мулойим
билдираѐтган йигитча:
Хорижий филология
№3, 2019 йил
43
Un muchacho... cogió al baboso
aquel por el brazo, muy suavemente, y le
dijo: ¿Por qué no deja en paz a la señorita?
(Marsé 118)
Йигитча
буйруқ
қаратилган
эркакка нисбатан анча ѐш бўлишига
қарамасдан, унга буйруқ бермоқда. Айни
пайтда
у
ахлоқ-одоб
доирасидан
чиқмасликка ҳаракат қилаяпти.
El sargento se le acercó:
-
¿Eres sordo? ¿No has oído al señor juez?
(Sender 108).
-
Сержантнинг айбланувчига қаратиб
айтилган ушбу нутқий тузилмасида
буйруқ имплицит ифодаланган бўлиб, уни
жавоб беришга қўпол тарзда ундаяпти.
Демак,
билвосита
сўроқ
нутқий
тузилмалари
хушмуомалаликни
таъминлаши
билан
биргаликда,
тигловчининг шахсиятига тегувчи қўпол
тус олиши ҳам мумкин экан.
Умуман,
ажратилган
еттита
гуруҳни таҳлил этиш жараѐнида билвосита
нутқий актларнинг қуйидаги ифодаланиш
қонуниятлари мавжудлигига амин бўлдик.
Тадқиқ этилган испан бадиий матнларида
эга кўп ҳолларда биринчи шахсдаги олмош
билан, кесим эса кўпинча Presente Simple
шаклида ифодаланади. Кесим вазифасида
келган перформатив феълларнинг ҳам
семантик жиҳатлари турличадир. Биз
учратган барча феъллар орасида нутқ ва
тафаккурга
оид
феълларни
алоҳида
белгилаш лозим, чунки билвосита нутқий
актларда уларнинг зоҳирий шакли нутқий
тузилманинг ботиний мазмунидан фарқ
қилишига гувоҳ бўлдик.
Адабиѐтлар
1.
Аристотель. О софистических опровержениях /Аристотель // Сочинения в 4 томах.
М.: Мысль, 1978. Т.2. – С. 533-594.
2.
Беляева, Е.И. Грамматика и прагматика побуждения: Английский язык / Е.И.
Беляева. - Воронеж. - Изд-во ВГУ, 1992. – 168 с.
3.
Гордон, Д. Постулаты речевого общения /Д. Гордон // Новое в зарубежной
лингвистике. Вып. 16. М. :Прогрес, 1985. С. 276–302.
4.
Грайс, П. Логика и речевое общение / П. Грайс // Новое в зарубежной лингвистике.
Вып. 16. М.: Прогресс. 1985. С. 217–237.
5.
Кобозева, И.М. Теория речевых актов как один из вариантов теории речевой
деятельности / И.М. Кобозева // Новое в зарубежной лингвистике. Вып. XVII. М.: Прогресс,
1986. С. 7–21.
6.
Линдстрѐм, Е.Н. Классификация русских вопросительных по форме высказываний
на базе прагматически обоснованной универсальной модели: дис. ... канд. филол. наук /Е.Н.
Линдстѐрм - Петрозаводск, 2003. - 189 c.
7.
Сафаров, Ш.С. Прагмалингвистика / Ш.С.Сафаров – Т.: Ўзбекистон миллий
энциклопедияси, 2008.
8.
Серль, Дж.Р. Косвенные речевые акты /Дж. Р. Серль // Новое в зарубежной
лингвистике: Вып. 17. Теория речевых актов. М.: Прогресс, 1986. - С. 204-208.
9.
Солнцев, В.М. Введение в теорию изолирующих языков / В.М Солнцев. - М.: Изд.
Фирма «Восточная литература» РАН, 1995. -352 с.
10.
Фирсова, Н.М. Испанский речевой этикет. / Н.М. Фирсова. - М.: Инфра - М., 2000.
- 183 с.
11.
Цурикова, T.В. Коммуникативный диапазон вопросительных предложений в
дискурсе (на материале английского и русского языков) / Т.В. Цурикова. - Воронеж: Изд-во
ВГУ, 2001.- 144 с.
12.
Casta, P.P. El tutor y su pupila
/
P.P. Casta - Coruña: Tipografía Galaica, 2006. – 79 p.
13.
Humberto, C. Mas alia del discurso / C. Humberto - Caracas: Publicacion del Parlamento
Latinoamericano, 1995. - P. 81.
Хорижий филология
№3, 2019 йил
44
14.
Licenciado, V. El tutor y la pupila: juguetecómico-lírico en un acto y en prosa / V.
Licenciado -Sevilla: F. Alvarez, 2006. -38 p.
15.
Marsé, J. La oscura historia de la prima Montse / Juan Marsé. - Plaza & Janés Editores,
S.A. - Barcelona, 1970. - 288 p.
16.
Nieves, A.B. El Crimen de la Ñ / Amelia Blas Nieves. – Madrid: Universidad de Alcalá,
2001. – P. 43.
17.
Noche, V.S. La noche llama a la noche / Victoria de Stefano Noche. – Caracas: Monte
Avila Editores C. A., 1985. – P. 86.
18.
Olmo, L. La Camisa. El Cuarto Poder / Lauro Olmo. - Cátedra Letras Hispánicas. - 3
ra
ed., 1991. - 353 p.
19.
Pardo, B. La madre naturaleza / Bazán Pardo. - Madrid: Pueyo. 1999. – 45 p.
20.
Rosetti, A. Érase una vez./ Ana Rosetti. – Grupo Anaya, S.A. - Madrid- 2001. -133 p.
21.
Róvner, E. Volvió una noche. / Eduardo Rovner. - La Habana.- Ediciones Casa de las
Américas. - 1991. - 99 p.
22.
Searle, J.R. The foundations of illocutionary logic / J.R. Searle. - Cambridge, 1985. XI. -
227 p.
23.
Sénder, R. Requiem por un campesino español. / Ramón Sénder. - Barcelona. - Ediciones
Destino, 1987. - 105 p.
24.
Sperber, D. Relevance. Communication and Cognition / D. Sperber, D. Wilson. - Oxford:
Blackwell, 1986. - 388 p.
25.
Ulloa, E.E. El viaje sacrílego/ E.E. Ulloa -Spain: Universidad de Alcalá, 2001. – P. 79.
26.
Vera, S.A.
En todas partes hay detodo /
S.A. Vera. -Madrid: Imprenta de don Cipriano
López, 1969. - 95 p.
Шамахмудова А. Классификация косвенных речевых актов, выраженных
вопросительными
предложениями
в
испаноязычном
дискурсе.
В
статье
рассматриваются особенности косвенных речевых актов выраженные в вопросительной
форме и их иллокутивное содержание на материале испанского языка. Автор предлагает
классификацию косвенных речевых актов опираясь на их первичную интенцию и в
результате анализа материала разделяет их на семь групп: вопросы выражающие
утверждение, порицание, совет, просьба, приглашение, приказ и риторические вопросы.
Shamakhmudova A. Classification of indirect speech acts expressed in interrogative form
in Spanish discourse.
This article deals with features of indirect speech acts expressed in an
interrogative form and their illocutionary contents on Spanish discourse. The author offers
classification of indirect speech acts relying on their primary intension and as the result of analysis
of material divides them into seven groups: questions expressing statement, censure, council,
request, invitation, order and rhetorical questions.