Классификация косвенных речевых актов, выраженных вопросительными предложениями в испаноязычном дискурсе

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
Отрасль знаний
CC BY f
36-44
70
14
Поделиться
Шамахмудова, А. (2019). Классификация косвенных речевых актов, выраженных вопросительными предложениями в испаноязычном дискурсе. Иностранная филология: язык, литература, образование, (3 (72), 36–44. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/foreign_philology/article/view/1099
Азиза Шамахмудова, Самаркандский государственный институт иностранных языков

докторант 3 ступени

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

В статье рассматриваются особенности косвенных речевых актов выраженные в вопросительной форме и их иллокутивное содержание на материале испанского языка. Автор предлагает классификацию косвенных речевых актов опираясь на их первичную интенцию и в результате анализа материала разделяет их на семь групп: вопросы выражающие утверждение, порицание, совет, просьба, приглашение, приказ и риторические вопросы

Похожие статьи


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

36

 

 

ИСПАН МУЛОҚОТ МАТНИДА СЎРОҚ ШАКЛИ БИЛАН ИФОДАЛАНГАН 

БИЛВОСИТА НУТҚИЙ ТУЗИЛМАЛАР ТАСНИФИ 

 

Шамахмудова Азиза, 

СамДЧТИ 3-босқич докторанти  

 

Калит сўзлар:

 билвосита нутқий акт, бевосита нутқий акт, иллокуция, пропозиция, 

мулоқот матни, мулоқот мақсади, сўроқ нутқий тузилма. 

 

Коммуникатив 

мақсад 

– 

интенцияни  ботиний,  яширин  ҳолда  ѐки 
билвосита ифода этиш барча миллатларга 
хос.  Лекин  билвосита  нутқий  актларнинг 
таснифий 

гуруҳлари 

ва 

уларни 

ифодаловчи  лисоний  шакллар  қатори 
турли  тилларда  бир  хил  кўринишга  эга 
бўлмайди. 

Инглизлар 

мазмунни 

билвосита  ифодалашда  кўпинча  сўроқ 
шаклларига 

мурожаат 

қиладилар. 

Ўзбеклар нутқида илтимосни ифодалашда 
савол  шаклларидан  кам  фойдаланилади 
(Сафаров  2008:  241).  Испан  тилида  эса 
ҳаракатга 

ундаш 

фаолияти, 

яъни 

тингловчини  бирон  бир  ишни  бажаришга 
чорлаш вазиятга қараб қайсидир даражада 
буйруқ 

майли 

шаклида 

(¡Habla!¡Levantate!), 

инфинитив 

(¡No 

entrar  mojado!  ¡Hacer  los  ejercicios  solo!), 
ҳамда перформативлар (¡Ordeno que hagas 
todas  las  tareas!)  зиммасига  юкланган 
бўлади.  Нутқий  тузилманинг  билвосита 
ифодаланиши  эса  кўп  ҳолларда  сўроқ 
тузилмалар орқали амалга оширилади. Бу 
ҳолларда  сўроқ  ўзининг  асл  вазифаси, 
яъни 

ахборот 

олиш 

эҳтиѐжи 

функциясидан 

чекинган 

ҳолда, 

тингловчини ҳаракатга ундаш вазифасини 
намоѐн  этади.  Шу  тариқа,  билвосита 
нутқий  акт  мураккаб,  кўп  босқичли 
табиатга  эга:  тингловчининг  нутқий 
тузилмада  сўзловчи  нимани  назарда 
тутганлиги ҳақида тўғри хулосага келиши 
учун,  у  муқобил  бевосита  нутқий  актга 
нисбаттан  бир  поғона  қийинлаштирилган 
бўлади. Билвосита нутқий актларни тўғри 
интерпретация 

қилинишининг 

босқичларини  Серль  ўзининг  ―Билвосита 
нутқий  актлар‖  деб  аталган  тадқиқот 
ишида  ўн  иккита  бирин-кетинликда 
кечадиган  ―қадам‖лар  орқали  тасвирлаб 

берган  (Searle  1976:  46).  Албатта, 
кундалик  мулоқотда  бу  жараѐн  бу 
даражада  мураккаблаштирилган  тарзда 
эмас,  балки  табиий  равишда  кечади. 
Билвосита 

нутқий 

актлар 

аксарият 

ҳолларда 

сўроқ 

тузилмалар 

орқали 

ифодаланар 

экан, 

сўроқ 

нутқий 

тузилмаларини 

уларнинг 

иллокутив 

вазифасидан 

келиб 

чиққан 

ҳолда 

таснифлашни лозим топдик. 

Аслида, 

сўроқнинг 

мантиқий 

асосини  барча  тилларда  бир  хил  деб  тан 
олиш мумкин (Солнцев 1995: 330).  Шуни 
алоҳида  таъкидлаш  керакки,  охирги 
пайтларда 

саволлар 

ва 

жавоблар 

назариясини 

яратишга 

ҳаракатлар 

бошланиб кетиб, бу сўроқнинг аҳамиятли 
критерияларини 

коммуникатив, 

гносеологик,  иллокутив  ва  ижтимоий 
тавсифини  назарда  тутган  ҳолда  олиб 
борилган 

тадқиқотлардан 

олинган 

натижаларга  асосланган  ҳолда  амалга 
оширилмоқда. 

Сўроқ 

лисоний 

бирликларига, 

авваламбор, 

семантик 

структур  ѐндашувлар  нуқтаи  назаридан 
қараш  мақсадга  мувофиқдир.  Сўзловчи 
билим  доирасини  кенгайтириш  сўроқ 
сўзларнинг  асосий  мақсади  бўлиб,  ушбу 
мақсадни  амалга  ошириш,  тингловчини 
ахборот  беришга  ундаш  ҳаракатида 
намоѐн 

бўлади. 

Сўроқ 

нутқий 

бирликларининг  мақсади  ҳар  доим  ҳам 
бирор бир маълумотни сўраш ѐки ахборот 
олиш 

бўлиб 

қолмасдан, 

мулоқот 

вазиятидан 

келиб 

чиққан 

ҳолда 

тингловчининг  ҳис  туйғуларига  таъсир 
этиш,  уларни  фаолиятга  ундаш  каби 
бўлиши  мумкинлигини  билвосита  нутқий 
актлар  бўйича  олиб  борган  тадқиқотимиз 
доирасида  кузатиш  имкониятига  эга 
бўлдик. 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

37

 

 Сўзловчининг 

билим 

доирасини 

кенгайтириш 

сўроқ 

лисоний 

бирликларнинг  асосий  мақсади  бўлиб, 
ушбу 

мақсадни 

амалга 

ошириш, 

тингловчини  ахборот  беришга  ундаш 
ҳаракатида намоѐн бўлади. Аммо бу унинг 
ягона  мақсади  эмаслигини  кўрсатиб 
берувчи  янги  нуқтаи  назарлар  нутқий 
актлар  назариясининг  ривожи  заминида 
вужудга келди.  

Сўроқ  нутқий  бирликлари,  уларнинг 

семантик 

жиҳатлари, 

нутқда 

ифода 

топишининг  ўзига  хос  хусусиятлари 
қадимдан 

тадқиқотчи 

олимларнинг 

эътиборини  тортиб  келган.  Ҳаттоки 
Арасту ҳам баҳс мунозараларда саволнинг 
ўрни  аҳамиятли  эканлигини  таъкидлаган. 
Э.Лосано  "Materiales  para  la  historia  de  la 
interrogacion  en  la  gramatica  castellana" 
тарихий  лингвистик  очеркида  Гонсало 
Koppeacни    (Gonzalo  Correas)  саволларга 
бутун  бир  бобни  бағишлаб  уларни 
биринчилардан  бўлиб  ѐритиб  берган 
муаллиф  деб  эътироф  этди.  Висенте 
Сальва  (Vicente  Salva)  "Gramatica  de  la 
lengua  castellana  segun  ahora  se  habla" 
(Paris,  1830)  рисоласида  эса  сўроқларни 
турли  туманлигига  эътибор  бериб,  уларни 
қуйидаги гуруҳларга ажратади: 
- Ахборот талаб қилувчи саволлар; 
- Инкор сўроқлар; 
-  Ижобий  жавоб  талаб  этувчи  имплицит 
инкорлар; 
- Эмфатик сўроқлар; 
-  Ҳайратланишни  ифодаловчи  саволлар 
(Lozano 1978: 65). 

Испан  тили  соҳиблари  харакатга 

ундовчи  воситаларни  воқелантиришда 
ўзбекларга нисбатан кўпроқ бевосита эмас, 
балки  билвосита  лисоний  воситаларга 
мурожаат  этишади.  Бирон  бир  ҳаракатни 
бажаришни  илтимос  қилиш  қўп  ҳолларда 
оммалашган  сўроқ  иборалар  орқали 

favor

 

сўзи  ѐрдамида  амалга  оширилади.  Испан 
тилида  гаплашувчи  халқлар  орасида 
қуйидаги  савол  нутқий  тузилмаларидан 
фойдаланиш  одат  тусига  кириб  қолган:  : 

¿Le  (te)  puedo  pedir  que  +  subj;  ¿Puedo  + 
infinitivo?; ¿Me podría(s) + infinitivo?; ¿Me 
deja(s) ...?;¿Me hace/haría (haces/harías) un 
(gran)  favor?;  ¿Puede/podría,  pudiera 

(puedes,  podrías,  pudieras)  hacerme  un 
favor?; ¿Me quiere (s) hacer un favor? 

Сўроқ 

гапларнинг 

гносеологик 

жараѐнларда  ўзига  хос  когнитивлик  ва 
долзарбликни 

касб 

этиши 

кўплаб 

тадқиқотчи  олимлар  диққати  марказига 
тушишига  сабаб  бўлди.  Ҳатто  Аристотель 
ҳам  сўроқни  ―билиш  ва  мантиқий 
тушунишнинг муҳим воситаси‖ деб атаган 
эди (Аристотель 1978:529). Сўроқ лисоний 
бирликлар, хусусан риторик саволлар ҳис- 
ҳаяжонни  ифодаловчи  муҳим  восита 
ҳисобланади.  Испан  нутқий  этикетини 
сўроқ  нутқий  тузилмаларисиз  тасаввур 
қилиш  қийин,  деб  таъкидлаган  Фирсова 
(Фирсова, 2000: 153) ва биз ҳам бу фикрга 
шубҳасиз  қўшиламиз.  Шу  сабабдан  бу 
муааммога  тўхталмасдан  ўта  олмадик  ва 
сўроқ  нутқий  бирликларининг  мулоқот 
матнида  бирламчи  интенциясидан  келиб 
чиққан  ҳолда  уларни  тавсифлашга  аҳд 
қилдик.  Албатта,  ҳозирги  кунда  сўроқ 
гаплар  бўйича  бир  қатор  ишлар  олиб 
борилган: 

испан 

сўроқ 

гапларининг 

дескриптив  таҳлили  (Fernandez  Ramirez, 
1959;  Ру,  1971),  испан  тили  сўроқ  нутқий 
тузилмаларининг  фонетик  жиҳатлари  ва 
талаффузи борасида (Navarro, 1966), испан 
ва  француз  тили  сўроқ  тузилмаларининг 
қиѐсий  ва  чоғиштирма  тадқиқотлари 
(Dabrowska,  1973;  Засыпкин  1999),  аммо 
испан тилидаги сўроқ нутқий актларининг 
мулоқот  матнида  воқеланган  бирламчи 
интенциясига  таяниб  таснифланишини 
учратмадик.  

Тилшуносларнинг 

аксарият 

қисми 

билан  биргаликда  Серл  ҳам  сўроқ  нутқий 
тузилмаларни  директив  нутқий  актлар 
қаторига  киритади.  Унинг  таъкидлашича, 
―сўроқ  нутқий  тузилмалари  директивлар 
синфига  мансуб,  чунки  улар  сўзловчини 
фаолиятга,  яъни  жавоб  нутқий  актини 
талаффуз  қилиш  ҳаракатига  ундайди‖ 
(Searle  1976:  53).  Бошқа  файласуфнинг 
изоҳича  ―Бир  қатор  фаразларга  таянган 
ҳолда, 

шуни 

таъкидлаш 

лозимки, 

саволларнинг мантиқий шакли қуйидагича 
бўлиши  лозим: 

Менга  ...  ни  айтишингни 

сўрайман

,  аммо 

Мен  сендан  ...  ни 

бажаришингни сўраяпман

 тарзида эмас. 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

38

 

Ушбу 

назарияга 

биноан, 

мулоқотнинг  асоси  алоҳида  сўзлар  ѐки 
лисоний  бирликлар  эмас,  балки  маълум 
натижага  эришиш  мақсадида  бир  қатор 
мулоқот вазифаларини амалга оширадиган 
нутқий 

ҳаракатларнинг 

мужассамлигидадир. 

Ж. 

Остиннинг 

тарафдорлари  нутқий  актларнинг  янги 
қирраларини очиб бердилар. П. Грайснинг 
нутқий  тузилмада  талаффуз  этилган  ва 
назарда  тутилган  мантиқий  мазмунни 
ажратиш  тўғрисидаги  фикрлари  муҳим 
аҳамият  касб  этади.  Натижада  нутқий 
актларни 

бевосита 

ва 

билвосита 

гуруҳларга  ажратиш  имконияти  пайдо 
бўлди.    Пол  Грайснинг  ғоялари  билвосита 
нутқий актлар бобида жуда ҳам аҳамиятли 
деб топилди. Масалан,  

¿Puedes alcanzarme 

la sal? 

нутқий тузилмасининг туб маъноси 

савол  тарзида, 

  ѐки 

No

  жавобини  талаб 

этади. Лекин кундалик мулоқотимизда биз 
ушбу  нутқий  актни  илтимос  сифатида 
қўллаганимиз, 

унинг 

билвосита 

ифодаланганидан дарак беради. 

Нутқий 

актнинг 

билвосита 

ифодаланганлигини  билиш  учун  нутқий 
мулоқотнинг  умумий  тамойилларидан 
хабардор 

бўлиш, 

умумий 

―фон‖ 

билимларга  эга  бўлиш  ва  оқилона  хулоса 
чиқариш қобилиятига эга бўлиш лозим. 

Директив нутқий актларнинг сўроқ 

гаплар  билан  ифодаланиши  фаолиятга 
ундашнинг 

хушмуомала 

тарзда 

шакллантирилиш 

усулларидан 

бири 

ҳисобланади.  Аммо  таҳлил  қилинган 
мисолларда шуни кузатдикки, баъзан улар 
аксинча  нутқий  тузилмага  қўпол  тус 
беришга  ҳам  хизмат  қилади.  Ушбу 
ҳолатни  асосан  сўроқ  шакли  воситасида 
ифодаланган буйруқ иллокутив актларида 
кузатиш 

мумкин. 

Директив  нутқий 

актларни  мулоқот  матнида  билвосита 
воқеланишига 

хизмат 

қилувчи 

энг 

оммалашган  усуллардан  бири  сўроқ 
гаплар  ҳисобланади.  Баъзи  тадқиқотларга 
биноан, 

бу 

ҳолат 

30% 

ни 

ва 

директивларнинг 

маълум 

турларида 

ҳаттоки  80%  ни  ташкил  этади  (Беляева 
1992).    Уларнинг  бу  қадар  кенг  миқѐсда 
систем  семантикасига  мос  равишда 
ишлатилмаслигини  инобатга  олган  ҳолда, 

сўроқ гапларни фаолиятга ундовчи нутқий 
конвенциялар  сифатида  қараб  чиқиш 
таклиф қилинган (Цурикова, 2001:57). 

Perdona,  Montse,  ¿

Por  qué  no  me 

cuentas que te pasa? 

Por  favor,  no  bromees,  estoy  muy 

harta. (Marsé 103) 

Otra  cosa  que  quería  decirte:  ¿por 

qué  no  haces  amistad  con  esa,  la  de  la 
pensión, ahora al salir...? (Marsé 64) 

Oye, ¿no nos hemos visto antes? 
No. 
Juraría  que...  A  ver,  ¿te  importa 

sonreír otra vez? (Marsé 42) 

¿Me servís un whisky?

 (Rovner 62) 

¿Me  ayudas  a  cerrar  la  maleta?

 

(Marsé 284) 

Шуни алоҳида таъкидлаш керакки, 

испан 

тилида 

фаолиятга 

ундаш 

мақсадида,  сўроқ  гаплар  ўзбек  тилидан 
фарқли  ўлароқ,  кўпинча  ижобий  шаклда 
ифодаланади.  (Масалан 

¿Me  ayudas  a 

cerrar  la  maleta?  –  Чемоданни  ѐпишга 
ѐрдам  бермайсизми?)  Ушбу  мақсадда, 
шунингдек,  феълсиз  ифодаланган  гаплар 
ҳам ишлатилади; 

¿Algo de tapas?

 (Marsé 96).

 

Шундай  бўлса-да, 

тингловчини 

фаолиятга  ундаш  мақсадида  инкор  сўроқ 
тузилмалардан  фойдаланиш  ҳоллари  ҳам 
тез-тез учраб туради: 

No  sería  mejor  que  te  levantaras?  No 

sabemos a que hora llegará(Marsé 233) 

Таклиф 

қилинган 

гуруҳлар 

ва 

классификацияларни 

инобатга 

олган 

ҳолда,  биз  билвосита  ифодаланган  сўроқ 
нутқий 

тузилмаларнинг 

сўзловчининг 

мулоқот  мақсадига  асосланган  янги 
таснифини  таклиф  этамиз.  Ушбу  ѐндашув 
―мен 

сенинг 

шуни 

бажаришингни 

хоҳлайман‖ прагматик маъносининг испан 
билвосита  мулоқотида  ифодаланишининг 
ўзига  хос  жиҳатларини  ойдинлаштиришга 
хизмат қилади. 

Испан 

бадиий 

адабиѐти 

матнларининг  таҳлили  натижасида,  биз 
шундай  хулосага  келдикки,  билвосита 
нутқий  акт  вазифасида  келган  сўроқ 
нутқий  тузилмаларни  еттита  гуруҳга 
ажратиш мумкин: cўроқ  – таъкид; сўроқ –
буйруқ;  сўроқ-танбеҳ;  сўроқ-маслаҳат; 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

39

 

сўроқ-илтимос;  сўроқ-таклиф  ва  риторик 
саволлар. 

 

1.  Сўроқ  -  таъкид 

(8,5  %). 

Таъкидлашни 

ифодаловчи 

саволларда 

шакл  ва  мазмун  бир  бирига  номутаносиб 
бўлади:  шакл  жиҳатдан  савол,  аммо 
мазмун жиҳатдан ахборотни ифодалайди. 

Таъкид  сўроқларни  қараб  чиқиш 

жараѐнида  биз  шунга  амин  бўлдикки, 
уларнинг  кўп  қисмини  махсус  олмошли 
сўроқлар (65%) ташкил этади. 

¿Cuántas veces había visto aquel manto 

y  cuántas  se  había  preguntado  por  el 
significado  de  ese  misterioso  y  recurrente 
personaje? 

(Ulloa 2001: 32) 

Шунингдек,  махсус  сўроқлар  ичида 

инкор мазмунидаги мисоллар етарлича кўп 
учрайди.  Эга  вазифасида  кўп  ҳолларда  1-
шахс бирликдаги олмошларга дуч келамиз. 
Кесим  кўпинча  ҳозирги  оддий  замонда 
келади: 

¿Y  ahora  qué  hacía?  ¿Quién  podía 

ayudarla? 

(Ulloa 2001: 47) 

    

¿No  sería  mejor  que  te  levantaras? 

No sabemos a que hora llegará...

(Marsé 233) 

Ушбу  турдаги  саволларни  қараб 

чиқиш жараѐнида уларнинг баъзилари ―ўта 
билвосита‖  ифодаланганини  кўришимиз 
мумкин. Масалан: 

¿Qué puede ser mejor que tener mucho 

dinero? 

(Ulloa 2001: 65) 

Ушбу  нутқий  тузилманинг  туб 

маъноси 

Nada  es  mejor  que  tener  mucho 

dinero

ни  иллокув  акт  сифатида  талқин 

қилиш  нотўғри  ҳисобланади.  Чунқи  у 
мулоқот  вазиятидан  келиб  чиққан  ҳолда 
киноя  тусини  олган  бўлиши  мумкин.  
Жиноятчи  Хосенинг  барча  пулларини 
ўғирлаб, 

унга 

тўппончани 

тутаѐтиб 

айтилган  ушбу  нутқий  тузилманинг  асл 
маъносини 

– 

―жуда 

ҳам 

бадавлат 

бўлишнинг қувонарли жойи йўқ, бир пасда 
пулларингдан 

ҳам, 

жонингдан 

ҳам 

айриласан‖  –  тарзида  интерпретация 
қилиш  ўринлидир.  Кўриб  турганимиздек, 
ушбу  мисолда  сўроқ  ва  киноя  бирлашиб, 
юқорида 

таъкидлаганимиздек, 

―ўта 

билвосита‖ нутқий актни шакллантирган. 

2. 

Сўроқ-танбеҳ  (15  %). 

Танбеҳ  – 

норозилик билдириш, гина қилиш, айблаш 
маъноларини  назарда  тутиб  айтилган 

нутқий  тузилма  ҳисобланади.  Танбеҳ 
маъносидаги  сўроқ  нутқий  бирликларни 
қараб 

чиқиш 

жараѐнида 

уларнинг 

ифодаланиши  билан  боғлиқ  баъзи  бир 
қонуниятларни 

ажратиш 

мумкин 

– 

саволларнинг кўп қисми умумий ва махсус 
сўроқлар 

шаклида 

ифодаланган. 

Дизъюнктив  сўроқ  гаплар  ҳам  анча  кам 
учрайди.  Танбеҳ  маъносидаги    алтернатив 
сўроқлар тадқиқот  доирасидаги матнларда 
учрамади,  аммо  бу  уларнинг  умуман 
мавжуд эмаслигидан далолат бермайди.  

Fanny.  (Sentándose  en  la  cama.) 

Pero...  ¿No  podés  ser  un  poco  más 
considerado  con  tu  madre?...  ¡A  esta  hora 
estoy como una zombi! 

(Rovner 44).  

Ушбу  нутқий  тузилмада  ўғли  уни 

ҳоли 

жонига 

қўймай 

эрталабдан 

уйғотганидан  норози    бўлган  онанинг 
танбеҳи  ифодаланган.  Бу  сўроқ  тузилма 
орқали 

она 

ўғлини 

унга 

раҳми 

кемаслигидан шикоят қилмоқда. 

Шуни  ҳам  алоҳида  таъкидлаш 

керакки,  танбеҳ  сўроқ  тузилмаларда  
кўпинча  инкор  воситаларининг  иштироки 
ҳам кузатилади: 

Pero 

tía 

¿no 

se  pone  usted  el 

sombrero

?

(Casta 2006: 26) 

Pero ¿por qué no 

da usted parte á la 

policía

?

(Licenciado, 2006-II: 38) 

Шунингдек, 

ҳис-туйғуларнинг 

жўшқин  ифодасини  билдириш  мақсадида 
бир нечта сўроқ тузилмаларнинг кетма-кет 
шакллантирилган ҳолларини ҳам кузатдик. 
Ушбу  ҳолда  ҳар  бир  сўроқ  гапни  алоҳида 
эмас,  балки  барча  саволларни  бир  бутун 
тузилма  сифатида  қараб  чиқиш  мақсадга 
мувофиқ бўлади деб ўйлаймиз.  

Tío  Rufo… 

quiere 

usted  estarse 

quieto? – 

Quieres 

tú dejarme el pie?  

(Vera 2006: 12) 

Ушбу  мисолда  холасининг  тинмай 

нолишидан норози бўлган қиз, унга танбеҳ 
бермоқда. 

Умуман  олганда,  танбеҳнинг  бу  қадар 

кўп  ҳолларда  билвосита  сўроқ  тарзида 
шакллантирилиши 

шундан 

далолат 

берадики,  испан  тили  соҳибларининг 
кўпчилиги 

танбеҳни 

бевосита 

воқелантиришни 

афзал 

кўришмайди. 

Ҳаттоки 

баъзи 

пайтларда 

мулоқот 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

40

 

субъектига ҳам имплицит ишора қилинган 
ҳолда  танбеҳ  берилади.  Ушбу  ҳолда 
беихтиѐр  ўзбек  тилидаги  ―Қизим  сенга 
айтаман,  келиним  эшит!‖  деган  ибора 
ѐдимизга  тушади.  Демак,  бундан  келиб 
чиқадики, 

испанларда 

ҳам 

худди 

ўзбеклардаги  каби  андиша,  бировнинг 
хатосини  юзига  солмаслик  хусусиятлари 
мавжуд экан.  

3. 

Маслаҳат 

маъносини 

ифодаловчи саволлар

 (22,5%). Ҳаракатни 

бажариш сабаблари тинговчининг фойдаси 
билан  боғлиқ  бўлган  нутқий  тузилмалар 
ушбу  гуруҳга  киради.  Маслаҳат  нутқий 
актлари  сўроқ  орқали  ифодаланганда, 
умумий ѐки махсус савол шаклида намоѐн 
бўлиб,  эга  иккинчи  ѐки  учинчи  шахс, 
бирликдаги олмош билан, айрим ҳолларда 
от билан ифодаланади: 

¿Para  qué  quieres  cambiar?  –  le 

dijeron. 

(Rosetti 2001: 68) 

Ушбу 

мисолда 

ҳаѐтини  

ўзгартиришни  истаган  маликага  эртак 
қаҳрамонлари бу фикрни бошидан чиқариб 
ташлашни  маслаҳат  беришган.  Нутқий 
тузилманинг  бирламчи  мазмунини  фақат 
контекст  асосида  савол  эмас,  балки 
маслаҳат деб тушуниш мумкин.

 

Испан  тилида  маслаҳат  кўпинча 

¿por  qué  nо  +  verbo?  конструкцияси 
орқали  берилади  ва  бу  маслаҳатнинг 
буйруқ  тусини  олмаслигига  хизмат 
қилади: 

Otra  cosa  que  quería  decirte:  ¿por 

qué  no  haces  amistad  con  ésa,  la  de  la 
pensión, ahora al salir?

 (Marsé 64) 

-

 

Cantas muy bien, hija mía, muy bien. 

¿Por 

qué no 

piensas en ir a un teatro

(Castelar, 2006: 71) 

¿

por  qué 

usted,  que  ya  tiene  gran 

fama  en  la  medicina,  no  se  compra  una 
berlina,  que  es  lo  que  más 

le  conviene?

 

(Larra, 2006: 24) 

Hombre,  ¿

por  qué  no 

te  vas  hacia  el 

correo  á  ver  si  encuentras  al  cartero  en  el 
camino?

 (Escamilla, 2006: 10) 

Таҳлил  давомида  биз  шунга  амин 

бўлдикки, қараб чиқилган маслаҳат нутқий 
актларининг  анча  қисми  ўз  таркибида 
инкор  тузилмасига  эга  бўлиб,  бу  ҳурмат 
тамойилига 

таяниш 

асосида, 

тингловчининг  ―образига  таҳдид‖га  йўл 
қўймаслик мақсадида амалга оширилган: 
 

¿No te reñirá tu amo si te entretienes? 

Creo  que 

debes  retirarte.  (Galdós,  2006-II: 

110) 

Келтирилган  нутқий 

тузилмада 

маслаҳат  нутқий  акти  аввал  билвосита, 
яъни сўроқ гап орқали, кейин эса бевосита 
шаклда берилган. 

4.  Сўроқ  шаклидаги  илтимос  нутқий 

актлари  (24,25%). 

Ушбу  сўроқ  нутқий 

тузилмаларнинг  бирламчи  иллокуцияси 
тингловчини 

адресантнинг 

хоҳиш-

истагини  бажаришга  ундаш  ҳаракати 
ҳисобланади. Илтимос ифода топган сўроқ 
нутқий 

бирликларнинг 

бошқалардан 

ажратиб  турувчи  хусусиятларидан  бири 
шундан иборатки, уларда оддий, тушуниш 
осон  бўлган  лисоний  тузилмалардан 
фойдаланилади.  Бундан  мақсад  тингловчи 
ҳеч  қандай  ―машаққатсиз‖,  илокутив 
мақсадни  тушуниб,  нутқий  ҳаракатнинг 
кутилган 

перлокутив 

натижага 

эришишидир.  Эга  кўп  ҳолларда  олмош 
билан  ифодаланган  бўлади.  Қўшимча 

компонент 

сифатида 

ундалмалардан 

фойдаланилади: 
 

¿

Podrá 

usted  decirme,  amigo  mío, 

usted  que  há  tanto  tiempo  conoce  al  Sr.  D. 
Simplicio,  de que le ha  provenido  ese ataque 
de locura?(

Licenciado, 2006: 34) 

Испан  тилида  илтимос  нутқий 

бирлигининг 

мулоқот 

матнида 

воқелантирувчи  оммалашган  тузилмаси 

¿poder+pronombre+infinitivo? 

шаклида 

гавдаланган  бўлиб,  унда  тингловчининг 
фаолият юритиш имконияти билан боғлиқ 
бўлган савол мавжуд бўлади: 

¿Puedes pasarme la sal? 
¿Podrías estar un poco más callado? 
¿Tú  podrías  estar  un  poco  mas 

callado?

(Searle 1975: 41) 

Шунингдек,  ¿estar  capaz  de  + 

infinitivo

?  шаклидаги  конструкциялар  ҳам 

учрайди: 

¿Eres  capaz  de  alcanzar  el  libro  que 

está encima del estante?

(Searle 1975: 45) 

Ушбу  нутқий  тузилмада  бирламчи 

интенция 

сифатида 

тингловчининг 

имконияти  ҳақида  хабардор  бўлиш  эмас, 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

41

 

балки  унинг  китобни  жавондан  олиб 
беришга ундаш илтимоси воқеланган. 

Билвосита  ифодаланган  илтимос 

нутқий  актларининг  инкор  шакли  кенг 
тарқалган 

бўлиб, 

бу 

тингловчига 

илтимосни  қабул  қилиш  ѐки  қилмаслик 
имкониятини беради.  

¿

No  podrías 

procurarme  los  que  me 

faltan? 

(Laverde, 2006: 59) 

¿

No podría 

usted hacerme el favor de 

un  cigarrito  de  papel?

(Pardo  Bazán  2006: 

198) 

¿No hay propina para el camarero? - 

dijo Raúl sonriendo

.(Nieves 2006: 43) 

Илтимос нутқий актларининг сўроқ 

шаклида  ифодаланишининг  яна  бир 
жиҳатига  эътибор  берсак.  ХХ  асрдан 
олдинги  ѐзилган  бадиий  асарларда  ¿

hacer 

usted el favor de +infinitivo? 

ѐки

 ¿tener usted 

la bondad de+infinitivo?

 конструкцияларига 

тез-тез дуч келамиз, аммо ҳозирги мулоқот 
жараѐнида  ушбу  тузилмалардан  жуда  кам 
ҳолларда фойдаланилади, фақатгина ҳазил 
ва  киноя  тариқасида  айтилган  нутқий 
тузилмаларда  уларни  учратишга  муяссар 
бўлдик: 

Don Máximo, ¿

me hará usted el favor 

de 

contestar francamente a varias 

preguntas  que  tengo  que  hacerle?  (

Pardo 

Bazán 1998: 110) 

¿

Hace  usted  el  favor  de 

venir  á 

tenerme  la  escalera?  –  En  seguida,  en 
seguida voy.

 (Escamilla, 1881: 14) 

¿

Tiene usted la bondad de 

decirme si 

es falso este billete?

 (Luceño, 1897: 13) 

Señora,  ¿

hará  usted  el  favor  de 

mandar que coloquen mi equipaje en la 
habitación  que  me  destine  usted?

  (Barrera, 

1878: 14-15) 

4.  Таклиф  саволлар 

(10,75  %).

 

Сўроқ  тузилмалари  испан  тилида  таклиф 
нутқий  актларни  ҳам  воқелантирувчи 
воситалар  ҳисобланади. 

Таклиф  сифатида 

келиш  илтимосини,  бирон  иш  ѐки 
кўрсатмани  бирга  бажариш  таклифини 
тушунамиз.  Таклифнинг  энг  оммалашган 
шакли  умумий  савол  тарзида  бўлиб,  эга 
кўпинча tu, usted, nosotros, vosotros, ustedes 
олмошлари  билан  ифодаланади.  Таклиф 
этиш  асосан  ҳозирги  замон  феъли  билан 

ифодаланади  ва  ундалмали  бирликлар 
кўрсатилади: 

Ana, ¿No desea conocer a mi familia? 

(Ulloa 2001: ) 

Антонионинг  кутилмаганда  оиласи 

билан  таништириш  учун  Аннани  уйига 
таклиф  этиши  уни  довдиратиб  қўйди.  Қиз 
таклифни  рад  этиш  ҳуматсизлик  бўлади 
деб,  рози  бўлди.  Шунинг  учун  кўп 
ҳолларда  таклиф  этишдан  олдин 

¿Qué 

haces  esta  noche  (el  fin  de  semana,  despues 
del  trabajo...)? 

каби    тузилмаларининг 

ишлатилиши  тингловчига  таклифни  рад 
этган  тақдирда  ҳам,  адресантни  хафа 
қилмаслик  мақсадида  бирон  баҳона  ўйлаб 
топиш 

имкониятини 

беради. 

Жавоб 

тарзида - 

 

Es  que,  voy  a  prepararme  a 

mis  pruebas

  –  таклифни  билвосита  инкор 

этиш  сифатида;  - 

Escucho  la  música

  –  эса, 

―вақтим  бор‖,  яъни  таклифнинг  қабул 
қилинишини бидиради.  

Юқоридаги 

нутқий 

тузилмада 

кечқурун  бирон  жойга  бирга  бориш 
таклифи  ифодаланаѐтганини  тингловчи 
тушунмаслиги 

ҳам 

мумкин. 

Аммо 

испанларда суҳбатдошларнинг бир бирини 
жуда  яхши  тушунганига  мисол  бўла 
олувчи бир ҳазил бор: 

-

¿Qué haces esta noche? 

-¡Sí! 
-¿Y su amiga Lola? 
-¡Eres imbesil!

 

Қуйидаги  матн  парчасида  аѐл 

терговчига 

уни 

жиноят 

бўйича 

қизиқтирган  саволларини  уйга  кириб 
муҳокама қилишни таклиф этаяпти: 

Si  en  algo  lo  puedo  servir,  estoy  a  su 

disposición.  ¿Por  qué  no  pasa  a  la  casa  y  se 
toma una tacita de café? 

-

 

De todas formas, si sabes algo de él, me 

hace falta que me lo comuniques. 

-

 

Descuide, teniente, vayase tranquilo. 

 (Vázquez Pérez 47). 

 

6.  Риторик  саволлар  (12%)  орқали 

нутқий  тузилмага  бўлган  муносабат 
билдирилади,  сўзловчининг  айни  бир 
муаммога  бўлган  фикри  тасдиқланади, 
мулоқот  матнида  қараб  чиқилаѐтган 
муаммога 

тингловчининг 

эътибори 

қаратилади.  Риторик  саволлар  муаммоси 
бўйича  тадқиқотчиларнинг  фикри  бир 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

42

 

бирига  мутаносиб  эмас.  И.В.  Арнольд 
риторик 

саволларни 

услубий 

транспозициянинг  бир  шакли,  (Арнольд, 
1973,  200)  деб  таъкидласа,  В.  Бейнхуар 
испан тилидаги риторик саволларни сўроқ 
шаклини олган инкорни билдирувчи ундов 
гапга тенглаштиради (Beinhauer,1968,  177-
178).  Эскандел  риторик  саволлар  кетма-
кетлигини  ―онг  оқими‖  йўналишидаги 
асарлар  қаҳрамонларининг  нутқида  ҳис 
туйғуларнинг  жўш  уришини  кўрсатиб 
беришга,  тингловчини  фикрлашга  ундаш 
ниятида  ишлатилади,  деб  таъкидлайди 
(Escandel 2000: 274). Қиѐсланг: 

El Cuarenton. Pero... como cuarenton 

comoyo,  empezar  ahora,  otra  vez,  con  los 
libros?  Eso  es  una  exageracion.  Ademаs, 
para  que  necesita  el  pais  a  tanta  gente 
estudiando? 

(Teatro,  272).Муаллифнинг 

қўйилган  муаммога  нисбатан  фикри 
риторик савол орқали шакллантирилади ва 
кейин чиқарилган хулоса баѐн этилади:  

¿Qué  puede  impedirmelo?  ¿Acaso  a 

costa  de  esfuerzos  sobrehumanos  у  muchas 
reincidencias  no  se  logra  lo  que  se  quiere? 
Mala cosa seria creer lo contrario…

 (Noche, 

86). 

Бундан 

ташқари, 

риторик 

саволлардан 

муаллиф 

ўзи 

ва 

уни 

тинглаѐтган  аудитория  учун  қизиқ  бўлган 
мавзуга 

эътибор 

қаратиш 

ниятида 

фойдаланади. 

Ушбу 

вазиятда 

тингловчидан  жавоб  эшитиш  мақсади 
кўзланмаган,  чунки  жавоб  муаллифга 
маълум  ва  у  буни  тингловчиларга  ҳам 
ѐритиб беришга интилади. Масалан:  

¿

Qué  decisiones?  ¿Qué  leyes?  ¿Qué 

estrategias  у  acciones  podemos  у  debemos 
impulsar  para  superar  esta  coyuntura 
delicada 

que 

afecta 

la 

solidez, 

la 

permanencia  у  la  estabilidad  del  sistema 
democratico  en  la  Region?

  (Humberto  Cell 

1995: 81).  

Шуни 

таъкидлаш 

ўринлики, 

риторик  саволлар  доим  ҳис-туйғуларга 
тўла  бўлади  ва  тингловчига  таъсири  бир 
хил даражада кучли ҳисобланади: 

¿Que  se  hace  con  la  sinceridad,  la 

honestidad, la virtud? Muchas cosas, pero no 
arte (Ab., 317). 

7.  Буйруқ  сўроқ  тузилмалар  (7%). 

Сўроқ  нутқий  тузилманинг  талаффуз 
этилишининг  мулоқот  мақсади  илтимос 
қилиш, маслаҳат бериш, танбеҳ билдириш 
кабиларни 

акс 

этганидек, 

айрим 

вазиятларда  айнан  буйруқ  иллокуциясига 
эга  бўлади.  Ушбу  ҳолатни  асосан 
суҳбатдошларнинг  ижтимоий  мақоми, 
мансаби,  ѐши,  мулоқот  доирасидаги 
мавқеи  тенг  бўлмаган  вазиятларда,  яъни 
вертикал мулоқотда кузатишимиз мумкин. 
Масалан,  директорнинг  ѐш  журналистга 
йўналтирилган  қуйидаги  нутқий  актини 
олсак: 

Director 

(empujando 

al 

Joven 

Aspirante  hacia  la  calle.)

  ¿Usted  qué  hace 

aquí? 

(Olmo 352). 

Ушбу 

мисолда 

директор 

журналистнинг  бу  ерда  нима  иш  билан 
машғуллигига қизиқмаяпти, балки унга бу 
ердан  ―туѐғини  шиқиллатиш‖га  буйруқ 
бераяпти. Шунга ўхшаш яна бир вазиятни 
қараб чиқсак: 

Lo que quiero saber, hijo – alzó la voz -, 

es  ¿qué  hace  esta  señorita  en  mi  casa?  –  el 
viejo quedó mirando al suelo.

(Ulloa 2001: 17) 

Юқоридаги  нутқий  тузилмада  ҳам 

Антонионинг  дадаси  археолог  хонимни 
уйидан ҳайдамоқчи бўлаяпти. Айнан ушбу 
нутқий  тузилманинг  дўстона  муҳитда 
талаффуз  этилиши,  унинг  иллокутив 
маъносини 

туб 

маънода, 

яъни 

адресантнинг  нима  қилиб  юришини 
билишга  қизиқишини  билдиради.    Демак, 
нутқий актнинг иллокутив мақсади ҳақида 
матндан  ташқарида    хулоса  чиқариш 
ноўрин  эканлигига  гувоҳ  бўлиб  турибмиз. 
Яна бир мисол: 

¿Y yo qué,  по tengo boca? (Manuel 

duda.)  No  vas  a  dejarme  sin  comer. 

(Camps 

34). 

Ушбу  мисолда  ҳам  билвосита 

буйруқ  прагматик  маъноси  (―менга  овқат 
бер!‖  импликатураси)  ифодаланганини 
фақат  мулоқот  матнига  таянган  ҳолда 
тушуниш мумкин. 

Қизга 

тегажоғлик 

қилаѐтган 

эркакка  куч  ишлатиб,  қизни  қўйиб 
юбориш 

буйруғини 

мулойим 

билдираѐтган йигитча: 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

43

 

Un  muchacho...  cogió  al  baboso 

aquel  por  el  brazo,  muy  suavemente,  y  le 
dijo:  ¿Por  qué  no  deja  en  paz  a  la  señorita? 
(Marsé 118) 

Йигитча 

буйруқ 

қаратилган 

эркакка  нисбатан  анча  ѐш  бўлишига 
қарамасдан,  унга  буйруқ  бермоқда.  Айни 
пайтда 

у 

ахлоқ-одоб 

доирасидан 

чиқмасликка ҳаракат қилаяпти. 

   El sargento se le acercó: 

-

 

¿Eres sordo? ¿No has oído al señor juez?

 

(Sender 108). 

-

 

Сержантнинг  айбланувчига  қаратиб 

айтилган  ушбу  нутқий  тузилмасида 
буйруқ имплицит ифодаланган бўлиб, уни 
жавоб  беришга  қўпол  тарзда  ундаяпти. 
Демак, 

билвосита 

сўроқ 

нутқий 

тузилмалари 

хушмуомалаликни 

таъминлаши 

билан 

биргаликда, 

тигловчининг  шахсиятига  тегувчи  қўпол 
тус олиши ҳам мумкин экан.

 

Умуман, 

ажратилган 

еттита 

гуруҳни таҳлил этиш жараѐнида билвосита 
нутқий  актларнинг  қуйидаги  ифодаланиш 
қонуниятлари  мавжудлигига  амин  бўлдик. 
Тадқиқ  этилган  испан  бадиий  матнларида 
эга кўп ҳолларда биринчи шахсдаги олмош 
билан,  кесим  эса  кўпинча  Presente  Simple 
шаклида  ифодаланади.  Кесим  вазифасида 
келган  перформатив  феълларнинг  ҳам  
семантик  жиҳатлари  турличадир.  Биз 
учратган  барча  феъллар  орасида  нутқ  ва 
тафаккурга 

оид 

феълларни 

алоҳида 

белгилаш  лозим,  чунки  билвосита  нутқий 
актларда  уларнинг  зоҳирий  шакли  нутқий 
тузилманинг  ботиний  мазмунидан  фарқ 
қилишига гувоҳ бўлдик. 

Адабиѐтлар  

 

1.

 

Аристотель. О софистических опровержениях /Аристотель // Сочинения в 4 томах. 

М.: Мысль, 1978. Т.2. – С. 533-594. 

2.

 

Беляева,  Е.И.  Грамматика  и  прагматика  побуждения:  Английский  язык  /  Е.И. 

Беляева. - Воронеж. - Изд-во ВГУ, 1992. – 168 с. 

3.

 

Гордон,  Д.  Постулаты  речевого  общения  /Д.  Гордон  //  Новое  в  зарубежной 

лингвистике. Вып. 16. М. :Прогрес, 1985. С. 276–302. 

4.

 

Грайс, П. Логика и речевое общение / П. Грайс // Новое в зарубежной лингвистике. 

Вып. 16. М.: Прогресс. 1985. С. 217–237. 

5.

 

Кобозева,  И.М.  Теория  речевых  актов  как  один  из  вариантов  теории  речевой 

деятельности / И.М. Кобозева // Новое в зарубежной лингвистике. Вып. XVII. М.: Прогресс, 
1986. С. 7–21. 

6.

 

Линдстрѐм, Е.Н. Классификация русских вопросительных по форме высказываний 

на базе прагматически обоснованной универсальной модели: дис. ... канд. филол. наук /Е.Н. 
Линдстѐрм - Петрозаводск, 2003. - 189 c. 

7.

 

Сафаров,  Ш.С.  Прагмалингвистика  /  Ш.С.Сафаров  –  Т.:  Ўзбекистон  миллий 

энциклопедияси, 2008.

 

8.

 

Серль,  Дж.Р.  Косвенные  речевые  акты  /Дж.  Р.  Серль  //  Новое  в  зарубежной 

лингвистике: Вып. 17. Теория речевых актов. М.: Прогресс, 1986. - С. 204-208. 

9.

 

Солнцев, В.М. Введение в теорию изолирующих языков / В.М Солнцев. - М.: Изд. 

Фирма «Восточная литература» РАН, 1995. -352 с. 

10.

 

Фирсова, Н.М. Испанский речевой этикет. / Н.М. Фирсова. - М.: Инфра - М., 2000. 

- 183 с. 

11.

 

Цурикова,  T.В.  Коммуникативный  диапазон  вопросительных  предложений  в 

дискурсе (на материале английского и русского языков) / Т.В. Цурикова. - Воронеж: Изд-во 
ВГУ, 2001.- 144 с. 

12.

 

Casta, P.P. El tutor y su pupila

 / 

P.P. Casta - Coruña: Tipografía Galaica, 2006. – 79 p. 

13.

 

Humberto, C. Mas alia del discurso / C. Humberto - Caracas: Publicacion del Parlamento 

Latinoamericano, 1995. - P. 81.

 


background image

Хорижий филология  

№3, 2019 йил 

 

 

44

 

14.

 

Licenciado,  V.  El  tutor  y  la  pupila:  juguetecómico-lírico  en  un  acto  y  en  prosa  /  V. 

Licenciado -Sevilla: F. Alvarez, 2006. -38 p. 

15.

 

Marsé, J. La oscura historia de la prima Montse / Juan Marsé. - Plaza & Janés Editores, 

S.A. - Barcelona, 1970. - 288 p. 

16.

 

Nieves, A.B. El Crimen de la Ñ / Amelia Blas Nieves. – Madrid: Universidad de Alcalá, 

2001. – P. 43. 

17.

 

Noche,  V.S. La noche llama a la noche / Victoria de Stefano Noche.  – Caracas: Monte  

Avila Editores C. A., 1985. – P. 86. 

18.

 

Olmo,  L.  La Camisa. El Cuarto Poder /  Lauro Olmo.  -  Cátedra  Letras Hispánicas.  -  3

ra

 

ed., 1991. - 353 p. 

19.

 

Pardo, B. La madre naturaleza / Bazán Pardo. - Madrid: Pueyo. 1999. – 45 p. 

20.

 

Rosetti, A. Érase una vez./ Ana Rosetti. – Grupo Anaya, S.A. - Madrid- 2001. -133 p. 

21.

 

Róvner,  E.  Volvió  una noche.  /  Eduardo  Rovner.  -  La  Habana.-  Ediciones  Casa  de  las 

Américas. - 1991. - 99 p. 

22.

 

Searle, J.R. The foundations of illocutionary logic / J.R. Searle. - Cambridge, 1985. XI. - 

227 p. 

23.

 

Sénder, R. Requiem por un campesino español. / Ramón Sénder. - Barcelona. - Ediciones 

Destino, 1987. - 105 p. 

24.

 

Sperber, D. Relevance. Communication and Cognition / D. Sperber, D. Wilson. - Oxford: 

Blackwell, 1986. - 388 p.  

25.

 

Ulloa, E.E. El viaje sacrílego/ E.E. Ulloa -Spain: Universidad de Alcalá, 2001. – P. 79. 

26.

 

Vera,  S.A.

En  todas  partes  hay  detodo  / 

S.A.  Vera.  -Madrid:  Imprenta  de  don  Cipriano 

López, 1969. - 95 p. 

 

Шамахмудова  А.  Классификация  косвенных  речевых  актов,  выраженных 

вопросительными 

предложениями 

в 

испаноязычном 

дискурсе.

 

В 

статье 

рассматриваются  особенности  косвенных  речевых  актов  выраженные  в  вопросительной 
форме  и  их  иллокутивное  содержание  на  материале  испанского  языка.  Автор  предлагает 
классификацию  косвенных  речевых  актов  опираясь  на  их  первичную  интенцию  и  в 
результате  анализа  материала  разделяет  их  на  семь  групп:  вопросы  выражающие 
утверждение, порицание, совет, просьба, приглашение, приказ и риторические вопросы. 

Shamakhmudova A. Classification of indirect speech acts expressed in interrogative form 

in  Spanish  discourse.

  This  article  deals  with  features  of  indirect  speech  acts  expressed  in  an 

interrogative  form  and  their  illocutionary  contents  on  Spanish  discourse.  The  author  offers 
classification of indirect speech acts relying on their primary intension and as the result of analysis 
of  material  divides  them  into  seven  groups:  questions  expressing  statement,  censure,  council, 
request, invitation, order and rhetorical questions.  

 

  
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Библиографические ссылки

Аристотель. О софистических опровержениях /Аристотель // Сочинения в 4 томах. М.: Мысль, 1978. Т.2. - С. 533-594.

Беляева, Е.И. Грамматика и прагматика побуждения: Английский язык / Е.И. Беляева. - Воронеж. - Изд-во ВГУ, 1992. - 168 с.

Гордон, Д. Постулаты речевого общения /Д. Гордон И Новое в зарубежной лингвистике. Вып. 16. М. :Прогрес, 1985. С. 276-302.

Грайс, П. Логика и речевое общение / П. Грайс И Новое в зарубежной лингвистике. Вып. 16. М.: Прогресс. 1985. С. 217-237.

Кобозева, И.М. Теория речевых актов как один из вариантов теории речевой деятельности / И.М. Кобозева // Новое в зарубежной лингвистике. Вып. XVII. М.: Прогресс, 1986. С. 7-21.

Линдстрсм, Е.Н. Классификация русских вопросительных по форме высказываний на базе прагматически обоснованной универсальной модели: дис. ... канд. филол. наук /Е.Н. Линдстсрм - Петрозаводск, 2003. - 189 с.

Сафаров, Ш.С. Прагмалингвистика / Ш.С.Сафаров - Т.: Узбекистан миллий энциклопсдияси, 2008.

Серль, Дж.Р. Косвенные речевые акты /Дж. Р. Серль И Новое в зарубежной лингвистике: Вып. 17. Теория речевых актов. М.: Прогресс, 1986. - С. 204-208.

Солнцев, В.М. Введение в теорию изолирующих языков / В.М Солнцев. - М.: Изд. Фирма «Восточная литература» РАН, 1995. -352 с.

Фирсова, Н.М. Испанский речевой этикет. / Н.М. Фирсова. - М.: Инфра - М., 2000. -183 с.

Цурикова, Т.В. Коммуникативный диапазон вопросительных предложений в дискурсе (на материале английского и русского языков) / Т.В. Цурикова. - Воронеж: Изд-во ВГУ, 2001,-144 с.

Casta, P.P. El tutor у su pupila / P.P. Casta - Coruna: Tipografia Galaica, 2006. - 79 p.

Humberto, C. Mas alia del discurso / C. Humberto - Caracas: Publication del Parlamento Latinoamericano, 1995. - P. 81.

Licenciado, V. El tutor у la pupila: juguetecomico-lirico en un acto у en prosa / V. Licenciado -Sevilla: F. Alvarez, 2006. -38 p.

Marsc, J. La oscura historia de la prima Montsc / Juan Marsc. - Plaza & Janes Editorcs, S.A. - Barcelona, 1970. - 288 p.

Nieves, A.B. El Crimen de la N / Amelia Blas Nieves. - Madrid: Univcrsidad de Alcala, 2001.-P. 43.

Noche, V.S. La noche llama a la noche / Victoria de Stefano Noche. - Caracas: Monte Avila Editorcs C. A., 1985. - P. 86.

Olmo, L. La Camisa. El Cuarto Podcr / Lauro Olmo. - Catedra Letras Hispanicas. - 3ra ed., 1991.- 353 p.

Pardo, B. La madre naturaleza / Bazan Pardo. - Madrid: Pueyo. 1999. -45 p.

Rosetti, A. Erase una vez./ Ana Rosetti. - Grupo Anaya, S.A. - Madrid- 2001. -133 p.

Rovner, E. Volvio una noche. I Eduardo Rovner. - La Habana.- Ediciones Casa de las Americas. - 1991. - 99 p.

Searle, J.R. The foundations of illocutionary logic/J.R. Searle. - Cambridge, 1985. XL -227 p.

Sender, R. Requiem por un campesino espanoL I Ramon Sender. - Barcelona. - Ediciones Destino, 1987. - 105 p.

Sperbcr, D. Relevance. Communication and Cognition / D. Spcrbcr, D. Wilson. - Oxford: Blackwell, 1986.-388 p.

Ulloa, E.E. El viajc sacrilego/ E.E. Ulloa -Spain: Univcrsidad de Alcala, 2001. - P. 79.

Vera, S.A.Ew todas partes hay detodo / S.A. Vera. -Madrid: Imprenta de don Cipriano Lopez, 1969. - 95 p.

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов