Ushbu maqolada dunyoning yetakchi ilmiy markazlari va oliy o‘quv yurtlari ilmiy
laboratoriyalarida mineral bog‘lovchi moddalar va ular asosidagi materiallarni tadqiq qilish, atrof-muhitga karbonat
angidrid gazining chiqishini kamaytirish bilan shug‘ullanuvchi sementlarning kam suv talab etiladiganligi haqida so‘z
boradi. sement ishlab chiqarish, sement ishlab chiqarishda mahalliy xomashyo va sanoat chiqindilaridan foydalanish,
kimyoviy qo‘shimchalar va mexanika faollashtirishdan samarali foydalanish bo‘yicha ko‘plab ilmiy-tadqiqot ishlari olib
borilmoqda. Shu munosabat bilan mahalliy xomashyo va texnogen chiqindilar, shuningdek sirt faol moddalardan
foydalangan holda sement ishlab chiqarishda portlend tsement klinkeri tejamkorligini ta'minlash imkonini beruvchi energiya tejamkor qurilish materiallari, suvni kam talab qiluvchi bog'lovchilarning optimal kompozitsiyalarini ishlab chiqish muhim ahamiyatga ega. , bu borada olib borilgan ilmiy tadqiqotlarda.
Охирги йилларда самарали қўшимчалар, суперпластификаторларни қўллаш натижасида портландцемент танқислик муаммосини ҳал этишда кам сув талабчан боғловчиларни тадқиқотлаш энг асосий долзарб муаммо бўлмоқда. Боғловчи моддани механик-кимёвий фаоллаштириш, яъни майин майдаланган фаол минерал қўшимчаларни қўшиш, цементни майинлик даражасини ошириш ва суперпластификаторларни қўллашни кенгайтириш юқори даражада цементни тежаш учун имконият беради. Цемент танқислигини ўсишига боғлиқ бўлган факторлар, юқори сифатли хом ашё ресурсларини камайиши, саноат чиқиндилар хажмини ошиши ва экологик муаммоларни кўпайиши асосий сабаб бўлиб келмоқда, натижада цемент ва бетон материалларида ҳар хил минерал қўшимчаларни миқдорий қўлланиши актуал муаммо бўлмоқда.
Ҳозирги даврнинг диққатга сазовор хусусиятларидан бири – индустриал жамиятдан ахборотлаштирилган жамиятга ўтиш бўлиб, бундай жамиятда ахборот моддий ёки энергетик ресурслардан ҳам муҳимроқ ресурс ҳисобланади.
Илмий тадқиқотимиз мақсади юрак туғма нуқсони бўлган болаларда жаррохлик амалиётини ўтказишдан олдинги кузатув ва даволаш усулларини ишлаб чиқиш эди. Кузатув 75 та юрак туғма нуқсони бўлган 1 ойликдан 10 ёшгача болаларда жаррохликдан олдинги даврида ўтказилган. Уларга замонавий ташхисот усуллари, педиатр, кардиолог ва кардиохирург диспансер назорати доимий равишда олиб борилган. Юрак туғма нуқсонини турига, юрак етишмовчилигини даражасига ва қўшимча касалликларини инобатга олган холда даволаш муолажаларини буюриш бола ахволини анча яхшиланишига , иммунитетини кўтарилишига, хаётини енгиллашишига ва жаррохлик амалиётини яхши оқибат билан ўтказилишига ёрдам беради.Юрак ва қон томирларни туғма нуқсонлари долзарб муаммо бўлиб, болаларни туғилганидан бошлаб кузатиш ва вақтида даволаш муолажаларини олиб бориш зарурат хисобланади.