Maqolada muhandislik fanlarida axborot texnologiyalari va ularning didaktik imkoniyatlari hamda ta’lim va tarbiya jarayonlarini raqamli texnologiyalar asosida takomillashtirish ko‘rsatilgan. Zamonaviy axborot texnologiyalarining o‘quv-ta’lim-tarbiya jarayonlariga joriy etilishi va o‘quv ma’lumotlarini taqdim etish va AKTlarning didaktik imkoniyatlari yoritilgan.
Ушбу мақолада рақамли иқтисодиётнинг ўзига хос хусусиятлари, унинг асосий ташкил этувчи экотизими, иқтисодиётни ривожлантиришда рақамли технологиялардан самарали фойдаланиш ва бу соҳада кадрлар тайёрлашнинг долзарб жиҳатлари, рақамли иқтисодиёт кадрлари эгаллаши лозим бўлган кўникмалар, яқин келажакда зарур бўладиган касблар таҳлил этилган.
Maqolada O‘zbekiston Respublikasida ommaviy axborot vositalarining jamiyat hayotidagi o‘rni haqida so‘z boradi. Tarmoq faoliyatini, ro‘yxatga olish va qonun hujjatlarida belgilangan normalar o‘rganilgan. Ommaviy axborot vositalarining yangi bosqichda shakllanishi va rivojlanishi yoritib berilgan
Современный мир уже невозможно представить без интернета- он прочно вошел в повседневную человеческую жизнь. Можно привести положительные стороны интернет-взаимодействий, обеспечивающие удовлетворение базовых потребностей человека: познавательных, коммуникативных, потребности в саморазвитии, самообразование, аффилиации. Виртуальные взаимодействия выступают и как способ провести время и как способ осуществить за более короткое время множество межличностных контактов, что отражает реалии «скоростного века», в котором мы живем. Вместе с этим, практика интернет общения в молодежной среде вскрывает наличие неблагоприятных факторов как в физическом, так и психическом отношении.
The article takes into account the fact that communication between people occurs verbally and non-verbally, and virtual communication takes the form of direct (PC, chat) and indirect (email, forum, teleconference). The virtual conversation consists in the following: mass communication; communication direction: from long to long; synchronous connection; average recipient notification rate; such features as the absence of strict requirements for the form and content of the message. Factors shaping the process of communication in virtual space, the analysis of Internet communication, the virtuality of computer communication, mediation, the computer form of speech, the integration of all kinds of sentences, specific computer ethics, the creativity of computer texts. The article emphasizes the need to study on the basis of a communicative-pragmatic approach to virtual communication.
Ушбу мақола рақамли глобаллашув даврида Интернетда муаллифлик ҳуқуқига риоя қилиш ва турли хил ИТ-платформаларда ахборот технологияларидан кенг фойдаланиш каби муаммоларни ёритишга бағишланган бўлиб, интеллектуал мулкни ҳимоя қилиш ва муаллифлик ҳуқуқи соҳасидаги энг кенг тарқалган қоидабузарликларни таҳлил қилади, хусусан, муаллифлик ҳуқуқи билан ҳимояланган фотосуратлар, матнлар, тасвирлар муаллифнингтегишли рухсатиниолмасданёкибошқа бировнингижодийишинисуиистеъмол қилишдан ҳимоялашни кўриб чиқади. Мақолада Ўзбекистон Республикасининг интеллектуал мулкни ҳимоя қилиш соҳасидаги нормативҳуқуқий ҳужжатлари муаллифлик ҳуқуқининг қонунчилик асослари ва улардан фуқаролик, маъмурий ва жиноят қонунчилигида фойдаланишнинг турли усуллари ҳақида тушунтириш берилган. Бундан ташқари, жаҳон ахборот мулк ташкилотининг WIPO PROOF хизмати ёрдамида фуқароларнинг ҳуқуқий маданиятини ошириш ва муаллифлик ҳуқуқларини техник ҳимоя қилиш бўйича бир нечта таклифлар илгари сурилди.
Мазкур мақолада республикамиз олий таълим тизимида рақамли технологияларни қўллаш, уларнинг имкониятларини таҳлил қилиш асосида ўқув жараёнини ривожлантиришнинг устувор йўналишлари аниқланган. Шунингдек, олий таълимда рақамли технологияларни жорий этишга илмий асосланган хулосалар тузишда мавжуд бўлган амалиётни ўрганиш, тизимлаштириш ва умумлаштириш орқали таълим соҳасида нафақат муҳим ўрин эгаллаши ва қандай шаклда жорий этилиши бўйича таклифлар келтирилган.
Ushbu maqola globallashuv jarayonlarining milliy madaniyatlarga ta'siri va etnik madaniyatlarning bunday jarayonlarga munosabatini muqobil taraqqiyot nazariyalari nuqtai nazaridan tushuntirishga harakat qiladi. Globallashuv va etnik-madaniy xilma-xillik o‘rtasidagi immanent bog‘liqlik, muqobil rivojlanishning milliy-madaniy modellarining yaqinligi va milliy-madaniy modellari tadqiqotimiz ob’ekti hisoblanadi.Hozirgi davrda madaniyatning kommunikativ funksiyasi keskin kengaydi, unda mos ravishda transformatsiya jarayonlari sodir bo‘lmoqda. global o'zgarishlar bilan. Xususan, bilvosita aloqa shakllari (mobil telefon, Internet) bu funktsiyada tub o'zgarishlar kiritmoqda. Hozirda madaniyatlarning jadal yaqinlashuvi, tajriba almashish va o‘zaro boyitish kuzatilmoqda. Shu bilan birga, kommunikativ funksiya etnomadaniyatlar xilma-xilligiga zarar keltirmasligi, milliy manfaatlarga mos ravishda madaniyatlararo muloqotga xalaqit bermasligi, ayniqsa, G‘arb ommaviy madaniyati qarorlarini qabul qilishga e’tibor qaratmasligi zarur. Xalqaro muloqot va integratsiya umuminsoniy qadriyatlar va me’yorlarni qaror toptirishga qanchalik yordam bermasin, kengayish kayfiyatidagi madaniyatning hukmron kuchga aylanishiga xizmat qilmasligi kerak. Demokratik islohotlar davrida uni tiklash bo‘yicha ilmiy-amaliy izlanishlar boshlab yuborildi. o‘zbek etnik madaniyati, uning tarixiy, tarbiyaviy va badiiy-estetik imkoniyatlaridan foydalanish. Davlat xalq ijodiyoti va san'atining ko'plab turlarini rivojlantirishga rahbarlik qilmoqda. Biroq, o‘zbek etnik madaniyati, genezisi, sotsiologik va akseologik asoslari, qardosh xalqlar madaniyati bilan integratsiya aloqalarini har tomonlama tadqiq etish, bu munosabatlar tizimida boshqa etnik madaniyatlar bilan qiyoslash oldimizda turgan vazifalardan biridir. Hozirgi kunda olib borilayotgan falsafiy tadqiqotlar asosan empirik xarakterga ega, ularda falsafiy umumlashmalar kam uchraydi. Shuning uchun globallashuv ta’sirida etnik madaniyatlar o‘rtasidagi hamkorlik, aloqa va integratsiyani etnik madaniyatning allogenezi va ideogenezini unutmasdan, falsafiy nuqtai nazardan o‘rganishga ilmiy-nazariy ehtiyoj bor. U nafaqat falsafiy umumlashmalarni amalga oshirishga, balki badiiy-estetik imkoniyatlar, vositalar va artefaktlardan samarali foydalanish yo‘llarini izlashga ham qaratilishi kerak.
Мақолада Америка Қўшма Штатлар (АҚШ)да замонавий неоконсерватизм сиёсий мафкурасининг шаклланиши ва ғоявий асослари илмий адабиётлар таҳлили асосида ёритилиб берилган. XX аср охири ва XXI аср бошларига келиб неоконсерватизм мафкурасининг АҚШ сиёсий ҳаётида ўзига хос ўринга эга бўлди. Муайян даврларда давлат бошқаруви ва сиёсий қарорлар қабул қилишга сезиларли таъсир кўрсатиб келди. Хусусан, АҚШда Республикачилар партияси ҳукумати бошқаруви даврларида неоконсерватизм ички ва ташқи сиёсий концепциялар шаклланишида устуворликка эга бўлиб келмоқда. АҚШ неоконсерватизм мафкураси глобал мафкуравий жараёнлар тизимида дунёда демократияни тарғиб қилиш, турли минтақалардаги сиёсий жараёнларга аралашиш, ҳарбий воситалардан кенг фойдаланиш каби хусусиятлари билан ажралиб туради. Хусусан, охирги ўн йилликларда АҚШнинг турли минтақалардаги ташқи сиёсати кўпроқ неоконсерватив мазмунга эга бўлди. Терроризмга қарши кураш ва авторитар режимга эга давлатларда демократик қадриятларни қарор топтиришга қаратилган ташқи сиёсий ёндашувлар шаклланишига неоконсерватизм мафкурачиларининг таъсири кучли бўлиб, Яқин Шарқ минтақасидаги мафкуравий-сиёсий жараёнлар, геомафкуравий кураш дискурсида ҳам неокон-серватизм ўз таъсирига эга эканлигини намоён қилди. Неоконсерватизм борасидаги тадқиқотлар асосан хорижий тадқиқот марказлари, илмий муассасалар ҳамда “ақлий марказлар” томонидан амалга оширилиб келинмоқда. Асосий эътибор неоконсерватизмнинг ташқи сиёсий мафкураси ривожи эволюциясига қаратилади. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкурасининг шаклланиши эволюцияси, сиёсий мафкура сифатида ички ва ташқи сиёсий жараёнларга таъсири, неоконсерватизм асосчилари қарашларининг ривожланиш тенденциялари, неоконсерватив тузилмаларнинг шаклланиши ҳамда институтционаллашуви ривожи масалалари хорижий тадқиқотлар, илмий адабиётлар, интернет манбалари асосида таҳлил қилинган. Мақолада АҚШ неоконсерватизм мафкураси ғоявий-назарий асослари шаклланишининг интегратив хусусиятлари ҳам ёритилади.
Мазкур мақолада иқтисодиётни рақамлаштиришда замонавий молиявий технологияларни қўллашнинг хорижий тажрибалри Япония давлати мисолида
таҳлил қилинган. Жумладан (FinTex)ларнинг ривожланиш тарихи, уларни вужудга келиш жараёни, қўлланилиш соҳаси ўрганилган. Японияда молиявий технологияларни кенг доирада жорий этиш чора тадбирлари таҳлил қилинди. FinTexнинг мегабанклар ва интернет-молияси сегментлари асосида юзага келиш механизми, юридик шахсларга кўрсатиладиган хизматлар матрицаси ҳамда FinTex хизматларини кўрсатувчи компанияларнинг ишлаш жараёни, улар томонидан тақдим этилаётган дастурий маҳсулотлар тадқиқ этилган.