In Uzbek linguistics, a number of studies have been carried out on automatic translation, the development of the linguistic foundations of the author's corpus, the processing of lexicographic texts and linguistic-statistical analysis. However, the processing of the Uzbek language as the language of the Internet: spelling, automatic processing and translation programs, search programs for various characters, text generation, the linguistic basis of the text corpus and national corpus, the technology of its software is not studied in any monograph. The article discusses such problems as: the transformation of language into the language of the Internet, computer technology, mathematical linguistics, its continuation and the formation and development of computer linguistics, in particular the question of modeling natural languages for artificial intelligence. The Uzbek National Corps plays an important role in enhancing the international status of the Uzbek language.
Тадқиқот объекта: оммавий ахборот воситалар тили.
Тадқиқот мақсади: оммавий ахборот воситалари тилининг нутқ маданиятини меъёрий, коммуникатив ва этик аспектларда тадқиқ килишдан иборат.
Тадқиқот методлари: диссертацияда куйидаги методлардан фойдаланилди: лингвистик тавсиф методи, семантик-стилистик метод, компонент тахлил методи, матн билан боғлиқ тахлил, киёсий метод, акустик анализ (радио ва телевидение) методи, ижтимоий сурок методларидан фойдаланилган.
Олинган натижалар ва уларнинг янгилиги: нутк маданиятининг меърий, коммуникатив ва этик аспектларида оммавий ахборот воситалари ( газета, телевидение ва радио) тили илк бор монографик тадқиқот объекта сифатида тадқиқ этилди; оммавий ахборот воситалари тили ва нутқ маданияти масалаларини тилшуносликда ўрганиш принциплари аниқланди; нутқ маданиятининг замонавий концепцияси ёритилди ва оммавий ахборот воситалари талида нутк маданияти намоён бўлишининг ўзига хос хусусиятлари кўрсатилди; замонавий ОАВ тилининг хусусиятлари тахлил этилди; оммавий ахборот воситалари тилининг миллийлиги очиб берилди; газета тилининг социопсихолингвистик ва функционал-коммуникатив хусусиятлари ўрганилди; газета тилининг экспрессивлиги ва ундаги нутқий-маданий баҳоси аниқланди; телевидение ва радио тилининг хусусиятлари ёритилди ва уларнинг экспрессивлиги, нутқий-маданий баҳоси аникланди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг меъёрийлик аспектида тадқиқ қилинди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг коммуникативлик аспекта ёритилди; оммавий ахборот воситаларида нутк маданиятининг этик аспекта тахлил этилди; оммавий ахборот воситалари талида нутк маданияти аспектларининг ўзаро боғликдик жиҳатлари очиб берилди.
Амалий ахамияти: тадқикот натижаларидан умумий ва ўзбек тилшунослиги, нутк маданияти, услубият ва матн тахлили, социолингвистика, психолингвистика, риторика ва журналистика йўналиши бўйича машғулотлар ўтказишда, диссертациялар, монографиялар, дарсликлар, ўқув қўлланмалар ёзишда фойдаланиш мумкин.
Татбиқ этиш даражаси: Диссертация иши натижалари ва материалларидан Ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университетининг халқаро журналистика факультета, Ўзбекистон Милий университетининг ўзбек тилшунослиги (нутқ маданияти ва нотиқлик санъати йўналиши) кафедрасида “ОАВ тили, услуби”, “Матбуот тили, услуби”, “Электрон ОАВ тили, услуби”, “Оммавий онгни шакллантиришда ОАВ тилининг ўрни”, “Нутқ сифатлари”, “Нутқ маданияти асослари” фанлари ва курслари бўйича маъруза ва амалий машғулот дарсларини олиб боришда кенг фойдаланилмоқда.
Қўлланиш сохаси: умумий ва ўзбек тилшунослиги, социолингвистика, психолингвистика, услубият, нутк маданияти асослари, нотиқлик санъати.
Бугунги кунда ўзбек ва хитой халқлари орасидаги турли соҳалардаги ўзаро муносабатлар адабий алоқаларнинг мустаҳкамланиши ва кенг кўламда ривожланишига ҳам хизмат қилмоқда. Хитой ва ўзбек тилларида жонли нутқда фаол қўлланиб келинаётган феъл фразеологизмлар тадқиқи иккала тилни баробар ўрганиш ва унинг нозик хусусиятларга эга бўлган фразеологик қатламини илмий ўрганиш ҳам муҳим назарий ва амалий аҳамият касб этади. Маълумки, фразеологизм тилнинг бошқа одатий сўзлардан фарқ қилиши ва алоҳида адабий тил меъёрларига эга яхлит, шунингдек ўзининг келиб чиқиш тарихига эга бўлинмас турғун бирикмалардир. Хитой ва ўзбек тиллари турли тил оилаларига тегишли бўлгани боис ундаги лексик-фразеологик бирликлар келиб чиқиш нуқтаи назаридан фарқлилик касб этади ва бу икки тил орасида бадиий асарларни таржима қилишда таржимондан ўта эҳтиёткорликни талаб қилади. Шунга қарамай фразеологик бирликлар жуда кўп ўхшаш хусусиятларга ҳам эга. Шу билан бирга мақолада жаҳон тилшунослигида тадқиқот ишлари тарихий-қиёсий, систем-структур ҳамда антропосентрик йўналишларда кенг кўламда олиб борилаётганлиги тил тараққиёти, унда юз берадиган ўзгаришларни тадқиқ қилиш имкониятига эга эканлиги, ҳар бир миллий тилда учрайдиган лексик-стилистик, фразеологик ва грамматик бирликларни қиёсий аспектда ўрганиш орқали қиёсланаётган тилларнинг ўзига хос равишда тизимлаштириш, ҳар иккиси учун умумий ва фарқли жиҳатларни аниқлаш ҳам муҳим аҳамият касб этишига эътибор қаратилган. Ушбу мақолада чиқарилган хулосалар таниқли олимларнинг бу борадаги назарий фикрлари билан тасдиқлашга ҳаракат қилинади.
This article deals with the connection between stylistics and cognitive linguistics. Stylistics (stylos writing, letter stick), Stylistics, methodology — studying the language styles of linguistics, studying the essence and peculiarities of functional folding in terms of lexical, phonetic, morphological, word-building and syntactic levels in terms of synchronics and diachronics, literature characterizing the norms and methods of application in various linguistic situations, in different types and genres of written literature, in different spheres of social life.
Ҳозирги вақтда арабшуносликка доир илмий изланишлар Қоҳира, Дамашқ, Байрут, Бағдод, Жазоир, Тунис университетларида олиб борилаётган бўлиб, мазкур тилшунослик марказларидаги тадқиқотларнинг аксарияти араб тилшунослик мактаблари анъаналарига асосланганлиги кузатилади. Лейден, Париж, Оксфорд, Кембридж, Ҳалле, Прага, Рим университетлари олимлари араб тилининг грамматикаси масалаларини тадқиқ этишда кўпроқ Европа тилшунослик анъаналарига содиқ қолган ҳолда фаолият юритадилар. Мазкур анъанани Россия, Озарбайжон, Арманистон, Ўзбекистон, Тожикистон давлатлари институтларида араб тили грамматик тизимига оид тадқиқот юритаётган олимлар фаолиятида ҳам кузатамиз. Бундан ташқари, араб тилини европалик тадқиқотчилар араб тилшунослиги анъаналари асосида ўрганганликлари, араб мамлакатларида эса Европа тилларига асосланиб яратилган назарияларни ҳам татбиқ этган ҳолда тадқиқотлар олиб борилиши кузатилади. Бу икки анъанани тавсифлаш учун араб, Европа ҳамда Европа тадқиқотларидан андоза олган ва арабшуносликнинг ривожига катта ҳисса қўшган рус олимларининг ишларини ўрганиш мақсадга мувофиқдир. Мазкур мақолада араб грамматикаси анъанавий ва европа йўналишида олимлар томонидан амалга оширилган тадқиқотлар хронологик равишда таҳлил этиб ўрганилган. Таҳлил жараёнида араб тили грамматикаси, адабиёти, араб тилшунослик тарихи ва араб лаҳжалари каби йўналишларда изланиш олиб борган олимлар ва уларнинг илмий фаолиятлари эътироф этилган. Араб тилидаги қўлёзмаларни ўрганиш араб филологиясининг шаклланиши ва ривожида муҳим ўрин тутган. Араб адабий тили ва қўлёзма ёдгорликларини айнан шу тилда ўрганадиган шарқшуносликнинг бўлими аввал Европада шаклланган. Кейинчалик, бу анъана Россияга кириб келди. Мазкур соҳада россиялик арабшунослар бир қанча ютуқларга эришдилар. Хусусан, кутубхона фондларида ва шахсий фондларда сақланаётган қўлёзма асарларни ўрганиш ўша давр илмий тадқиқот вазифаси бўлиб қолди. Европа ва Россия билан бир қаторда Ўзбекистон ҳудудида ҳам, айниқса, Бухоро, Самарқанд, Хоразмда араб тилидаги қўлёзма асарлар ўрганила бошланди. Аммо бу ҳудудларда қўлёзма асарларни ўрганишга кўпроқ диний соҳа сифатида қараларди. Шуни таъкидлаш жоизки, Россия ва Европадан фарқли ўлароқ Ўзбекистон ҳудудида XIV асрга қадар араб тилига оид катта назарий тадқиқотлар амалга оширилган. Бу эса арабшунослик Ўзбекистон ҳудудида эрта ривожланганлигидан дарак беради.
Мазкур мақола тилшуносликнинг замонавий ривожланиш даражасига ва турли хил адабиётларни таржима қилишда она тили ва ўрганилаётган хорижий тилнинг маданиятлараро алмашинувини акс эттирувчи фразеологик бирликларни кўп қиррали ўрганиш масалаларига бағишланган. Илм-фанда фразеологик бирликларнинг бир қанча таърифлари мавжуд, аммо алоҳида-алоҳида кўриб чиқилса, улар ушбу ҳодисанинг тўлиқ тавсифини бера олмайди. Мақолада бир вақтнинг ўзида бир нечта тилларнинг фразеологик бирликларини таснифлашга уриниб кўрган бир қатор тилшунос олимларнинг асарларидан мисоллар келтирилган.