Об изучении глагольной фразеологии в китайском и узбекском языках

ВАК
inLibrary
Google Scholar
Выпуск:
CC BY f
69-80
9
4
Поделиться
Хасанова, Ш. (2021). Об изучении глагольной фразеологии в китайском и узбекском языках. Востоковедения, 3(3), 69–80. извлечено от https://inlibrary.uz/index.php/oriental-studies/article/view/15790
Шахзода Хасанова, Ташкентский государственный институт востоковедения

преподаватель

Crossref
Сrossref
Scopus
Scopus

Аннотация

Сегодня  взаимодействие  между  узбекским  и  китайским  народами  в различных  сферах  также  способствует  укреплению  и  развитию  литературных  связей. Изучение глагольной фразеологии, которая активно используется в живой речи китайского и узбекского языков, имеет большое теоретическое и практическое значение для изучения обоих языков и научного изучения их тонкого фразеологического пласта. Как известно, что фразеология – это неотъемлемая часть языка, которая отличается от других обычных слов и имеет свои нормы литературного языка, а также неделимые устойчивые  сочетания  со  своей  историей  происхождения.  Поскольку  китайский  и узбекский  языки  принадлежат  к  разным  языковым  семьям,  их  лексические  и фразеологические единицы различаются по происхождению, и это требует от переводчика большой  осторожности  при  переводе  произведений  искусства  между  двумя  языками. Однако у китайских и узбекских фразеологизмов много общего.  В  то  же  время  в  статье  отмечается,  что  в  мировой  лингвистике  проводятся исследования в широком масштабе в историко-сравнительном, системно-структурном и антропоцентрическом  направлениях.  Путем  сравнительного  изучения  фразеологизмов  и грамматических единиц важна систематизация языков. Сравниваются, чтобы определить общие  черты  и  различия  для  обоих.  Выводы,  сделанные  в  этой  статье,  будут подтверждены теоретическими взглядами выдающихся ученых на эту тему.

Похожие статьи


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

69

ХАСАНОВА ШАХЗОДА

ўқитувчи, ТДШУ

Хитой ва ўзбeк тилларида фeъл фразeологизмлар

тадқиқига доир

Аннотация. Бугунги кунда ўзбек ва хитой халқлари орасидаги турли соҳалардаги

ўзаро муносабатлар адабий алоқаларнинг мустаҳкамланиши ва кенг кўламда
ривожланишига ҳам хизмат қилмоқда. Хитой ва ўзбек тилларида жонли нутқда фаол
қўлланиб келинаётган феъл фразеологизмлар тадқиқи иккала тилни баробар ўрганиш ва
унинг нозик хусусиятларга эга бўлган фразеологик қатламини илмий ўрганиш ҳам муҳим
назарий ва амалий аҳамият касб этади.

Маълумки, фразеологизм тилнинг бошқа одатий сўзлардан фарқ қилиши ва алоҳида

адабий тил меъёрларига эга яхлит, шунингдек ўзининг келиб чиқиш тарихига эга бўлинмас
турғун бирикмалардир. Хитой ва ўзбек тиллари турли тил оилаларига тегишли бўлгани
боис ундаги лексик-фразеологик бирликлар келиб чиқиш нуқтаи назаридан фарқлилик касб
этади ва бу икки тил орасида бадиий асарларни таржима қилишда таржимондан ўта
эҳтиёткорликни талаб қилади. Шунга қарамай фразеологик бирликлар жуда кўп ўхшаш
хусусиятларга ҳам эга. Шу билан бирга мақолада жаҳон тилшунослигида тадқиқот
ишлари тарихий-қиёсий, систем-структур ҳамда антропосентрик йўналишларда кенг
кўламда олиб борилаётганлиги тил тараққиёти, унда юз берадиган ўзгаришларни тадқиқ
қилиш имкониятига эга эканлиги, ҳар бир миллий тилда учрайдиган лексик-стилистик,
фразеологик ва грамматик бирликларни қиёсий аспектда ўрганиш орқали қиёсланаётган
тилларнинг ўзига хос равишда тизимлаштириш, ҳар иккиси учун умумий ва фарқли
жиҳатларни аниқлаш ҳам муҳим аҳамият касб этишига эътибор қаратилган.

Ушбу мақолада чиқарилган хулосалар таниқли олимларнинг бу борадаги назарий

фикрлари билан тасдиқлашга ҳаракат қилинади.

Таянч сўз ва иборалар: лексик-фразеологик бирлик, услуб, фраза,

成语

Chéngy

ǔ

,

谚语

yàny

ǔ

,

xiēhòuy

ǔ

,

guànyòng y

ǔ

,

俗语

súy

ǔ

«халқ сўзи».

Аннотация. Сегодня взаимодействие между узбекским и китайским народами в

различных сферах также способствует укреплению и развитию литературных связей.
Изучение глагольной фразеологии, которая активно используется в живой речи китайского
и узбекского языков, имеет большое теоретическое и практическое значение для изучения
обоих языков и научного изучения их тонкого фразеологического пласта.

Как известно, что фразеология – это неотъемлемая часть языка, которая отличается

от других обычных слов и имеет свои нормы литературного языка, а также неделимые
устойчивые сочетания со своей историей происхождения. Поскольку китайский и
узбекский языки принадлежат к разным языковым семьям, их лексические и
фразеологические единицы различаются по происхождению, и это требует от переводчика
большой осторожности при переводе произведений искусства между двумя языками.
Однако у китайских и узбекских фразеологизмов много общего.

В то же время в статье отмечается, что в мировой лингвистике проводятся

исследования в широком масштабе в историко-сравнительном, системно-структурном и
антропоцентрическом направлениях. Путем сравнительного изучения фразеологизмов и
грамматических единиц важна систематизация языков. Сравниваются, чтобы определить


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

70

общие черты и различия для обоих. Выводы, сделанные в этой статье, будут
подтверждены теоретическими взглядами выдающихся ученых на эту тему.

Опорные слова и выражения: лексико-фразеологическая единица, стиль,

словосочетание, фразеология, фраза,

成语

Chéngyǔ,

谚语

yànyǔ,

xiēhòuyǔ,

guànyòng yǔ,

俗语

súyǔ.

Abstract. As you know, there are different branches and directions in the world of

translation. Friendly relations between the Uzbek and Chinese peoples serve to strengthen
and expand literary ties. In modern Chinese and Uzbek linguistics, more and more attention
is paid to the study of language, especially vocabulary, semantics, analogies and metaphors.
The fact that research in world linguistics is carried out on a large scale in the historical-
comparative, system-structural and anthropocentric directions makes it possible to study the
development of the language and the changes taking place in it. In the field of comparative
linguistics, a number of studies have been carried out in order to systematize the lexico-
stylistic, phraseological and grammatical units of each national language through a
comparative study of comparable languages in order to identify common features and
differences for both.

Each language has its own vocabulary. The fact that a word is expressed using lexical,

phraseological and lexico-phraseological words, in turn, shows how long the language has a
history. The correct and purposeful use of this wealth makes speech effective and expressive.
Since ancient times, writers and philosophers have paid particular attention to the use of
phraseological units to make them more effective and efficient.

Phraseology is a holistic phrase that distinguishes a language from other ordinary words

and has its own set of literary linguistic norms, as well as its own origin story. Phraseological
compounds have been widely used in Uzbekistan since the first half of the last century.
Created a number of articles, monographs, dissertations, glossaries, textbooks, teaching
materials.

Keywords and expressions: phraseology, phrase,

成语

Chéngy

ǔ

,

谚语

yàny

ǔ

,

xi

ē

hòuy

ǔ

,

guànyòng y

ǔ

,

俗语

súy

ǔ

..

Асосий қисм

Ўзбек ва хитой халқлари орасидаги турли соҳалардаги ўзаро

муносабатлар адабий алоқалар, илмий-тадқиқот соҳаларининг ҳам
мустаҳкамланиши ва кенг кўламда ривожланишига хизмат қилмоқда. Хитой
ва ўзбек тилларида жонли нутқда фаол қўлланиб келинаётган феъл
фразеологизмлар тадқиқи тилларни ўрганиш ва уларнинг нозик жиҳатларга
эга бўлган фразеологик қатламини илмий тадқиқ этишда муҳим назарий ва
амалий аҳамият касб этмоқда.

Фразеологизмларни ўрганилиш тарихи ҳақида сўз борганда, аввало шуни

таъкидлаш жоизки, «фразеология» терминининг ясалишига асос бўлган
«фраза» сўзи ХИХ асрда яшаган туркийшунос олим Козимбек Александр
Касимович (1802-1870) томонидан қўлланилган. Олим рус тилида ёзилган
бошқа тасвирий грамматикаларда бўлгани сингари ўз асарида «фраза»

1

1

Наследие Мирзы Казем-бека: история и современность// Доклады и сообщения

Международной научной конференции// (г. Казань, 20 – 21 ноября 2013 г.) [Naslediye Mirzы


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

71

терминини

«жумла»,

«гап»

маъносида

қўллаган.

Бироқ

дунё

тилшунослигида «фразеология» ва «фраза» терминлари тор маънода турғун
сўз бирикмалари, яъни ибора маъносида қўлланилади. «Бирдан ортиқ
мустақил лексема кўринишининг бирикувидан ташкил топиб, образли
маъновий табиатга эга бўлган лисоний бирлик фразеологизм дейилади», –
дея таъриф берилади «Ҳозирги ўзбек адабий тили» китобида.

Мақсад ва вазифалар:

Ҳозирги тиллараро алоқаларнинг интенсив

глобаллашуви даврида нафақат битта тил элементларининг бошқа тилга
кириб бориши, балки маданий қадриятларнинг алмашинуви ҳам тараққий
топиб бормоқда. Бир тилнинг миллий ўзига хослигини бошқа лингвистик
бирликларга қараганда ёрқинроқ акс эттирувчи фразеологик бирликларнинг
бошқа тилга қиёслаб ўрганилиши ана шу нуқтаи назардан муҳим аҳамият
касб этади.

Методлар:

Ушбу мақолада илмий тадқиқот яратишнинг тавсифий,

қиёсий ва таҳлилий методларидан фойдаланилди.

Натижа ва мулоҳаза:

Ушбу тадқиқотда «фразеологик бирлик» термини лексик барқарорлик

мавжуд бўлган ва номлаш бирликлари вазифасини бажарадиган феъл
фразеологизмларга мурожаат қилинади. Шу билан бирга, фразеологик
бирликларнинг асосий хусусияти сифатида, уларнинг мазмуний бирлиги
кўриб чиқилиб, уларнинг ўзаро семантик боғлиқлиги сифатида ёки бир
элементнинг

иккинчисига

бир

томонлама

боғлиқлиги

сифатида

ўрганишимиз мумкин. Фразеологик бирликнинг ички семантик алоқаси
барқарор ибораларни лексикаллаштиришга олиб келади, яъни улар бир
нечта маънога эга бўлади ёки сўзнинг эквивалентига айланади. Бошқа
томондан, таркибий қисмларнинг семантик алоқаси фразеологик
бирликларнинг расмий барқарорлигини ҳам ўз ичига олади. В.В.
Виноградов семантик муносабатларни уч даражага ажратади, уларнинг ҳар
бири ФБ компонентларининг турини белгилайди

1

:

1) ягона маънога эга, барқарор лексик бирликлар, фразеологик

битишмалар;

2) фразеологик бирлик - сўз таркибий қисмларининг индивидуал маъноси

сингиб кетадиган ва бошқа бир маъно акс эттирувчи бирлик. Ушбу
фразеология тоифасига семантик бирлик ёки семантик яхлитлик хосдир.
Буларнинг барчаси билан яхлитликнинг маъноси, иборанинг мажозий

Kazem-beka: istoriya i sovremennost// Dokladы i soobщyeniya Mejdunarodnoy nauchnoy
konferensii// (g. Kazan, 20 – 21-noyabrya 2013 g.)]

1

Кунин А.В. Основные понятия английской фразеологии как лингвистической дисциплины

и проблемы создания англо-русского словаря: дисс. ... докт. филол. наук. - М., 1964. 339-364
с. [Kunin A.V. Osnovnыye ponyatiya angliyskoy frazeologii kak lingvisticheskoy dissiplinы i
problemы sozdaniya anglo-russkogo slovarya: diss. ... dokt. filol. nauk. - M., 1964. 339-364 s.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

72

мағзини англаш, ички шаклни ташкил этувчи маъно берувчи фразеологик
бирликнинг образли ифодасидир;

3) учинчи гуруҳни ташкил этувчи фразеологик бирикмалар. Бу

мотивацион фразеологик бирликлар бўлиб, унда битта компонент
тўғридан-тўғри маънога эга, иккинчиси эса образли маънога эга. Мажозий
маънода ишлатиладиган элемент чекланган миқдордаги сўзлар билан
бирлаштирилиши мумкин.

Инглиз

фразеологияси

соҳасида

А.И.Смирницкий

фразеологик

бирликларни лексикаллаштиришнинг элементларнинг демотивацияси ва
бутун белгининг кейинги семантик бирлигига мувофиқ 3 турини ажратиб
туради. Уўз нуқтаи назрига мувофиқ ёрдамчи элементи бўлган бир, икки
ёки ундан ортиқ муҳим сўзлардан иборалар ҳосил бўлиши ҳақида айтади ва
унинг ясалиш функцияси асосида олим учта синфни ажратиб кўрсатди:

1) фразеологик бирликлар (анъанавий барқарор иборалар), уларни

мотивацион ва стилистик жиҳатдан нейтрал сўз гуруҳлари деб
белгилайди;

2) метафора мотивациясидан маҳрум бўлган барқарор комбинациялар;
3) метафора интонациясида талаффуз қилинган иборалар

1

Л.А.Булаховский иборалар ва фразеологик бирликлар орасидаги фарқни

ажратади. Унинг фикрича, иборалар ҳар бир тилнинг ўзига хос бўлган бир
маънони акс эттирувчи сўз бирикмаларидир ва фразеологик бирликлар
деганда эса бир сўз бирикмаси кўп маънони англатиши мақоллар, маталлар
ва бошқалар сифатида ишлатиладиган мантиқий сўз гуруҳларини
тушунади

2

.

Хитой фразеологик бирликлари ёки бўлмасам хитой тилида

成语

chéngyǔ

узоқ вақт давомида шаклланган ва мавжуд бўлган бўлсада, уларни илмий
тарафлама ҳар томонлама ўрганиш нисбатан кеч бошланди. Хитой
тилшунослигида илк тадқиқотлар 1915 йилда Хитойнинг «

词汇

» луғатида

қайд этилган

3

. Унда ФБ

古话

gǔhuà

(«қадимги сўз») - қадимги даврлардан

келиб чиққан иборалар сифатида ўрганилган. Ушбу даврда бу масала бўйича
яна бир нечта асарлар ёзилди, аммо хитой тилшуноси Фанг Шенхуэнинг
«Хитой тили» деб номланган адабиётда (1943 йил 2-сон) нашр этилган «

chéngyǔ

ва унинг ишлатилиши» номланган асарида муаллиф фразеологик

бирликларнинг лексик маънолари, ишлатилиш ўрни, ҳолати ва бошқа

1

Виноградов В.В. Избранные труды. Лексикология и лексикография. - М.: 1977. 74 с.[

Vinogradov V.V. Izbrannыye trudы. Leksikologiya i leksikografiya. - M.: 1977. 74 s.]

2

Альбер Сеше. Программа и методы теоретической лингвистики. Психология языка. М.:

Едиториал УРСС, 2003. -31 с.[ Alber Seshe. Programma i metodы teoreticheskoy lingvistiki.
Psixologiya yazыka. M.: Yeditorial URSS, 2003. -31 s.]

3

Словарь китайского языка "

词汇

cí huì ".1915.[ Slovar kitayskogo yazыka “

词汇

cí huì

”.1915.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

73

жиҳатларига қараб 22 турини ажратиб кўрсатган. Бу

成 语

chéngyǔ

лингвистик нуқтаи назардан кўриб чиқилган ва барча камчиликларга ва
таснифларга қарамасдан

成 语

chéngyǔ

нинг биринчи лингвистик таҳлил

қилишга қаратилган илк назарий ишдир. Хитой фразеологиясининг назарий
асосларини ривожлантиришга уринишлар ХХ асрнинг 50 йилларидан кейин
бошланди. Айни пайтда фразеологик бирликларни фарқлаш тамойилларини
шакллантириш

1

, уларнинг асосий мезонларини аниқлашга қаратилган

биринчи уринишлар пайдо бўлади

2

.

Хитой тилининг

成语

chéngyǔ

ни тавсифлашнинг лингвистик асослари

биринчи навбатда хитой тилшуноси Ма Гуофаннинг

3

马国凡

асарларида

келтирилган. Ма Гуофан ўз асариа

成语

Ч

chéngyǔ

ни тўртта хусусиятини

ойдинлаштириб ўтган:

1. барқарорлик, бу икки хил кўринишда намоён бўлади: семантик ва

структуравий;

2. одатий фойдаланиш:

成语

chéngyǔ

узоқ вақт давомида ёзма равишда

ёки оғзаки нутқда ишлатилган;

3. тарихийлик,

成语

chéngyǔ

тарихий воқеалар натижасида шаклланиши,

ва тарихий хусусиятларга эга эканлигини ифодаланади;

4.ўз ичига икки йўналиш яъни халқ тарихи, урф-одатлари ва

маданиятини қамраб олиб ўзида намоён бўлиши билан характерланади.

Экспрессив ифодаланиши ўзига хослигини, тил синтаксисини акс

эттиради. Ма Гуофан таъкидлашича,

成 语

chéngyǔ

ривожланиши икки

шаклда бўлиши мумкин: ёзма ва оғзаки. Ёзма шакл,ўз навбатида, 4 та
манбага эга: масал ҳикоялари, афсоналар ёки анъаналар, тарихий фактлар,
тилда қотган сўзлар. У Хитойнинг барча барқарор бирикмаларини қуйидаги
гуруҳларга ажратди:

1.

chéngyǔ

«тайёр ифода» - ибора;

2.

谚语

yànyǔ

- мақол;

3.

xiēhòuyǔ

«қисқартирилган тугалланган нутқ» (маълум бир

тушунчага эга ифода);

4.

guànyòng yǔ

«одатланган бирликлар» - фразеологик бирикма;

1

马国凡

《谚语的特点》。

«

中国语文

». 1960. №11;

周祖谟

成语

«

语文学习

». 1955.

№1;

欣向

«

成語的特性

», «

中国语文

». 1958. №10. [Ma Guofan, "Characteristics of Proverbs."

«Chinese Language». 1960. №11; Zhou Zumo on "idioms". «Language Study». 1955. №1; Xin
Xiang «Characteristics of Idioms», «Chinese Language». 1958. №10.]

2

徐耀民

《成语的划界、定型和释义问题》

//

《中国语文》

1997. №1;

李行健

《成语规范问

题》

//

《辞书研

究》

2001, № 2.[ Xu Yaomin "Demarcation, Stereotype and Interpretation of

Idioms" // "Chinese Language" 1997. № 1; Li Xingjian "Idioms Norm Issues" // "Dictionary
Research" 2001, № 2.]

3

马国凡

.

成语

.

呼和浩特

, 1973

1978

344

页。

[Ma Guofan. Idioms. Hohhot, 1973, 1978,

344 pages.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

74

5.

俗语

súyǔ

«халқ сўзи» – мақол.

6.

敬语

jìng yǔ –

қанот қoққан сўзлар

7.

格言

géyán –

афоризмлар

ХХ асрнинг 50 йилларига келиб Хитой тилшунослари фразеологик

бирликларнинг

умумий

хусусиятини

тавсифлашга

бағишланган

тадқиқотларга эътибор беришни бошлайдилар, ФБ билан боғлиқ равишда
хитой тилшунослигида Шую

1

shúyǔ

янги атамаси пайдо бўлди (сўзма-

сўз таржимаси «таниш, тайёр, тилда қотган иборалар»). Кўплаб
тадқиқотчиларнинг фикрига кўра, рус тилшунослигидан олинган ва
«фразеология»

2

атамасига тўғри келади дея таъриф беришади. Янги

атаманинг

пайдо

бўлиши,

унинг

концепцияси

доираси

ҳақида

мунозараларнинг янги талқини юзага кела бошлади. Юн Шенг

云生

ҳам ўз

мақоласида

shúyǔ

рус тилидан қарз олинганлигини ёзади ва уни

成语

chéngyǔ

билан бир қаторда эмас, балки «барча барқарор иборалар учун

умумий атама»

3

деб ҳисоблаш керак дея таъриф беради. ХХ асрнинг

ўрталарига келиб

shúyǔ

умумий лингвистик бирлик сифатида кенг

тавсиф ва мунтазам ўрганишни талаб этаётган янги тушунча эканлиги
хитойлик тадқиқотчиларни кўпроқ изланишга тадқиқотлар олиб боришга
даъват этарди. Зҳан Юн яна ўзининг «Лексикологияга кириш» деб
номланувчи монографиясида «шую» атамасининг мазмун моҳиятини
шундай белгилайди: “Тилда яна шундай баъзи ўзига хос сўз бирикмалари ва
жумлалари мавжудки, улар ўз вазифасига кўра сўзлар, бироқ улар нутқ
жараёнида тузилмайди, балки улар тилда тайёр шаклда мавжуд ва уларга
бириктирилган маълум бир маъно касб этадилар. Бундай шаклдаги турғун
сўз бирикмалари ёки жумлалар (кўпроқ сўз бирикмалари) шую деб аталади

4

,

дея таъриф беради.

Лиу Гуангҳе ўзининг «Шую ҳақида қисқача»

5

асарида

shúyǔ

-нинг

иккита асосий хусусиятини таъкидлади: музлатилган шакл (яъни тарихдан
то ҳозирги кунга қадар давом этиб келаётган ўзгармас шакл уни ҳеч қандай
тил ҳодисаси ўзгартира олмайди) ва такомиллаштириш (узоқ йиллар
давомида шаклланган қисқартирилган яхлит ифодани қисқа иборалар билан

1

shúyǔ so'zidagi

shú so‘ziniing lug‘aviy ma’nosi “yaxshi” ba’zi so‘zlar bilan qo’shilib

kelsa ham aynan “yaxshi tanish” degan ma’nolarni ifodalaydi

2

王德春

«

词、词组、熟语

»,

上海外国语言学院季刊

. 1958, № 3;

唐松波

. «

熟语与成语的种属

关 系

»

中 国 语 文

. 1960.[ Wang Dechun "Words, Phrases, Idioms", Shanghai International

Language Institute Quarterly. 1958, № 3; Tang Songbo. "The relationship between idioms and
idioms" Chinese Language. 1960.]

3

Юнь Шэн. О шую "Китайский язык". 1960.[ Yun Shen. O shuyu “Kitayskiy yazыk”. 1960.]

4

Ветров П.П. Фразеология современного китайского языка. Синтаксис и стилистика. – М.:

Московская книга, 2007. – С. 11.[ Vetrov P.P. Frazeologiya sovremennogo kitayskogo yazыka.
Sintaksis i stilistika. – M.: Moskovskaya kniga, 2007. – S. 11.]

5

Лю Гуанхэ. Кратко о шую. 1989 [Lyu Guanxe. Kratko o shuyu. 1989]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

75

аташ ҳамда фикрни ифодалашнинг энг қисқа усули). Тадқиқотчи

shúyǔ

ни 4 та катта гуруҳга ажратди: фразеологик бирикмалар,

成语

Чéнгйǔ,

мақоллар ва ясама сўзлар. Сун Вейзхен ўзининг «Хитой фразеологияси
(Шую)»

1

китобида

хусусиятларини 4 та хусусиятда тасвирлаб берган:

1) таркибий қисмларнинг ўзгармаслиги ва улар ўртасидаги ўзаро

боғлиқликда намоён бўлган барқарорликни ҳосил қилади;

2) семантик маʼноларни бирлаштириш (ажралмас маъно таркибий

қисмларнинг лексик ва грамматик маʼнолари йиғиндисидан олинмайди);

3) функционал яхлитлик: грамматик функциясига кўра

предмет

(сўзига тенг) ва предикатив

(феълга тенг, сифат ёки феъл, сифат

бирикмалари) га бўлинади;

4) бир неча асрлар давомида шаклланган бўёқдорликни ўзида мужассам

этувчи сўз бирикмаси.

Бошқа бир тилшунос Ву Чжанкунннинг таъкидлашича,

«она

тилида сўзлашувчи томонидан» яхши таниган ва яхши билган бўлиши керак
деган фикрдан келиб чиқиб

да тор доирадаги иборалар «

微观

属性

wéiguān shǔxìng» ҳамда кенг доирадаги тушунча ва иборалар «

宏观

属性

hóngguān shǔxìng» белгиларини қуйидагича бир биридан фарқлади: фонетик
мослашиш (

yǔyīn yuè'ěr xìng), лингвистик шаклга келтирилган

қолипга солинган жиҳати (

yǔ xíng dìngxíng); лексик

маʼноларнинг бирлашиши (

语 义

融 合

yǔyì rónghé xìng); сўзларнинг

бўёқдорлиги (

功能

gōngnéng shì měi xìng).

тушунчасига хитой

тилшунослари томонидан бир-биридан фарқланадиган хилма-хил таърифлар
берилган: баъзилари

ни мутлақо барча турдаги барқарор

бирикмаларни ўз ичига қамраб олади (сўзларнинг ясалишидан ҳосил бўлган
иборалар, жаргон бирикмалари, афоризмлар, эпиграммалар ва бошқалар)

2

,

иккинчиси - мақоллар, сўзлар-аллегориялар, фразеологик бирикмалар,

成语

,

таниқли жуфт ёзувлар (

名 联

), халқ қўшиқлари

3

, учинчиси - атамалар,

жаргон, сўзларнинг ясалишидан ҳосил бўлган иборалар

4

, тўртинчиси -

成语

,

фразеологик бирикмалар, сўзлар сўзларнинг ясалишидан ҳосил бўлган

1

Сунь Вэйчжан. Китайская фразеология (шую). 1989. [Sun Veychjan. Kitayskaya frazeologiya

(shuyu). 1989.]

2

Сюй Цзунцай. Пословицы, поговорки. 1999.[ Syuy Szunsay. Poslovisы, pogovorki. 1999.]

3

Цуй Силян. Китайские шую и цивиливизация. 1997.[ Suy Silyan. Kitayskiye shuyu i

sivilivizatsiya. 1997.]

4

刘树新

《固定语及其类别》

. 1993. [Liu Shuxin "Fixed Words and Their Categories". 1993.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

76

иборалар

1

, бешинчиси - фақатгина

成语

, фразеологик бирикмалар ҳамда

иборалар

2

.

Бундай турли хил ёндашувларнинг мавжудлиги

тушунчаси хитой

тилшунослари орасида маромига етмаган, тадқиқот талаб йўналиш эканлиги
ойдек равшан. Сю Вайхан

контсепцияси ва унинг чегаралари атрофида

юзага келган мунозарани баҳолаб, қуйидаги нуқтаи назарни ифода этади:
“Агар биз асосан уларнинг «номутаносиблиги» нуқтаи назардан ўрганадиган
бўлсак, унда

билан биргаликда барқарор сўз брикмаларини ҳам кўриб

чиқиш мумкин; агар биз «умумий» хусусиятлардан келиб чиқадиган бўлсак,
унда

турғун бирикмаларнинг барча турларини ўз ичига олади, аммо

ўхшашлик ва ўзига хос хусусиятларнинг тавсифи тилшунослар орасида
ечилмаган масала бўлиб туюлади, шунинг учун тушунчаларни фарқлаш
масаласи мураккаблигича қолмоқда”

3

. Тадқиқотимизнинг асосий қисмига

қайтсак, шуни таъкидлаш керакки, тадқиқотнинг хусусиятларидан бири

конструкцияси қадимги хитой тили меъёрлари асосида қурилган.

Қадимги хитойликлар, биринчи навбатда, кўп маʼнолик билан ажралиб
туради. Ушбу хусусиятни акс эттирувчи

成语

, кўп маʼноли сўзлардан таркиб

топган. Қадимги хитой тилидаги сўзларнинг синтактик даражадаги
бирикмаси замонавий хитой тили сўзларига қараганда анча кенгроқ.

成语

га

киритилган сўзлар ушбу хусусиятни ҳам бутунлай мерос қилиб олган

4

.

Хитойлик олимларнинг бир қатор асарлари

成语

муаммосига бағишланган.

Хитойлик олимларнинг аксарияти

成 语

ҳақидаги фикрлар ҳали ҳанузга

қадар бир тўхтамга келмаган. Хусусан,

成语

ни тузилиши бўйича таснифлаш

масаласида замонавий хитой тилшунослигида унининг асосий гуруҳларини
аниқлашда энг тўлиқ ва изчил таърифни, Ма Гуофан

5

берган. У

成 语

гуруҳларини қуйидагича ташкил этади:

I. Тўрт бўғинли ченгю

6

;

1. Ченгю, иккита сегментга бўлиниб:

1

孙维张

《汉语熟语学》

. 1989.[ Sun Weizhang, Chinese Idioms. 1989.]

2

История исследования лексикологии/ Под ред. Вэнь Шуобинь, Вэнь Дуаньчжэн. Пекин,

2009.[ Istoriya issledovaniya leksikologii/ Pod red. Ven Shuobin, Ven Duanchjen. Pekin, 2009.]

3

许威汉

《二十世纪的汉语词汇学》,

2000. С. 290.[ Xu Weihan "Chinese Lexicology in the

Twentieth Century", 2000. С. 290.]

4

朱剑芒

.

成语的基本形式及其组织规律的特点

.

中国语文

. 1955.[ Zhu Jianmang. The basic

forms of idioms and the characteristics of their organizational rules. Chinese Language. 1955.]

5

马国凡

《成语简论》

,

沈阳

, 1959.[ Ma Guofan, A Brief Discussion on Idioms, Shenyang,

1959.]

6

Войцехович И.В. Стилистические особенности основных разрядов фразеологических

единиц современного китайского языка. М., 1986.[ Voysexovich I.V. Stilisticheskiye
osobennosti osnovnыx razryadov frazeologicheskix yedinis sovremennogo kitayskogo yazыka.
M., 1986.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

77

а) маъно жиҳатидан яқин;
б) маъно жиҳатидан қарама-қарши;
в) рақамлар билан;
д) бир хил компонентни такрорлаш;
2. Ченгю, иккита сегментга бўлинмасдан:
а) таклифлар;
б) иборалар.
ИИ. Тўрт бўғиндан иборат бўлмаган

成语

.

Шуни таъкидлаш керакки, фақат Ма Гуофан

成语

ни тўрт бўғинга бўлиб

ажратган. Ушбу таснифни кейинчалик бошқа хитой олимлари ҳам
таъкидлашган ва бу фикр ҳозирги кунда ўз аксини топган. Хитой
тилшунослигидаги фразеология ҳали рус тили ўзбек тилидаги каби мустақил
лингвистик фан сифатида ўрганилмайди фақатгина хитой тилшунослиги
нуқтаи назаридан ўрганилган десак муболаға бўлмайди. Уни лексикология
фанинг бир бўлаги сифатида ўрганилади. Хитой фразеологик бирликлари
таркибий хилма-хиллиги ва таркибий қисмларининг ҳар хил миқдорий ва
сифат таркиби билан ажралиб туради. Хитой тили - бу ажратувчи тизимнинг
тили, шунинг учун хитойча фразеологик бирликларни янада тавсифлаш
учун В.М. Солнтсев «изоляцияланган тиллар», чунки бу тилларда содда
сўзларнинг катта қисми ўзгармас, якка ҳолда эса улар таржимага эга эмас,
улар бири биридан ажратиб бўлмайдиган морфологик жиҳатдан битта яхлит
маънога эгадир”

1

.

В.М.Солнтсев шунингдек, бундай тилларда

«морфемаларининг барча муҳим ва бир қисми уларга мос келадиган
сўзларга мос келишини» ёзади. Расмий равишда, бундай фразеологик
бирликлар ҳар доим тўрт бўғинли бирикмалар деб аталади. Сì зì гé (

), яъни. бир хил семантик гуруҳга кирадиган сўз бирикмалари. Семантик
даражада,

成语

ичида, унинг алоҳида таркибий қисмларининг маʼнолари

бирлаштирилиб, битта семантик майдонга бирлаштирилади. Фразеологик
бирликлар-жумлалар гапнинг тузилишига эга бўлган фразеологик
бирликлардир. Улар, шунингдек, қатъий иборалар деб номланади. Бироқ,
сиз барқарор иборалар тушунчаларга эмас, балки фикрлашнинг бошқа
шаклларига асосланганлигига эътибор беришингиз керак: ҳукм, хулоса ва
савол. Фразеологик бирликлар - жумлалар доимий лексик таркиби ва
барқарор синтактик тузилиши билан ажралиб туради, масалан:

问心无愧

-

виждон равшан (

– сўрамоқ,

- юрак,

– йўқ,

– хушомадгўйлик).

атамасининг турли таърифлари ҳақидаги масалага қайтамиз.

«Замонавий хитой тили луғати»да,

атамасининг шундай таърифи

1

Солнцев В.М. Введение в теорию изолирующих языков (в связи с общими особенностями

человеческого языка).М., 1995.[ Solnsev V.M. Vvedeniye v teoriyu izoliruyuщix yazыkov (v
svyazi s obщimi osobennostyami chelovecheskogo yazыka).M., 1995.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

78

келтирилади: «бу ички тузилишида сўздан кўра мураккаброқ бўлган, улар
томонидан ифода этилган маъно сўзга қараганда анча сиғимли, аммо ташқи
кўринишининг фойдаланиш кўлами ва барқарорлиги нуқтаи назаридан
ибора ёки қисқа жумладир»

1

.

Турғун сўз бирикмалари бир бутунликда қўлланилади, уларнинг

таркибий компонентларини ўзгартириш мумкин эмас, бундан ташқари,
уларни сўз тузилиши нуқтаи назаридан таҳлил қилиш мумкин эмас

词汇

Cíҳуì луғатида

сўзи янада қисқа берилган: “Мазкур тилнинг турғун сўз

бирикмалари ёки жумлалари. Қўлланилганда, одатда улар таркиби
ўзгартирилмайди. Уларга ченгю, яню, гуанёнгю ва бошқалар ҳам киради

2

.

атамаси тушунчасига асосий ёндошув шулардан иборатдир. Агар

келтирилган таърифлар амалиётда қўлланилса, уларни қониқарсиз
эканлигини кўриш мумкин, бошқача қилиб айтганда, уларда

ни

фразеологик бўлмаган тилнинг бошқа бирликларидан чегараловчи асосий
ва ишонарли мезонлар етишмайди. Бундай тушунчалар баъзи хитой
тилшунослари, жумладан, Ху Гуо-қинг

徐囯庆

да учрайди, масалан унинг

таъкидлашича,

ларни юқорида келтирилган таърифлари, энг машҳур

ва нуфузли хитой изоҳли луғатларидаги маълумотлар тугалланмаган чала ва
тўлиқ ўрганилмаганлигни англашимиз мумкин. Чунки бу маълумот ва
фикрларда

ларнинг умумий белгилари санаб ўтилган ва уларнинг

ўзига хос махсус белгилари ҳақида умуман ҳеч нарса дейилмаган. У ўз
фикрини тасдиқлар экан,

ларнинг аксарият қисми турғун сўз

бирикмаларига киришини маъқуллайди, бироқ, у

ларнинг катта қисми

фақат турғун сўз бирикмалари турларидан бири эканлигига урғу бериб,
уларни бошқалар каби фразеологизмлар деб ҳисобламайди, улар энг юқори
даражадаги категорияларни ташкил этиб, бир бутун сўз бирикмаларининг
барча турларини ўзига олади.

Ху Гуо-қингнинг ёзишича,

маъносинингўзига хослиги билан

характерланади ва улар таркибий компонентлар маъносидан чиқиб кетмайди
(юқорида келтирилган мисоллардаги от ва атамалар каби), балки, икки
режали (

双层性

shuāng céng xìng) хусусиятга, ёхуд, уйғунлашган (

融合性

rónghé xìng) хислатга эга, деб айтади

3

. Лекин бу фикрларига қўшилмай

бўлмайди, чунки анча олдин академик В.В.Виноградов фразеологик
бирликларни фразеологик уйғунликлар деб атаган.

1

现代汉语词典

, 1172 bet [Modern Chinese Dictionary, 1172 bet]

2

Ветров П.П. Фразеология современного китайского языка. Синтаксис и стилистика. – М.:

Московская книга, 2007. – С. 13.[ Vetrov P.P. Frazeologiya sovremennogo kitayskogo yazыka.
Sintaksis i stilistika. – M.: Moskovskaya kniga, 2007. – S. 13.]

3

Ветров П.П. Фразеология современного китайского языка. Синтаксис и стилистика. – М.:

Московская книга, 2007. – С. 14-15. [Vetrov P.P. Frazeologiya sovremennogo kitayskogo
yazыka. Sintaksis i stilistika. – M.: Moskovskaya kniga, 2007. – S. 14-15.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

79

Хитой тилида кўп сонли фразеологик бирликлар мавжуд бўлиб, қадимги

даврда вужудга келган фразеологик бирликлардан фойдаланилганлиги ва
замонавий

тил

доимий

равишда

янгилари

билан

тўлдирилиб

борилаётганлиги билан изоҳлаш мумкин. Ибораларни нутқда тўғри ишлата
билиш, билим ва кўникма мавжудлиги Хитойда ҳар доим қадрланиб келган
ва таълим ва юқори савия кўрсаткичи ҳисобланади”

1

, деган фикрларни бир

нечта тилшунослар таъкидлашган. Шундай қилиб, ҳозирги даврда хитой
тилшунослигида фразеология мустақил илмий фан сифатида шаклланиш
жараёни кетаяпти, дейиш мумкин. Эҳтимол, охир-оқибат ҳозиргага қадар
бўлган муносабатларга қарамасдан, кўпгина хитой тадқиқотчилари
томонидан қабул қилинган

熟语学

шуюхуэ («хуэ» – таълимот маъносида)

номли атама ўзининг ҳақиқий ўрнини эгалласа ажаб эмас.

Шуни таъкидлаш жоизки, бундан ярим аср муқаддам З.И.Барановнинг

айтишича, хитой тилшунослигида фразеология тилшуносликнинг алоҳида
соҳаси сифатида умуман ажратилмаган ва ҳатто, мазкур илмий фанни
номлаш учун атама ҳам йўқ бўлган. ХХ асрнинг 50-60 йилларида
фразеология бўйича хитой тадқиқотчиларининг ишларида “ченгю атамаси
пайдо бўлиб, муаллиф ёндашувига қараб турли маʼнолар берилган. «Ченгю»
атамаси асосан қуйидаги маʼноларда қўлланилган: 1. Турли тўрт сўздан
ташкил топган «тайёр» (ченг) «иборалар» (ю)ни белгилаш, яъни бу атама
фразеологияни «кенг кўламдаги маъноси»ни билдиради; 2. Фразеологияни
«тор маънода» белгилаш учун, яъни унда объект фақат ФБ ҳисобланади.
Ушбу қарашни Зҳанг Ши-лу

张世禄

, 1957-1959 йиллар шу нуқтаи назарни

илгари сурган

2

. Худди шу даврда бошқа хитой тилшунослари кенг

маънодаги фразеологияга янги

熟 语

«шую» - атамаси таклифи билан

чиқдилар. Бунга 1959-1960 йиллардаги Юн Шенг (

云 生

) (унинг «шую»

дефиницияси юқорида келтирилди) ва Танг Сонг-бо (

唐 松 波

) ларнинг

ишлари шаходатлик беради . Юқорида айтиб ўтилганидек, хитой
фразеологиясини ҳозирги ўрганилиш даври натижасида «шую» атамаси
секин-аста умуман турли ФБларнинг қабул қилинган умумий йиғма номини

1

Войцехович И.В. Практическая фразеология современного китайского языка. М.: АСТ,

Восток–Запад, 2007. 509 с; Кленин И.Д., Щичко В.Ф. Лексикология китайского языка.
М.:Восточная книга, 2013. 272 с.; Хао Хуэйминь Национально–культурная специфика и
источники фразеологизмов китайского языка // Вестник башкирского университета. 2008. Т.
13. № 4. С.1009–1011.[ Voysexovich I.V. Prakticheskaya frazeologiya sovremennogo kitayskogo
yazыka. M.: AST, Vostok–Zapad, 2007. 509 s; Klenin I.D., Щichko V.F. Leksikologiya
kitayskogo yazыka. M.:Vostochnaya kniga, 2013. 272 s.; Xao Xueymin Natsionalno–kulturnaya
spetsifika i istochniki frazeologizmov kitayskogo yazыka // Vestnik bashkirskogo universiteta.
2008. T. 13. № 4. S.1009–1011.]

2

Ветров П.П. Фразеология современного китайского языка. Синтаксис и стилистика. – М.:

Московская книга, 2007. – С. 15. [Vetrov P.P. Frazeologiya sovremennogo kitayskogo yazыka.
Sintaksis i stilistika. – M.: Moskovskaya kniga, 2007. – S. 15.]


background image

SHARQSHUNOSLIK /

ВО С Т О К О ВЕ ДЕ Н И Е

/ ORIENTAL STUDIES 2021,

3

80

ташкил этиб, «ченгю» атамаси эса, асосан ФБ доирасининг қабул қилинган
умумий тавсиф парадигмасини бир гуруҳи номи сифатида ишлатилмоқда.

Хулоса: Тилшунослар томонидан фразеологизмларнинг мураккаб тил

ҳодисаси эканлиги ва уларнинг ўзаро зид омиллари мавжудлигини эътироф
этиб, фразеологик бойликни системалаштириш ва назарий-амалий тадқиқ
этиш жараёнида муайян аниқликлар киритиш лозимлиги таъкидланади. Шу
маънода тилшуносликда, хусусан, ўзбек тилшунослигида фразеологик ўзига
хосликка етарли даражада эътибор берилиши ва алоҳида методологик
концепция, йўналиш асосида тадқиқ этилиши мақсадга мувофиқ .

Шундай қилиб, фразеологизмлар нутқ жараёнида тайёр ҳолда

қўлланиладиган, семантик жиҳатидан сўзга муқобил, структура ва маъно
жиҳатидан бирикма ва гапга тенг, компонентларидан бирининг ёки умумий
бирикманинг кўчма маъноси асосига қурилган турғун бирикмалардир.
Фразеологимзлар ҳам тилнинг лексикаси каби номинатив ва алоқа
аралашув, фикр алмашув воситаси бўлиб хизмат қилади. Шу билан бирга
фразеология тилнинг лексик ва стилистик имкониятларини, бойлигини
кўрсатувчи соҳаси ҳамдир. Шу маънода сўзлар каби фразеологизмларнинг
элементларини,ўзига хос томонларини, нутқдаги фаолиятини, эмосионал-
экспрессив вазифаларини тадқиқ этиш илмий ва амалий аҳамият касб этади.
Фразеология фани олдида турган асосий вазифа, тилнинг фразеолгик
системасини, унинг тарихий тараққиётини, ҳозирги аҳволини, унинг сўз
билан боғлиқ томонларини, грамматик ва стилистик хусусиятларини
ўрганишдан иборатдир.

ХОДЖАХАНОВ МУЗАФФАР

Соискатель, УзГУМЯ

Маркетинг: понятие, термины, формирование

Аннотация. Развитие рыночной экономики создаёт неизбежность образования

новейших путей экономического контроля, нового экономического мышления,
нацеленного на наибольшее удовлетворение человеческих потребностей. Новая
рыночная среда послужила источником появления понятия маркетинг в США во
второй половине XIX в. - начале XX в., который впоследствии универсализировался во
многих странах мира. На сегодняшний день маркетинг оказался неотделимой частью
деятельности не только рыночных компаний, в маркетинговую деятельность
привлечено в основном всё общество. Жизненный стандарт непосредственно
определяется целесообразностью освоения маркетинговой информации, что
испытывает нужду в исследовании и овладении данной терминологии.

Маркетинг подразумевается свежей наукой, однако некоторые его компоненты

(реклама, политика цен, сбыт) употреблялись несколько столетий назад. Термин
"маркетинг" берёт начало от английского слова "market" (рынок) и в прямом смысле

inLibrary — это научная электронная библиотека inConference - научно-практические конференции inScience - Журнал Общество и инновации UACD - Антикоррупционный дайджест Узбекистана UZDA - Ассоциации стоматологов Узбекистана АСТ - Архитектура, строительство, транспорт Open Journal System - Престиж вашего журнала в международных базах данных inDesigner - Разработка сайта - создание сайтов под ключ в веб студии Iqtisodiy taraqqiyot va tahlil - ilmiy elektron jurnali yuridik va jismoniy shaxslarning in-Academy - Innovative Academy RSC MENC LEGIS - Адвокатское бюро SPORT-SCIENCE - Актуальные проблемы спортивной науки GLOTEC - Внедрение цифровых технологий в организации MuviPoisk - Смотрите фильмы онлайн, большая коллекция, новинки кинопроката Megatorg - Доска объявлений Megatorg.net: сайт бесплатных частных объявлений Skinormil - Космецевтика активного действия Pils - Мультибрендовый онлайн шоп METAMED - Фармацевтическая компания с полным спектром услуг Dexaflu - от симптомов гриппа и простуды SMARTY - Увеличение продаж вашей компании ELECARS - Электромобили в Ташкенте, Узбекистане CHINA MOTORS - Купи автомобиль своей мечты! PROKAT24 - Прокат и аренда строительных инструментов