Производители жидких мыл, косметики, лекарственных средств и других продуктов в Узбекистане нуждаются в дешёвом гидроксиде калия, который можно производить из местного хлорида калия, производимого в АO “Дехканабадский калийный завод”
Ko'p hollarda Erasmus+ xalqaro kredit mobilligi (ICM) dasturi bakalavr hamda magistratura talabalari o'rtasida mashhur bo'lganligi tufayli ushbu maqola asosan doktorant talabalar almashinuvi va Erasmus+ ICM ning ularning ilmiy karyeralariga qo'shadigan hissalariga qaratilgan.
Гипофиз аденомалари бирламчи интракраниал ўсмалар орасида учинчи ўринда туради. Агрессив гипофиз аденомалари аниқ прогностик маълумоти йўқлиги сабабли ташхис ва даволаш учун алоҳида қийинчилик тугдирувчи кам учрайдиган аденомаларнинг бир шаклидир. Ушбу шарҳ диагностик мезонлари бўйича янгиланган маълумотларни тақдим етади ва агрессив гипофиз аденомаларининг клиник, иммунологик ва молекуляр генетик жиҳатларини муҳокама қилади.
Мазкур мақолада рақамли технологиялар негизида бўлажак ўқитувчиларни касбий фаолиятга тайёрлашга оид узлуксиз илмий-методик тизимни яратиш масаласи қаралади. Мазкур мақоладан бўлажак мутахассисларни касбий фаолиятга тайёрлашни такомиллаштириш муаммоси билан шуғулланувчилар фойдаланиш мумкин.
Мамлакатимизда олиб борилаётган ислоҳотлар натижаси ўлароқ сўнгги йилларда таълим тизимининг барча босқичларини замонавий талаблар асосида ташкил этиш бўйича амалий ишлар ҳал қилувчи босқичга кирди.
Nowadays in our country particular attention is given to the organization and use of information resources in the field of education. Decree of the President of the Republic of Uzbekistan dated May 5, 2017 № 2956 "On measures to further reform the medical education system in the Republic of Uzbekistan" created interactive methods of ICT application. The emergence of new computer hardware and software tools has led to the emergence of a new term "information technology" and the creation of various medical websites.
Mazkur maqolada texnologik ta’lim metodikasi fanini o’rganishga oid o’quv-metodik ta’minot tizimini shakllantirishni ilmiy-metodik jihatdan asoslash masalasi qaraladi. Ushbu maqoladan fanlarni o’qitishni takomillashtirish muammosi bilan shug’ullanuvchilar foydalanish mumkin.
Сахарный диабет (СД) является широко распространенным эндокринным заболеванием, имеющим тенденцию к неуклонному росту. По данным ВОЗ и диабетических ассоциаций, во многих странах мира проблема этой медицинской патологии превратилась в медико-социальную. На учете у эндокринологов по Республике Узбекистан находятся более 84 тыс. больных СД, что составляет около 1,9% населения Узбекистана и является в 4 раза большим, чем в середине 70-х годов (Туракулов Я.Х., 1995). По нашим данным i J. (Яйгиёва Н.Р., 1997), контингент больных СД увеличился к 2006 году примерно в 1,4 раза. г 1 Учитывай, что йоражёние глазного дна у больных СД в обследованной популяции состав* Ляет 84,3% и данный показатель прогностически стабилен или будет возрастать, диабетическая ретинопатия (ДР) также будет иметь высокий уровень.
Ўзбекистон Республикасида ахборот технологиясининг миллий инфраструктураси жадаллик билан ривожланмоқда. Бу республикамизнинг мустақилликка эришганидан бери жамиятимиз ҳаётида тубдан ўзгаришлар содир бўлганидан дарак берадики, ҳозирда иқтисодиёт, телекоммуникация соҳаси ахборот индустрияси олдидаги мақсад ва масалалар ўзгарди. Ҳажми муттасил ошувчи ахборотни сақлаш ва узатиш жараёнларини автоматлаштириш масаласини ечишга имкон берувчи компьютер тармоқлари маълумотларини автоматлаштирилган ишлаш воситаларининг пайдо бўлиши ва тарқалиши ушбу жараёнларни тажовузкор ахборот таъсирига нисбатан заиф қилиб қўйди. Натижада файлларни ва компьютерда сақланувчи бошқа ахборотни ҳимоялаш воситаларига эҳтиёж туғилди. Айниқса кўпчилик фойдаланувчи тизимларда, вақти бўлинишли тизимларда ҳамда очиқ тармоқлар орқали фойдаланувчи тизимларда ҳимоялаш воситаларига эҳтиёж кучли сезилди.
Ушбу мақолада миллий ҳуқуқий тизимда парламент назоратига оид масалаларнинг долзарблигига эътибор қаратилган. Муаллиф парламент назорати тушунчаси, мазмун-моҳияти, уни янада такомиллаштириш усуллари ҳақида фикр юритади, олимларнинг илмий қарашларини мулоҳаза қилади.