Maqolada matnlardagi harbiy atamalarning lingvomadaniy va semantik xususiyatlari ko'rib chiqiladi. Dunyo jadal rivojlanar ekan, barcha sohalarning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Ushbu maqolada biz ingliz tilining harbiy terminologik bazasidagi ba'zi o'zgarishlarni muhokama qildik.
Ушбу мақолада араб насрининг келиб чиқишига хизмат қилган манбалар ўрганилган. Уларнинг янги замон араб романчилиги вужудга келишига кўрсатган таъсири илмий таҳлил қилинган. Араб насрининг жаҳон адабиётидаги ўрнига илмий баҳо бериб ўтилган. Маълумки, мўғуллар босқини оқибатида таназзулга юз тутган аббосийлар халифалиги давлати ўрнида янги давлатлар шакллана борди. Улар орасида салжуқийлар, усмонийлар ортиқ даражада нуфузга эга бўла бошладилар. Усмонийлар даври араб адабиётида эски анъаналар давом этди. Асосан шеърият, жангнома, эртак ва қиссалар жанри мавжуд эди. Усмонийлар таназзули бошланган 16-17 асрлардан бошлаб, Европада кенг қулоч ёзган реннесанс янги ислоҳотларни бошлаб берди. Табиийки, бу Европа халқлари адабиётига ҳам янгилик олиб кирди. Айни шу даврда насрий ишқий ёки саргузашт асарлар – роман жанри пайдо бўлишига туртки бўлган. Бу эса бир неча сабаблар ортида ўз навбатида шарқ, хусусан араб адабиётига ҳам ўз таъсирини ўтказди. Араб адабиётида романчилик мактабининг юзага келишига туртки бўлган манбалар ҳақида атрофлича фикр юритилган. Бундай ўзгаришлардан яна бири араб мамлакатлари ёшлари Европа университетларида таълим олиб, Европа адабиётига мансуб асарлар билан танишганлар. Мақолада ана шу масалалар ва замонавий араб адабиётида романчилик мактаби асосчиларидан бири сифатида тарихий асарлар устаси Журжи Зайдон ҳаёти ва ижоди тилга олинади. Унинг янги давр араб романчилигида тутган ўрни тадқиқ этилган, мақолада бу борадаги изланишлар ўрганилиб араб романчилиги мактаби ҳақида илмий таҳлиллар баён қилинган.
Тарихдан маълумки, форс тили ўзининг тил хусусиятини йўқотмаган қадимий тиллардан бири ҳисобланади. Замонлар ва тарихий шароитлар бошқа тиллар лексикасига форсий сўзларнинг, қолаверса, араб тилининг таъсир ҳукмини ўтказган. Бу жараёндан ўзбек тили лексикаси ҳам мустасно эмас. Қадим замонлардан бери форстожик тилининг Мовароуннаҳр ўлкалари тиллари, хусусан, ўзбек тили билан ёнма-ён ишлатилиши кузатилади. Натижада, форс ва араб тилларидан кўплаб сўзлар ўзбек тили лексик таркибига сингиб кетган, яъни ҳам форс тилида, ҳам ўзбек тилида муштарак сўз сифатида ишлатилади. Аммо ишлатилаётган ҳамма муштарак сўзлар ҳам айни бир маънони ифодалаш учун қўлланилмайди. Ўзбек тилида шундай соф арабий сўзлар мавжуд эканки, уларнинг маъновий чегараси форс тилида бошқа мазмунни ифодаласа, ўзбек тилида умуман бошқа маънони ифодалайди. Эътиборли жиҳати, ҳар икки тилларда ишлатилаётган бу сўз-атама ҳар иккала тилда фаол нутқ қатламига оид. Қолаверса, солиштирилаётган тиллардаги айни сўзларнинг ясалиш усуллари халқаро стандартга мос бўлиши керак. Бундай тадқиқот натижасида форс ва ўзбек тилларидаги муштарак сўзларнинг этимологик асоси ва ясама сўзнинг чегаравий маъноси масалаларига ойдинлик киритилади. Масалан, ўзбек тилида бўлган ‘мухторият‘, ‘маъмуриятʼ, ‘маъмурʼ, ‘муқобилʼ, ‘ҳакамʼ, ‘ташрифʼ, ‘инсонпарварликʼ, ‘дорулфунунʼ, ‘хусусийлаштиришʼ, ‘иқтисодиётʼ, ‘жаридаʼ, ‘маълумотномаʼ, ‘режаʼ, ‘дастурʼ, ‘инқилобʼ сингари асли жуда кўплаб асоси арабий ўзлашмалар борки, уларнинг маънолари араб тилидаги мазмунини тўлиқ акс эттирмайди. Ҳатто мазкур сўзлар бугунги кунда русча-байналмилал сўз-атама ўрнига таклиф қилинган ва аллақачон тилга сингиб улгурган, шунингдек, терминлик хусусиятларини акс эттирувчи муштарак сўзлар ҳисобланади. Мана шундай сўзларни семантик ва функционал жиҳатдан тадқиқ қилиш ўзбек лексикологиясининг ривожи учун хизмат қилади. Сабаби, 1989 йилда ўзбек тилига “давлат тили” мақоми берилиши билан, унинг нуфузи ҳақида қайғуриш вазифаси қўйилди. Шунга биноан, мақолада бугунги кунда ўзбек тилида ишлатилаётган форсий муштарак сўз-атамаларнинг семантик-структур таҳлили ёритиш мақсад қилинди.
Maqolada ingliz va o‘zbek tillaridagi harbiy atamalarning stilistik xususiyatlari haqida so‘z boradi. Dunyo tez sur'atlar bilan o'sib borayotgani sababli, butun sohaning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Biz ushbu maqolada ingliz va o‘zbek tillarining harbiy terminologiyasiga kiritilgan ayrim o‘zgarishlar haqida to‘xtalib o‘tdik.
В данной статье представлена группа слов, которые обозначают наименования государственных должностных лиц. Рассмотрены воевода, голова, посол, гонец. Авторы показали в целом же дипломатические терминологические системы и в России, и в Англии в XVI–XVII веках, которые находились в процессе поиска и выработки однозначных соответствий.
Ушбу маколада х,арбий техника лутатининг лингвомаданий ва семантик хусусиятлари урганилган. Дунё жадал суратда узгаришлар ичида усиб бормокда ва у билан бир пайтда барча сохалардаги технологиялар хамда уларга тааллукли терминлар хам узгармокда. Мазкур маколада инглиз тилининг харбий терминлар базасида содир булаётган ана шу узгаришлар куриб чикилди.
Maqolada ingliz va o‘zbek tillaridagi harbiy atamalarning stilistik xususiyatlari haqida so‘z boradi. Dunyo tez sur'atlar bilan o'sib borayotgani sababli, butun sohaning texnologiyasi va terminologiyasi ham bir vaqtning o'zida o'sib bormoqda. Biz ushbu maqolada ingliz va o‘zbek tillarining harbiy terminologiyasiga kiritilgan ayrim o‘zgarishlar haqida to‘xtalib o‘tdik.